Rečenica posle koje kad ti dodje društvo kući obavezno nastrada par čaša, piksla, vaza, ili bilo šta drugo lomljivo.. Za slučaj da ih ne upozorite, apsolutno ništa ne slome...
-E ljudi aj samo pazite da nešto ne slomite...
-Bum, tras, dum... e jebiga izvini nije namerno
-Opusteno nema veze
-Tras, dum, bam... auuu e stvarno sorry
-Nema veze!
Ne tamo nego ovde.Izraz zastupljen u BAKAjliji, nastaje nakon 80te godine zivota kad vas bol'e uvo za pravilnost onoga sto izgovarate dok god ste donekle shvaceni.Em je bole uvo em na isto i ne cuje.
Ti: "Baba gde da stavim stolicu..'el moze ovde pored sporeta" ?
Baba:" Ne nondje no vodje"
Stara narodna koja se odnosi na ljude kojima nikad ništa nije potaman. Smetaju im vrućine, vetar organski ne podnose, kiša ih smara, ako je lep novembarski dan, onda "otkud sunce u novembru" pa im se manta u glavi... Ne valja im nijedna vlast, nijedan sistem; ne vole tenis jer je "pederski sport", a fudbal "jer je sve namešteno"...
Znate takve, ima ih na svakom koraku. Takvome ugoditi je nemoguća misija.
- To, mili, tooo... ...Šta bi?
- Ajde ti malo na mene, nažuljah kolena...
- Mmmm, može. Valja li ovako? Ahhh...
- Valja... Ček', stani, pokrenuo mi se šulj. Ajmo u kiflu.
- Ajde de... Stani, ne u tu rupu... E tako... Mmmmm...
- E, ovako je dobro... ...Jedino što se živ oznojah, sav mi se stomak ulepio... Puf... ...e, kuda ćeš sad?
- Po vibrator! Dok se tebi ugodi, mogla sam triput s mojim malim pomoćnikom...
Podjebavancija. Istinita ili ne, staviće tvoju sujetu u iskušenje ma koliko ti bio liberalan. Napraviće od tebe sumnjičavog skota i manijaka, ako to već nisi. Nisam ni ja bio. To se postaje. Polako ali sigurno. Ti to ne želiš, nametnuto ti je. Podriva ti ego. Budi u tebi Balkanca. Postaješ Tarzan sigurno. Nećeš to osetiti odmah, mora neko vreme da prođe. Posle izvesnog vremena počećeš da osećaš kako ti malje na grudima sve više niču a kako ti se tolerancija sve više smanjuje...
- E brate nisam ti reko, moja Mira otišla na studentsku ekskurziju.
- Mira? Tvoja Mira? Misliš Mira, ona Mira?
- Da jebem te, devojka moja.
- Kako si to dozvolio brate?
- Ma hajde, čujemo se mi svaki dan, verujem joj.
- I baš si siguran da upravo sada ne prima masan konobarski pimpek kucajući tebi poruku kako je sve super i kako joj mnogo nedostaješ?
- Brate nemoj da sereš. Gadan si. Ne bi ona meni to..
- Mi to ne znamo braćalice, MI to ne znamo!
Iskvarena varijanta izreke džentlmeni ne pričaju.
Kako kod nas važi pravilo da ako se ne pohvališ ortacima da si poentirao, kao da do snošaja nije ni došlo, logično se nameće zaključak - da onaj koji glumi džentlmena, pa ne priča, samim tim ni ne prca.
Pojava se može analizirati i sa druge strane, tj. da onaj koji apstinira, i nema o čemu da priča, a da svoje "monaštvo" zabašuruje zagonetnim - džentlmeni ne pričaju o tome.
Bilo kako bilo, džentlmeni ne prcaju.
Povik koji se često čuje u porodicama u kojima se deca sistematično tuku.
Takva je bila i moja porodica. Stari me je tukao do tridesete godine kad god bi mu se ukazala prilika. Useravao me je od batina. Tukao bi me čim god je stigao. Jednom me je čak istukao i gepekom. Takav sadista je bio. I uvek su ta strahovita batinjanja bila ispresecna majčinim povikom: Ne po glavi.
Najteže je bilo istrpeti batinjanje predmetima od gvožđa, štapovima za ribu ili produžnim kablom. A najlakše sam podnosio kaiš i skaj.
Srditi otac: Opet si ukrao dnevnik! Majku ti jebem!
JA: Nisam majke mi! Dunja je!
Majka: NEEEEE PO GLAVI!!!!
Doskočica često nerezonski upotrebljivana u datoj situaciji od strane ne baš inteligentnog sagovornika.
-Matori, š'o ne smuvaš Milicu? Mala je u full-u!
-Pa brate ima dečka..
-Imam i ja bajs pa ga ne vozim!
