Način da nekome stavite do znanja da ne možete sve što se od vas traži da stignete u malom vremenskom periodu.

Jesam.

Izraz nastao od: Svašta, Bože ili Svašta sam video, ali ovo još nisam.

Najčešće se koristi kada želimo da pokažemo čuđenje povodom neke pojave . Kada želimo da pokažemo da nam nije jasno kako je moglo doći do nekih posledica ili kako je neko mogao da uradi nešto, što po nas i nema neki značaj, ali nam je onako, čudno. Nije nas briga.Samo,moglo je i drugačije . Ti to ne bi uradio baš tako.

Izraz ide i sa određenom mimikom lica koja je spoj čuđenja, nezainteresovanosti i smeha.

Laž koju, dok izgovaramo, ne čujemo od vapaja sopstvenih creva, a sve zarad nenerviranja naših roditelja. U funkciji je prećutnog dogovora o neizbijanju rata u kući, kada za ručak imamo nešto što ne volimo i što nemamo nameru da pojedemo, pa taman 'crkli od gladi'.

Umerno kulturan i odmeren način da kažete "Strašna riba, ali glupa k'o kurac"!

Dobar izraz za podjebavanje na finjaka. Kad neko govori da je on taj i taj, takav i takav, to i to uradio, to i to pojebao, toliko i toliko popio, takav i takav gol dao i slicne stvari, jadnom sagovorniku preostane da kaze ovaj izraz.

Luk Skajvoker je lakše podneo izjavu Darta Vejdera "Luke im your father", nego što bilo koji muškarac podnosi izjavu "Dobila sam" od bilo koje izabranice.

Dolazi na kraju priče o svim velikim neostvarenim snovima.

To je to. Tu je problem! Tako nam psihijatri i lajf-gurui po njima suptilno, a po nama konstantnim jebanjem u mozak, jelte, preko raznih Blic žena i sličnog, nagoveštavaju (suptilno i nenametljivo) da je neko pesimista. A pesimizam, znamo svi, neminovno vodi u depresiju.
Jer je danas nadrkano razmišljati bolest. Danas je realno sve bolest, a i gornja granica holesterola se spušta svake godine, tako da je moguće da i ja i onaj tibetanski monah već treba da punimo kasu državi kupovanjem statina.
Elem, da ne bude da se pravdam, ja sam inače mnogo češće folkloraš, nekad čak i prelazim granicu iritantosti pozitivizmom, ali znam jednog lika koji je eto tako negativan. I svaki put kada sam pričala sa njim, mislila sam da je negativan i da uvek pomišlja na najgore. Ali, pazi sad, uglavnom sve se zapravo tako desi! Stvarno je sranje zaboraviti da napišeš da si uključio TEHNIČKU vagu pre svega ostalog na tehnologiji, i da si merio na PLASTIČNOJ kartici.
Vidiš, možda je čovek stvarno samo bio realan, ali nam danas bombardovanjem mozga kojekakvim osmesima i savršenim slikama izlazaka sa fejsa (iako je, verovali ili ne, posle pet minuta taj nasmejani povratio koleginici u kapuljaču) postade imperativ da budemo srećni. Na sve moguće načine. Nerealnost postade realnost. Haha.
Ako ne samostalno, onda pomoću smeška.

Elem, poenta svega ovoga je: ''Oćeš kupiš tabletu?''

То је онај осећај кад вас дефиниција придобије већ у првој реченици и дате плус.И кад сте на крају одушевљени прочитаним,поново клинете на +.Ал јеби га,већ си га дао.

Nakon što sam pročitao sedamnaest delova grofa od Monte Krista i trinaest Harija jebenog Potera shvatio sam da je trideseti avgust i da sam se pokenjao sebi se u stau. Ode mast u propast, štono vele stari. Morao sam da preduzmem drastične mere.

