
Životni moto tipa na krajnjem stupnju narcisoidnosti.
Књиге које су нам бивши политичари наменили како би нас поучили о томе шта смо све изгубили тиме што нисмо (довољно) гласали за њих. Када на крају каријере одлуче да напишу овако нешто, то чине са циљем да оперу своју биографију. Увек ће се наћи наивчина која ће им поверовати. Књига „Мој живот/каријера“ једног политичара има неколико делова и изгледа овако:
Увод: рођен је у мањем месту где га сви знају и готиве, знају да је увек био лавчина-другарчина, ту је познао своју прву и једину љубав у животу (једино што је трсио у животу), ту је завршио основну и средњу и одатле се запутио ка великом граду и факултету.
Разрада: факултет је завршио и започео је каријеру као врхунски професионалац. Политика га никада није занимала али је увек био за демократију. На крају је ипак попустио пред страховитим притисцима пријатеља/родбине/колега/једине рибе коју је трсио и бацио се у политичке воде. Не би он то никада урадио овако, али није могао да поднесе толике неправде које власт чини обичним људима, којих је он део.
Разрада 2: већ од првог дана у политичким водама, све му се смучило јер се нагледао толико тога лошег, схватио колико су људи зли и покварени и трче за својим себичним интересом. Ту је решо да батали зајебанцију и да се врати међу обичне људе, да опет буде обичан блејач у локалној кафани свог родног места, лавчина-другарчина; али судбина клета, баш после тога је видео одрпану циганку како проси са малим дететом у наручју – и сетио се зашто се испрва и упустио у политику. Неће се смирити све док се те ствари буду дешавале.
Расплет: На сам корак од потпног успега његове политике ортаци из партије су га издали. Зато је држава и дан данас у курцу.
Завршни део: уз цитирања Сократа, Аристотела, Платона, Лајбница, Канта, Старог и Новог Завета у тексту нам објашњава како је овај свет јебен од самог почетка и како га паметан човек не треба мењати. Он је то тек на крају схватио и сад му је жао што се и упуштао у ђавољу работу. Поново ће постати скроман момак лавчина другарчина из краја.
Цена књиге 900 динара.
Ovo je psovka , koju sam kao dečkić od 11 godina uživao da upućujem džangrizavoj babadevoci sa prizemlja,jer mi je bušila lopte kojima sam nepogrešivo razbijao njene prozore i saksije na terasi.
Sada kada sam porastao, a dotična komšinica je opuznula u kasnim pedesetim, mnogo me je strah da me ne podseti na obećanje koje sam joj dao....
Paralela onoj pod stare dane - "Moje srce to neće izdržati".
Naravno, odnosi se na ove paklozord vrućine i ribe koje se praktično gole šetaju gradom ...
Autobiografska kompozicija predsednika žutih.
Uvek je loš.
-Radojka, sunce ti jebem krvavo, onaj tvoj se okačio o šatru i jede sveću! SATANA!
-Šta ć' Milunka, kakav je da je - moj je. Boljeg nemam.
Varnica koja je raspalila polemiku između dvojice tajkuna oko proporcija sopstvenih novčanika.
Конверзационо - ирационални шах мат, тачка на тему.
Може и просто - надживећу те.
Брат А) - Поштовани господине судија, ми смо се договорили, тј. нисмо се договорили, заправо, брат и ја нећемо по кућу, него од обе куће по пола.
Судија) - Кога ви, бре, зајебавате овде?!
- Брат Б) Судија, прошлу славу ми је хватао жену за сису, нема са њим никаквог договора.
Брат А) Лаже куче, овога ми крста. Ма, Гордане, џабе ти сисата жена, и имање, и Ленд Ровер жути, мој ће ковчег да окрњи твој споменик.
Судија) мук...
Брат Б) мук...
______________________________
- Бруте, синко, ајде батаљуј да дркаш са мансарде на дечију екскурзију и галске гладијаторе, него рестартуј тај рутер, кочи слика, а сад ће Трезор на првом.
- Добро бре...! Саћу. (шапатом) јебаћу те уста, мој ће ковчег да окрњи твој споменик.
Оно што би прави Београђани, њих, дај боже, двеста хиљада, могли са правом да кажу осталом живљу српске престонице на челу Црногорцима.
Ко нађе Црногорца да је боравио у БГу дуже од пет дана, а да притом није своју посету продужио бар на још пет година- частим пићем!
Večita enigma šah laika, večiti problem likova koji za sto sa šahom sednu posle par meseci. Topa, lovca... ma to svaki ubode, ali kralj i kraljica su večita zagonetka kad nameštate figure za igru.
-Brate, crni kralj na belo il crno? Kako beše?
-Tih... Ni ja pojma nemam, stavi kralja na crno, boli te kurac.
Опис неизмерне љубави женке према својој јачој половини.
А: Па добро,није цео свет стао ако те оставила Теодора кеве ти.
-Покушава да ми појасни насталу ситуацију док му грлић флаше неке домаће брље меша крајнике.
