Ubeđenost da niko drugi ne primećuje ono što je sasvim očigledno.
U kući u kojoj niko ne puši, jedna popušena cigareta oseća se narednih sedam dana, uđe to u zavese. Dolazim kod druga koji krije od svojih da duvani. Pošto je zima on izduvava dim kroz cug od starog smederevca. Začepljeni čunak pola dima vrati nazad. Ulazim kod njega, a dimčina na sve strane, izbija ispod vrata, vuče se po podu, lebdi po plafonu. Ja velim matori, znaju li tvoji da pušiš? On mrtav ladan: "Ma jok, ne oseća se ovo ništa".
Znaš ono kad te probudi ćale u 6 dok peva pod tušem. Sprema se čovek za posao. Ili ne, nisi više siguran...probudi te miris nečega što je tako opako zagorelo. Valjda se baba uspavala i zaboravila doručak na šporetu. I ne, ne pravi ti ono što ti voliš, nego što se našlo u frižideru. Budi srećan ako su jaja s nečim pride. Kupanje moraš da najavljuješ pola dana unapred, nemaš protočan bojler, a dok se izredjate svih desetoro... Odlazak do kupatila u gaćama takodje ne dolazi u obzir, imaš malog brata ili sestru.
Znaš ono kad ne možeš da privedeš ništa gajbi jer ti se vrata ne zaključavaju. I ne, naravno, niko ne kuca kad ulazi. A sve i da ne ulaze, deda ti ubije svaku želju za romantikom kad onako nagluv pusti za sve pare svoje junačke pjesme, pa kad ga ponese atmosfera i jos i zapjeva uz to...
I svi znaju bolje od tebe koliko ti je ispita ostalo. Kad si sinoć došao iz grada. Koliko si sarmi pojeo danas. I vode polemiku o tome zašto je tvoj najbolji drug raskinuo sa curom.
Aman, pustite me da dišem malo!
Ma sve ću ja to drugačije kad dodje moje vreme. Ima da budem sam! Nikom da ne polažem račune. Ima da ne izbivam iz kupatila po dva sata. Čitaću enciklopedije na šolji. I u tišini. Piću kafu u kupatilu dok se detaljno mackam fensi kremama. Svaki dan. I ima da kuvam samo ono što se meni svidja. I sve tako nešto zajebano, mišije nožice i taj rad. Pa kome ću da ugodim ako ne sebi?!
I onda dodje tvoje vreme. Spuca te saznanje. Sam si. I to je takvo sranje...
U jebote, opet slobodan dan...ovi ljudi nisu normalni, šta sve slave. Opet ćeš ceo dan provesti u krevetu. Što i da ustaješ, nema razloga. Knjiga ti je tu, imaš net, sasvim zadovoljavajuće... Klopa hmmm jabuka za doručak, pahuljice i mleko ručak, kokice večera. Što da kuvaš kad ionako niko neće da proba. Da se oduševi. Ili bar da ne kaže ništa, da zguta to iz tanjira na brzinu i da prećuti tvoj upitan pogled. Higijena hmmm opraćes zube, toliko za danas. Hladno je, a nešto ti se ne mili da se šetas go. Možda i ruke eventualno opereš.
I jedva ćeš čekati da dodje jebeno sutra. Kad ćeš opet sve to isto da radiš. Da, opet sam.
Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.
Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao pederčine bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.
Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.
Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.
Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.
I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.
Nevino devojče, koje se čuva isključivo za onog pravog. Više šansi bi imao sa časnom sestrom.
- Tebra, moram da uberem cvet onoj Neveni, vrh riba !
- 'Oće to na ovu vrućinu. Šta ti je sine? Ta ti ni čašu vode ne bi dala.
dublet.
filosofski lajt motiv potekao iz naroda, od diplomate amatera koji ne bi nikog duvredi, a ne bi ni da kaže šta stvarno misli. takođe, predstavlja priznanje moćnoj dualnosti prirodnih pojava i društvenih kretanja.