Bilo je sparno, govnjivo popodne u provinciji. Tmurni ljudi, u poluverima, napolju ubi ždraka, vrane pozijale, oni u poluverima, venčanim sakoima, crne čarape peti dan a balega isparava sa grudi. Zdravo, hvala, prijatno, doviđenja, ceo dan slušao sam zujanje tih radilica, ljudi uhvaćenih u kolotečinu svakodnevnice, žigosanih robova navike. Onda je prekipelo, žuč mi se okrenuo i po podu sam ispeglirao sedmo valjevsko. Gungula. Mnoštvo krpa, džogera i radnica, mnoštvo osmeha, lažnih, bezdušnih i svi oni u toj gunguli mogli su siti da mi se poizdodiruju presnog kurca. Bio sam pijan. Morao sam da preduzmem nešto. Prvo pijanstvo u životu nije smelo da se završi sa flekom piva i ćevapa na podu kladionice. Sećam se kroz maglu, iako se sve odigralo neposredno pred pisanje ovog sastava, ubacio sam dve šake pune samopouzdanja u džepove i isteturao se napolje. Plan je stvoren.

Šomi, koji je krenuo za mnom, je bio dete, ništa drugačije od mene, osim što verovatno nije bio štreber kao ja. Bio je normalan, nije slušao metal, nije čitao dve knjige za sedmicu, nije pipnuo Radine sise i nije sanjao Ničea kako visi obešen na tavanu, svako veče. Ali je imao kintu, nenormalnu kintu, kao da mu ćale bere pare umesto malina. Nikada se nisam razumeo u novac, razumeo sam Hesea i Roterdamskog ali u novac - nikada. Stigao me je i rekao nešto neodređeno tipa:
- Ponekad, mi stvarno ideš na kurac. - bio je moj najbolji prijatelj. Utešio sam ga.
- Jedi govna!
Nastavili smo zajedno da se krećemo prašnjavom, smrdljivom ulicom dok nismo stigli u drugu kladionicu. Ova nije bila kao druge. Nije bilo, espresa, hajnekena, ceđenog grejpa i viskasa sa prosušenom papajom ali je imala dušu. Znala je da voli. Novac. Sećam se, jednom prilikom je buraz došao kući i matori i on su se pofajtali nešto, tipa on je izgubio neki ćaletov novac, kockajući se, meni relativan pojam, isto kao da pričamo o bifurkaciji. Rekao mu je:
- Evo ti crevo! Napolju se operi! Smrdiš na duvan i Mišu Ciganina!
Shvatio sam da je zajebao stvar i kockanje mi je postalo mrsko, toliko mrsko da sam rekao da nikada u svom životu neću to da radim. I nisam, sve do početka priče...

Bilo je sunčno letnje popodne, posle dužeg vremena sam došao u varoš. Ostalo je još par dana do početka školske godine i na očev nagovor otišao sam na sok sa drugarima. Oni su svi propušili za raspust, svi su imali puna usta hvale na račun devojčica, lagali su svaku reč, a ja sam im zavideo. Ne zbog toga šta su oni hipotetički radili preko raspusta, jer nisu, znam, znam sve te devojke, i sve lažu, jer su lažovi, nego zbog otvorenog pristupa ka mogućnosti da izgube ili osvoje novac. Na kocki. Gledali su nekakve trke kerova, navodno sve je to repriza neke trke koja se dogodila ko zna kada, i oni su znali ko će da pobedi, kao. Međutim, znali ili ne znali, svaku trku su dobijali, svaki po nekih petsto-šesto dinara i okretali piće. Jednom sam pio, ali realno čaša vina koju sam popio ono veče kada je Rada dolazila nije relevantan pojam za ovo što se odigravalo. Pio sam pivo, valjevsko, i bilo je grozno, kiselo i gorko, i što sam više pio sve oko mene je bivalo kiselo i gorko i grozno. U jednom trenutku sam pročitao da sadrži 5,2% optimizma, iz čega sam zaključio da se u jednoj flaši nalazi tačno 0,4974 litara pesimizma i da sam nakon 3,4818 litara istog osetio kako me pesimizam preseca. Savija drob oko prstiju i stegnutom pesnicom vuče da ih isčupa iz utrobe, tada je zelenkasta žučna kesa pukla i pesimizam se prolio po plavom tepihu.

