Odgovor devojke koja je bila sa veslačem na pitanje "Jesi li ti sisala vesla?"

Jednostavan opis cure sa vrhunskim donjim kalibrom. Pred njom (ili, hm, iza nje) bi Rijana i Bijons pustile suzu od zavisti, na tu pozadinu bi odreagovao i Hju Hefner. Njena guza postaje njena lična karta, opraštaju joj se eventualni burekdžijski nos, male sise ili inteligencija osrednjeg prokelja.

Odgovor zašto nisam jebao sestru iz noćne.

Nema ništa od toga! Rečenica kojom te očas naprave somom sa četiri kopita. Češeš se gde te svrbi, ali svrab ne prestaje.
Idealni izraz za ubijanje u pojam, ubijanje želje za napretkom ka zacrtanom cilju. Zbog samo jednog razloga: "Bogomdani" svedok čije oči paraju mrklu noć, englesku maglu, gvožđe i sitan šljunak nije bio prisutan u datom trenutku!

Rečenica koju trijezan čovek nikada ne koristi.

Na letnjim raspustima ja nigde nisam išao, ja mogu samo da sam išla, pa da kažem gde je to sve.
U ovom sastavu ja sam išla daleko. Do dede na selo da sam imala dedu.
To nije mnogo daleko, ali meni bi bilo daleko jer bih pisala kao mali neko.
I bez rime, mada mi se to tada sviđalo. Moj deda bi, dakle, bio živ. Baba ne sme, majka kaže da je bila veštica.
Veštice mogu da budu samo u središnjem delu priče, pa da pređem u taj deo. Osam (jeste) rečenica za uvod dosta.

I zamišljam noć dok ovo pišem, jer dedin tavan ima mraka i bratovljevih, koga nikada nisam upoznala, starih igračaka.
Stoni fudbal na rasklapanje, probušenu loptu, gumenog Paju Patka i jednu slagalicu istu moju,
samo sa drugačijim rasporedom, nisam je odmah složila.
To je bilo tajno mesto, odrasli ne dozvoljavaju da se odlazi na prašnjava mesta jer neki pacov -
životinju koju ni do danas nikada nisam videla - može da "iskoči".
Krošnja kruške je ogromna, a trava nepokošena. Ne zamišljam dobro da je deda živ.
Ovako. Upaliću svetlost u sredini razrade. Sa čaradaka je moglo lepo da se skače, deda bi se smejao,
ne bi mu smetalo nogu da polomimo. I mnogo je dece u ovoj priči, nisam sama.
Bar još četvoro, rođaka i komšijske dece koja brzo trče.
Popela sam se na najviše drvo prva i svima dole bacila voće,
zrelo i slatko da se oseti ukus tog i ovog leta. Musavi i rumeni nećemo da se završi. Čika Mađara,
tako su ga zvali jer je bio mutav, veze sa Mađarskom nije imao, deca, među kojima nisam bila i ja,
su gađala peteljkama, on se smejao bez gornjih zuba. Tražili smo školjke u šljunku isped prodavnice,
ja sam vadila rajsnadle sa umrlica iz Lipe jer je to boli,
i nisam stala kod ukusa leta jer ne znam koliko ovo razraditi treba.

Mogla sam neko more, Saharu, ili Severni pol, Maleziju, suknje domorotkinja, mene nasmejanu a ne zabrinutu,
ali učili su me da nije lepo lagati.
I da jesu, ne sećam se, malo moram.
Dedu nisam nikada upoznala, babu nisam smela, raspuste sam provodila kod kuće.
Provodim letnji raspust kod kuće sama, u kući, na kući, molim, da je dobro i kada nije. Odličan, jedan.

A veštica živi, kao i sve veštice, u podrumu stare kuće, igra ping pong sa sećanjem,
ne može da se odluči šta da zaboravi, a šta da ulepša.
I, posle svega, odlučila je da ode na kraj zaključka, kaže: tako joj je ispalo najpametnije.

Da bi se razumela neophodnost postajanja ove rečenice, potrebno je prvo upoznati se sa lokalnim matorim pičkopaćenikom. On je pojava koja je uspela da ukombinuje lažovske veštine barona Minhauzena i zavodnički talenat fon Smolhauzena, a svaki trenutak slobodnog vremena koristi da pita mušku omladinu kako im idu švalerske radnje.