- Jel, Milisave, oj didemo sutra gor u kukuruz?
- Bogamise namrčilo, viš da seva ozdo s Rudnika. Mož dudari grad, jebemusveca. Ded, Stamena, poitaj, duplastimo dok ne grune kišurina. Oj da propadne seno.
- Mož da bidne, al ne mora da znači. Odo ja da zatvorim ovce, ako počne, begaj u kuću.- Izvolte, gosti, služite se, prijo, mož vruće rakije? Najbolje pasuje o Nikoljdanu! Jel, prijatelju, šta misiš, oj da ljuljne ova vlada?
- E, moj prijatelju, mož da bidne, al ne mora da znači.
Vrhunac gastarbajterskog kurčenja. Dok razočarani roditelji svom propalitetu od djeteta obično nabijaju na nos kako su do škole pješačili dvan'es' kilometara na minusu i snijegom do pojasa, za užinu cuclali šljunak i tako taj fazon, roditelj gastarbajter ide mnogo dalje. On je za svoj promašaj od potomka radio po 25 sati na dan, 10 dana u nedelji, i tako sve jedne god'ne tri god'ne.
- Hansimire čedo moje, prestani da sjediš za kompjuterem i privati se knjige da te ne bi tajo tvoj gađ'o ispuške!
- Vaas? Tek sam sio za kompjuter, prodži...
- Rajka, prinesi kuburu! Ja sam jedne god'ne tri god'ne bio po Njemačkama da tebi priuštim lagodan život, sine moj retardirani.... Rajkaa!!
Ako je verovati starijima, ovo je jedna od stvari koja najviše utiče na zdravlje ljudi koji se ne pridržavaju ovog pravila. Naime, ukoliko ste pošli negde, a usput se setite da ste nešto zaboravili, ne ovrćite se ni za živu glavu, već nastavite kuda ste krenuli, jer će u suprotnom zadesiti neki maler, vas ili nekog vama bliskog.
- Jebala te tvoja pegla za kosu, kasnimo već sat i po, Bogu hvala te krenusmo. Koliko ima sati?
- Ček da vidim. Ma gde je.... zaboravila sam telefon. Pa normalno da ću ga zaboraviti kad me stalno požuruješ. Čekaj me sad tu.
- Stani, ne valja da se vraćaš, idemo.
- Ma jebale te vradžbine.- Deda, jesam li te probudila?
- Ma nema veze, ionako sam hteo da skuvam kafu.
- Ja zaboravila telefon, pa se vratila po njega.
- To ne valja, dedino. Nego, stavi ti meni za kafu, ja ću je zakuvati.
- Važi, samo nemoj da se uspavaš, molim te.
- Neću, taman posla.
- Uključila sam ti ringlu, vidimo se kasnije.
Četiri sata kasnije
- Jovana, je l' ono tamo bila naša kuća?
- ____________________.
Ne baš narodna izreka, ali može se tako reći. Svaki početak je težak, rekli bi stari. Ali, kurac. Ima nekih ljudi kojima ne ide ništa od ruke. Uđe u kladionicu-padne tiket na kvotu 1.15, krene na fakultet-sedam godina je brucoš, zaposli se na građevini-preduzimač popali za pare i zapali u Njemačku, u'vati se za đoku da piša-ovaj se odma' osuši.
-'De je onaj gilipter, jebemtiženomaiku?
-Zlato majkino... legao je da spava. Danas je dobio otkaz na poslu, Jelena ga ostavila, izgubio kartice iz banke, neko našao, pa mu podigao onu ušteđevinu...
-Jaooooj, živote švedska krpo... pa, on i groblje da otvori, narod bi prestao da umire... kud ga ne izdrkah u lavabo, jeb'o me ćaćin ćaća!
"Ne tiče te se i zato se ne miješaj u tuđe stvari jer ćeš se nabosti."
