
Kada neko puši cigarete baš puno. Jednu za drugom. Iz njemu nepoznatog razloga. U glavnom je ovo, praćeno galonima alkohola.
-Koji ti je?
-Što?
-Pa pušiš kao da ti se nešto desilo majke ti ga!
Najčešća uzrečica u srpskoga pandura...
Čika policajac 1: Mlada damo, da li znate da ste vozili 80 tamo gde je dozvoljeno 60?
Cica ubica: Pa znate žurila sam na posao...
Čika policajac 1: Pa šta ćemo sad?
Cica ubica: Pa ne znam...
Čika policajac 1: Pa možemo nešto da se dogovorimo. Ovaj put ću te pustiti uz upozorenje, ali moraš da mi ostaviš neki broj da ja pratim da ne praviš saobraćajne prekršaje.....
Pandur: Gospodine pa vi niste vezali pojas...
Fini gospodin u golfu 2: Pa znate idem samo 2 km do mog gradilišta...
Pandur: Ništa ja ne znam, ali možemo nešto da se dogovorimo...
Fini gospodin u golfu 2 pokunjeno vadi poslednje 2 crvene šuške...
Veoma cesto i iritirajuce pitanje.Obicno ga postavlja osoba do koje vam je stalo.
Drugarica:Sta ti je?Da li si nesto ljut na mene?
Ja:Mrs u picku materinu!Sad jesam!Nemoj vise to da me pitas
Rat i mir. Uvod u tešku razradu, i teži zaključak. Nebitno o čemu, bitno je da jednoj polovini taj deo ne odgovora, i da joj to dalji život može koliko-toliko ugroziti i promeniti. I sve to propraćeno uz nekakvu podlogu depresije. Tihom pričom i suzama u očima.
''Strašno mi je žao, znaš ti da sam ja dobar i da radim sve za tebe. Evo, neću više nikada, samo mi oprosti. Moja dragana!''
To je valjda, potreba da ljudi izbace sve iz sebe, izjadaju se i pokažu se kao pravi i iskreni, dok je recimo, iz mog ugla, bolje prećutati to što si karao debelu klinku u veceu noćnog kluba, bez kondoma, a kasnije se trezan vratio kući u suzama i shvatio grešku uz poslednju cigaretu pred spavanje...
- Jednim osmjehom, ti puniš me i dajeeeeeš snaguuuuu mii!
- Šta ti je ovih dana?
- Da ustanem... Ujutru.
- Koji si Šah Džahan, nešto si mi sumnjiv, nikad nisi bio ovakav.
- Kakav? Je l' ti smeta?
- Ne, suviše si dobar.
- A kupovina, idemo danas?
- Da!!! : sa sve smeškom: Prvo doručak u krevetu, sad kupovina, eeej, 'ladovineee.
Noć. Polako legaju u krevet
- Znaš draga, moram nešto da ti kažem...
- Hm.. Znala sam.
- Obećaj da se nećeš naljutiti?
- Ne mogu da ti obećam kad ne znam o čemu se radi, Bog zna kako ću reagovati.
- Znaš onih dana kad me nije bilo puno kući?
- Da?
- Tih dana su bile kamere po kući, prijavio sam se za one preljubnike, mislio sam da te kum Gašo jebe.
- Pa kako te nije sramota? Hajde, reci mi sad!
- Ne znam... Sramota me je, to je problem, zato ti i govorim. Ne smem u oči, te tvoje plave oči, boje mora, da te poglem.
- Jaoj, opet počinješ sa pesničkim preseravanjima. Danas spavaš na kauču!!
Jedan od finalnih stadijuma odjeba kojim dotičnoj osobi dajemo do znanja da je glupa.
Milinko: ...i brate tako ja idem i naidjem na reklamu od Pervola i ukapiram da stvarno može da pere i u ladnoj vodi!
Radojko: Bre zatvori usta možda i nešto pametno kažes!
Ko ga jebe, samo na manje vulgaran način. Odbrambeni mehanizam likova koji ne vole loše vesti i zatvaraju oči pred sjebanostima koje život donosi. U fazonu: "Kakav kurac zemljotres, viš da se TV pokvario?!". Nipodaštavanje realno ozbiljnih sranja i pokušaj da se ista gurnu pod tepih sačinjen od realno bezazlenih problema.
