Ekipa koja bez obzira na uzrast, poreklo, zdravstveno stanje, bračni status, izgled, vremenske prilike i raspoloženje ima tokom celog dana jednu jedinu temu - SEKS.
Priča se svodi na takmičenje ko će napraviti efektniju izvalu. Tema je nebitna, samo dok ima seksualnu konotaciju. Prolaze čak i gej fazoni: "Nek mi neko doda macolu, ne mogu nikako da zabijem ovu ekserčinu!" - "Ma samo se ti okreni, zabiću ti ga ja očas posla!"
U pauzama između priča eventualno se i odradi neki poslić, jer jebi ga, ne možeš da pričaš (slušaš) i da radiš u isto vreme.
Ako pored građevine prolazi neko žensko stvorenje, dolazi do potpune obustave radova i savršene tišine dok je pogledom ne isprate do kraja horizonta. Zatim kreću najbljuzgaviji komentari koje čovek može da smisli...
Radnik 1 - Uff, vidi je mamicu joj...kakva je, na oca bi skočila!
Radnik 2 - Kakve dude ima...ma pokid'o bi je k'o Džeki lanac! hehe
Radnik 3 - Kako ljulja mala...uh, sleteo bi joj sad odavde ka' Supermen!
Radnik 4 - Ma Milisave, ne treba njoj Supermen, nego Bananamen!
Ekipa u glas - Hahaaa!! Dobar, dobar!!...
Alfa mužjak u punoj snazi. Dominantan u svakoj pozi, član obdarišta i omnipotentan muškarac koga bi svaka dama poželela da ima u svom krevetu. Otac.
: posle 100 godina, kod starih prijatelja u poseti :
Muž A- Mišo, prijatelju stari, kako se boriš sa ovim vremenom?
Muž B- Crno vreme došlo, Žare, prijatelju. Kad se setim, nije bilo ovako kad smo bili mladi. Nije loše, žena, deca, obaveze, mali upisao FDU, pa me bije po džepu, i tako...
Žena A: Ehh...
Žena B: Ehh...
Muž A: Pa nisi ti toliko mator.
Muž B: Držim se, da me leđa ne zezaju još bih ja kobilu jebao u trku.
Žena B: Ja ispadoh kobila.
Muževi A/B: Hehehe...
Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.
u bukvalnom znacenju predstavlja opomenu da se pronadjeno govno ne dira nikako ni sa cim jer ce jednom prepolovljeno poceti neverovatno da smrdi ....
u prenesenom znacenju predstavlja izraz koji koristimo kada ne zelimo da se petljamo sa nekim ljudima koje nerado srecemo...
Zanat je kru' u rukama. Škola ponekad i izda, ali đubre nikad. Život nam je podmetnuo koru od banane pa danas svaki kurac ima neki fakultet, svako je neki menadžer, pravnik , ekonomista, ili nešto, jerbo niko ne voli da umoči guzicu u nauljeni kanal ili da se jebe razvodeći nekome vodu i struju po kući. Samo daj 20 deka fakulteta i uvali me u kakvo državno preduzeće, da zaskočim poreske obveznike kao Leptirca Petra Božovića. I otimaju im, otimaju, dok ne dođu do tih istih ruku, uzeli bi i njih da što udobnije češu jaja zavaljeni u fotelje, a onda ta ista ruka tljane šamarčinu , da te otrijezni, jer koliko god misliš da si bitan u svojoj foteljici, zanatlija zna da sve dođe i prođe, osim njegove sposobnosti da bude samodovoljan.
Sjedio sam u kući i maštao o svojoj diplomi okačenoj na zid advokatske kancelarije, u stvari, na istoj sam mogao izbušiti rupu i okačiti je na kurac. Usljed te besposlice čuo sam dida da nešto kucka u podrumu pa sam odlučio da siđem da vidim šta se radi.
-Đe si dide, šta radiš?
-Je l' ti opet treba para, eno ti tamo u kaputu, uzmi i da te ne vidim, vidiš da radim...Trebalo mi je para, ali sam ipak odlučio da pomognem čovjeku prije nego što uzmem koju žutu za kavu.
-Ma ne treba, došao sam da ti malo pomognem, samo reci...
-Ne laprdaj, nisi ušao u podrum ima 18 godina otkako si tražio da ti napravim drvenu pušku da se možeš igrati rata, pravim kosišta, a ti ako hoćeš da pomogneš oteši štilu i nasadi capin.Moj prazni pogled je zapitkivao : Šta da uradim, šta da nasadim? I slična pitanja...