-Ali bajs ne može da ti slomi arkadu i vilice i prebije bubrege! A osim toga, ti voziš bajs...
Moto muškaraca koji se ponašaju kao da su im očevi krave muzare. Nikada ništa ne rade, a kada i rade kukaju da ne zarađuju dovoljno.
- Jaooo, kakav je motor onaj debil preko puta kupio!
- On? Zar ne priča svakog dana kako od plate ništa ne može da kupi?
- Ma jok. Hvali se kako je išao kod ćala u selo, sve mu pare pokupio, poslednjih ko zna koliko penzija.
- Eh, moram i ja do moga ići ovih dana. Jebeš oca koji ne izdržava sina do pedesete godine!Razgovor dvojice sredovečnih u busu pre neki dan:
- Nije ni čudo što su Amerima deca luda kad ih puste van kuće sa bar osamnest. Moj brat od tetke otišao tamo da živi, deca ga napustila čim su napunili dvadeset. Eno ga sad, živi sam, zove stalno i priča kako mu nedostaje Srbija, nema sa kim da priča tamo.
- Da, da, sve se njima tako vraća. Ja imam 47 godina i još živim sa mojima, šta mi fali. Jebeš oca koji ne izdržava sina do pedesete godine.
Mnogo priča. Brzo priča. Priča bez pauze. Ne dozvoljava da ga/je prekineš.
Ma bre, priča ne gasi se.
Bio sam sinoć na prezentaciji nekih prostirki koje... valjda služe nečemu. Nebitno. Ali brate, što je lik smarao o tome. Ma priča i priča i priča ne gasi se. Nisam znao da i muškarci mogu toliko da pričaju. Gori je od moje Gordane i njene sestre kad se sastave zajedno, al' bar za, jedno duplo.
Svačija prva ljubav je Desanka. Nekima to ostane i jedina. Surova istina. Trenutak otrežnjenja. Loš trip. Sekund u kom shvatite da ste sa sprcali dvadesetak godina u bulju i samo razvili desnicu. Da niste imali muda da priđete devojkama koje vam se sviđaju, a da gabore niste hteli da muvate. Hladan tuš. Kroz ruke vam je prošlo toliko potencijalne dece da ste mogli da nastanite Zemlju da je došlo do smaka sveta, ali jebiga, ipak niste podigli već nizak natalitet, vaše napaćene zemlje.
Nekako vam je uvek bilo lakše da ga bacite uz razne tjubove i pičkematerine, nego da se cimate i budete sa nekom ženskom po par meseci, trošeći silne pare u nadi da ćete omastiti brk. Bacali ste majmuna svakodnevno i bez milosti, do iznemoglosti. Nekolicinu puta za redom. Možda i previše. Potrošili ste toliko toalet papira, da se bojite da vam Grinpis ne bane na gajbu i optuži vas za nestanak šuma. Kupili ste eksterni hard disk od 2 terabajta, samo da biste mogli da skidate haj-definišn pornjavu jer obična više nije dovoljna.
U pogledu žanrova ste postali porno-hipster, gledate samo najčudniju pornjavu, jer je toliko pornjave prošlo kroz vaš mozak da trenutno mogu da vas nalože samo brkate Eskimke koje guraju ledenicu u rč, ili možda ipak, prava ženska ruka, pička ili neka druga telesna šupljina. I pazuh bi bio dovoljan.
Mada boli vas kurac jer kad upoznate neku čku, moćićete da joj kažete da ipak niste nevini, a da ne slažete. Bar ne mnogo.
U definisanju pomogao - Reme
Osoba koja je totalno zlo za saradnju i svaka akcija predviđena s njom će pre biti skončana nego što će se i započeti. U zavisnosti s kim razgovaramo, a u želji da je previše ne uvredimo, za nju kažemo da ne uliva baš neko posebno poverenje, te da je za pogodan posao bolje izabrati drugu osobu.
-Da povedemo i Slavka sutra s nama u kafić ? Čuo sam da će biti pičakaaa... Ima da se omrsimo gore nego posle Božićnog posta....
-Slavka da vodiš ? Pa ne uliva mi neko posebno poverenje lik koji u životu nije imao devojku, a prošle godine napunio dva'es devet...
----------------------------------------
-Stanimire, riknuše ti freza prošlije utorak...
-Znam, znam Božidare... Ne boj se bila je već pri isteku roka trajanja....
-Nego, hoćeš da ti ja opravim ?
-Ti... Jao, d' izvineš ne ulivaš mi neko poverenje još otkad si od mog Fergusona napravio bicikl..
Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.
- Matori, video sam Životu juče. Stojim na stanici, a on prelazi ulicu sa nekom kesom i sve poskakuje. Jebote, možeš li da veruješ da on i dalje preskače tramvajske šine?
- Pa ne znam šta se čudiš. Njegova keva još uvek duva u luster da ugasi sijalicu.
