Slozicete se na na nasim televizijama,veoma cesto ,imamo priliku da gledamo razne,ali vrlo cesto i iste glumce i glumice.O kvalitetu njihove glume se moze svasta reci,iako to jednim delom zavisi i od produkcije,rezisera,scenariste,vremenom se ,ipak,pojedine glumice istaknu.Isticu se tako sto imamo priliku da ih vidjamo u najrazlicitijim ulogama,a njihov nivo glume ,nije ni na nivou trece zamene u amaterskom pozoristu u selu Donje Brijanje.
Naravno bicu zao i pomenucu ih:
Milica Milsa-apsolutni sampion
Lidija Vukicevic-njene uloge ne treba spominjati
Ivana Mihic-valjda je dobar producent,posto se od glume nece leba najesti
Kalina Kovacevic-gledacemo je dokle god joj je otac ziv
Nada Macankovic-najveci glumacki domet joj je da igra upaljenu tinejdzerku
Jelena Zigon-majka Ivane Zigon,koja je u svim filmovima samo izgledala glupo
i....naravno,
Eva Ras-jedini njen doprinos nasoj kinematografiji je taj sto se prva skinula pred kamerama u filmu:"Tragedija sluzbenice PTT-a"
Naravno spisak moze da bude poveci,ali cu se ograniciti samo na kraljice i apsolutne sampione lose glume.

Ljudi koje život nije mazio. Lica tužne grimase, grudi bolnog srca, sjetni pogled u vodokotlić, par sekundi njihovog života odlazi u nepovrat zajedno sa žutom tekućinom. Graška znoja sa napaćenog čela pašće na pločice. Označiće kraj... Kraj jednog pišanja.

E sad, sve bi tu bilo normalno da glavni junak, nakon te operacije, ne okrene svoju napaćenu glavu prema ogledalu i ne krene da pere ruke. Prati ruke nakon dodirivanja svog penisa, jednako je nepoštovanju istog. Da li je moralno oprati ruke nakon dodirivanja onoga što je majka vašeg djeteta držala u ustima? Naravno da nije. Sa etičke tačke gledišta, vi ste moralni patuljak, koji se gadi onoga iz čega se ispilio. Sledeće bi vjerovatno bilo pranje ruku nakon trljanja sopstvenih bradavica. Nonsens.

Mlaz vode oprao je i poslednje bakterije sa ruku. Postale su žrtva čovječije bezumnosti. Još par hiljada njih u nizu, koje su pale u ime ljudske gluposti. Tužno je uzdahnuo i zakopčao šlic. Svaka nada za njega odavno bješe izgubljena.

Dobar za izbegavanje. Bolje da ga nema. Beskoristan.

Najgora kletva upućena fudbalskom sudiji koji sudi betonligaške utakmice. Upravo pričamo o čoveku koji je najbolji za izbacivanje frustracija koje se sakupe tokom nedelje. To što vam žena nije dala, što je otišla poluosovina na kombajnu, što je nestao "Jelen" ispred prodavnice pa sad imaju samo "BG", što vam je sin jedinac otišao na fakultet a nije ostao da vam pomaže u održavanju domaćinstva, sve to lepo saberete i dođete u nedelju na utakmicu. Onda sudiji počnete da jebete sve počev od majke, žene, ćerke i sestre, preko kučeta i mačeta pa sve do Toleta. Potom gradacijski pojačavate psovanje i posle one čuvene: "Otkazaće tebi kočnice" red je da mu kažete ovu najgoru pretnju. Ona nosi čvrstu poruku. Kazuje sudiji, da neće ni stići do bunara u koji će ga razjareni seljaci potopiti, da će ga motika, a bogami i kuka, stići mnogo pre nego što se on nada.

Krajnje relaksirajuća radnja koja može za tren oka da se pretvori u živi pakao.

Pošto tvoju ribu zabole ona stvar da gleda akciona krljanja sa unaokolo raznesenim delovima tela, a ujedno je i baš briga za sci-fi i tvoju opsednutost džedajima i kontrolom Sile, našli ste kompromis. Tačnije, ona ga je našla, jer se realno ti tu ništa ne pitaš. Dakle, gledaćete romantičnu komediju sa primesama drame. Jupi.