-Joj, ned'ljo, uzmi sikircu, i teši štilu dok ne dođe na debljinu da se uklopi u ležište capina, k'o što tešeš onu svoju debelguzu, nasadio te Bog! I ošini jednu rakiju, valja se.
Počeo sam sa radom... I već poslije par zamaha vidio sam kako didu krvave skaču, dok navija rakiju iz flaše i gleda u mene, kao Džek Nikolson.-Sine, nisu tebi obe lijeve. Ti ih nemaš nikako. 'Aj radi, radi, šta si blen'o u mene.
Nakon nepunih 3 minute izbio mi je žulj, a nakon 5 isti je prokrvario...
-Joj mati što me ne pobaci! Sreća pa smo sami, da se narod ne ibrati gledajući sramotu. Pa ne moreš ni biti muško kad kašike u životu nisi podigo. Oš da ideš materi da piri da prođe?
-Dide, ne seri! Ja sam završio fakultet, nisam navikao da radim, nego da učim, samo me država jebe.
-Da, zato i uzimaš od mene pare za kavu. E moj sine ja sam s ovije deset prsta napravio i kuću i sve što vidiš, i prošao kroz sve ratove i države, otimali komunisti za društvo, otimaju i ovi za sebe, al' ruke ostaše i zanat u njima, nikad nisu izdali. Jebo te tvoj fakultet, vazdan za kompujterom gledaš one drekavce, samo se bojim ostaćeš sam kod kuće pet dana, crk'o bi od gladi ne bi sebi znao narezak otvoriti. 'Aj sad izoblaj ovo kosište, mekša je ručka, ako ga uvaliim nekom za trideset maraka na konju smo, daću ti pola, a ono koje sam napraviš ako prodaš, hahhaha, ako prodaš, hahahahah uzmi sebi pare.Mislio sam da će crknuti od smijeha...Nastavio sam sa radom...
-E dide, eto ti konjske muve na jeleku,sreća, garant ćemo prodati kosište danas.
-TLJAS ( što je letila letila je)! Da je tako, moja bi kobila crkla od dragosti, radi i ne pričaj.Utom nam uđe lokalni političar...
-Dobar dan, čuo sam da vi prodajete kosišta, pošto je, došla nam neka delegacija iz Beograda, pa da im poklonimo kad kovač nasadi, ipak smo mi poznati po kosama?
-80 maraka-odgovori did...
-Da nije malo skupo?
-Jebo ga ti, nećeš ga ti plaćati, al evo tebi za 70, a vidi kakvo je, ko metak!
-Dogovoreno.Kad je otišao, did se okrenu meni...
Ovako i ti deri stoku, kad budeš radio.
Na kraju dana, i ja sam završio kosište, koje nije ličilo na kosište, ali ipak me učinilo ponosnim, dok je did samo kratko prokomentarisao:
-Sine,samo knjigu u šake i metaniši nad njom, nije alat za tebe.
Potpuno odsustvo logike. Konkluzija ili zaključak nekog argumenta koji ne posjeduje karakteristiku valjanosti. Nepostojanje vidljivih granica između želja i realnosti.
- Kume, tvoja žena se mnogo bolje jebe od moje.
- Moram da te razočaram, al' ne'aš veze s vezom.
Kaze se za skupinu u kojoj se ne zna ko koga jebe, obicno za drustvo promiskuitetnih zenki i niskointeligentnih muskaraca... Kad jedan 'zajeban' baja uz pomoc alkohola odradi 3 najbolje drugarice, pa se onda jedna od njih iz osvete zvekne sa njegovim najboljim drugom, a treci drug napravi dijete njihovoj cetvrtoj drugarici... E tu se vise ne zna iz cijeg dupeta cija muda vire...
Primjer potraziti po studenskim domovima i iznajmljenim stanovima...
Izraz "BRATE" se upotrebljava u sledećim slučajevima :
1. Kada želite nekome nešto da objasnite, a ne znate kako, onda samo
kažete BRATE, razumeš me!
2. Kada želite da izrazite svoje zaprepašćenje kažete BRAAAAATE
3. Kada želite da upozorite nekoga samo ga popreko pogledate i odsečno
mu kažete BRATE !
