Жаргонски израз међу возачима за иритирајући тон који се ствара услед тарења пнеуматика о пуну или испрекидану (најчешће белу, некад и жуту) линију која раздваја саобраћајне траке.
Иритира самим тим што јој је намена да поспаног возача врати на прави колосек и јавља се у тренуцима кад је сан најзанимљивији.

Još jedna fora za prelazak preko reda. Počneš da kašlješ ko' raspali tuberan, i kad te pitaju da li si dobro, kažeš da vučeš neki gadan virus već više nedelja. Pustiće vas preko reda, zabrinuti za svoje zdravlje, i oni najzadrtiji penzosi, koji inače ne puštaju ni trudne žene sa malom decom!

Kaže se za muškarca koji je već duže vreme bez devojke.

Težak idiot. Kretenčina. Fusidel. Uz to je i izuzetno glup iako o sebi uvek ima mišljenje da je najpametnija osoba na svetu.

Dragstoraški uvod u politiku, sport, religiju i seksualni život Dare Bubamare.

Nakon toga obično sledi zoran primer zašto se dotične persone ništa u životu ne pita, čak ni u vlastitoj kući.

Jedini neusiljeni jutarnji razgovor među komšijama. Ostalo je lažna učtivost, iznuđena ljubaznost, nezainteresovanost, skriveni blud ili otvorena drskost.
Jutros poranili đubretari, a?
Nešto malo kasne od jutros, mamicu im?
Stižu oni odozdo, javila mi ćerka.
Stižuuuu....
Jutarnji đubretari...poslednji ostaci zlatnih vremena kada je sistem brinuo o tvojim govnima i tebi.
Dragi, mili i dobri đubretari naši, partijski radnici došli u komunalno po zadatku vladajuće partije, ali ko ih jebe, sve im je oprošteno kad sredom ujutro između 6 i 7 sati začujemo njihovo prigušeno sve bliže lupkanje kantama, brujanje velikog starog žutog kamiona plave boje, koji krene pa stane, opet krene, uzvik Romulanca kao da mu je remen hidrauličke dizalice olupanog kontejnera upravo zdrobio đoku i samleo obe ruke do lakata a u stvari je i ne pogledavši zelenu kantu za otpatke bacio u meljavu lepo uvezan komplet jeftinih pornografskih novinskih pomagala, jer se u ovoj ulici izgleda više nikom čak i ne drka... niko nema volju nizašta ...
Ostalo nam još čekanje.
Čekanje da neko odnese ovo đubre što se samo gomila, taloži i raste oko nas. Uzaludnost čekanja, zapravo. Smisao haosa u kome živimo. Zec iz prosjačkog šešira. Nada koja ne umire poslednja, nego je poslednju ubijamo...

Seme koje bračni par, u kom je muž sterilan, dobije od donora autsajdera.

Poseban način izrade tkanine, valjda tkanjem, šta ti ja znam. Navijački šalovi se najčešće izrađuju na taj način. Pa je tim putem ovaj izraz našao primenu u slengu. Koska je u tome da kad dobiješ po pičci, pa se rascveta lobanja kao ruža, pališ na urgentni na žakard, nači ušivanje. Taj neki rad...

Ubijati u pojam nekoga. Kvariti i rušiti plan. Pesimisati. Razbijati i uništavati uverenja. Omaložavati stavove.

Patetična ali ujedno i iznenađujuće iritantna vrsta laveža, izvorno generisana od strane onih gadnih, malih i pretežno azijskih kučića, koji su se - ne znam kako i kada, ali - iskobeljali iz kinesko-japansko-tibetansko-tajlandskih menija, stigli do Evrope ( i ostatka sveta ) i tu apgrejdovali u bedan izgovor za “čovekovog najboljeg priatelja”. Elem, kako su u zemljama iz kojih originalno potiču obično gajeni kao alternativa pilećem mesu, nije ni čudo što su tom procesu poprimili i neke karakteristike pomenute rase živine...kao i određene psiho-fizičke osobenosti pacova, sa kojima su inače delili svoje skučene kaveze.

Mene, lično – dakle, kao izvikanog autora na ovom planetarno popularnom sajtu slenga i idoma ( koji vam, ako ništa drugo, na dnevnoj bazi oduzima od eventualnih seksualnih iskustava ) – ne može manje interesovati biološko-kalorijska strana priče o gorepomenutim životinjkama, još manje istorijski pregled putešestvija istih od raznoraznih vokova i ražnjeva do takmičarskih frizura, ogrlica ukrašenih rubinima i genetski modifikovanih patuljastih verzija sâmih sebe. Ne – to ću radije ostaviti cenjenoj g-đi Snežani Dakić i ostatku jednako transferogene ekipe moždanih patuljaka na analizu. Ono što me, pak, daleko više kopka u celoj priči ( a cenim i vas, dragi čitaoci ), jeste etimološko poreklo izraza iz naslova, a obzirom na njegovo značenje u savr. slengu kao vida na kurac idućeg govora nasumičnog ljudskog primerka, obavezno svađalačkog tona i moguće popujuće prirode: da li je, dakle, isti nastao 1) nekom maštovitom glasovnom promenom u kojoj je osnovna reč “ker” doživela svoju mutaciju u “kev”, ili 2) uopšte ne aludirajući na rendom iritantnu životinju kao emitera “kevtanja” već na sâmu KEVU, kao svima poznatu sledeću sličnu kategoriju? Ja bih voleo da verujem u ovo prvo, ali vera je odavno precenjena stvar...