Iako ti već posle prvih kadrova polako padaju kapci na oči, želju za spavanjem ti prekida tinjajuća nada da ćeš se i ti možda ovajditi za malo seksa kada Hju krne žvaku Džuliji i krena ona romantična muzika u pozadini, a tvoja devojka se razneži i pomisli kako je divno kad se dvoje vole, pa poželi da i vi konzumirate ljubav.
E ne'š kolega!
Dok je tvoja moždana aktivnost u datom trenutku svedena na nivo retardiranog paramecijuma, tvoja devojka koncentrisano analizira svaki deo filma, često stavljajući sebe u ulogu glavne glumice, a tebe zamišljajući kao svog romantičnog princa na belom konju.

Dodatak u pljeskavici, dodatak u salati, dodatak u životu... A može biti i čovek, dakle ljudsko biće, koja se uvek prilepi uz bilo koje društvo i svi se zapitaju otkuda on tu. Onda se ispostavi da je višestruko koristan i postaje deo društva, ali inicijacija se nikada ne završi i uvek ga pomalo zaboravljaju. No prilepak pak uvek ostaje prilepak.

Diskoteka u studentskom domu "Studentski grad" na Novom Beogradu. Nalazi se u zgradi restorana društvene ishrane iliti skraćeno menze.
Usled te činjenice je i dobila ime menzoteka.
Poznata po crnogorskom klanu koji godinama tu gospodari i ziljavušama-portirušama.

U narodu se ovaj izraz koristi za nerasnog konja koji služi da "pripitomi" rasnu kobilu. Preciznije,kad kobila nije "u teranju" na scenu stupa Veseljko. Stave ga u tor sa ždrebicom i on nesretnik po celi dan jurca za njom ne bi li se malo omrsio. I kad konačno uspe da je umori, kobila "padne s' nogu" i posustane, taman sto krene da je zaskoči Veseljka izbace napolje, uteraju rasnog ždrebca i on odradi pos'o. Ždrebac i kobila dobili svoje, gazda dobio rasno ždrebe, svi srećni i zadovoljni samo ga Veseljko poduvao.

U žargonu Veseljko je decko koji opslužuje devojku u svim segmentima osim u najvažnijem-seksu. On joj plaća pedikira, manikira, egzotično putovanje, vodi je u bioskop, na pice, sladoled, seta je po Kališu, Keju, itd,itd. Samo kad je u pitanju seks,tu se pojavljuje i posao odradjuje neki mačo baja, dok se veseljko nada da će svojim višegodišnjim romantičnim pristupom devojci konačno dobiti nešto. Baja dobija odrađenu predigru i snošaj, devojka takođe, samo ga gospodin romantičar poduvao.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

Osoba koju sve živo u životu mimoilazi, jer ide "pravim putem". To je osoba koja na vreme završava školu, fakultet, pa, pošto traže Master, na insistiranje roditelja upisuje isti. Sve se nada zaposlenju, sluša bajke od strane poslodavaca i ostalih oko njega svih zaposlenih normalnih ljudi koji se na vreme poženili,poudali i sad imaju buljuk dece, dok je on,od silnog učenja, ostao sam, jer su mu svi govorili da ide u školu da uči,a ne da se druži. Sa setom se priseća dana kada se družio u srednjoj školi sa nekolicinom istomišljenika i izražavao znake života kroz određenu vrstu bunta. Da, tad je bio živ. Sada ga svi ljudi, pa i sam život, mimoilaze i pored njega se zapošljavaju sa daleko manjom stručnom spremom i iskustvom, mahnuvši mu veselo u prolazu, zarađujući više nego što će on to ikad moći. Ali njega bodre svi, on je taj na koga svet čeka, iako je već napunio 26-27 godina i već je umoran od života i knjige. Ni posla, ni života, ni porodice...

Glavna zanimacija poslijeratne djece, koja se sastojala u slanju nekog prisutnog todlera u prodavnicu od strane par starijih zajebanata. Čitav koncept kile vagine se sastojao u tome da se ugleda faca sjebanog todlera po povratku iz prodavnice. Završio fudbal, pojele se sve ukradene trešnje, a dva sata do raspe. Par zajebanata se izdvaja sa strane da održe konferenciju u Teheranu, a prirodno todleri ne mogu prisustvovati dogovoru jer se zna hijerarhija družine. Pao je dogovor, on će se morat' uputit' u prodavnicu, jedina sreća u nesreći je ako dobije biciklo. Todler se nalazi u epicentru podjebavanja, ali šta će bude l' se bunio sutra će gledat' majstore kako čekićaju još nedovršenu kuću. Naravno, veze on nema šta je vagina, a realno ne znaju ni zajebanti, ali eto potrefilo se da je jedan načuo od starijeg brata da je nešto gotivno.

