Niko, niko, kao ja! Niko, niko...

Biti u apstinencijalnoj krizi.

Biti u šemi u žargonu studenata ETF-a.

Koliko god društvo htelo da se integriše, što se kaže, u duhu zapadnih vrednosti, neke stvari, naročito one integrisane u genima, ne mogu se promeniti. Vekovi zaostajanja za normalnim svetom, doveli su do toga da neke promene kod modernog Srbina nisu izvodljive. Koliko god pokušavao da sluša Šopena, impresionizam je nešto prema čemu je njegov DNK stvorio odbojnost. I da ode negde na Zapad, koliko god urban bio, deo njega će uvek pronaći sebe u onoj "A selo je moje cela Šumadija", ili koji već pedalj rodne grude.

Elem, uz sahranu, najsvetiji praznik klerikalnih Srba je svadba. U suštini, za Srbina nije svadba bez 500 duša među gostima. Nema Šopena na pravoj srpskoj hipermrsnoj i hiperraskošnoj svadbi, koliko god neko to pokušavao ubaciti. Ma koliko se trudio i pokušavao, spoljašnji uticaji su uvek jači od želje pojedinca da se venča bez legija ćaletove i kevine rodbine iz Bosanske Dubice, babine sestre iz Platičeva i tetke iz Rume. Bez obzira na trud, ne mogu lignje i dagnje zameniti plodove Svetog tora srpskog seljaka i sveže narendanog rena za tu priliku. Jebi ga, ako 'oćeš da se ženiš incognito, beži za Las Vegas.

Moja svadba će biti sa stilom! Aha, kako da ne!

Otvoriš širom prozore, miriše ti pokošena trava, a cvrčci cvrče da imaš osjećaj da ti je zvečarka kraj jastuka.

Тотална декаденција. Незаитересованост за све дневно политчке расправе, питања... у држави, у свету, у кући, па чак и у својој соби. Равнодушност према туђем болу, патњи, проблемима. Онај који живи сам са својим мислима и триповима у неком имагинарном паралелном универзуму.

Biti "namazan" svim bojama.

Мастурбирати.

Trenutak kada tvoj stariji brat preraste svoju odjeću, a rođak iz grada, koji je njegov vršnjak, poželi da napravi malo slobodnog prostora u ormaru.

Pacijent u psihijatrijskoj ustanovi.

Supermen u blizini kriptonita.

Biti pod pravim uglom u odnosu na površinu.

Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.

Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. Šta to čujem? To je tvoja fasada? E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.

Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.

To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.

Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...

Moto usamljenika tokom izlaska. Svi drugari otisli s devojkama, neki locu vec odavno, a ti - sta ces?! Imas para, dobrih zenskih ni od korova... Al' ima par "upotrebljivih". I ne mogu one biti ruzne koliko ti mozes biti pijan. Koeficijent lepote raste srazmerno kolicini alkohola u krvi. Dokazano!

Dokaz čiste, iskonske ljubavi prosječnog balkanca prema svojoj supruzi.

Реченица коју изговараш кад напокон увидиш прави разлог нечијег пренемагања, односно узрок нечијег мушења.

Konstantno biti izložen promaji

Pitanje koje će vam sasvim sigurno neko postaviti u čekaonici Doma zdravlja.

Postići vrhunac ironije.
Jer, u današnje vreme, biti antikonformista predstavlja krajnji konformizam.

rečenica koju izgovori onaj drugi..manje kreativan mladić svom prijatelju...pošto ovaj, nakon što je video neko lepo lice... kaže "uuuuuuuuuu vidi je samo" ...i time da do znanja da ju je već "odvojio"
čija će biti?
verovatno ničija..ko to zna