Jedini izgovor koji može da izvuče iz situacija kada ne pomažu ni:
bio sam pijan, mislio sam da sanjam, otkud sam znao...

Sitna,ali vrlo jebena stvar na kolima koja može žestoko da te izjebe.
Prestane da radi,pa ne uključuje ventilator.
Ventilator ne hladi vodu u hladnjaku,pa se voda greje.
Pregrejana voda isparava,pa napravi pritisak u crevu koje pukne.
E onda se malo družiš sa mehaničarima.

Služi samo za funkciju koju je još u pelenama naučio.

Ako ste imali tu ziljavu sreću da se krajem prošlog veka okotite na prostorima bivše Juge a vaši roditelji iz nekog nepoznatog razloga ostali u istoj (iako su mogli da zapale za Kanadu, Australiju, Saturn), onda ste imali i nesreću da vas još od malih nogu u tvrd i nadasve socijalan san uspavljuje neka od fekalnih izlučevina iz pera gospodina Siniše Pavića. Tu pre svih (izlučevina) mislim na "Bolji Život"...jer je onaj u Kanadi, jelte, gori.

I ako mi sa današnje distance pomenuta serija deluje kao balega u izmaglici, rečenicu iz naslova pamtim kao prvi liz ženske bradaje u tinejdž danima, dom za učenice, Krunska, Beograd. Pamtim ne zato što je ta bradaja imala ukus Aranđelovca ili alkohola u mojim ustima već zato što vazda osetim, kao i tada što sam osetio polno zadovoljstvo pobede...ne obavezno tim redosledom.

Jer naslovnu rečenicu u toj čuvenoj osmomartovskoj epizodi izgovara tipično nebeski vozač JKP-a dok šmrk njegovog tipično nebeskog kolege, osim ulice, prska i visokoštujuću gđu Hadživuković koja, eto, iziđe da na veliki ženski praznik prošeta svog kera, Arona.

Hoću da kažem - i Pavić nekad zrno ubode.

Letnji raspust sam proveo kod babe i dede, koji žive na planini. Tamo imam puno drugova i ceo raspust smo se igrali. Jedva čekam da opet bude letnji raspust.

Na raspustu mi je bilo baš lepo. Ustajao sam ujutru, i baba bi mi spremala doručak. Onda bih otišao da se igram sa mojim drugovima. Stalno smo se igrali nindža kornjača, i ja sam uvek bio Mikelanđelo jer mi je on omiljeni lik. Napravio sam sebi nučake od dva drveta i konopca, i imao sam narandžastu maramu preko očiju. Hteli smo da se igramo i moćnih rendžera, ali svi smo hteli da budemo beli rendžer, pa smo se potukli i onda mi je deda zabranio da se igram moćnih rendžera. Posle svakog ručka bih jeo kinder jaja i sklapao igračkice. Do kraja raspusta sam sakupio puno igračkica, i sve sam ih sačuvao. Svaki dan sam vozili bicikl i trkao se sa drugovima. Puno smo lovili skakavce na livadi, i onda smo njima plašili devojčice. Uveče bih gledao nindža kornjače i moćne rendžere na tv-u, a onda bih otišao na spavanje.

Letnji raspust je moje omiljeno godišnje doba, i jedva čekam da ga ponovo dočekam.

Veoma promiskuitetna devojka.

Valjda kako bi bili u korak s vremenom, današnji kafići se sve više trude da zvuče i rade kao jedan takav. Espresić.

Zašto bi konobar morao da kuva kafu deset minuta, pa da je skine, pa opet prokuva, i uz to pazi da mu ne pokipi, kad može da uzme vrele vode i američkog praška i napravi jedan espreso za minut? Pravljenje crne turske ti je posao, bato.

Pored tih praškova, tu je naravno i boca sa šlagom i jedna, do dve litre dugotrajnog mleka( jer što bi bilo sveže, pa da mora da se pazi da se ne pokvari) tako da zavisno od proseravanja mušterije, njemu uopšte nije frka da malo produži taj espreso sa mlekom, ili šlagom , ili jagodicom bobicom i prahom s labudovih muda.

Ali, ruku na srce, nisu ni oni jedini krivci. I mi malo hoćemo da budemo u trendu, pa onda nećemo crnu, domaću sa jednom čašom vode da ubije tu njenu gorčinu, nego hoćemo, možeš misliti, espreso. Znaš, video sam u jednom filmu, pa reko' da probam. A i sve manje imaš vremena, pa onda daj šta daš, samo da bude u skladu sa mojim skedžualom. Poslovan sam ti čovek ja, znaš. Nemam vremena za seljačku crnu.

Alternativna mera za brzinu u automobilizmu. Najčešće se koristi da bi se dokazala superiornost svog automobila, obično nemačke proizvodnje starog bar 15 godina.

Rečenica koju moj stari po defaultu izgovara čim se vratim u kasnim večernjim satima...

Korespondencija metafizičkog i fizičkog osećaja prilikom izlaska iz ormara i to kad kažem izlaska iz ormara mislim na primanje tvrde kurčine.