Ovo naravno ne možemo uputiti određenim, prema kurcu pozitivno nastrojenim osobama.
Još jedna mantra kojom se ljudi uvjeravaju, vjerujući da sve ima neki dublji smisao i da će sve doći na naplatu u životu. Nijedna mogućnost ne smije biti potraćena. Oni na vrhu znaju što rade. Mi obični smrtnici ne možemo dokučiti njihov plan. Od poznavanja Akadskog klinastog pisma, pričanja tunguskog dijalekta, poznavanja svih albuma Karleuše i Cece, Kama Sutre za eunuhe, slušanje političkih informativnih emisija na televiziji, anti bebe pilule za pedere, do ispunjavanja formulara u nadi da će ti zavod za zapošljavanje naći posao.
☆ A jebate led, ko će ovo naučit?
☆☆ Ajde nije teško. Meni je trebalo 3 tjedna da savladam.
☆ Pa ko će savladat starocrkvenoslavensku morfologiju, a da pritom ne znam beknit ijednu rič.
☆☆ Nikada ne znaš kad će ti poslužiti.
Diplomatski ultimatum iz domena teške kategorije klikeranja, gde "nema štuc-rupe", "nema vađe" i "ima makazice" svi zajedno padaju u vodu, ako najvispreniji proglasi svoj vrhovni imunitet pre nego li se drugi istog doseti. Prljava karta, ali nailazi na bezuslovno pokoravanje, kao uostalom i svako drugo božanstvo, nepodležući pravilima smrtnika. U Nebraski je široko prihvaćeno i "ne primam se na ne primam se na ništa".
Dr House: E matori, došao sam samo da ti kažem da si pička velika jako.
Aleksandar Vučić: Ne primam se na ništa!
Poređenje.
Isto što i ne zna se ko je bolji, jer ako se sazna ko je bolji, onda se sistemom eliminacije dobija gori.
Ne znam koga da zovnem da nam brani, i Mare i Vlado razvaljuju.
- Jes'... ne zna se ko je gori.
Kako bre ko je gori? s'ti normalan? Odojica su top.
- Tikvane, opet ti dođe na isto. Ako se ne zna ko je gori, onda se ne zna ni ko je bolji.
Osnovno pravilo svakog domaćina koji želi da mu kuća napreduje. Iako se ove dve stavke mogu podvući pod kategoriju "teže potrošne robe", akcenat se ne stavlja na puko habanje proizvoda već na izmenu tehničkih karakteristika istog. Jednostavno kola više nisu povozna kao što su nekad bila, a žena iako nije jebana uvrti u glavu neke stavove i ne možeš s njom na kraj izaći.
Milenija: Ju prijatelju, dobri vam ovi zasadi petunija. Da mi objasniš kako se meću u zemlju kad se sade, i slično, mislim kakav je proces stavljanja, mislim kako ih ti trpaš unutra?
Rajko: Polaz more kući, kake petunije.
prijatelj: Prike, a da mi daš kola barem, treba do palanke časkom po neke paprike.
Rajko: Nisu mi tu kola, ne rade, sjebana nešto, ne mogu da upale. A nemam ni goriva.Rajko stavlja Mileniju u svoj auto, prolaze ispred prijatelja i kreću kući svojoj.
Pobjednička replika iznerviranog mučenika koji ima tu nesreću da dijeli životni prostor sa nekim ko je upravo izgubio neki predmet, pa se iznerviran uključio u potragu i prvi ostvario proboj na tom polju. Ključevi, cvikeri, novčanik, i sve one ostale nijeme sitnice bez kojih se mrdnut' ne može a imaju osobinu da misteriozno nestaju pred očima.
- Ma đe su mi cvikeri, ne mogu bez njih, bijele kobile ne vidim! Ma đe su, gomna!
- Jesi li gledao u torbi?
- Jesam, nema ih.
- A po džepovima?
- Ništa.
- Ma eto ti ih na glavi. Ne umiju da zovu, ćoro ćoravi.