Često postavlja pitanja kao što su: "jebeš li nešto?" i "ima li šta za kecanje?" i svaki odgovor koji dobije koristi da na njega nadoveže neku svoju ribolovačku priču o tome kako je u tvojim godinama izvodio takve jebačke poduhvate, da ni Kazanova ne bi mogao da ga stigne, pa sve i da mu pomaže Dušan Popov. Jedini način za sprečavanje davljenja prepričavanjem avantura uveličanih do nivoa epske fantastike je da se na pitanje o tome ima li seksa odgovori da ima, ali da mnogo boli guzica, jer se tako zatvaraju mogućnosti da sledeća rečenica bude jedna od ove dve:

1) E, imaš devojku? Pa u tvoje godine ja sam uvek imao po dve, a nikad nisu znale jedna za drugu, da vidiš jednom šta mi se desilo...

2) Nema ništa? Kako bre, nema? Da vidiš što sam upoznao jednu sad za vikend, odemo kod nje, kad tamo...

Posprdno odavanje počasti sagovorniku, stavljajući mu do znanja da se makar na kratko uspešno uživeo u svoju ulogu, koju mu niko nije dodelio i svojim izlaganjem, ali samo izlaganjem, opasno približio određenom velikanu sa kojim deli stavove.

Филозофска теза коју је заступала српска администрација док једна паметна глава није лупила шаком о сто, рекла "Једна особа се могла само једном родити!" и увела правило по којем је извод из матичне књиге рођених постао трајни документ.

Bivša riba je mislila da pokušavam da joj kažem da je volim.

Ovo kažemo kad nešto zajebemo, pa kao vid izvinjenja, iako najčešće nema neku svrhu, jer je šteta učinjena, a sad da li namerno ili ne, to i nije baš bitno. Iako znamo da malo šta može da popravi, mnogi od nas ne umeju da skrpe izvinjenje bez 'nisam namerno' čak i onda kada je očigledno da smo namerno.

Savrsen izgovor kada odes kod nekoga u goste,a oni te teraju da jedes neku hranu koja pritom uzasno izgleda...

Izreka koja se odnosi na davanje pohvala i komplimenata, ali - uz izvesnu ogradu koja usledi na kraju tirade.
Ishvalite nekog pošteno, saspete salve komplimenata i taman kad dotična osoba krene ka sedmom nebu, usledi to "ali", da hvaljenog spusti na zemlju. Da se ne uobrazi slučajno.

Najbolji način da se izbjegne neugodno pitanje koje uglavnom nema veze sa sadržinom pitanja već sa nesadržajnošću upitanog.
Bez obzira na pomenuto "nisam odavde" je ipak opaska onih kojih znaju da neznaju pa takvo priznanje je najbolji mogući odgovor koji zluradi gledaoci televizije (a takvi smo svi) vole da čuju.

Činjenica, u koju ubeđuješ samog sebe, kada upoznaš neku ribu, posmatraš je neko vreme (misleći, da ona za to ne zna i osećajući se k'o voajer), i ono, kada je napokon izvedeš u neki kafić i nadaš se, kako ćeš je kresnuti i prevariti svoju devojku (imaš perfektan plan i ništa ne može, da te spreči), ona otvori usta i počinje da smara sa raznoraznim glupostima, koje tebe nimalo ne interesuju, pa zato uklopiš autopilot, klimaš glavom i smeješ se, a ni sam ne znaš zašto i govoriš si : " Uf jebemti u šta sam se ja to uvalio, daj bre ćuti molim te... Jbg, nisam ja toliko pijan, koliko je ona dosadna. "

Trenutak kada shvatiš da si ga dobrano izduvao. Pre ce ti trebati hloroform i uže da je odvedeš gajbi nego svi tvoji driblinzi rečima i silna pića čija je cena jebala-sam-ti-mater.

Stanje alkoholisanosti kada bahato ulazis na gajbu mrtav,budis cala koji u pekarskim gacama i facom kao da je kratkovid stoji u predsoblju i postavlja ti najjednostavnije moguce pitanje(jel znas gde si,jel znas ko sam) u tom trenutku...i ti nisi sposoban da odgovoris...ali ostalo je ono malo mozga na rezervi cisto da probas da se vadis iz ovakvih situacija...

Тугованка концлогораша.

Ocigledan znak privodjenja kraju telefonskog razgovora. U prevodu: "Bolje da sam uz'o Olju Beckovic da gledam nego sto sam ti se javio da me davis ko sado-mazo kurvu u javnom WC-u."

U konkretnom slučaju - ništa ni od majke ni od drugarice