Šomi i ja. Maloletnici u kockarnici, crnoj, zabregloj i memljivoj. Šomi, pun para. Ja, sa pesimizmom u lavoru, stotinama metara dalje. Dobitna kombinacija. Dva crno! Pakleni točak sreće, rulet, bunar želja. Dva crno! Sve se dešavalo kao u transu, ja sam ulago više novca nego što mogu da pojmim a kuća je davala više nego što može da isplati. I tako u krug, ringišpil je dobio neku sasvim drugu konotaciju. Vrteo sam se sa borojevima, računao naredni dobitni, sve je bilo tako predvidiljivo, obrnuta igra staklenih perli, potpuna kontrola svega osim sebe samog. Trans iz koga me je Šomi trgao sa jednim glasnim:
- Isključi!

Debela, sisata radnica, sa masnim flekama šaka po dupetu, izbrojala nam je dvadest i pet hiljada razloga za nezaboravni raspust. Uz opsaku:
- Početnička sreća deco! Nemoj da se navučete...

Da se navučem? Ma važi!

Raspust se završio pre osam dana. Ili osam godina? Kako sam ga proveo?
Navukao sam se.
Dobar dan. Moje ime je Dejan i ja sam kockar.

Izraz koji koriste iskompleksirani muskarci za opravdanje svoje glupe ljubomore.

Najnoviji žanr muzike, naročito popularan kod devojaka ispod 25 godina.
Tekst "ja sam riba i kidam" pesama uglavnom predstavlja monolog ostavljene devojke, koja peva svom bivšem dečku i njegovoj novoj devojci, koliko je ona u stvari kul i koliko je taj dečko glup, a njegova nova devojka ružna. Ona je sada puna samopouzdanja, ona tera muškarce da svršavaju na nju samim tim sto se pojavi, ona mrda kukovima kao nijedna, ona je shvatila da joj se može. Ona će se podati prvom koji joj naruči piće. Ona je sada kulja od svih. Ona je Ledena kraljica. On će patiti za njom. On će se kajati. On će shvatiti da ova nova nije ni do kolena "ja sam riba i kidam" devojci. On će joj slati poruke.
Ali Ona...
Ona će, iako pesma ne kaže tako, završiti kao žrtva AIDS-a, preminula preranom smrću pod nekim mostom.
Jer njoj se moglo.

Činjenica koju sam izneo je istinita,
ali mi se ne sviđa efekat koji je stvorila
na tvome licu pa ću da je povučem...

tj. Undo - Ctrl+Z

E sad baš oćeš. Najebaćeš. I to brzo. Ne važi kad kažeš da nikad nisi radio nešto dobro.

Oprostite mi što se javljam ovako. Sve sam pokušao, ali jednostavno nisam imao uspjeha. Radi se o mladiću, članu vašeg sajta kojeg sam sreo na putovanju Hercegovinom. Zalutao sam i on se pojavio na bicikli, opušten i nasmejan. Moram da priznam, zaljubio sam se na prvi pogled. Pokazao mi je put, a onda mi je ponudio da, ako želim, odem u njegovu kuću na ručak. Prihvatio sam ga prirodno. Ono što se tamo dogodilo između nas, neka ostane tajna.

Odvratna rečenica kojom ljudi pokušavaju ublažiti svoju mržnju prema određenim personama, kako bi njihovo mišljenje bilo iole društveno prihvatljivo. Obično se koristi u slučaju da mrziš neku omiljenu osobu na koju ostala raja obilato svršava.

Kad ostaneš poslednji nepronađeni u igri žmurke, ali samo zato što te niko ozbiljno nije ni tražio.

Rečenica koju uputiš devojci nakon što te napadne da si sa njom samo da bi jeb'o.

Fora koja je nama, konfuznim oratorima, uvek na pameti i opominje nas da je bolje da držimo jezik za zubima; jer kako reče neko nekad - bolje je ćutati i biti smatran glupim, nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju...