Dobar razlog da vlasnici i menadzeri kafica,restorana,pekara,frizersko-kozmetickih salona odrese kesu.Jer sanitarci nema boga kad dodju da nesto "nesanitarno" i van propisa ne nadju.

Sportisti koji kao kakvi fantomi ogrnuti velom misterije izviru niotkuda k'o pečurke posle kiše i u veoma kratkom roku za njih zna svako od 7 do 107.
Ko je baja, okle je doš'o - to niko ne zna, možda tek poneki tvrdokorni sportski pratilac. Tip igrača za koga ni baba Vanga nije mogla predvideti da će uspeti u životu, njegov tok karijere ni sam crème de la crème sportskih stručnjaka nije u stanju da isprati (izuzev Ace Informacije koji zna igračevu lozu napamet, ili bar do kurđupa i kurlebala).

Uzmimo kao primer fudbalere - danas peru šolje u trećeligašu, sutra pevaju nacionalnu himnu. Prekosutra ih otkupljuje jači prvoligaš i voila!, njihove sveže obrijane face i pederske čirokane počinju da sevaju sa bilborda.
Nevolja je u tome što većina likova koji sporadično prate fudbal ne stiže da pohvata sva ta nova imena na sceni, i onda obično nastaje piš živi.

Flaša skupocenog viskija koja se obično dobije za slavu ili sličnu priliku i koja se prenosi, iz ruke u ruku, po potrebi.

Alternativa odomaćenoj uzrečici ''nek bude kako je zapisano'', korištena od strane religioznijeg dijela populacije u posljednjim stadijumima prihvatanja bezizlaznosti situacije. Uzdah defetizma, uzdah vjere u više sile, jer iako se riječ ''bog'' koristi u sintagmi, njegovo značenje je šire, pa obuhvata sve sile poznate onome ko utjehu traži u njoj. Kada svi argumenti borbe presahnu, a na kraju slijepe ulice se konačno ocrta zid, čovjeku ostaje samo da se nada kako ''neko gore zna najbolje'' i da za njega ima plan, te da ništa što uradi neće zaustaviti točak života; isti onaj točak koji se bjesomučno kotrlja prema zidu, spreman da se raspe na komade i bitisanje iz teškog pretvori u nepodnošljivo. Božja, ili viša sila je posljednja instanca, ideal ljudske nade u kojoj zapis sudbine otkucan od strane višeg bića ne može biti loš za nas, ma kakav bio, jer mi na to ne možemo uticati, a bogom izaslani događaji nisu dobri ili loši, već indiferentni.
Ipak, u izgovaranju ove rečenice ostaje dijelić nade da će se situacija povoljno završiti po nas. Da će božja sila imati milosti, a kauzalnost događaja će nekako zaustaviti točak života prije nego što nas pregazi. Ponekad prerano predamo kormilo u božje ruke, a izgovaranjem naslovne rečenice gubimo kontrolu nad vlastitom sudbinom, dijelom iz straha i neznanja, a dijelom zbog lijenosti. Lakše je konju bez samara, pa makar i kada taj samar može biti spasonosan, u smislu da konja izmori prije nego što dođe do provalije. Ko zna, da smo malo više truda posvetili kormilu našeg broda, umjesto što smo dopustili talasima da nas nose, možda bismo se dokopali kopna, umjesto što molimo boga da nas izbavi od oluje.

Patetična zdravkočoliko balaševićističko plačipistačka bulumenta koja je dobila nacionalnu frekvenciju sa koje može da bombarduje nervni sistem malog broja ljudi koji ne misle da je 'Kako posle nas da suncu vratim sjaj' remek- delo i da bi ovu povraćotinu trebalo puštati na svakih pola sata. Pored prebogatog muzičkog programa(13 pesama koje se ponavljaju istim redom iz dana u dan, ali se nekada zajebu pa slučajno pritisnu 'šafl') ova stanica zabavlja plebs i presmešnim vicevima koje je Ranković pričao Titu na ručku u Karađorđevu, kao i uvek duhovitim i nimalo iritantnim Malim Markom. Posle ovakve humorističke terapije skečevi Kursadžija će vam biti banja.

U svetu novinarstva, još jedan nemaštoviti trik za povećanje čitanosti, nakon kojeg sledi vest koju su, prema pretpostavci autora, čitaoci iz naše realnosti željno iščekivali. Mlađi brat "šokantnog", ali kojem je šokin' faktor usled velike izvesnosti oduzet, pa mu je u primarnom univerzumu gde je sasvim normalno da desna sisa maloletne pevačice ima sopstveni nalog na Instagramu, upotrebna vrednost jednaka nuli i služi samo da naslov krasi kao pokušaj pretvaranja u veliku vest, te polako gubi smisao. Javlja se još u oblicima konačno i najzad.

Retoričko pitanje upućeno sagovorniku čiju zrakatorsku priču već neko vreme registrujete čulom mirisa umesto sluha. Jedna od onih instant-prozivki širokog spektra iz sarkastično-ciničnog arsenala koju možete da izvučete u svakom trenutku i da pouzdano znate da ćete bez greške zapušiti usta osobi kojoj je upućena. Zašto da budete mlaki i priprosti sa prevaziđenim 'Aj ne rise' i 'Daj, smaraš' kada vrlo efektno možete koristiti ovu zaboravljenu primedbu iz naslova i rešiti se ( doduše, ne zauvek ) smarača, kenjatora i ostalih socijalno zastupljenih napasti? Iz ličnog iskustva je toplo preporučujem.

Mutna reka, naziv pića, i reka pored koje sam odrastao i pored koje živim.

"Odlično. Prelepo ti stoji."
Taj odgovor po automatizmu svi muškarci daju. Neće pogrešiti. Ali gde će pogledati? To je često veoma bitnije od samog odgovora.
Žene imaju tu neku, nama tako neshvatljivu, potrebu da stalno izmišljaju nove odevne predmete. Tačnije imena za njih. Mi lepo imamo pantalone, duks, majicu i patike. Pametnom dosta. A gde gledati kada ocenjujete jebenu tuniku? Ili prokleti bolero? Ili tamo neki blejzer? Ako pogrešite, čitaj hoćete i to uvek, sledi pola sata ljutnje i podugačak post. Neshvatljivo.

Ukoliko mislite na mlade nade švedske filmske industrije oskudno odevene u SMB krpice sa švajcarskim noževima kako proučavaju mahovinu i količinu padavina uzimajući uzorke blata u kome će se svakoga časa povaljati, grdno se varate.

Izviđačice su vrsta pred izumiranjem. Većina izgleda kao da bi svakoga trenutka mogla da završi životnu karijeru, ali nekim čudom još uvek su tu. Iako ste nebrojano mnogo puta poželeli da ih nema, i da ih nikada nije ni bilo.

One znaju sve. Kada ste otišli u grad, kada ste se vratili. Koji automobil ste kupili, koliko troši, i kako je išao prvi automobil koji je vaš deda pre Drugog svetskog rata kupio, znate onaj kome je otpao karburator u Glavnoj ulici. Znaju vaše porodično stablo bolje nego vi sami, ma koliko poricali da vam je luda Milisava neka tetka po babinoj liniji. Znaju, na žalost, i koliko vam je ispita ostalo, ponekad bolje nego vi sami, a u svakom slučaju mnogo bolje nego vaši roditelji, za čije zdravlje je bolje da ne saznaju validnost vaših ocena.

Žive u osmatračnicama, u vidu prozora sa muškatlama i zavesama uštirkanim 1973., u zimskim mesecima, a ispred zgrada na hoklicama prekrivenim krparama u letnjim mesecima. Iako vam se na prvi pogled čini da su te stare bakute veoma bliske sa svojim nemačkim prijateljem Alchajmerom i zaokupljene veoma posvećenim radom na dvadeset drugom Titovom goblenu, ne verujte im. Lažu.
One vide sve i čuju sve.

Jebati. Biti sa nekom osobom u kombinaciji.

Sama kafa nikada nije uspevala u Turskoj, ali turska kafa zaslužuje geografski brend zbog načina spremanja koji su Srbi, naravno, jedini sačuvali od zaborava. Ne samo da su sačuvali recepturu već i neohodan pribor koji nije tako jednostavan i široko rasprostranjen, ali je ipak u funkciji.

Ide ovako.

Aludiranje na logički nastavak skupa (ne)potrebnih nabrajanja koje se verbalno štancaju radi budženja scene ili spike.

Treba znati živeti dugu.

Za sreću je potrebno i sunca i kiše; i dobrog i lošeg; i belog i crnog. Poznato je da samo kada je u isto vreme i kiša i sunca, može doći do stvaranja duge. Veličanstvene i šarene. Magične.

Isto je tako i sa nama. Da li ste se pitali zašto deca poznatih i bogatih u 95,7 slučajeva se odaju nekom od poroka? Zamislite situaciju u kojoj je dete poznate osobe P imalo sve u životu: igračke, letovanja, kola, devojke... Dete te osobe nije trebalo da se mnogo muči u školi jer zna da će mu njegovi ostaviti dovoljno novca da može da živi, a da ne radi. Nikada nije imao tremu pred kontrolni. Nikad nije imao osećaj čežnje za najnoviom igračkom. Imao ju je. Nikad mu ruka nije zadrhtala kada je zvao devojku, jer, Bože, on ima motor. Ona treba da drhti. I, šta se dogodi?
U jednom trenutku shvati da ima sve. Da nema stvari koja bi mogla da ga učini srećnom. Nema više dovoljno adrenalina u krvi. Zato se sve više približava ivici poroka. A dovoljan je samo lagan vetar da padne u provaliju.

Mislim da ne treba ni da pričam kako je jednacima koji su bili u bunkeru, kada se delila sreća. Nemaju hleba dovoljno, a kamoli nešto drugo. Vuku se po ulicama kao prebijeni kerovi dok im curi voda iz usta od mirisa lagodnog života koji mogu videti na svakom drugom mestu osim kod sebe. Osuđeni na kratak život usled nemaštine osnovnih potreba. Ako ko veruje u život posle ovog života, to su oni. To im je poslednja nada. Ali ne i jedina željna. Oni umiru željni.

Sunce, ono muti glavu, a kiša telo. Potrebna je zlatna sredina.

Šta mislite zašto svi žele malo Srbije?

(N.B. - Dobrodošli i bolje vas naš'o. Pred vama je novi serijal ili, barem, pilot pokušaj istog, koji ima za svoj cilj očuvanje srpskog jezika i izraza koji ga krase. U ovo moderno doba, kada smo sa svih strana okruženi anglikansko-američkim uticajem i na dnevnoj bazi bombardovani njihovim najpodmuklijim dželatom engleskim jezikom, potreba za ovako nečim, naime, nikad nije bila MANJA. Bitka je, dragi moji, već odavno u svom jeku i bojim se da izveštaji koji pristižu sa bojnog polja i nemaju neku naročito pozitivnu statistiku što se tiče nas. Ipak, dokle god u tim nama tinja makar i najslabija vatrica ponosa zbog porekla koje imamo i nosimo, ta bitka će i dalje trajati. Ostaje nada da ćemo u njoj izdržati dok se ne desi to naseljavanje galaksije Andromeda a koje nam je Svevišnji namenio i ostavio u amanet...

I da - izvinjavam se zbog naslova. Autor.)

Ne bojati se. Koristiti sva moguća i nemoguća sredstva radi postizanja određenog cilja. Krčiti put do željenog uspeha bez i najmanjeg straha od sopstvene ili, pak, tuđe savesti. Nemati obzira u sopstvenoj nameri. Biti beskrupulozan. Biti đubre.

Najčešće generisana ljudskom ambicijom, kao i ovako čestim izvorom zla na svetu, pomenuta pojava je neobično redovna u svakodnevnom životu. Homo-sapiens se gura u toj piramidi vlasti, grabi i nogama i rukama, gazi, grize, grebe (tzv. 3G fazon) a neretko na tom putu i sâm najebe, jerbo u toj svojoj ideji i nije toliko usamljen koliko je prvobitno mislio. Ako u njoj, najposle, i uspe - a, Bogu hvala, imamo primeraka i primeraka koji će to potvrditi - kosmička pravda će se kad-tad pobrinuti da dugovi, da se tako finansijski izrazim, budu izmireni. Čak i ako pomenuti ne veruje u Hindu jebeni...

Satanizam je obozavanje djavola.Satanisti praktikuju neke besmislene obrede i jako retko su opasni,sto se za vecinu drugih sekti,koje u svojoj osnovi imaju neku od glavnih vera,ne moze reci.Odgovorno tvrdim da je za omladinu nase zemlje ,mnogo opasniji "Grand",od kojekakvih satanistickih sekti!
Ljudi koji se pale na ove stvari ,ne shvataju koliko je to besmisleno!Ako krenemo od teorije da je bog stvorio sve....a djavo je pali andjeo Lucifer,koji se po prici odmetnuo,moramo zakljuciti da je nemoguce da to bude istina.Po legendi,samo ljudska bica imaju slobodnu volju.Andjeli je nisu imali,sto znaci da je Luciferova uloga,odredjena od strane Boga.Ako je odredjena Od strane Boga,onda njegova uloga ne moze biti povezana sa zlom,vec sa kaznjavanjem zlih,sto opet dovodi do zakljucka da su ljudi zli,jer jedini imaju pravo izbora i slobodnu volju.Ako je Bog sve stvorio,onda moze i sve da unisti i zasto bi dozvolio da Lucifer postoji,a da nema razloga za to?Da li ,uopste postoji dobro i zlo u ocima Boga,ili su ti pojmovi produkt ljudskog uma i poimanja?Mislim,da ako Bog postoji,da se silno zabavlja dok nas posmatra i uziva u nasim vekovnim baljezgarijama i situacijama koje nam namesta. Moje licno misljenje je da dobro i zlo ne postoji,vec da postoji potreba za tim,jer nase kompletno drustvo i zivoti se vrte oko balansiranja izmedju dobra i zla i da pod pojmom "dobro" se podrazumeva unapredjivanje licnosti,a pod"zlo",spada dekadencija i nazadovanje!Ne morate se sloziti,to je moje misljenje.
Ne treba zaboraviti u svim glavnim religijama postoji neka forma zrvovanja.U judaizmu i ranom hriscanstvu,obicno su zrtvovali zivotinje,dok neke istocnjacke religije su zrtvovale i ljude.Sve sekte u istoriji su bile u nekom trenutku proganjane,zato sto se nisu uklapale u postojeci sistem.Hriscanstvo je isto u pocetku bilo sekta ,koja je surovo proganjana,dok se nije primila.
Najopasnije sekte su one koje stvaraju prevaranti i ludaci,da bi zaludeli odredjen broj ljudi,radi sticanja materijalne dobiti.Oni sluzeci se razlicitim psiholoskim metodama ,svoje clanove pretvaraju u robove koji zaradjuju za "Velikog vodju".Princip rada ovih sekti je slican vecini politickih partija u Srbiji,koje su izgleda svoju organizaciju i metode pokupili od tih sekti.

Onaj neprijatan osećaj kada si u gostima i imaš potrebu da pobegneš glavom bez obzira, ali ti vaspitanje i krajnji obzir nalažu da ostaneš još malo, kako bi ispoštovao makar onaj minimum boravka.

Savršen patetični miks američkog nacional-patriotizma i daleko čuvene američke demokratije. Kao kad bi kod nas pomešali Šešelja u blažem izdanju i Đinđića. Zbog takvih govora znojavi i dlakavi američki seljak tzv. farmer sa slamkom u ustima punog srca prostačkim psovkama i južnjačkim akcentom istera trojicu sinova koji u prikolici gledaju Super Bowl i pošalje ih u Bagdad ili Kabul.

Onaj koji više ne bira šta će da pije.
Obišao sva mora, i topla, južna, vina, i nemačke reke piva, i hladna, severna, mora votke.
I ove naše baruštine šećeruša, i zlatne potoke domaćih.
Ali, prošli su ti dani, kada su luke još uvek bile na dan plovidbe, kada je moglo da se otplovi do Sankt Peterburga na pijani vikend pa da se vrati nazad, i u povratku svrati do veselih bordela u Gdanjsku, kod nje.
Sada ga evo, otplovljava poslednji put, moreuzom, koji deli naša, još, topla, mora povremenog pijenja od otvorenog okeana bespuća, gde su noć i dan samo različiti odsjaji na flaši, jednoj, pri kraju. Dok mu s jedne i druge strane, kao dva grebena, stoje ogromni čokanji, Baltik i Atlantik, dva ugašena svetionika, i odaju tužnu počast.
Polako već prelazi na drugu stranu, smeška mu se Đura Jakšić.
Već van kursa, u nepoznatom moru, gde dole promiču samo potopljeni toliki svetovi Zozoatlantide... Kroz vodu treperi, upletena u alge, zelena slika čiče sa stomaklije, čiji se osmeh krza u kez, čuje se lupkanje flaša na površini jedne o drugu: ničija nazdravljanja, bez glasa, bez živeli, na blagom talasanju.
Koje je more više nije važno, ni vodi li nekoj obali, bitno je da se plovi, dovoljna je i jedna fatamorgana utehe na jedan dan plovidbe.
Samo, više se i ne plovi, već pluta, ali niko još ludom kapetanu ne govori istinu, a on kao još vidi nešto, još se nečemu nada, dok i on konačno, ne klone, i pomiri se, u čekanju.
Da bi se na kraju, posle jedne burne, neopisive, noći, nekako dospelo u Hiperboreju valjda, konačno, preko severa, gde večno sunce sija kroz dance flaše, bez grozne noći otrežnjenja.

Nema vece agonije od ovoga.Koliko god los rodjedanski poklon bio morate da se smesite i da mu se radujete jer je ipak to neko platio.Onda dolazi do nekog jadnog keza,smejanja na silu i onda zagrlis osobu koja ti je kupila shit od poklona i kazes : "Hvala tetka/baba/ujna/strina...