Izraz koji neko koristi da bi se na najsuptilniji mogući način posrao po tebi i srušio ti sve nade.
Istina je, naši klubovi su dobro igrali ovog leta, ali treba biti realan i pogledati istini u oči. Činjenica je da ovo nije godina u kojoj će se naš fudbal prikazati Evropi.
Treba biti realan i shvatiti da više nemamo pravo da kažemo da je Kosovo deo Srbije.
-Treneru, bio sam dobar na treningu. Hoću li igrati utakmicu.
-Sinko, treba biti realan. Mislim da sve ovo ipak nije za tebe.
-Ne razumem vas.
-Knjigu u šake dete! Pogledaj se, ni kašiku ne mo'š podići kašiku, a orasi ti ispadaju iz ruke. Dete, sport nije za tebe...a i glup si k'o Gagić kad misli da zakucava!
Još jedna varijacija na ''bolje prvi u paklu nego drugi u raju''.
U odnosu na grad gdje je hrana iz prodavnice nužno zlo, na selu je to apsolutni mast hev. Iako će ona sigurno zadugo da čami u sijenci slanine pršuta i čvaraka, negdje na polici ispod sira i kajmaka, toga u kući mora da ima.
Lako je domaćinu domaćina dočekati, komadina slanine, malo slanog sira da se želja za rakijom poveća za koji litar i pjesma se niz dolinu ori.
Nije seljaku ni zbog njega. Ljeti u baštu, uberi što ti je pod rukom, pljuni, obriši majicom i nazad na pos'o. Zimi za čakiju pa u pušnicu.
Kako dočekati onog iz grada? Onog što kraj krave nije proš'o.
Oni ti ne jedu tu seljačku hranu. Oni se hrane u prodavnici. Pa kupuje one salame,paštet, jogurte, i sve tako nešto bez masti, sa vitaminima, sve ono sa reklame. Ne vole ti da jedu ono što na reklami vidjeli nisu. Valjda je to ta neka moda. Nisam pametan. Nek jedu šta im volja, široko im polje.
A domaćin gladna gosta iz kuće ne pušta. Gdje tu bruku da doživi.
Domaćin čovjek da gosta nespreman dočeka. Jok more!
Neko bi gadno strado kad bi do te bruke došlo. Crno mu se piše, a neko zato odgovarati mora. Valjda se zna neki red u kući. Majka mu stara.
Kad se domaćin čovjek zacrveni, to na dobro izaći ne može.
:negdje u maksiju:
Dušanka: Milutine, oću uzmem ovu salamu? U kući ostalo još zeru, kad su onomad dolazili oni Markovi drugari sve se pojelo.
Milutin: Što me to pitaš nesrećo jedna! I nemoj mi tu jeftinu, uzmi ovu! Vidi se po njoj da je kvalitetna, a i cijena joj govroi da valja.
Dušanka: Ih Milutine, pa gdje to da valja. Ko zna šta su sve u nju stavljali.
Milutin: Dobro te! Šta ti znaš šta se u gradu jede. Baš ova je bila juče na reklami. Ti natrapaj još tih kojekakvih gluposti i stani u red. Ja te čekam u kafani preko puta.
Način da pop sazna najmasnije tračeve u selu.
Opis kratke kiše veoma slabog intenziteta.
Uglavnom se koriti na selu gdje je ljeti kiša za seljaka biti ili ne biti.
-Jel' Mile. Il' mi s čini, il' je noćas neka kiša padala?
-Ma slabo je to moj Drago. Samo prašinu pokupila.
Moguce je. Al ne mora da znaci. Validni argumenti. Ali jedna lasta ne cini prolece.
-Mile?
-M?
-Znas kad Pera postar donosi paket?
-Hmm, znam.
-Pa kolko se eventualno zadrzi?
-10 minuta, ako nosi ormar.
-Pa to i ja kazem. A kod komsinice Mirke uvek po pola sata, i bez paketa.
-Hmh.
(posle krace pauze)
-Je li, Mile, da on nju ne krese?
-Moze biti.
To kaže svaka baba kada priča unucima o mladosti.
a sela su verovatno imala 10 kuća
Ovo je krajnja istina.
I time je tvoja obuka završena, moj učeniče...
Filozofija sa kojom dolaziš na gej žurku na kojoj će biti hvatanja u vozić uz "Moji su drugovi", a još nisi načisto sam sa sobom jesi li furundžija ili topdžija.
Pitanje koje savremeni roditelj postavlja svom sinu nakon njegove izjave da je našao sebi srodnu dušu.
- Draga, reče mi Dule da je našao curu...
- I, kakva je? Iz dobre porodice, vredna, lepa... ma nema veze da li je lepa, samo da je dobra i da ga voli...
