Milozvučna odjeb rečenica izgovorena od strane osoblja firme, pedantno naučena napamet i svakodnevno ponavljana više puta, poput sektaške mantre.
Duboko je homonimnog karaktera, stoga mora imati više značenja.
Iz perspektive ubogog pozivača, taj sastanak traje večno.
1. Direktor jebe prvu sekretaricu, dok se druga javlja na telefon.
2. Direktor jebe drugu sekretaricu, dok se prva javlja na telefon.
3. Direktor jebe obe sekretarice, dok se na telefon javlja čistačica.
4. Direktor je zaista na (potpuno nevažnom i besmislenom) sastanku i jebe većinu zaposlenih u zdrav mozak.5. Direktor je zaista na (vrlo važnom) sastanku sa klijentima iz Švajcarske i tupo gleda u predočene mu ugovore, dok se mučeni prevodilac trudi da verbalno maskira kolačenje direktorskih očiju i izraze poput "Šta, kurac?!", "Ahaa, mogu da me povuku za kurac sa tim dividendama..." i "Ma goni ih u tri pičke materine i njih i sastanak u aprilu..."
6. Direktor uopšte nije u prostorijama preduzeća, već na kolektivnom kafanskom oždrljekavanju sa ostalom direktorskom sabraćom, odakle će ga mortus pijanog šofer dotaljigati do superluksuzne vikendice na Zlatiboru (u vlasništvu direktora), gde će se i otrezniti do sutradan u 15h.
Kada te aktivistkinja Jazas-a zaobiđe na ulici ne udelivši ti prvodecembarski kondom.
"A ovome na čelu piše da ne jebe, pa što da bacam..."
Rezervni igrač fudbalskog kluba za kojeg je čak i dobijanje šanse "na kašičicu" nedosanjan san. Igrač koji čitavog života trenira, trudi se, ponaša po pravilima, donosi vodu saigračima i ne buni se zbog toga ali jednostavno nema štofa za igru. Nije on taj. Večito biva zaboravljen i zapostavljen, pa čak i kada je pola igrača povređeno a pola pod suspenzijom nikako ne uspeva da malo oseti čar igre, uvek se nađe neko ko će pre njega da šutira "bubamaru" po travnatom pravougaoniku.
Zoran: Mogli bi Dekija malo da ubace, ceo život je u klubu a nikao da zaigra... Da nema dres mislili bi ljudi da je doktor ili pomoćni trener.
Mile: Zoki nema od ta posla ništa. Dobar je Deki ali on ti je više presedeo na našoj klupi nego Ferguson na Mančesterovoj...Možda bi i mogli da ga puste, gledao sam ga na treningu, nije loš igračić ali to je sad više postala stvar uroka. Čak sam čuo neke klince iz kraja da pričaju kako kad Deki bude ušao u igru, srušiće se istočna tribina a baš skoro vidim da je jedna greda popustila, nije za zajebanciju. Neka ga, nek sedi.
Rečenica koju izgovaramo u krajnjem stadijumu besa kad nas neko zezne po milioniti put.
Slupao mi je kola, izgubio ključeve i ne javlja se na telefon.Piću mu krv na slamčicu
Kažemo za nešto što je tehnički moguće, al potpuno nepotrebno.
Telefon u tuš kabini, na primer...
Dve reci koje izgovaraju osobe koje uvek kasne, kada se javljaju na telefon.
-(telefon zvoni) "Tvojuuu slikuuu cuvaam poreed ikonee, tvojee mestooo u sr..."
-Evo krecem!
Sportisti Jugoslavije/Srbije i Crne Gore/Srbije bez obzira na boju dresova.
Reprezentacija Nemačke je u belim dresovima i napada sa desna na levo, dok su plavi u crvenim dresovima.
Prve reči koje izgovorimo u trenutku konverzacije sa svojim tek pronađenim telefonom, kojeg smo neposredno pre toga izgubili, izbezumljeno tražili, a kada smo nazvali skontali da je bio na Silent-u.
