Rečenica koju izgovaramo kada nas neko toliko razočara, uvredi i krajnje pederski zavrne kao niko u životu, da mu poručujemo da nam se javi isključivo samo kada bude umro.

To je trenutak kada se stvari tako poklope da neminovno ostavljaju utisak na vas i nagone vas na razmišljanje.

Ne može svako da zna sve. Ne može svako da bude rođen za sve. Mora nešto i da se plati, prijatelju. A ako već nećeš da platiš, onda zasuci rukave i počni da radiš. Ako si samo nemi posmatrač, nema od toga ni kurac.

Drevni starosrpski lek za sve moguće boljke poznate modernom čoveku. Babin odgovor na sve vaše probleme, ma koje prirode oni bili. Leči od svega: raka, side, ebole, a psihološke bolesti seče u korenu i razrešuje uzroke njihovog nastanka.

Svestrana ličnost.
Čovek koji je komponovao najpoznatiju melodiju za Nokiu.
Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle.
Voleo je da se kladi...

Nemam dovoljno opširan vokabular niti sam rečit u tolikoj meri da mogu da opišem kako i koliko ove reklame utiču na mozak. Možda čak i gore od niskobudžetnih reklama na pinku (Zdravko Herbi & co), koje kraće traju, pa se trude da na brzinu i što efikasnije moguće unesu u našu podsvest subliminalne poruke što dovodi do nusefekata, kategoričnog izazivanja pojačane želje da nekoga nasilno jebete kod odraslih, a kod dece mlađe od 12 godina nagon za lizanjem sopstvenih genitalija. Skrenuh s teme u pičku materinu, ovde se priča o onim reklamama koje dođu jednom godišnje i opustoše nervni sistem svakog ko odgleda više od dve. Elem, jeste li gledajući reklame koje prikazuju grupu ljudi za stolom kako se goste i pevaju, sa radošću u očima i naratorom čiji glas vibrira dok priča, a koga boli kurac šta priča dok kamera zumira sva ona jela i prase na sred stola pa onda pređe u krupni plan Knjaz Miloša ili Zaječarskog, dakle jeste li se osetili nekako smešno? Kao da vas neko dira po srcu ili vam lagano liže stidne dlačice, udara tamo gde ste najslabiji. Znate da je reklama sentimentalno mnogo značajnija od pišljive vode, jer vas zvuk harmonike u njoj podseća na onomad kad je stari kum mrtav pijan zasvirao užičko. Atmosfera je idilična i osećaj koji izaziva je toliko domaći da vas boli duša kad na kraju reklame vidite debelog lika koji drži flašu piva kao da mu je rođeni sin kojim se ponosi i diči. Neoprostiv osećaj koji sjebe mozak. Ove reklame jedine imaju tu moć da ti skenjaju dan i upravo zbog toga predstavljaju direktan atak na sivu masu.

Izraz koji jako plastično opisuje osobu sklonu preterivanju koje ide do te mere da se samo može porediti sa ludilom. Najčešće je nemoguće i pretpostaviti šta bi taj mogao da uradi u naizgled bezazlenoj situaciji i najbolje je takvoga ne provocirati bilo kakvim savetom, koliko god bili dobronamerni. Obiđi ga, ništa ne pričaj, samo povremeno klimni glavom, mada i to ne pali, može i to smatrati podstrekom. Šale sa njim nema, neko može da neselektivno najebe, pa i on sam. Mada mu briga o sebi i drugima nije ni u podsvesti.

Priču otvara tugaljiva tema na violini u stilu Godfathera, koja tupi tokom cele cenjene kompozicije, onda se iz nekog razloga čuje grmljavina, a zatim se ubacuje kvazi-depresivni buzdovan, pesnik sa betona sa filozifijom "poezija je za pičkice" i neandertalnim duboko grlo glasom koji nas upoznaje sa tragičnom sagom.

Posle neizbežnog flešbeka iz klinačkih dana kad je njemu i ortaku-protagonisti njegov ćale donosio smoki iz Slovenije i retke klikere, dolazi oštar kambek u surovu sadašnjost, gde ih je bezobrazno vreme razdvojilo, pa je ovaj tužan(a tu negde ubaci i plavookestarski patetičnu “uvek sam bio tu za tebe” repliku, čisto da deklarisani mačomen pokaže svoju nežnu i ranjivu stranu).