Ljubavni savet majki i baba upućen devojkama.
- Baba: Ćero, nikad se svom muškarcu ne otvaraj skroz, ako te čita kao otvorenu knjigu, postaćeš mu dosadna. Otvori se ti do pola, ali drugu polovinu uvek sačuvaj za sebe.
-Ćera: Baba, ako se ja otvorim skroz i primim jednu trećinu nečega što se može nazvati poštenim kurcem, šta ću ja onda da primim ako se otvorim SAMO DO POLA???!!!
Ovo je izraz koji obicno izgovaramo sebi u bradu da ne bi uvredili sagovornika. On definise glupost drugih ljudi ali i nasu sopstvenu. Takodje, setimo ga se i onda kada se nadjemo u zalosnoj situaciji u kojoj se iz petnih zila trudimo da ne zaplacemo pa se najjadnije nasmejemo na tudje komentare (kad nas neko ispali, zajebe, prevari ...).
Nakon tri nedelje konstantnog bubanja, konacno izlazite pred profesora sigurni u sebe, a jos sigurniji u visoku ocenu. Ali ne! Dobijate sesticu. I to jedva. Posle vas izlazi riba sa dekolteom do poda i nakon izgovorene dve recenice profa joj upisuje desetku u indeks. Po izlasku iz slusaonice, doticna se okrece ka vama, sa saziljivim pogledom a u zelji da vas utesi, kaze vam:,,Jebi ga, sledeci put bolje nauci..."
STA RECI, A NE ZAPLAKATI!
Primer koji opovrgava latinsku "nomen est omen", pošto se Valjevsko pivo kotira veoma visoko na listi najgorih piva na našem tržištu.
Opis nenadjebive devojke, savršenog izgleda, jednom rečiju ribetina. Njenom zanosnom njihanju kukovima ulicom ni pop ne može odoleti da se ne okrene za njom, a miris njenog parfema navodi svakog mužijaka na blud.
-Ćomi, eno Milice, pazi samo taj miris kad prođe pored nas.
-Mmmmm...batice kako miriše, pa njeno govno ne zagađuje okolinu.
Kad dobri Krajišnik odluči da svu šekspirologiju mudrosti življenja skrati u jednu rečenicu, pukne kurcem u čelo smetajućeg faktora i nastavi da lagano reže pršut i vino uživajući u ostatku svog mučeničkog života.
- Ima l' šta od ta Šekspira, a Anđo? De čitaj naglas.
- Ništa nije samo po sebi dobro, ni loše, zavisi samo šta o njemu mislimo. Budala misli da je mudar, mudar čovek zna da je budala. Što je učinjeno ne može biti poništeno.Bolje je biti neuljudan, nego dosadan. Najiskrenije su one suze koje lijemo sami nad sobom. Biti il ne biti pitanje je sad!
- Eto vidiš moja Anđo a ti mene pitaš što sam Antu Žbira posl'o na hirurgiju.
- A moj Jovo nisi ga mor'o baš omlatom preko vrljike obalit'.
- Muči tamo. Boj se ovna, boj se govna, kaš živit'? Čitaj dalje.
- Ima nešto trulo u državi Danskoj. Izrazi svoju bol rečju! Bol koja ne govori, guši puno srce dok ne pukne.
- Eto vidiš, jesam ti rek'o ja, kurcem u čelo gada. Neće se više Jovo Kuraica zajebavat' s govnima. De natoči.
Osećaj koji se javlja kada shvatiš koliko imaš da učiš, pa bi pre umro nego što bi počeo s učenjem. Ali onda se se setiš da ipak voliš život kada izuzmeš učenje, i shvatiš da bi ti neka privremena koma najbolje legla.
Jedini klaustrofobičar koji se ne plaši tesnog, zatvorenog prostora.
Na nas su vikali u školi. Izgleda da nismo ispali kako treba, pa menjaju sistem da naprave bolje ljude od današnje dece.
Tako sam bar mislio kad sam postao nastavnik i kad su mi rekli da na decu više ne sme da se viče.
A onda sam shvatio - to je neko mudar smislio, neko ko je znao ono što sam ja vremenom naučio: ne viči na decu, jer mnogo strašnije deluje kada mu tihim glasom saopštiš šta mu misliš.
Čas u toku. Milenković galami u poslednjoj klupi i ne konstatuje nastavnika.
Nastavnik: (glasno) Milenkoviću, smiri se!
Milenković nastavlja da ne konstatuje.
Nastavnik: Dete, prestani, zapisaću te.
Dete ne reaguje.
Nastavnik prilazi, naginje se i vrlo tiho prošapće: Dete, najebalo si posle časa.
Dete razrogačuje oči u neverici i više ne progovara do kraja časa. Možda i duže. Možda navlači i trajnu traumu. Vaspitni proces daje rezultate.