Б: Бвате не хазумеш ти то. ( вади флашу из уста)
А: Ма капирам,у твој се клела док на други није села.
Б: Aj мани ме тих фора са Вукајлије,идем да шорам.
А: Ево то жилет,да ти се нађе.
Б: (натеже флашу) Ma пуфи куфац.
Srpska posla. Sve najbolje znamo, u sve se razumemo i za sve rešenje imamo, samo kad je u pitanju tuđa koža. Najbolji predstavnik ove vrste : gospodja Božen.
- Kad ja treba da učim i ti treba da učiš ,ali ja tebe savetujem da uzmeš knjigu.
- Kad se meni kaki, i tebi se kaki, ali ja tebi govorim gde je klonja.
Izraz koji se upotrebljava pri cepanju drva.
Upotrebljavaju ga naravno matori, pijani cepatelji, a upucuju ga mladim cepateljima bez nekog cepackog iskustva.
Sitno podjebavanje. U fazonu: e, kad sam ja cepao drva, ti si bio u caletova muda
Takvi ko sirenje, dedami gi s kur cepi (original izraza)
Постоји одређени тип мушкараца који изабраницама срца свога тепају са именима стеларних објеката. Зашто они то чине? Ако детаљно анализирамо ове изливе милоште, доћи ћемо до пар закључака:
Као прво, не би требало уопште правити разлику између Сунца и осталих звезда, пошто су све одреда огромне лопте усијаног гаса и енормне масе. Самим тим, Сунце је звезда колико су и остале звезде Сунце.
До сад се да видети да мушкарац (назовимо га Миле) који подилази на тај начин својој драгој има потајне фантазије које укључују њено претварање у огромну светлећу лопту која би била у стању да га усмрти количином радијације и топлоте којом зрачи већ на 1 000 000 000 километара удаљености од ње.
Али, какве Миле има користи има од поседовања лопте усијаног гаса и челика која лебди у вакууму од почетка простора и времена? Курчење пред остатком екипе сигурно није довољно. Извор ових тенденција би требало потражити у колективној људској свести из прошлости:
Данас нам је познато да су се у ранијим временима звезде (међу њима и Сунце) гледале као божанске некретнине тамо горе. Бог Сунца је уобичајено био врховни бог у пантеону већине цивилизација. То нас доводи до закључка да Миле жели да се аутодеификује помоћу своје девојке: Називајући је својом звездом, он себе аутоматски поставља као у најбољем случају њему равног а у најгорем случају као доминантног над њом. (Феминисти, одложите своје секире, ја сам модеран човек и бринем о политичкој коректности, правима, једнакости полова, сиру и војној музици.)
Због чега се у Милету родила жеља за аутодеификацијом?
Ако задремо у мутне воде психоанализе, може се приметити да жеља за издизањем себе потиче из осећаја сопствене инфериорности. Шта би Милета могло да начини да се осећа толико инфериорно, да би спас потражио у аутодеификацији? Погледајмо још дубље: Он своју девојку назива нечим што би могло да га убије у милисекунди. Да се закључити да он подсвесно жели да се клони своје девојке. Због чега жели да је се клони? Зато што се боји да ће бити разочарана у њега, или још горе, да ће му се подсмевати.
Ниједан други закључак се не може извести осим оног очигледног:
Миле има малу пишу.
Rečenica upućena radniku koji bas i nije u kondiciji,sa izrazito usporenim pokretima.
Reči koje su sasvim spontano izašle iz jedne devojke koja je bezrazložno ostavljena. Upućene njenom u tom trenutku već bivšem dečku, sa kojim se odlučila fizički obračunati. Pa šta bude. Stop nasilju nad mučkarcima...
Biti spreman na kompromise.
-Kevo , uzeću ovaj crveni brijač, pošto se moj uzjebao.
-Nemoj sine, njime brijem pičku.
-Ok, uzeću ovaj plavi kojim ćale brije karu.
Koristi se kao saljiva verzija izraza "kunem ti se","dabogda crk'o ako lazem","ja uvek drzim rec" i slicnih.Uglavnom sam se naslusao ovog izraza od raznoraznih majstora,privatnika,i uopste ljudi koji zele da pokazu da imaju jak karakter kad pricaju o sebi u nekom polu-poznatom drustvu.Da li treba napomenuti da me nijedan od ljudi od kojih sam cuo ovaj izraz barem jednom nije ispostovao?
To je staza na kraju sveta.Obicno duga od 15 pa do 25 kilometara i to kroz sumu.A obavezno u toj sumi zive vukovi medvedi i poneki zmaj koji bljuje vatru.Pored svega ovog ranac mu je bio tezak minimum 10 kg zanemarivsi drva koje nosi kuci.Tokom celog puta hladnije je nego u Sibiru.
Ja:Au umorio sam se otpala mi ledja dok sam dosao kuci.
Cale:Eh,ja sam svaki dan tako 12 kilometara u jednom smeru i 12 u drugom smeru kroz selo.Nije to nista.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.