Doskočica koju smo mi, muškarci, izmislili kao opravdanje eventualne mizerne veličine izvesnog organa na svom telu.
Istina je da može i inžinjer da bude, ne samo tehničar...ali i dalje je mali, pa mali! :-)))
Iskaz potpunog nepoznavanja materije o kojoj je trenutno reč.
Skala intenziteta izraza se kreće od jednostavnog izostanka svakog pojma u vezi sa tom oblasti, do očitog skrnavljenja iste.
-Matori, najeb'o sam! Zvala me Sanja na ručak!
-Što tako? Pa baš fino od nje. Prvo ručaš, posle odmoriš, a posle pijete kafu, kapiraš?!
-Ma kakav odmor, koje kapiranje, taj će mi ručak biti poslednji trzaj. Ona sa kuhinjom na Vi. Ako me ne otruje, smotana je sva, ispašće joj nož direkt meni na karotidu. Nego, da se mi pozdravimo ko ljudi pa didem ja polako.
-Da kažem ja tebi nešto: ne može ona tol'ko loše skuvati koliko ti možeš da pobiberiš!. Tako da... Molim lepo! I pamet na glavu!
Za vaše roditelje svako iole lepo žensko, koje prestupi kućni prag.
Keva: Je l' sine je l' nam ovo snajka? Ova što ode?
Sin: Ne kevo, to mi je drugarica.
Ćale: Ona mi nešto raščupana izađe iz tvoje sobe sinko...(kez)
Keva: Hihi....
Sin: Jeste ćale snajka! Trudna je i dreši kesu u nedelju svadba.
Ćale: Polako. Ako je neka sirotinja beži. Od gole ljubavi se ne živi!
Neverovatno iritirajući izraz koji vam serviraju raznorazni mudroseri u situaciji kada ste mnogo gladni, a u kući nema ništa za klopu osim nekakvog bućkuriša nepoznatog sastava i porekla. Pošto su ti mudroseri obično majka, baba, tetka, strina ili ujna, nije baš uputno biti bezobrazan i reći ono što ti prvo padne na pamet. Zbog poštovanja i tome slično.
Al' zato kada tim izrazom počne da vas smara neko ko je sa vama u "istoj ravni", kao brat, sestra ili drugar, imate odrešene ruke da se oslobodite duševnog tereta i kažete ono što mislite.
Posle celog dana provedenog u nekoj jurnjavi, vraćam se kući sa ortakom. Obojica gladni k'o zveri iz Pakla, u žurbi peremo ruke i pristupamo magičnom čudu tehnike poznatijem kao hladnjak ili naroCki rečeno frižider...
- Šta je sad ovo, majku mu...? Čorbuljak od prekjuče. Pa, nije valjala ni kad je bila sveža, a ne sad...
- Ma, može, ja ne pravim pitanje.
- (prevrt očima) Da vidimo dalje... U ovoj šerpi je... jaoj, bUranija od prošle srede... Pu, jebem ti...
- Uuuu, boranijica, do jaja...
- (dabl prevrt) A ovde...? Đuveč sa sojinim odrescima... Pa, bar da ima nekog mesa... Tako mi i treba kad mi je sestra vegetarijanac...
- Ma, brate i to je super, daj i to.
- Jes' ti, bre, normalan čovek?! Sav bućkuriš ti je super?!
- Znaš kako kaže moja tetka Leposava iz Kuršumlije: "Kad je čovek gladan i govno mu je slatko".
- Tako kaže, je l'? Pa, jedite govna i ti i tvoja tetka Leposava iz Kuršumlije, kad su vam tol'ko slatka, znaš!!! Odo' ja na pljesku s urnebesom, a ti se zanimaj čorbuljakom i bUranijom!!!
Novija verzija stare narodne ne čačkaj mečku. Ako si u situaciji da moraš nečega da se odrekneš ne sipaj so na ranu time što ćeš baš obletati oko toga, jer ko se mača lati, od mača i strada. A poznato je da ako je daleko od očiju, daleko je i od srca.
- E vidi, ajde idemo večeras u MML, otvorio se neki noćni klub nov, još večeras imam lufta sutra mi stiže devojka i Njemačke?
- Ček pa zar ti ne voliš Sanju?
- Volim je jako, što?
- Matori, ako želiš biti na dijeti, ne šetaj se oko slatkiša koji kurac, što džaraš tamo gde ne treba...
- Ajde ne jedi govna, kod tebe sam u jedanest, pušenje se ne računa ionako, neću ja sa njima da se ljubim u usta jebo te!
Najbitnije pitanje savremene teologije, kako odoleti svim iskušenjima. Jer ono što možete da doživite u gradskom prevozu prevazilazi sva ovozemaljska čuda.
