Ja sam ovo pisao sa tatinog naloga, tako se to zove je li, i tata kaže da ne smeta, da ovde ima dosta male dece i svako piše šta hoće.
Malo mi je pomogao tata, malo.

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

-Oš moći sam to?
Kako da ne! (oči ispale)
-Budala, šta zna dete šta je 200 kila?

Vracam se kuci iz grada, ekipa lokalnih djilkoša tumara ulicama i prolaze pored mene, skrecem pogled da ih ne gledam u oči(kao sto znamo to u životinjskom svetu označava agresiju), odjednom vodja se okreće ka meni i sa smeškom mi saopštava da cu večeras baš ja učestvovati u jednoj humanitarnoj akciji, akciji dobrovoljnog davanja krvi....ostalo je istorija...

Ubije prvo neku indijsku seriju na Pinku. Nakon toga, neku italijansku seriju na RTS-u, špansku sapunicu bez prevoda na kablovskoj. Da bi na kraju sve to okončala sa 2-3 turske serije, na Prvoj.

1. Opet sam se kladio na Juventus.
2. Uknaćio si se.

1. Narucio sam komp, platiću od akcija.
2. Al ćes da se uknaćiš.

Dođi sjutra do mene, moji su otputovali...

-Čoveče uzmi stavi šta u usta, ništa nisi okusio ceo dan!
-Ma ćuti bre! Ne smem! Sutra idem da vadim nalaze.

1. primer:
Lik ortacima: "Dolazi mi riba večeras, biće rke-koke!"

2. primer:
Ja (puštam Prodigy u kolima): "Pa kaže..."
Moja drugarica: "Jao znam ovu stvar, to je ona rke-koke, rke-koke!"

Ovi političari to su sve mufljuzi.

428. godina nove ere, negde oko 11h, na prostoru današnje Poljske:

Žaroslav i Jaroslav polako šetaju pognute glave kroz jesenju šumu sa puno opalog lišća, oslabelo sunce se probija kroz grane, u rukama im piva, za reverima im značke fk Sarajeva. Dugo su ćutali dok jednom Žaroslav ne prozbori:
Žaroslav: Eee moj Jaroslave, kako sam ti se jutros proveo, nemaš pojma...
Posle 7 minuta, ili 200 metara dalje:
Jaroslav: Kako?
Posle 10 minuta, ili 200 metara dalje(jebiga uzbrdica):
Žaroslav: Pa, ostavio sam ženu i decu, i dok sam šet'o napali me Todorci.
Jaroslav(naglo staje i žustro širi ruke sa šakama u nivou kukova): Ma jebem ti Peruna, glagoljaj šta je bilo! (nastavlja laganim tempom)
Žaroslav: Idem ti ja tako pored potoka, negde oko pola šes' - šes' jutros, kad imam šta da vidim. Oni indijanci Huni opet se nešto zaleću sa njihovim konjima na neku mladu Normandijku, mislim da je bila od Švedskoga naroda. I ja ti tu izvadim sekiru P-42....
Jaroslav(ubacuje se): Ohoho! Najnoviji P model, sa rasprskivačem lobanje. Kad si uz'o?
Žaroslav: Ма donela mi tetka iz Germanije kad je dolazila onomad... Nego, ja ti tu njih isprangijam i pitam onu malu šta se desilo, kad ona poče plakati. Reče mi da je ona samo umetnica a da su oni Huni, što su bili tu i što sam ih pobio, isto od kakvoga umetničkog roda i da oni samo glume tu za kamere nekakve.
Jaroslav: Ih kamere, pa to će tek biti izmišljeno u dvadesetome veku...
Žaroslav: Znam ja to, čit'o sam u Justinijanopediji. Skontam ja da ona laže, silujem je, i posle dođem po tebe, i evo sad reko da ti ispričam kad smo zaćutali.
Jaroslav: Pa kakve to veze ima sa Todorcima, rekao si da su te napali?
Žaroslav: A pa da, eno ih dolaze (pokazuje u pravcu ka kom se kreću)...

Jaroslav uzima njegov (malo stariji ali funkcionalan) P-40 i ubija Žaroslava, potom Todorci njega.

********************************************
2011. godina, u nekoj ustajaloj razbacanoj sobi sa upaljenim kompjuterom na kojem se nazire zelena podloga:

Svaki normalan čovek: E brate, što je ovaj lik imao potrebu da piše ovoliki prethodni primer zbog 2 reči?
Ovaj do njega: Pa nisi skont'o jebote?
SNČ: Ne.
ODNj: Stvarno nisi skont'o?
SNČ: Glagolji tako ti 100 karakondžula!