- Kralju Prijame, kralju Prijame, Grci su provalili u grad i kolju sve živo!!!
- Idi bre, preseče me! Ja mislio nešto jeste. Beži tamo, viš da čekam Ergotelis iz iksa u dvojku!
Superlativ količine ljudi na ulici ili nekom skupu.
Vidi šta ih je! K'o da se deli nešto za džabe 'leba ti!
Možda se i deli,aj idemo da vidimo!
Poslednja linija obrane u dijalogu vođenom najčešće u Bosni ponosnoj. Izgovara je strana koja je izvukla lošije karte, s namerom da bar izazove grižu savesti, kad je već izgubila.
- Mali, mrš u granap po ladnu gajbu i da si pre ovde neg tamo.
- Ćale, zašto uvek ja, nek buraz ode jednom. Ili otiđi ti, neće ti pasti kruna s glave.
- JEL JA TREBA DA PONAVLJAM?
- Dobro, dobro, idem. NEK MI NEŠTO BUDE!!!!
Uvod u saopštenje da vam puca kurac. Najbolje ga je iskoristiti kod što "zanimljivijeg" dela.
- E, brate, da vidiš što sam sinoć izašao sa Dovlom i Maretom.
- ...
- Ma bila krš zika, DJ Idiot fazon.
- ...
- A nisam mogao ni da se ušikam, 'rso sam pare na kladži.
- ... ( gleda golubove kako se peru u bari)
- E, tako se ja upucavam tamo čuku, čuku i po. Kad vidim čkupi, matori, znači ima sve. Dovršim vops i kažem sebi: " Džigi, mačko, sad joj ukliži!"
- Ček' , ček' , ček' ! Čuješ kako nešto puca?
- Jok, tebra, tripuješ.
- Puca. Slušaj, liče!
- Aj' , bre, nemoj da me leraš! Šta puca?
- PUCA MI KURAC! Smaraš me tu i malerišeš pola sata!
Ljudi su postali ustogljeni, pesimisticni, depresivni, negativni, klaustro i multifobicni, paranoicni, sebicni tvrdoglavi i konstantno i na svakom koraku gledaju da te ozrace i iscrpe mentalno ili iskoriste i da ti prenesu svoj negativan dozivljaj zivota, pa se zapitas da li si ti lud ili, o cemu se tu radi!?
E kad pukne film, bolje da takve suocis sa situacijom:
-Brate, kakav si ti minus postao, zracis bre!
Smorio sam se ko lav u Gvadalahari od tebe!
Daj zivni malo, unesi nesto pozitivno, obraduj me!
-Moze brate pozitivno, nisam bre ni ja od najgorih. Evo na primer HIV pozitivno...
-?!?!
Zakon proporcije kojim se najčešće hvale ljudi sa stopalima preko broja 42 ili se teše oni koji su osuđeni da imaju stopala poput klovna.
"Au, bre sinko pa koji ti broj patika nosiš ?"
"48."
"Aaaaaa, znaš šta kažu za one sa velikim stopalima, imaju oni još nešto veliko..."
"Šta ?"
"E jebi ga, znam da je nešto važno al' sam ja mator to zaboravio."
Životni stav nepopravljivog optimiste.
-Gosn Kurčubiću imate rak.
-I sa tim se živi?
-U vašem slučaju ne. Metastaze su u pitanju.
-Znači doco, biće sahrana?
-Biće.
-A ko mu jebe mater, važno je da se nešto dešava.
Zapravo znam sve o tome. U situaciju sam upućen bolje nego u svoj život. Sve što želim jeste da dati momentat proživim još jednom zahvaljujući lokalnoj tračari. Zato ću zračiti nezainteresovanošću i stižati vulkan koji ključa u meni.
-Ne znam jesi li čuo ono u vezi Miloša?
-Načuo sam nešto. Nije da znam puno o tome.
-Pa ovaj, ti verovatno znaš da je on radio sa travom...
-Pa ovaj, možda sam čuo...
-Uglavnom upali su mu juče panduri u stan. On kako je bio urađen počeo da ih proziva i odvalili su mu bubrege ukratko.