"AAAA ne gde mi je telefon? Ovo mi je peti koji gubim!!! ZOVI ga!"
"Pa zvoni!"
"A u kurac gde ga stavi na silent, ovo se samo meni može dogoditi!"
Izraz koji se koristi za devojku koja je imala vise muskaraca nego brojeva u telefonu!
-Brate dobra riba ona Maja!
-Ma bezi bre...
-Sto?
-Ma na nju se pelo vise ljudi nego na frusku goru!
Dok na zalasku svadbe preostali gosti glavinjaju u raštimvanom kolu po klizavom podu sale u lokalnom restoranu a rastopljene pihtije natapaju flekav čaršav i kelner briše znoj sa čela salvetom na kojoj ima tragova ruske salate, karmina i ajvara, na udaljenim barskim stolicama u dnu, pred očima klonulog barmena, prvi svat po imenu Mile se naginje ka kumi u utegnutom crveno-belom kostimu, na drugoj stolici, pokušavajući da joj raskopča žaket. Kuma se nevoljno brani, smeška se i trepće kapcima sa rastopljenom maskarom. Dignuvši pogled sa ovala po kom se kotrljaju lojavi ćevapi, Miletov drugar pokušava da uvede neki red u situaciju. Podiže ruku sa praznom žicom ražnjića, i viče, u nastojanju da Miletu pribavi makar zrno dostojanstva pred institucijom kume:
- Mile... Mile... neka kume, neka!
Svima nama bliska rečenica, bilo da smo je sami rekli, ili da smo upravo onaj što se ukakio na drugom kraju sela.....
A: "Hej, znaš da je Bokijeva mala pobegla od kuće?"
B: "Ma daaaaj....."
C: "E, jeste, ozbiljno, i ja sam čuo... šta više, mislim da je pobegla sa onim vrljavim iz Vranića..!"
D: "Nije sa njim nego sa nekim beogradskim narkomanom. I..... trudna je, koliko znam..."
A: "Ja sam čuo da nosi blizance!"
E: "Ne nosi blizance, mislim, možda je i nosila ali je pobacila... tako su bar meni rekli..."
B: "Pobacila je sigurno zato što je raspali narkos istuk'o!"
E: "E, to sam i ja pomislila..."
F: "Ne znam odakle vam ove gluposti, ja sam čuo da je otišla u grad da studira i da se tamo, sasvim normalno je l' da, udala....."
G: "Bokijeva mala? Zar nije ona u zatvoru? o.O"
H: "Što?? Da nije ubila švalera?"
G: "Ma jook bre, porodila se negde na deponiji i ostavila dete, posle je našli na ulici kako se prostituiše..."
A, B, C, D, E, F, H: "Stvarno?! o.O"
..............
Boki (dolazi): "Šta ima narode, šta vam je svima koji qr? Joj ljudi, dobro da nemate žensko dete, ne znate kakva je to briga..... dva dana nije išla u školu, kad sam saznao ukinuo sam joj džeparac, ima nedelju dana da ne izbija iz kuće!"
A, B, C, D, E, F, G, H iznenada shvataju da su tu već pola dana i da bi valjalo otići malo na njivu, osta 'kuruz neobran.....
Biti spreman na kompromise.
-Kevo , uzeću ovaj crveni brijač, pošto se moj uzjebao.
-Nemoj sine, njime brijem pičku.
-Ok, uzeću ovaj plavi kojim ćale brije karu.
Prelazak iz dečaštva u višu fazu postojanja, koju će obeležiti bezglava jurnjava za suknjom, susret sa alkoholom, i neurastenija nategnutih odnosa sa roditeljima. U pauzama između jedne i druge ženske od kojih ti svaka popije odredjenu količinu krvi, a i ti njoj jer to je obostrani proces, i jedne i druge satiruće žurke na kojima se trudiš da pojebeš sve žensko a na kraju sam daviš majmuna u WC-u... sve ti se idiličnijim čine te godine nevinosti, kad Vrhovni Procenitelji Tvog Života, roditelji koji će potom ostareti, nisu imali hrabrosti da te samog puste na more, već su ti dodeljivali delegata u vidu babe koja te pratila na obećane plaže, heklajući sa drugim babama u hladu smokve malih primorskih mesta, dok ti sam skačeš na glavu sa šiljatih stena.
