Recenica kojom razmazeni sabani pokusavaju da zaplase svog protivnika ili zavedu mladu drolju.

Osoba koja ima isprogramirane pokrete tijela, poput robota.

Opšta dijagnoza za svaku boljku kod Srba.

У народу познатији као "јефтинијег нема".

Jedna stara narodnjačka pesma (preslušajte verziju Crnih bisera, preporuka autora) čiji je naslov tolko kul da može da se upotrebi uvek kada zajebavamo ortaka koji ili svojojm glupošću ili ničim izazvano ima neku modricu na faci, zaseko se na brijanju, aknuo nosem o zemlju dok je pio ili nije se naspavao kako treba pa mu krmelji cure niz obraze.

Reči, kojima pokušavamo da se opravdamo kada nam stave zamerku na ponašanje.

Nisam siguran, nisam lično prisustvovao, ali je po riječima moje profesorice istorije u toj antičkoj zemlji prvi put na svijetu uveden novac u upotrebu. Ovim riječima se na šaljiv i istorijskom trivijom pun način ogoljuju međuljudski odnosi, stavljajući u prvi plan cilj i potrebu svih. Svih osim Feničana, oni su odavno mrtvi.
Šta će mi hvala, daj pare 'vamo!

Omiljena rečenica autora neke definicije, ukoliko mu povrediš sujetu svojim komentarom da je nekvalitetna.Taj prestup je daleko veći ukoliko si "nov" na sajtu.A, ako si kojim slučajem komentarisao i nepovoljan sud dao nekom od NEDODIRLJIVIH, tek tada si ugasio.
Može se primeniti i u drugim životnim situacijama, u prenesenom značenju.

Ovo me je deda pito kad je prvi put posle 60 god ispijanja prepecenice probao viski...

Pitanje koje postavi moj otac, kada mu moj debeli brat od tetke kaže da ima devojku.

Večita enigma šah laika, večiti problem likova koji za sto sa šahom sednu posle par meseci. Topa, lovca... ma to svaki ubode, ali kralj i kraljica su večita zagonetka kad nameštate figure za igru.

1. Slikovit način da se prikaže nemerljiiva snaga ljubavi. Ljubav prelazi sve granice, u ljubavi se sve može, ljubav je nezaustavljiva, ljubav je nenadjebiva... Čak i mečka, koja je sama po sebi sinonim snage (jak ko mečka), mora posramljeno da sagne glavu i ustupi prvenstvo svemoćnoj Ljubavi.
2. Borbeni poklič čobanina koji brani svoje stado od izgladnelih međeda.

Osoba koja postaje subjekat u rečenici u kojoj pričamo o svojim neuspesima.

Izraz koji se koristi da sagovorniku date do znanja, da vam nije rekao ništa novo.

Stara klinačka rasprava kojoj je skoro svako od nas prisustvovao.
Svaki klinac je imao svog favorita i neoborive dokaze da je njegov kandidat neosporivo jači i bolji, tipa:
-Lav je jači, on ima kandže!!!
-Tigar ima one šare koje mu daju ubrzanje!!!
-Tigar ima mnogo oštre zube!!
-Gledao sam jednom na teveu kako je jedan lav jednom u jednoj zemlji pojeo čoveka... celog čoveka. I ništa nije ostalo... sem cipela. Lav je sigurno jači.
-Nije to bio lav to je bio tigar!!! Gledao sam ja na bratovom kompjuteru!!!

...itd....

Rečenica koju koristimo uglavnom u šali a kojom nekome želimo reći da nije baš najbolje odreagovao u nekoj situaciji, a po našem mišljenju je mogao i morao bolje. Na ovaj način se najčešće obraćamo nekome koga dobro poznajemo jer će taj neko prihvatiti to kao šalu ili nekome ko je retko glup te će ga ova rečenica još dodatno zbuniti i ubaciti u Bermudski trougao.

Fraza koju srpske kvazi zvezde (najčešće pevačice) često upotrebljavaju opisujući svoj odnos sa drugom zvezdom ili tranvestitom, koju poznaju od pre dva dana, od kada su snimili duet.

Izraz koji se koristi kad ugledamo nekog mega ludog lika koji radi nešto što do sad nismo videli.