Onda malo ide violina na prazno, da se slušalac uživi u trip urbanog vuka-samotnjaka (koji nije u šumama severa), pa nastavlja o prvim buksnama i ribama i te noći smo se potukli zbog nje, al to ništa nije bitno sad. Sledi dramska pauza pre famozne brejktru rečenice u kojoj saznajemo da se ovaj bode, i tu uleće featuring riba sa šatro-dubokoumnim refrenom koji nosi sveremenu teološko-filozofsku epifaniju sa samog vrela života, pa opet violina na prazno, dok se oporavimo od kreativnog šoka.

U drugoj strofi, pošto je temu manje-više istrošio, prosipa random ulilčni žargon i izlive sentimentalnosti tipa mi smo bili i ostaćemo ekipa, dok kiša ronda po vrelom gradskom betonu,i onda je završi još jednim brejktruom gde čujemo da je ovaj probao da se skine sa igle, ali je nekako usput umro, pa je opet ovom žao na betonu i zato je rešio da ćuti, kad su ga gorke suze ophrvale. Riba opet epifanira, a on to isto šapuće za njom jedno dvaput i promrmlja neku epitafnu posvetu, ostavi malo violinu da tandrlja onu Super mario melodiju od šes' tonova(opet uz grmljavinu) i utom mu istekne vreme u studiju.

Pitanje koje vam postavlja sagovornik trenutak pre nego što će vam reći veliko sranje koje je napravio,misli da će ovim ublažiti vaš bes posle saznanja...ali se uglavnom prevari

Opis pozamašnog prostora koji zauzima određena ženska zadnjica.

"Od džak pun sa pičke ja ću za kurac da se uhvatim i to čvrsto oberučke da mi kojim slučajem ne ispadne" je stara izreka koja se odnosi na sve baksuze,malere,marfijeve zakone i sl.

Ljudska jedinka koja obitava na ovom svetu samo sticajem nesrećnih okolnosti ili zbog činjenice da Bog ipak ima smisla za humor. Biće koje je neverovatno zaguljeno, pritupo, hejterski nastrojeno, nesposobno, rođeno da druge nervira ma... jednostavno pavijan. Neko koga treba zaobilaziti u širokom luku i moliti se da takav neće sejati svoj genetski materijal naokolo.

Izraz krajnjeg očajanja, kada vas neko baci u takvu depresiju, bilo smaranjem, bilo razočarenjem, da u datom trenutku pomislite da nije dovoljno umreti dostojanstvenom smrću da bi naglasili da je i samoubistvo bolje rešenje od nastavka trenutnog mučenja.

Rečenica kojem sagovorniku dajete do znanja da o njemu imate da kažete sve najgore, ali da zbog ćete zbog okoline i društva u kojem se nalazite sve to malo ljepše spakovati i opsovati ga suptilnije.

Rečenica kojom nas matorci pokušavaju odvojiti od TV-a. Ali ne zato što se brinu da ce TV pregoreti već da bi nas poslali u trgovinu ili da im obavimo neki drugi poslić.

Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"

pitanje koje, kad god se nakanim da odem na neki javni chat da vidim shta je toliko zabavno bolesnim umovima koji se ne skidaju sa istog, vidim ispisano po 5x svaki minut. Obichno ga postavljaju momci i devojke sa kompleksima ili ne umeju da smuvaju ribu/dechka u stvarnom svetu.

Kaže se nekom ko je poverio tajnu osvedočenoj alapači, te tajna postaje javna - svi je znaju, samo on ne zna da je svi znaju.

Izraz je nastao po uzoru na rijaliti šou "Veliki Brat", kada zaludni ukućani odu u ispovedaonicu, pa kažu "Veliki Brate, reći ću ti nešto, ali nemoj nikom reći", a zaborave da to gleda pola nacije.

Reči koje ćeš čuti, ah, kakve li ironije, od čoveka koji uglavnom samo sere. Još jedna od poslovica starijih ljudi, koji su odavno prestali sa istresanjem skituljka. Najčešće se koristi posle nekog obilnog krkanluka, a sve u cilju edukacije mladog jebača da se ne zaleće i ne hvali previše.

Каже се за девојку која се обукла тако да визуелно оставља дојам уличне проститутке. Само визуелно; то каква је она у души, у то не залазимо, али је отприлике пасуљара фазон, значи сева полуголо дупе, сисе подврискују, све на изволте и надохват.