4. Kada nekome želite da izrazite naklonost nežno mu kažete BRATE
5. Kada vam se desi nešto što niste očekivali ( kao na primer kada na
ruletu ne izađe broj za koji ste bili SIIIGURNI da će biti izvučen )
kažete BRATEEEEE i eventualno dodate : NE MOGU DA VERUJEM !!
6. Jedini izuzetak je kada se obraćate rođenom bratu; njega NE
oslovljavate sa BRATE, već po imenu.
Izgovor da se ponašaš kao potpuna budala u Srbiji.
A: Brate, moraš li da bacaš djubre na ulici?
B: Da živim u normalnoj zemlji, pa da ne bacam.A: Dečko, što ne ustaneš gospodji sa bebom?
B: Da živimo u normalnoj zemlji, pa da ustanem. Ovako me zabole tukson.A: Gospodine, ako nastavite da perete kitu u fontani, moraćemo da vas uhapsimo.
B: Prao bih ja kitu kod kuće da živimo u normalnoj zemlji! Ovako...Hapsite, pičke pandurske!
Bahato, bezobrazno presavršen multitasking koji opisuje božanstvo sposobnog, genijalnog i generalno neprejebivog.
-Dakle kolega, u čemu je bila vrednost rada Dejvida Grifita, oca filmske montaže?
-Vidite profesore, kritika je tog čoveka ocrnila jer je koristio tehnike koje se do tada nisu koristile i smatrale se skrnavljenjem pokretnih slika, ali posle "Netrpeljivosti" koja je kao savršeno filmsko dostignuće dala Grifitu krila da nastavi, on je još mnogo godina svima jebao keve i zavijao sarme.
-Sedite kolega, deset.
Reakcija na pojavu koja štrči kao bolestan palac ili promenu koja dolazi iz nebuha. Ono što prosto morate reći kada nešto toliko bode oči, uši ili direkt u mozak, tj. uvek kada vam život nanese nešto što draška do divljačnosti tu majmunsku radoznalost koja počiva u svima nama... Onaj deo mozga odgovoran za više kognitivne funkcije se koprca, pokušava da kontekstualizuje i sagleda širu sliku, da projektuje posledice do kojih bi vaše verbalno konstatovanje dotične pojave moglo dovesti, ali pošto je siroma nemoćan pred naletom primalnog instinkta, najbolje što može da uradi jeste da proizvede ovu tunjavu uvodnu ogradu, pre nego što usledi neminovno metanje noge u usta i shvatanje da je nekada bolje ne primetiti i tako ostati neprimetan.
Cici koja đuska na šanku uz zvuke Stoje: Mala, ne mogu da ne primetim tvoje jebozovno dekoltirane grudi, pa me zanima koje si godište?
Cica: A nisi primetio mog dečka čija pesnaja upravo kreće ka tvojim zubima?Prvoborcu u redu u Pošti: Gospodine, ne mogu a da ne primetim da ste stali ispred mene kao da sam ništa više do li gomila sušenih šampinjona koju je neko slučajno ostavio baš u redu za Uplatu/isplatu...
Prvoborac: Gospodin ti tata, bezobraznične balavi! Ja sam bre u ovoj pošti čekao na penziju dok ti još nisi bio ni mućkuriš u njegovim jajcima, jelti jasno? Ti ćeš meni tako, pa ja sam četrespete ovaj luger skinuo sa mrtvog Švabe...Stjuardesi u JAT-u: Izvinite, ne mogu a da ne primetim čudan dim iz motora na levom krilu...
Stjuardesa: A to. To je tako fabrički.
Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.
Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.
Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.
-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.
-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!
Baronski odgovor nasrtljivom domaćinu koji je počeo opako da dosađuje dopunjivanjem čaše na slavi posle svakog vašeg gutljaja. Imate osećaj kao da vam je domaćin Isus a vi gost na svadbi u Kani. Ne mošte posle ni pošteno da se pohvalite ortaku kolko ste se posekli od alkohola na slavi~rođendanu.
- Uhh, ovo mi je treća..., ne druga, ne četvrta čaša... jao leba mu posolim, ne mogu da se prebrojim.
~~ Srrrrrk! Ahhh. ~~
- U, al mi leže ova viljamovka, ko majka na mrtvo dete.
~~ Domaćin brzo ustaje i dopunjava čašu po sedamnaesti put od kad ste došli~~
- Slavko, tebra, nemoj da mi izigravaš tu Isusa. Ja znam da oćeš da me ispoštuješ, al ne moraš tebra, hvala.