Po povratku, ako je labilnija ličnost plače, a ako nije smije se zajedno sa ostalim i nada se da će jednom i on šuknit' tako nekome. Došlo devet sati piči kući i nadaj se da ćeš moć' gledat večernje crtane umjesto političkih emisija.

Naravno, Starke su kod nas već dugo popularne i to nije ništa novo. Međutim, one su donedavno bile obuća alternativaca koji idu na svirke u BIGZU i ispijaju pivo u parku gadeći se na prolaznike koji bi ih prezrivo gledali na putu ka Fristajleru.

E, sad dolazi do obrta, i ti isti prolaznici prelaze iz Er maksa u Starke. Crveni cipelići suvereno vladaju gradom i vređaju one koji su verovali u svoju posebnost slušajući EKV okruženi dimom i osuđivanjem ,,običnih'' ljudi.

Ipak, postoji važna razlika. Starosedeoci Studentskog parka imaju izlizane, raznobojne, patike sa zvezdom, duboko ogrezle u prašini Bir festa. Novopečeni obožavaoci Konversa, pak, nose cele (crvene) Starke koje redovno čiste. A zašto i ne bi, platili su ih sedam soma.

Bilo kako bilo, (ne)čistoća obuće ostaje kao linija razgraničenja između prvih i drugih, gde je zauzela mesto vazdušnog đona. Dok ova pomama ne prođe, metalikama ostaje nada da martinke neće postati deo dres koda studenata Više poslovne koji obitavaju u nekoj od mnogobrojnih beogradskih klabana.

Postavljati nerealne ciljeve,
jer i da imaš grede nemerljive dužine i bezbroj prečki nemaš je gde nasloniti.
A što veću stubu napraviš jače ćeš lupiti u zemlju kada padneš i razbiti glavić.
Pravi bolje manju stubu i popni se na neki tavan i ukradi nešto.

Izvini brate, ali stvarno moram da palim. Poznaješ me dobro, i jasno ti je da bih vrlo rado ostao sa tobom da se i dalje bavimo ovim čime se trenutno bavimo, bila to obična bleja ili neko akcijanje, ali mi je ovo mnogo bitno i mnogo toga mi od čoveka zavisi. Nemam vremena da ti objašnjavam o čemu se radi, mnogo je komplikovana situacija, a na kraju krajeva moja stvar jbg. Ti me ako hoćeš razumi i ne pitaj, ako nećeš odgovor ti neću dati, pa se ti češkaj po glavi da li je čovek koji me čeka diler sa unkom koga nije bilo mesecima, kolega koji mi je nabavio polovan nosač alata za hiltovku što me lebom rani i familiju mi, ili trandža koga jebem da niko ne zna i krijem ga bolje nego švalerku.

Jesti brzo i neuredno, neretko uz žvakanje otvorenih usta. Uglavnom se koristi za halapljive osobe koje u svakom trenutku života moraju imati nešto u ustima, pa makar i žvaku.

Većina nas je za vreme školovanja sakupljala albume sa samolepljivim sličicama fudbalera i međusobno smo razmenjivali duplikate i takmičili se ko će prvi da ga popuni. Naravno, bilo je sličica koje su se pojavljivale gotovo u svakoj keseci, a isto tako je bilo i sličica za koje smo mislili da ih kompanija "Panini" uopšte ne proizvodi, već su ih tek onako ubacili u album da nam uzmu što više para u nadi da ćemo doći do njih, ali nada poslednja umire. I, kako to obično biva, pojavi se lik koji nema veze sa životom, a kamoli fudbalom, rešio da potroši kusur od doručka na jednu kesicu, i zamislite, izvuče ono zbog čega ste se nedeljama odricali doručka u nadi da ćete baš nju izvući, ali prc! Govno smrdljivo zna koliko vam je stalo do nje, jer ste danima pričali samo o tome kako bi dali sve samo da već jednom popunte ceo album, te vam je zbog toga namerno neće dati, iako ga za tu sličicu savršeno boli ona stvar.

Način da se ljudi nadmeću u tome ko može više da se urniše alkoholom, tokom praznika.