- E nabijem ih...
Opravdanje za sprovođenje bilo kakve ideje koja ne leži sagovornicima, ili nema baš previše veze s mozgom. Krajnji argument.
- Ženo, odo da nam pokupujem šlemove da imamo kad idemo na izlet za Prvi Maj.
- Ju, Božemprosti! Šta će nam pobogu šlemovi! Sti kršten?!
- Šta ne daj Bože da se nešto desi!?
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Jebaću te samo analno.
- Što nećeš u pičku, jebogaljeb?
- Šta ne daj Bože da se nešto desii!?
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Idem svaki dan u crkvu, ispovedim se i posle popušim popu.
- A?
- Šta "a"? A šta ne daj bože da se nešto desi!?
U Crnoj Gori to kažemo za ono sto je izgublo svaki značaj za nas. Nemamo više ni snage i potrebe da se bakćemo sa tim, odustajemo. Pet para je malo, pa opet vrijednije od nečega što nam je ranije značilo mnogo više, bila to osoba ili nešto drugo.
Više ni pet para ne bih dala za tebe. U potpunosti me degradiraš, ponizavaš, umanjuješ me a već sam mali čovjek. Iz mene izvaličis najgore. Prijateljstvo cijenim iznad svega ali tebe više ne. Ne bih pet para dala za ove godine. Jesi li oduvijek bila takva? Jesu li to sad neki kompleksi, moji ili tvoji, pa ne mogu da te gledam više? Gledaš me kao inferiornu od tebe, jesam li takva? Što se izgubilo razumijevanje za sve kroz šta prolazim? Je li ikada postojalo? Ne bih ti ni pet para dala za to prijateljstvo... Ali bih za razlog. Ko se promijenio? Nemam više snage za to. Nije mi stalo. Treba mi oslonac, a ti si se odavno slomila.
Šteta.
Šta je to za šta Vi ne biste dali pet para?
Pandan izrazu Od birača nema jebača. Izraz se koristi kad vam neko predloži neku avetinju da oplodite, što se ne zna šta je, jedna od one vrste što ti treba 10 minuta da provališ je li sa ove planete a pola sata totalne opservacije da bi utvrdio je li muško ili žensko!
: Brateee, nisam jeb'o ima.. ako nema i više sigurno!
: Pa zipa onu tamu u suknji!
: Onu plavu?
: Ta je u haljini, ova je u suknji!
: Slušaj Dolče Igubane, ne pravim razliku!
: Pa kad ne praviš, plodi bree!
: Prvo ne znam je li iz ove atmosfere, drugo, ne znam je li žensko, treće istina je da sam zagorio ko crnac iz Nigerije, ali brate ne skidam gaće na svašto, jer dok imam ovu mwa ruku, ne bojim se! Bolesniku!
Mesopotamijska verzija poslovice "Ne sudi o knjizi po koricama".
-Učitelju Burgambešu, ovaj Ep o Gilgamešu smara.
-Ne sudi dete o knjizi po glini!
- (Uf što bi te zuzn'o ovom pločom u glavu) Da učitelju!
Modifikovana narodna izreka:"Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra", primenljiva u zimskim danima u kojima smo skloni da sve poslove ostavimo za proleće.
A:"Batice, što ne popraviš više to zvono?"
B:"Brate, gde ću po ovoj hladnoći? Rešiću to na proleće."
A:"Ma jok, bolje na leto! Da ti kaže nešto tvoj drug: "Što možeš danas, ne ostavljaj za proleće!"
Odnosi se na:
1) Fudbalera bilo kog ranga čije sposobnosti nas ne oduševljavaju.
2) Ženu koja se natakarila na štikle, a poseduje gracioznost manekenskog hoda kao i Zoran Radojković Pile.
Brate, pa kude ovaj Jovica da igra u prvu postavu, pa on ne ume da odi, a fudbal će igra?/Ova koza ne ume da odi, a na štikle se kačila.