- Ma ajde bre, ne sme čaša da ti bude na pola.
- Slave, čaša se ne dopunjuje, žena se ne dojebuje! Zapamti.
Uteha pružena ortaku koji se maksimalno skockao za neku žurku da bi smuvao neku ribu, a na kraju dobio samo korpu.
- Šta je bilo, buraz, odjebala te?!
- Da...
- Ma daj opusti se, ko je jebe, važno je da ti je firmirana šulja...
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali)
on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz…..
vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode …
on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa)
vi – (mahnito mlataranje rukom)
on – …………(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…)
on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Izraz koji je majka svih završnica iznošenja i nabrajanja argumenata koji idu u prilog nekoj teoriji zavere.
Pobednički fataliti kojim se obznanjuje da si totalno prokljuvio šta se tu kog kurca događa i da je to sve što si prethodno rekao siguran znak da se deluje s određenim planom, a ne da je sve niz slučajnosti kako je neko želeo to da predstavi.
Naravno, ostaje pitanje koliko je to tvoja pobeda, jer opet ispada da te neko jebe, samo što si sada toga svestan.
- Je l' slušaš ti mene bre?
- Slušam.
- Slušaš kurac. Šta si se zagledao tamo koji moj?
- Gledam ono gradilište.
- Pa šta ima sad tu da gledaš toliko majke ti?
- Vidiš, nešto mi tu čudno.
- Ne vidim ja tu ništa čudno. Nedovršena građevina. Klasika.
- Ma nemoj. Paz' sad ovo. Seti se kada su počeli to da grade. Je l' se sećaš?
- Pa negde tamo devedesetih.
- Hiljadu devetsto devedeset prve. Baš kada je počeo rat. Kao škola treba da bude tu. Vidi kakve su prostorije. Sve neke male, deset đaka ne bi moglo da stane unutra. I gradilo se se sve do hiljadu devetsto devedeset pete. Tačno kada je prestao rat. Tad su stali.
- Pa dobro, kuburili su sa kešom i nisu završavali, jer nije bilo prioritet.
- Ma nemoj. Nije bilo prioritet. I baš tada počelo i tada stalo a? Ne bih rekao. A pazi sad ovo, na tom mestu je pre pedeset godina bila vojna baza. I to specijalna baza.
- Kakva bre specijalna baza?
- Pa to niko ne zna. Nikom nije bilo dozvoljeno da priđe.
- Normalno da nikom nisu dali da priđe. Ne možeš tek tako da ulaziš u vojnu bazu. To je normalna stvar.
- Normalna. Sve je tebi normalno. A kakve su ono stepenice dole a? Postoje stepenice kojima može da se siđe dole. Video si ih sa Panine terase.
- Podrum brate.
- Podrum. Kako si ti naivan. A to što čak ni ćomani ne bleje tamo, a opšte je poznato ćoman kada vidi gradilište, ispusti neki zvuk koji privlači ostale ćomane na to mesto i odmah ga zauzimaju. Što ih neme baš tu? I što onaj pukovnik ima gajbu baš u najbližoj zgradi tom gradilištu i to mu je baš terasa okrenuta ka tamo. Slučajnost? Ne bih rekao!
- Matori, a što lepo ne siđeš u taj podrum dole i vidiš šta ima? Niko sada to više ne brani.
- Hoću bole me kurac. Da me ubiju posle Debeovci. Ko zna šta još postoji u tom podrumu. A i brate, mnogo je sablasno.
- Idemo večeras dole. Da se razuveriš. Ponećemo lampe.
- I prangije. I da se naduvamo.
- Pa naravno da ćemo da se naduvamo.
Veoma iritantna pojava u društvu. Osoba koja nikad neće da sasluša svog sagovornika do kraja, već će sa 'ne znam' pokušati da prekine svaku dalju konverzaciju.
-El znaš brate, dok igraš PES...
-Ne znam brate...
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Znaš li Marka, ide sa tobom na faks, ima...
-Ne znam brate...
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-El znaš ono kad jebeš...
-Ne znam brate......ovaj, znam, reci...
-Pa onda on jebe tebe.
-Siši govno...
Kad te jebe XP, kad te jebe MSN, Ma kad te svi programi jebu u mozak !
Jebem ti cyber sex !
Nova verzija MSNa ne radi ! Jebe me !