Vozite se u omiljenom broju GSP-a, i onda:
Baba od 80 leta vam nabija lakat u sitna rebra... I tada nastaje iskušenje, javljaju Vam se glasovi u glavi, glasovi koje možemo podeliti u dve grupe
1. "Ma nabodi je!!!"
2. "Baka je stara žena, pomeri se da ima više prostora za baku"
--------------------------------------------------------------
U ogromnoj gužvi pored vas staje i gura se devojka od 20 leta koja nosi samo šorc i top majcu... I tada nastupa prava bitka, jer u glavi vam prolaze glasovi:- Ugrizi je za vrat!
- Uhvati je za sisu (dupe, picu)!!!
- Pritisni je još!!!!
- Počni da mastrubiraš!
i naravno iz dubine se javlja i taj Božanski glas koji kaže:
- Ta devojka je nečija sestra a sutra će biti majka.
--------------------------------------------------------------
Primera ima onoliko koliko i putnika, bezobzira na veroispovest istih.
covek koji posti 80% dana u godini, a opet ima preko 100kg
Rečenica kojom opisujemo svoje veštine, znanje, spremnost...
Učestala faza koju Highlander u glavnom koristi u pogrešnom kontekstu.
Milan: Brate, smršao sam 3 kile na pismenom iz matematike. Kako je zavukla onaj treći s izvodima... Kako si ti uradio?
Boris: Brate, može biti samo 1
Roditeljska foskula kojom iskazuju svoju bezuslovnu ljubav i podršku svom pubertetliji iako je ovaj na dobrom putu da postane deo prvog sloja društvenog dna.
-Gospođo, moram da vam kažem da se nešto strašno dešava sa Milutinom.Od 14 predmeta, ima 11 jedinica, nastavniku fizičkog je na času pokazao golu guzicu. Dva puta je nasrnuo na profesora informatike jer ga je ovaj opominjao da ne sme na času da gleda porno filmove. Na mom času su mu iz džepa ispali buksna i špric, a i dva puta je došao pijan u školu ove nedelje. Vrhunac svega je bio kada ga je tetkica videla kako se iza fiskulturne sale pri'vatava sa Miladinom iz trećeg četiri.Stvarno ne znam više šta da radim sa njim.
-Ma, samo neka je on meni živ i zdrav, lako ćemo za ostalo.
Seljačina, alfa seljačina. Skorojević u najgorem smislu. Od nedavno buržuj koji lovom briše bulju, a do skora crna sirotinja koja ne zna odakle će da nabavi novi par gaća. Zato sada kupuje sve što u ceni ima četiri ili više nula, bez obzira koliko to bilo ružno, bezukusno i odvratno. Cirka isključivo viski koji baš i ne prija njegovoj na džibru navikloj sluzokoži, ali jebiga, viski tol'ko košta da radža može samo da mu se sagne. Umesto bundevinog semena od kog je maltene živeo, sada cepa pistaći, po tri kile dnevno. Odeća mu je Ašok Murti stajl. Drugim rečima, stajla bez, ali za te pare je mogao da kupi šestomesečnu zalihu kavijara. Da, kavijar. On voli kavijar, iako od njega dobija instant poriv za bačanje pegle, ali kavijar je toliko skuplji od ajvara, pa mora biti da je do jaja. Deca će mu ići na Megatrend, još uvek je skuplji od državnog fakulteta, sigurno tamo predaju likovi sa Oksforda i Harvarda, za koje je čuo negde na svom plazma TV dimenzija 3 sa 2 koji zauzima centralno mesto u njegovoj 15 sa 15 dnevnoj sobi nameštenoj u stilu ranog šabanizma.
- Dragi, jastog je spreman.
- Evo, draga, samo da kerovima dam bifteke.
Biti neumeren u jelu i piću, pogotovo jelu, jesti kao provaljen, namerno se izgladnjivati da bi kad obrok dodje mogao da se pokažeš u punom sjaju. Na svadbama i svim ostalim veseljima srpskog tipa ne čekati da domaćin odobri prejedavanje već početi dok svi ostali čežnjivo gledaju kao halapljivo čistiš i poslednji oval sa predjelom, dok si svaki pre toga propratio podrigom epskih razmera, zbog koga su čaše sa stola popucale k'o da si u stilu Pavarotija otpevao visoko C.
Deo srbijanskog folklora, poznato je da su tokom ratova, poljskih radova, popovi 'svetili' kod mlađih žena. Zbog 'širenja vere' popovi bi često bivali vezani za drvo i uštrojeni. Reč vezivanje u ovoj izreci upravo to znači. Postoji takođe i pretnja....Ima te uštrojim k'o seoskog popa...