Jelena,
Ovo je tvoj prvi Božic u novoj kući tvojoj. Ono zbog čega ti se obraćam jeste ovaj novi hrišćanski praznik. Ti znaš da smo mi uvek Koledo, mlado Sunce na današnji dan i njegovu pobedu nad mrakom, obeležavali.
Uradi sve kako ti tvoja nova vera nalaže, ali ne zaboravi i naše običaje.
Ujutru pošalji muža u šumu po blagoslov zemlje, neka ti donese grančicu drveta u zimi okićenog runama zlatnim i znakom života. Hrast je naše drvo. Ti unesi malo sena i slame i stavi ih pod sto na kome ćete obedovati. Sa senom u kuću uneseš i sene naših predaka. Kad budete jeli, pomisli na njih i pusti mrvice pogače da padnu na pod. Kako bi se duše onih koji su bili, spojili sa dušama onih koji jesu, i onih koji će tek biti. Žito je ono što kruži.
U pogaču umesi zlatnik kako bi se bogatstvo u ljudima prelilo i na njihov rad. Pusti pogaču da se vrti među tvojim ukućanima, kao što se zlatno Sunce vrti.
Zabavi decu igrama o životinjama, jer Majka zemlja jednako voli svu svoju decu. Nek se iza tebe čuje stalno pijukanje, mnjaukanje i blejanje...
I najvažnije, uveče, nad ognjištem, zapali grančicu badnjaka, reci mu:
Koliko varnica, toliko parica!
Koliko iskrica, toliko srećica!
Koliko vatrica, toliko sunaca!

I Koledo će ti dati mnoga Sunca da vas dugo greju.

U Srbiji imamo dosta internet provajdera,koji se svi reklamiraju da su najbolji,najeftiniji i sl.,ali svi oni imaju jednu zajednicku stvar,a to je da varaju narod,koji nema izbora,pa mora da koristi njihove usluge.U cemu se sastoji prevara?
Prvo i osnovno je da je odnos downloada i uploada katastofalan(vecina civilizovanog sveta je odavno presla na simetricne linkove),kao i gusenje i zatvaranje portova za peer-to-peer kod flat paketa.Flet paketi znace da u odredjenom periodu imas pravo da skines sadrzaja koliko hoces ,bez ogranicenja,a ogranicen si samo propusnom moci svog linka(i naravno brzine koju si platio).Kod vecine provajdera,vec posle nekih skinutih 40-50 gb,pocinju da ti guse link i download je katastrofalan,a meni se desilo i da mi posalju mejl,da smanjim dozivljaj jer sam,pobogu,skinuo 78 giga za 20 dana inace ce biti prinudjeni da mi ugase link.Posle mejla koji sam uputio njima,punog biranih reci ,gde sam im opstio sa familijom i zivom i mrtvom,kao i objasnjenja da nemaju pravo da to urade po zakonu,a ni po ugovoru koji sam sa njima potpisao,vise me nisu uznemiravali!

Da je život autoput A3 Frankfurt-Keln, a ti baja sa vetrom u kosi i mečkom čiji broj konja prevazilazi tvoj IQ, boleo bi te zuluf što Mađarska nema more nego samo blatno jezero Balaton. Ali život je maćeha i kurva, nekad siv, a nekad žut i mnogo više liči na Ibarsku magistralu, a umesto štutgartske mečke sa punim kurcem konja ti imaš mongoloidnu mazgu sa dve polomljene noge. Obe desne, čisto da stvari budu još komplikovanije.

I ceo vek nešto improvizuješ, zaobilaziš govna i rupe po svom putu, obećavaju ti Koridor 10, a jedva dobiješ kikiriki za kljuse. Nekad, mada vrlo retko, pred tobom se ukaže ravan put, čistina, a u mazgi proradi adrenalin. Ako tada, jebiga, oklevaš i pametuješ, onda si prokleta budala koja boljem ne može da se nada niti bolje zaslužuje.

Ako vidiš prazan gol, šutneš loptu, a ne pitaš gde je golman. Ako ti pičoka raširi noge, ne nudiš je kafom i ne tražiš CD debelog Berija Vajta, nego krajišnički odlučno penetriraš u njeno međunožje. Zakucavaš nerotkinju dok traje, jer neće trajati večno, umoriće se mazga, a tvoj ravni put će blokirati štrajkači iz čačanske „Slobode“ jer im ne daju regres, pizda im materina da im pizda materina.

Ako ga zalilaš kad ti se naguzi, možda i preveslaš Ibarsku.