- Duksi, gde ćemo ove godine na more, a, š'a misliš?
- Ne znam, Bleksi, nemam ideju...
- Nemam ni ja... ajde da uzmemo šator, pa polako, odozdo, u Reževićima imamo Radicu i onu njenu drvenu kućicu, pa dokle nas noge i autobusi donesu na gore... u Dubrovniku imamo Vlahu i njegovu kamenu kuću...
- U Puli imamo Maru...
- To TI imaš Maru, a ja ga uvek šiljim...
- Pa naći ćemo ove godine nešto i za tebe... oćemo da svratimo u Selce, smešno mesto?
- Može... kad si ti poslednji put bio tamo?
- 73-će, sa babom...
- Aha, znam, mene su roditelji te godine vukli u Petrovac, pokrljasmo se na gradskoj plaži sa milion i po duša na malo prostora...
- Baba Magdalena i ja smo uveče jeli sladoled i onda je ona sedela na klupi i gledala u more, dok sam ja malo bazao po rivi, pa smo išli na spavanje. I svaki dan je za plažu pravila salatu od cepkanih pečenih paprika i paradajza, posle sam čuo da je to jedina prava srpska salata, a ne ono što ti uvaljuju u restoranima...
- Nemaju ti kafanjerosi pojma sa salatama... sećam se Magdalene, volela je sve nas...
- Jeste, beše dobra baba...
- Kad je ono umrla?
- Pre osam godina.
- Već toliko?! Pu, mamu ti, kako vreme leti...
- Leti, Bleksi, leti... Znači: Reževići?
- Neka bude tako, Duksi. I da paziš šta vataš za brisanje kite ako ne bude zavese u hotelu, mojne da zaključavam peškir u sef!
- Dobro, bre, ne možeš da zaboraviš taj peškir, jebo te peškir...
Gojazna riba koja preskače doručak i večeru radi dijete.
-Dušo, jedem samo jednom dnevno, a vidi kolika sam, uzeću flaster za mršavljenje!
-Uzmi ljubavi, al' na usta ga turi!
Usaglašavanje kapaciteta na obostrano zadovoljstvo.
Lik koji je ustanovio tako stroge kriterijume prema kojima ocenjuje definicije, da se nekad i po sat vremena lomi šta da da. I onda, kad konačno prelomi, ostavi ti svoj visokocenjeni komentar sa analizom definicije maherskim iskustvom prekaljenog Vukajlijaša.
"Žao mi je...Razmišljao sam dugo, ali stvarno nije za plus".
"Dao sam plus...Ali samo jer si nov".
"Ne vredi, brate...Minus".
A onda mu odeš na profil i vidiš da se registrovao pre dva meseca.
Jeste taktika, ruku na srce najčešće krajnje bezuspešna, koja se zasniva na tome da vaš odgovor na pitanje zadato na kontrolnom, pismenom i sl. sadrži u sebi ceo tekst pitanja, po mogućstvu sa neznatno izmenjenim radosledom reči, sa dodatkom jedne do maksimalno dve vaše samostalno napisane reči. Pritom te dve reči koje ste dodali verovatno nemaju veze s mozgom.
Pitanje: Napišite na koje je podvrste Carls Darvin podelio sisare, uzimajuci u obzir njegovu teoriju evolucije objavljenu 1859. godine pod nazivom “O poreklu vrsta”, po kriterijumu razvijenosti prednjih udova?
Odgovor: Po kriterijumu razvijenosti prednjih udova, s osvrtom na teoriju evolucije koja je inače objavljena 1859. godine pod nazivom “O poreklu vrsta”, Carls Darvin je podelio sisare na sledeće podvrste: skrivenosemenice i zimzelene.