Pitanje koje sebi postavlja pijani Bosanac koji se vraća u Sarajevo iz kafane u obližnjem selu.
Pijani Bosanac posle sat i po vremena vožnje od sela Ilidža do Sarajeva (udaljenost 7km):
"Jel Sarajevo gde je nekad bilo, il se mome oku učinilo?"
Vjerovanje da su popovi veći vjernici od njih. Nevjernik koji završi bogosloviju automatski postaje pop, isto kao što čovjek koji završi elektrotehničku školu postane elektrotehničar volio on taj posao ili ne.
Ne govori vaše zvanje o tome kakav ste majstor, nego kvalitet i predanost svom poslu.
- Ej, pope, donesi mi ono sjutra.
- Važi, tebra!
- Zašto ga zoveš pop, je li na bogosloviji?
- Ma jok bre, Popović, a i nije vidio brijač ko zna od kad.
E bas zato sto je moj/a!
Uvek mozemo cuti ovo kad neko prica iskljucivo o necemu svom,ali pritom da ne bi ispao previse prepotentan izgovara ove reci opravdanja.
- Nije sto je moj unuk al je dao 25 od 34 poena! ...
- E brate nije sto je moja riba al je bila najbolja na zurci...eeeej bile i Coka i Jana...al bratee..nije sto je moja al ozbiljno ti kazem! ...
Ekspert za bacanje kletvi. Iako veoma poštena i u privatnom životu umerena i tiha (citat: "U mojoj porodici se zna ko kosi a ko vodu nosi!"), razvila je sposobnost da na keca izbacuje kletve koje dosežu do 11. kolena, a ako ima vode u kolenima, može da dobaci i do 15. kolena. Privatno obožava Borisa Tadića, uvažava ga kao čoveka i muškarca i divi se njegovoj političkoj doktrini (više od njegovih sledbenika). Voli da kafeniše sa Vjericom Radetom i razmenjuje uvek sveže kletve. Planira da osnuje neprofitni sajt kletva.com
Osoba koja se prodaje kao visoki moralista a zapravo ne propušta priliku da nekome “zavuče”.
- jao kako sam danas sjebao onog Simića, ladno sam mu sklonio pismeni sa gomile, sad će da ispaden kuršlus vidjećeš hehehehe
- pa to nije lijepo, šta misliš da tebi neko tako nešto uradi...
- eee ajd' ne seri Makarije, kad si ga ti prošli put vukao čitavo vrijeme da te čeka da mu baciš puškicu i bacio mu je nakon zvona to se ne računa, a?...ti si bre veći kreten od mene, ja bar ne drvim non-stop o moralu...
Kvalitativno dosegnuti minimalno-sleš-maksimalne zahteve obavljanja određenog posla ili funkcije. Izvršiti kakvu (zadatu) radnju ili zamisao u njenoj bazično/idealno očekivanoj projekciji i opravdati nečije ukazano poverenje. Konačno i rečnikom koji je sinoć umnogome mogao da promeni konačan ishod jednog neimenovanog sportskog duela (2/32 ŠUTIRATE TROJKE, BOGALJI JEDNI USRANI!!!) - ispuniti kvotu.
Elem, logično prečesto korišćena u domenu sporta&razonode, floskula iz naslova u sebi krije jednu mudrost koja bi, pak, vrlo uspešno mogla da se primeni i u domenu ŽIVOTA NEBESKOG NARODA uopšte. Jer, naime - ukoliko bi barem svaki treći od nas 'mesto što sere i gleda u tuđa dvorišta "bio na visini svog zadatka", tojest gledao kako da najkvalitetnije i najprofesionalnije odradi posao kojim se bavi a umesto da ga skurči k'o inače, ova država i ovaj namučeni entitet koji je nastanjuje bili bi đuture oko pozicije na tabeli koja ne samo da obećava "opstanak u Ligi", već uveliko koketira sa "Evropom", šta god vi pod tim terminom razumeli i interpretirali.
Al', jebiga. Ona dvojica mnogo gotivni likovi, šta ćeš...
- A, ženo, šta kažeš? Je l' tvoj muž bio na visini zadatka, hehehe?
- Pa, ono, ti još i jesi...al' ovaj tvoj dole - nikako...
- More, m'rš u pizdu materinu, znaš!!--------------------------------------------------------------------------------------
- Uuu, brate, što si se zajeb'o što nisi pošao na tekmu sa nama...'nači, 'naš kakva tekma bila...
- Ne seeeri...Znači - dobili, a?
- Ma, jok, bre, raskantali nas 7:1, al' je zato Đomla bio na visini zadatka, 'nači, lik je kobjasnio za sve pare!!