Situacija u kojoj ti kažeš nešto misleći jedno, a tvoj sagovornik pomisli na nešto potpuno drugo.

Predmet pogodan za glancanje cipela, pogotovo kad se radi o starinskim hotelima i plišanim, teškim zavesama. Pogodan i za koješta drugo.

Ulični sleng za LSD. Takođe poznat kao sličica, trip i esid.

Kažemo kada hoćemo nekom da stavimo do znanja da nije zanimljiv, tj da smara.

Vrlo otrcana fraza ali i najlepši način da kažeš da si sa nekim na krv i nož.

Devojka srednjeg rasta, učestale boje kose, nije ružna a nije ni seks bomba. Radila je u pekari do moje zgdrade i bila je potpuno obična, neutralna kao puter kifla. Nit masna nit slatka nit slana. Samo obična.

Ali ipak, dok sam je gledao kako se hvata za buhtlu sa džemom ili sa kojom energijom seče burek "za ovde" skakao mi je nivo holesterola u krvi. Čudan osećaj. Preko puta u fast fudu je radila sisata Danica, tamo mi se dizao kurac, to sam kapirao, ali ovaj osećaj...kao kada sam prvi put probao lazanju sa belim lukom u prahu, bilo je to nešto novo, neobuzdano.

Koliko puta nisam mogao da dočekam da završi, oko četvorke, pa mi prekrati ostatak noći kada se pojavi na mojim vratima stana sa svojim brašnjavim nosićem i punom kesom bajatog žu žua, kojom rol viršlom i drvenim hlebom od kojeg smo mleli prezle pa uvijaj karađorđeve, uvijaj, uvijaj... Nekada sve do njene sledeće smene! A džukci bili prema njoj, ona fina pa joj vazda uteraju 2 u 1. Iz druge u prvu, to smo tako od milošte zvali, ko ona kafa.

Lepo nam je bilo, ja imao devojku ona nije imala dečka dok se u kraj nije vratio Rajko Gastos. Kad je zapad bilo šta dobro doneo pitam ja vas? Oterali ga njegovi nazad u domovinu majku Srbiju da se ženi, otac stari unuke oće da ima. Bio po malo glup i malo više krezav. To je još jedan razlog što je došao, da popravi zube, ne zato što je glup, kod nas jeftinije.

I jebo majku, došo pun para al seljak čovek i prvi dan otišo u pekaru kod nje da jede! Pa majku mu jebem idi jedi crevca kod Slavonca kad već imaš pare, ja da imam svaki dan bih crevca jeo! Ali ne, on odma kod nje i ni dobar dan ni Pomoz Bog nego s vrata: daj picu! Ko da me žarka munja sa neba ošinula. Bolje da jeste.

Ona mlada, neiskusna(ja znao samo misionarku a i sada nisam nešto bolji) šta će, kud će kukavica beda dade mu, uvati je đubre na elokventnost... Ostah sam, nemam s kim da umačem đevrek a idem u fast fud preko puta da gledam u kajzerice pa kući da gulim svoju kiflu.

Grom iz vedra neba. Kad ga najmanje očekuješ eto ga da te rokne po sred glavurde i da ti tad padne mrak na oči. Ne, ti si kriv što deci ispunjavaš sve hirove, ti takozvani otac, a ja sam majka koja svojoj deci želi sve najbolje. Ali jebiga, od tog sve najbolje deca nisu zadovoljna. Kao otac, ti gledaš da im udovoljiš shodno svojim mogućnostima, pa čak i ako to znači da ćeš jesti parizer mesec dana, dok s druge strane kao majka, ti gledaš da deca nisu gladna i nisu gola i bosa, ali koje dete je zadovoljno ako mu ne kupiš novu igračku, jer svako dete podrazumeva da novo odelo mora da ima.

I onda vide svoju majku koja kupi 5 pari nove obuće za sebe, dok ćale i dalje nosi one patike koje je kupio pre nekoliko godina, opet iz razloga da bi ti kupio onog robosaurusa na daljinski upravljač. I onda deca više gotive ćaleta, doduše, deca vole i oca i majku isto, ali u očima majke to ne izgleda tako. Ne, on je kriv, što je decu okrenuo protiv mene, mene moja deca ne vole, zato što si ti ''dobar otac'' koji decu izvodi na pogrešan put!

Sigurna luka za nedostatak argumentacije.

Odlazak oženjenog muškarca u lov kada mu lepša polovina ode negde na put. Naravno, pošto je lovac u situaciji da mu je izričito zabranjeno da lovi i jede divljač, mora da se pazi da ga ne uhvati šumar, jer onda može da upadne u ozbiljan problem.

Pošto je na Tibetu zemlja previše tvrda, tj. skoro zaleđena, da bi je kopali, a i nemaju dovoljno drva da bi ih koristili za lomaču, tradicionalna tibetanska sahrana je ustvari proces u kome poseban sveštenik iskomada telo pokojnika i da ih orlušinama da pojedu.
Pošto oni veruju da je telo samo ljuštura, a posle smrti, kada duša napusti telo i vrati se u večni krug reinkarnacije, telo više nije bitno...