-A šta da se radi. :Zlokobno se smeška, jer ga je taj isti Miloš zakidao godinama na gramaži:
Neki ljudi smatraju da alkohol, u stvari, i ne služi za (teško) opijanje pa se vade da su prokleti konobari hteli (iz mržnje, šta li) da ih otruju a oni su, eto, ipak preživeli.
Na ovo se vade i provaljeni klinci kad baladiraju matorce da im (isti oni prokleti konobari) za dž sipaju gudru u piće.
- Majstore! 'Alo, 'oćemo da radimo Golfa danas?
- Odmori malo, (majstor teškom mukom proviruje kroz prozor) nisam još došao sebi...
- Preterao si sinoć, a?
- Ma, nisam, samo kilo vinjaka; al' sad mi pršte glava... mora da mi je neko nešto poturio...
Kažemo nekome ko kad priča, priča monotono, u jednom dahu, i kome rečenica koju izgovori zvuči kao da je zalepio reči jedne do drugih.
-Kad vam nešto ispriča, potrebno je nekih minut-dva da se sve slegne u glavi, i tek onda možete da razumete šta je dotični hteo da kaze.
Poslednji vapaj iscrpljenog ali nezasitog muškarca u nadi da se kita digne za još jednom na brzaka.
- Ali dragi, ja ne znam više šta da radim! Češkala sam i lizala ti jaja i ništa, pola sata sam svirala na kožnoj frulici i sem zadebljanja mojih usana, koje sada pretpostavljam izgledaju k'o da su od Serene Vilijams, ništa nisam postigla. Dosta je za večeras jer sam i ja suva k'o sunđer na školskom raspustu.
- 'Ajde pričaj malo nešto bezobrazno da pokušamo još jednom pa ako neće da ga jebem.
Gukni golube! Zašto ćutiš, pičko?!
Kada sagovornika saterate u ćorsokak, idealna uvodna rečenica u dalje verbalno iživljavanje.
- Pa zar sa mojim rođenim bratom, bolesniku jedan?! Kako si mogao da mi to uradiš, kretenčino?! Kako si samo mogao?! Zašto ćutiš ko pička? Kaži nešto! Ajde, kaži...
- Gulp!
- Sad mi je jasno zašto si stalno tražio dvojku, a ja glupača, nisam imala snage da te odbijem. Šta je?! Nisi imao muda da javno priznaš ko si i šta si? Nego si mene koristio kao paravan... Ali, zajebo si se, gadno si se zajebo, ne znaš ti ko sam ja! Je l' znaš ti ko sam ja? Je l' znaš? Ajde, kaži ako znaš...
- Ovaaaaj...
- Ćut'! Ko ti je dozvolio da otvaraš gubicu?! Joj, šta ću da ti radim, uffff, ima pakao da ti napravim od života....
Svakodnevni imperativ još jedne zabrinute majke. (pogotovo ovih dana dok ima snega)
- Aj kevo idem ja.
- Staniiii.. Jesi normalan bre ti, obuci još nešto, biće ti hladno..
- Aj bre kevo, nemam ja 10 godina..
Adekvatna replika svim nabijačima na kurac.
Burazeru jesi mi kupio onu kremu protiv bobuljica ?
- Ma pustime nisam, sve pare prokockao na aparatima..
E koji si ti kreten nabijem te na kurac !
- Veruj mi to bi bilo nešto najlepše na tebi.
Ili: "Tvrda mi gitara..."
Izraz kojim kafanski muzičari, ili muzikanti, sasvim je nebitno, prikriveno prekorevaju naručioca pesme zbog tvrdičluka, tj. slabog plaćanja ili neplaćanja ukoliko muzika ide uz račun...
Gost: Muzika, 'vamo!!!
Muzika: Izvol'te
Gost: Ajde "Znaš li dragi onu šljivu ranku"
(ide pesma)
Gost: Ajmo sada "Odakle si sele"
( ide pesma )
Gost ( daje 200 din ): Idemo sad "Čiča peče rakiju"
Muzika: Jao gazda/kume/pobratime, tvrda mi nešto ova tambura, moram malo da je smekšam...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.