Ama baš više ništa ne pomaže. Ne može da se desi bilo šta što bi promenilo stvar, bilo na bolje, ili gore. Metafora je preuzeta iz srpskog izbornog sistema, gde glasovi iz pomenutih mesta uvek nekako stignu kasno, mnogo kasnije od svih ostalih, pa je večito bivalo da se kandidati nadaju će tamošnji stanovnici da odjednom izglasaju nešto revolucionarno drugačije, i da potpuno promene situaciju...

Ona, a ne neka druga.

Ona je vera. I jeste! Prvog dana kad sam je video nosila je crveno. Bila je lepa, ali to nije bilo ono što ide uz nju. Ljubičasti oreol lebdio je iznad njene glave tražeći spokoj u komplementarnosti sa njenom spoljašnošću. Tada, takvo nadopunjavanje nije postojalo ali ja sam verovao. Ipak, dualizam boja njenog duha i tela izrodio je osmeh, iskren, a taj je najlepši, ženstven, a i taj je najlepši, zavodnički, a i taj je najlepši. Verovao sam..

Ona je nadahnuće. Upoznao sam je. Konačno! Emociju je pretvarala u pokret, pokret u reč. Reč je pretvarala u delo, delo u emociju. Stvorila je religijski krug nadahnuća. Zatvoren, a tako otvoren. Sve si mogao da znaš, u isto vreme opčinjen, i tako trezven, drhtavog duha, a ipak tako siguran. Jer, ona je nadahnuće. Ona nosi napred.

Ona je odanost. Prijateljstvo je podigla na viši nivo, nevidljiv, a stvaran, providan, a čvrst, emotivan, a primeran. Gledala je u oči, i kad je pričala lepo, i kad je kritikovala. Život ju nije mazio, ali bila je odana, ponajpre sebi, svom duhu, svom Olimpu principa, čiji je vrh odavno zaposela, na koji se godinama penjala, koga je mukom stekla. Nije bila ohola prema svojoj principijelnosti pa da je proda za šaku emocija. Ostala je čvrsta.

Ona je istina. Ovenčana je milošću, optimizmom, ženstvenošću, kreativnošću, željom i nema druge mogućnosti. Altruizam protakan istinom na videlo je kod nje iznosio i ne toliko lepe stvari za okolinu. Ali bile su istinite. Spremna da prizna sopstvenu manu, ali nikad poraz, uverena da će videti svetlo, a nikad zid, kročila je kroz tunel života hrabro sa barjakom istine na kome je bilo mesta za sinergijsko pročišćenje laži.

Sad nosi ljubičasto, skoro uvek. Spoljašnost i nije bitna ali ljubičasti oreol je uvek tu.

Ona, a ne neka druga.

Načisto usrao motku. Prošao ko Dinamo iz Zagreba u Ligi šampiona. Superlativ poraza.

Sukobi koji mogu biti na velikoj razmeri,kao sto su Krstaski ratovi,rat u Bosni,Zalivski rat ili pak,sukob sveden na internet chatu izmedju vernika i hardkor ateiste.

Lik koji je bio sa svim droljištima iz kraja, a nikad nije navukao nikakvu zarazu.

Zene koje sve o svemu i svakome znaju. Noci provode na balkonima gledajuci kad djeca iz zgrade dolaze kuci.

Endemska bolest Crne Gore otkrivena kad i ideja o obnovi crnogorske državnosti. Nastala u laboratorijskim uslovima DPS-a (Demokratske Partije Socijalista) početkom '90. prošlog veka. Pretpostavlja se da je bolest nastala spajanjem genetski predodređenih političara i kriminalaca, koji su ujedno i autori. Smišljeno su sami sebe zarazili. To je mutirani nacionalizam, koji uništava zdravo tkivo državnog budžeta i obične ljude, a karakteriše ga povećani bankovni saldo u zaraženih i strah kod nezaraženih. Zaraženi najburnije reaguju na sve što ima prefiks SRB.

Kao bazu za kreiranje nove bolesti zloupotrebljeno je Crnogorovanje, koji je proizvela LP (Liberalna partija). Autori su brilijantno u procesu umetnuli neke materije, koje su TOP SECRET.

Bolest se lako prepoznaje (jer su simptomi lako uocljivi), ali teško da je izlečiva, jer bolest prvo uništava ČOJSTVO I JUNAŠTVO, gradivne materije dotične države. Neverovatna je sposobnost adaptacije obolelih čak i u uslovima "na mišice" tranzicije i EU integracija i najezde ex KGBovaca.

Telo obolelih je stvorilo nekoliko odbrambenih ćelija, od kojih ćemo spomenuti samo najmoćnije: Sud, Tužilaštvo, Policija, DB, koja je u stvari NJB (njihova bezbednost). Zbog svega navedenog, oboleli su rezistentni na najjaci legalni lek - Zakon! Najduze oboleli su stekli i diplomatski imunitet, tako da im lekovi iz inostranstva ne mogu nista. Imaju veoma efikasan način prevencije njihovog lečenja, o kojima svedoči mnogo likvidacija istrazivaca koji su radili na otkrivanju nove vrste lekova iz porodice RASKRINKAVANJA.

Nezaraženima ostaje nada da će se lek naći u skorije vreme.

Svaki postupak koji ne prati razumno objašnjenje.

Dečurlija sa 50 kinti uloženih na "Engleze, Italijane i ostale idole" od strane svih stara majki i dušebrižnika iz kraja.

Izraz koji koriste iskusni trgovci kolima da pohvale motor automobila koji hoće da prodaju. Obično je taj motor okupan u ulju, produvao i pred generalkom, a blentavi kupac koji se u kola,a naročito u motore razume k'o magare u kantar kupi taj auto sa dozom oduševljenja.