- Komšija! Zašto ono granje što si sekao stoji na mom imanju?!
- Nemam pojma. Odn'o vetar.
- Jeb'o te vetar, misliš da ne znam da sečeš i udaraš forward preko ograde! Ako opet to uradiš ima da ti polomim noge stupcem od prikolice, ščuo?!

...

- Brate, jesi li spremio neki arsenal za Mehaniku 2?
- Imam sve sortirano, samo da umanjim.
- Ako ti nije teško udari jedan forward na moj mejl.

...

- Maletzka, imaš mušteriju u sobi 3! Kad njega obradiš udari forward u sobu 7, tamo te čeka neki azilant, crnac iz Futoga.
- Ne mogu više da stojim na nogama, taj će mi danas biti osmi. Klecaju mi slabašna kolena.

Sedamnaesti vlasnik otvara forwardujuće vino: (gutljaj) Mmm... pa i nije nešto. Slavišino domaće je za ovo Don Perinjon!

O knjigo moja, prestani me tako tužno gledati.

Danas, ja, po četvrti put.

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

*Klak*
Slika idile beogradskih ulica je iznenada prekinuta,zacuo se zvuk ponistavanja karte. Gledam ispred nema nikog, sigurno je iza mene. Okrecem se,vidim ga. Covek u crnom sa torbicom je upravo ponistio kartu.. to je karta za uporedjivanje.. spustam pogled ne bi li se sazalio i preskocio me. Seda pored mene,o ne.. sad ne mogu ni pobeci,pu jebem ti zivot opet 3000 dinara.. posle nekoliko sekundi cujem taj glas i cuveno "Izvinite mladicu.." prekidam ga "Nemojte danas opet,nemojte.. pa pre 2 dana sam platio kaznu,nemam para vise stvarno.. nemojte molim vas" ,na to odgovara "decko,ja sam samo hteo da vas pitam za tacno vreme".

-Neno, neslana ti je ova musaka, posol'de sledeći put malo!
-Neslana? Neslana, a? Nemoj sad da te gađam solirom, majku ti posolim!

HIGH SCORES

AAA.....................1.349.800
BOC................... ....758.200
KRV........................545.000
ROT........................530.400
MIK.........................378.000
NOL.........................290.400
DEH.........................247.500
NIK..........................194.400

Otac:Sine,ajd skokni do pradavnice po pivo/idi mi po cigare/namesti antenu/operi auto/kupi hleb/usisaj terasu/operi sudove/napravi mi kafu/izbaci djubre/nahrani kera/pokosi dvoriste/sredi sobu.
Sin:A,opet,ja....sto nikad ne ide moja sestra?
Otac:Pa ona je mala/velika zato.Pa ne moze/nece.

Moja keva: Covece, razumem ja da treba da se zdravo hranis, ali pojedi ponekad i nesto sto nije bas tako zdravo! Uzmi nesto od testa, ili slatko...Kako mozes tako da zivis?
Moj brat: Zeno, ja sam raskrstio sa testom, mastima i prostim secerom!
Moja keva: Joj, kako si nedokazan! Pa uzmi nekad przena jaja sa slaninom, da zamastis creva!
Moj brat: .....(samo prevrne ocima)

-Mama, mama. Dala mi učiteljica peticu na onaj sastav, poslaće ga na konkurs.
-Ljubi te majka pametnog. Sačekaj da se mama vrati sa posla, pa idemo sa tetkom u vojni muzej.
-Tata, dobio peticu.
-Ljubi tajo šiljokurana njegovog. Eto, sad ne moraš deset dana u'školu, no ti i ja idemo danas po kuma, pa nas trojica lepo na Tamiš. Nema nas deset dana, bole nas i to baš kurac. Neće žene da nam ostanu same, hehehehe, ako me razumeš...
-Ne razumem...
-I ne treba. Shvatićeš i sam za koju godinu, a ako si pametan, nemo' se ženiti.
...trides' godina kasnije...
-Bako, dobio sam pet iz srpskog. Lektira, prepričavanje. Super sam uradio.
-Bakino zlato pametno. Vodi tebe baka danas u zoo vrt.
-Jeeeej.
-Majka, 'de ga vodiš? U zoo vrt? Koji će tamo? Znaš pošto karta za vas tamo? Bolje mu daj te pare da ga vodim ispod Pančevca da mu kupim štap i mašinicu, da dete ulaže u prave stvari...
-Jes, tako je i tebe tvoj otac vodao po pecanju, pa ne završi fakultet, a majka je svaki dinar dala za tvoje školovanje...
-Nema od toga 'leba. Danas sam pogodio posao, neki parket, pe'sto evra, par dana posla. Sa kojim fakultetom te pare?
-Sve na oca povukao, jebem vam mater obojici!

10 godina

Ja - Majka daj mi 25 dinara da kupim ''Kapri''!
Majka - Nemam, trazi od oca
Ja - Tata daj mi 25 dinara za ''Kapri''.
Tata - Nemam, pitaj majku da l' ima.
Ja - (veoma tuzan)

Baba odlazi u spajz gde steka devize i dinare, daje mi kes!

16 godina

Ja - Cale daj mi 300 dinara!
Cale - Nemam sitno, pitaj majku.
Ja - Kevo daj mi 300 dinara!
Keva - Sta ce ti? Ne moze!

Baba imas 300 dinara, hitno mi treba?! Nevoljno odlazi po novcanik i vadi 300 ispeglanih novih :D

21 godina:

Ja - Kasni mi plata, dajte mi 500 dinara da sipam benzin
Keva i cale - Potrosili smo sve kod Miskovica.

Ja - Ej baba imas 500 na zajam?
Baba - Evo ti al' da ne vozis brzo ima budale!

Viva la baba!