- Beži bre, nisam ga dalje ni pitao, bitno mi samo da je žensko! Vide li šta kumu onaj njegov psiholog napravi juče?
Malo nogom, malo rukom, đe dovatiš.
Toliko se napiti da ne znaš gde je levo, uz obavezan kez od uveta do uveta.
Mrtav pijan pokušavam da nabodem bravu, i tako pola sata uz ludačko cerekanje. Cimer ustaje, otvara, i setnim glasom(morao je da ostane da uči)
- Eeeeeeeee kad te vidim tako lepog sve mi nešto toplo oko srca. Čekaj samo da položim ovu prokletinju pa ćemo biti najlepši u gradu!
Najčešći odgovor na pitanje A šta ako nema?
Pa ne može tek tako da nestane ono što nam je preko potrebno u tom trenutku, majku mu.
-Drži ovih sto kinti, otrči, kupi mi šest kondoma, brzo.
-A šta ako nema?
-Mora biti!
Osoba od koje se najmanje moze ocekivati da je promiskuitetna. Verovatno zbog tog nametnutog epiteta svetog lica, oni i dobijaju slobodu da se upustaju u "greh". Druga stvar je sto i potencijalni muz neke vernice nece ni predpostaviti da mu zena boravi u crkvi duze no sto je "propisano" i da pri tom posumnja da u pitanju nije samo celivanje ikona. Seoski popovi se se kroz vekove izvestili u ovoj disciplini, pa im samo zvanje svalera dodje kao srednje ime.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Majkl Kolins je baja koji je morao da čuva spejs-šatl od vanzemaljaca dok su se Nil Armstrong i Baz Oldrin šepurili i zabadali američku zastavu po Mesecu. Zato Kolinsa više ne pominju ni nastavnici geografije dok za ovu drugu dvojicu zna svaki pristojniji vrabac. Upoređivanje sa Kolinsom govori da je dotični neupečatljiviji od driblinga Marka Pantelića i glume u seriji Ally McBeal, te da ga ne pamti ni devojka kojoj je skinuo mrak.
Nalaziš se na žurci sa ortacima sa faksa. U uglu grupa riba koje su išle u Petu gimnaziju sa tobom. "Za mnom", kažeš svom čoporu samouvereno. "Hej, gde ste, mačke? Kako je? Ovo je moja ekipa sa faksa: Šarki, Đole, Miksa i Petar." Alfa-ženka zbunjeno pita: "Izvini, a ko si ti!?"
Kaže se za osobu koja je jednom nogom u grobu. Dao popu kaparu. Što bi rekao Mirko u Maratoncima: ''Njemu se ne isplati da izlazi iz groba.''
- Druže, mnogo kašljem ovih dana. Imam temperaturu. Ne mogu da ustanem iz kreveta, znači strašno.
- Tako je i pokojni Slavko, danas mu daju 40 dana.
- More, marš, mamicu ti bezobraznu.
- Nemoj da se čudiš ako ti popovi namiguju na ulici...
- ODJEBI!
Rečenica koju izgovara komentator kada je neki tim u prilici za gol, a on se izgubio u prenosu verovatno gledajući na teletekstu druge rezultate koji utiču na njegov tiket.
...Iiiii šta će se sada biti...ništa!
Pomalo paradoksalno, pomalo neobično, ali sasvim istinito. Svaki bend koji dovoljno potraje i ostavi dovoljno dubok trag svog postojanja, pre ili kasnije se zatekne kako svira male gaže na koncertima po kojekakvim selendrama i malim gradićima. Ima to svoje logično objašnjenje - kad si dovoljno velik i dovoljno jak, možeš napuniti i najveću salu. Ono što ne možeš jeste da večito sviraš samo po najvećim salama već ponekad moraš uzeti i slatku kintu za sat, možda dva, laganog petinga uz ritam mašinu i mali broj fanova koji stoje s pivom ispred improvizovanog šanka napravljenog od dve spojene parkovske klupe.
Opet, čudno zvuči, moraš biti dovoljno kvalitetan i jak da bi mogao doći do takvih malih svirki. Da te pamte decenijama, da uz matore alkose koji pamte kad je Vajta pevao metal stoje i mladi alkosi koji tek uče muzičku kulturu prošlih vremena. Moraš biti kvalitetan da bi svirao i u mom selu. Ne može ovde svaka šušumiga da napravi besplatan koncert.
Uzvik svakog radikala na mitingu...
Toma: Nećemo se smiriti dok ne povratimo Kosovo!
Masa: TAKO JE!!!
Toma: Ovi nevaljalci pokušavaju da nam uzmu vlast ali NEĆEMO SE SMIRITI!
Masa: TAKO JE!!!
Toma: Sinoć sam pojeo burek!
Masa: TAKO JE!!!