Stvorenje koje više ne mogu nazvati životinjom - moj pas, samo moj. I drugi ga pomaze, i drugi ga nahrane..Ali on se meni najviše obraduje. Nas dva se razumemo vrlo dobro, i delimo mnogo više nego što se čini : i hleb, i kost, i meso sa kosti, i glad, sreću, tugu..Sve. Prilagodjavamo se jedan drugom, prilagodjavamo jedan drugog - znam šta ga nervira, šta izbegava i šta mu smeta, zna kad sam tužan i izneveren. On mi ne smeta kad želim da sam sam. Zna da me nasmeje, obraduje, razvedri, i tera me da budem bolji čovek - i kada želim da se zatvorim, idem napolje zbog njega, kada ne želim ni da jedem, ustanem iz fotelje zbog njega. Kada želim da prespavam dan - ne dozvoljava. Laje, skoči na krevet, zavija, ljutim se..Ustanem, i drago mi je jer mi dan ipak počinje uz njega.
I ako me prevare i napuste, slažu da me vole, i ako završim na ulici odbačen i siromašan - neću biti sam. On od mene neće nigde.
Ako oslepim, biće moj vodič, i ja ću imati poverenja.
Ako se izgubimo, on će naći put. Zavetovao se da će da me čuva, brani i voli, zavetovao sam se da pored mene neće biti gladan, tužan i sam.
I kada jednom ostari, ogluvi, i izdaju ga godine, biću tu uz njega. I na njegovom poslednjem putu, neće biti sam.
I kada ne bude ga više, ostaće ožiljak i bol, jednak onom kada izgubiš nekog dragog, jednak onom kada izgubiš najboljeg prijatelja.

Doselio se u moj komšiluk, upisan je u moj razred i seo je u moju klupu.
Uredan i tih. Zajedno smo išli od škole do kuće. Bio je odlikaš, baš kao i ja.
Posle škole smo na brzaka uradili domaće zadatke i odlazili da se igramo u opštinskom dvorištu. Vazda smo se zavlačili u neke budžake. Naš hobi je bio istraživanje: kanal za popravku kamiona, zatvorsko dvorište gde su pitomiji zatvorenici primali posete, gradilište, zabačena dvorišta...On se veoma retko smejao i svemu je davao ozbiljan ton. Za nas nije postojala lopta i izbegavali smo drugu decu. Nisu znali da istražuju, njima je bilo do fudbala, izmedju dve vatre i slično. Mi smo bili posvećeni svojim budžacima.
Jednog dana nas je uhvatio pljusak na povratku iz škole. Počelo je da grmi. Nas dvoje smo leteli do svojih kuća da bi se spasili sigurne smrti : grom je birao metal, a nas dvoje smo na školskim torbama imali metalne rajsfešluse. Taj poduhvat spasavanja je bio njegova ideja. Bila sam mu zahvalna. I danas, kad zagrmi-setim se svog drugara.
Jednog dana je prosto nestao. Tada sam pošla u peti razred i bila sam ubedjena da je u suprotnoj smeni i da ću ga sresti. Odselio se.
Prošlo je više od 30 godina. Nikada ništa nisam čula o njemu.
Pre 4-5 godina sam srela njegovu mamu. Ostavila sam joj svoj broj telefona. Ispričala mi je da se moj drugar oženio, dobio decu, razveo i da je posvećen svom poslu. Zapravo, završili smo isti fakultet, studirali u isto vreme i nikada se nismo sreli.
Javio se posle nekoliko dana, bio je u prolazu, ostajao je u mom gradu dan-dva. Zatekao me u kolima, vozila sam tonu hrane i kućnih potrepština iz hipermarketa i žurila sam na roditeljski sastanak. Lila je kiša. Pozvala sam ga večeras svrati do NAS, nije mogao da precizira vreme, pa sam mu rekla da ćemo ga čekati.
Pozvonio je oko 22h. Moj muž mu je otvorio vrata. Prvo je moj drug bio zapanjen, a onda i moj muž izenadjen: moj drug je nosio ogroman buket cveća, vino i bombonjeru.
Razgovaralo se o svemu, najviše o njegovim dogodovštinama sa posla. Smejali smo se.
Posle nekoliko pića je reko:
"Da znaš kako je bila lijepa. Imala je rupicu."
"I sad je lepa. Kakvu rupicu?"
"Kad se nasmeje, na desnom obrazu ima rupicu."
Ja se smejem, oni gledaju u moju rupicu na obrazu ko da je baš tog trenutka nastala.
U neko doba je rešio da krene. Bilo je oko 4h ujutru.
Moj muž se ponudio da ga odveze. Uz put su ogladneli pa su svratili na pljeskavice.
Sutradan mi je rekao da je moj drug, dok su jeli te pljeskavice i vozili se, pričao o svojoj drugarici iz detinjstva, o meni.