- Kako, bre, na visini zadatka kad je primio 7 komada, jebote??
- Da, brate, al' je zato posle tekme uleteo kod njih u svlačionu i nokautir'o trojicu igrača i ekonoma! Fazon, novi rekord, jebotebog!!
- Au, kakva tekma, bokte, ne verujem da nisam iš'o...!----------------------------------------------------------------------------
- A ovo je preporuka od intendanta Dojče Opere, je l'?
- Da, maestro. Her Šveregej je bio vrlo zadovoljan mojim rolama...
- Mhm, mhm, da, da, vidim. Piše ovde da ste uvek bili "na visini zadatka"...
- Oh, pa ako se Her Šveregej baš tako izrazio...
- Da, da...Pa, ipak, kod mene ta "visina zadatka" ništa ne znači, gospođice Müller. Vidite - ako želite da pevate u mom ansamblu, morali biste da budete u "nizini zadatka", ako me razumete. Sad i odmah, da budem precizniji...
- Ne razumem, maestro. Her Šveregej je...
- ...gej, gospođice Müller. I to prilično ozbiljan. JA, s druge strane, nisam niti ću biti. Barem ne u sledećih pola sata...I zaista - gospođica Müller je kasnije pokazala dume da bude na visini zadatka i kada je isti nešto niže prirode. Autor.
Povinovati se standardima današnjice. Navijati za Zvezdu ili Partizan. Ići u Grčku na more. Smuvati prvu ribu, koja od ortakinje zatraži vaš broj. Plasirati izanđale fraze iz domaćih filmova, kao originalan humor. Držati u imeniku brojeve gomile ljudi, koje nikada nećete pozvati, niti će oni vas. Nositi "normalnu" odeću. Gledati RTS, stvarati odavno stvoreno, i trošiti odavno potrošeno. Pljuvati iza leđa, dok se vama iza leđa pljuje. Žuriti na poslednji "dnevni" autobus, terati u kurac ciganče koje prosi, prelaziti na crveno kada nema murije. Startovati ribe kada udari pivo, gotiviti samo nemačka kola, sedeti na klupi samo ako nije vlažna. Ići na drugi čas, jer na prvom ne upisuje, šacovati raskokane ženske guzice u vrelini letnjih dana. Biti nasmejan, po potrebi drzak, pucati tiket zbog samo jednog meča. Koristiti viljušku jer su došli gosti, uvaljivati tuki prijatelju u ženskom društvu, radi njegove eliminacije. Glasati za desnicu, a u društvu veličati demokrate, šišati se na kratko kako dolikuje, slušati haus, nositi bele patike.
I tek tada nećete izazivati njihov prezir. Postaćete samo još jedna kap, u tom beskrajnom viru ljudi. Niko vas neće samo kratkim pogledom odbacivati, zbog rascvetalih krajeva vaše duge kose, i čudnog natpisa na majici. Pričaće sa vama kao sa sebi ravnim, neće biti tog strašnog tereta. Tog strašnog tereta, zbog kojeg pri ulasku u prostoriju u kojoj sedi deset nepoznatih ljudi, bar deset će vas zamrzeti, a da niste još izgovorili nijednu reč. Po prvi put ćete sebe počastvovati sjajem iz plavih očiju nepoznate devojke. Hodaćete ulicama slobodno, neprimetno, dobićete ono što ste oduvek i želeli, taj jebeni mir, koji imaju drugi.
Zapitaćete se, zašto ste uopšte prkosili svemu. Iz tabora "onih drugih", prećićete u tabor koji ste mrzeli, tabor "onih".
Veče na Kalemegdanu, neposredno nakon mog preporoda. Pušim jeftinu cigaru, u koraku sa mnom šeta još gomila ljudi. Svi izgledaju kao jebeni pozeri, a i ja sa njima. Grupa klinaca u zamračenom delu tvrđave, iz svog glasa urla, nevešto imitirajući skrimerske blek metal vokale. Pre koju godinu, radio sam isto. Tridesetak ljudi koji su tuda prolazili, ismeva, psuje, ili patetično cokće. Postaje mi neverovatno čudno, jer sam sada i ja sam, na toj "normalnoj" strani. Za trenutak sebe zapitam, zašto jednostavno ne batale revolt, smuvaju neku ribu, i priključe se veselom karavanu.
Mrzim sebe, mrzim jer sam se prodao, ali prvi put za dvadeset godina, to što ti klinci rade mi deluje suludo. Sada sam na drugoj strani, emocije se mešaju, ali ipak shvatam: Nekako je bolje, nema tih lanaca koji me vezuju, nema predrasuda. Biti prosečan, to je zaista biti slobodan.
