Lice sa mlogo pocrvenelih upaljenih bubuljica.
- Gle ovog Mirka, ima facu ko pitu od višanja.
- Presede mi desert...
Jedna od najboljih "fora" za žicanje o cigarete.
Budući da je potrošio sve moguće fazone kako bi se dokopao tuđih cigareta i sve mu je teže da olakša svoje pajtose za neku "pljugu", pošto je odavno "provaljen", okoreli grebator maestralno koristi rečenicu iz naslova pritom pokazavši odlično poznavanje ponašanja ljudi u čoporu, i da isti neće tek tako lako pristati da se jedinka bilo čime izdvoji od drugih, a kamoli ispadne pametnija.
Potrebno je samo malo strpljenja. Briljantno.
- Od danas više ne pušim.
- Ha ha ha, misliš, ne kupuješ cigare ?
- Ne, stvarno ... ne pušim.
- Ha ha ha, svi ti verujemo ha ha ha...malo kasnije
- E, ljudi, ovaj već sat vremena nit' puši nit' se grebe ... pa on je stvarno ostavio cigare...
- Pa kažem ja ...
- Ma daaaj, zapali jednu ( svi nude svoje cigare i još se utrkuju od koga će da uzme )
- Pa ... 'ajde kad ste navalili ... hvala.
Pita koju se deca ustručavaju da jedu.
-Da vidiš kako je baka spremila pitu od koprive, sad je izvadila iz rerne, vruća i meka ko duša!
-Neću! Neću! Ožariće mi jezik! Sve će da me peče!
Posprdni ton za opisivanje lika koji je povalio sve što mu je ušlo u vidokrug.
"Peja je bio i sa onom malom. Znaš onu što vazda fura u širokim pantalončinama i bratovljevim jaknama?"
"Znam. Svi misle da je to Miloševa sestra."
"Eee, da na nju sam mislio."
"Budalo, pa to je Milošev brat!!"
"Šta ima veze?? Pravi muškarac ne bira."
Tragikomična situacija prilikom duvanja vutre noću na groblju.
ortak 1-Al me radi ova vutra jeboooo teeeee...hahahahahaaa...jaoooo upišaću se od smeha...hahahahaaa...
ortak 2-Brate,šta šuška iza onog spomenika, čuješ li?
ortak 1-Idi vidi molim te, usro' sam se od straha.
Razmišljao je, kolebao se, čak osuđivao sebe. Tražio je milion i jedan razlog da je opravda. I ništa! Ništa nije moglo da pojasni, kako se onakva ribetina, svojevremeno vlasnica najboljih nogu u gradu, pretvorila u vanbračno dete Gorice Popović i Lepog Bore. Seća se vremena kada je jela Cezar salatu i pila ceđenu pomorandžu, a sada jabuke jede samo u piti.
Vratiše se na trenutak slike prelepog, glatkog venerinog brega, na čijem mestu se danas nalazi zapuštena mračna Amazonija, prekrivena Kilimandžarom sala! Sve ove godine tešio je sebe da je to ista ona žena koju je oženio, vodio je ljubav sa njom kao i prvog dana, uprkos tome što je u krevetu češće u ustima imala batak ili svinjsku kolenicu, nego njegovog davno zanemarenog vršnjaka. Uspevao je da je izvuče iz frižidera i namami u krevet, jedino ako bi po sebi namazao neku namirnicu. Najviše je stimulisala svinjska mast, za nju, svemogući afrodizijak! Ipak i to je trajalo kratko, uvek se brzo vraćala svojoj najvećoj ljubavi, najvernijem ljubavniku…frižideru!
Sve joj je pružio, a jedino što je želeo je da bude lepa. Zaposlio je kućnu pomoćnicu, dadilju, kuvaricu i služavku. Mogla je po ceo dan samo da se bavi sobom. Ali ne! Potpisavši venčani list, dobila je ulaznicu za zemlju De(m)beliju! Ohrabrenje je dobila u prijateljicama koje poštuju istu ideologiju. Smatraju da su svoje obavile…rodile su dete i šta bi on više? Nije lako biti majka! Neopranih kosa, povećih brkova, umazanih raznim vrstama masti i šećera, u uflekanim majicama, davale su podršku jedna drugoj, ne nadajući se da bi nečijem mužu kad-tad moglo da prekipi, kao što su one odavno prekipele na sve strane!
Čvarci ili razvod? Da zakolje skota i posluži je debelim huškačicama? Čak i za njih bi to bilo previše masnoće. Barem će spasiti ono mučeno dete od gladi, jer mu je onomad pojela i Pavlovićevu mast! Ili jednostavno da pobegne glavom bez obzira, dok i njega, u naletu depresije ne pojede… Odlučio je, otići će!
Poskakaše komšinice u njenu odbranu! Reči "hormoni", "porođaj", "godine", "genetika", poleteše kao otrovne strele prema njemu! Ona, ucveljena, sa zabodenom kutlačom u kantu Eurokrema, koji je prelila sladoledom i šampitom, nezadrživo briznu u plač. Možda bi ustala i pobegla u sobu, da joj se zadnjica nije zaglavila u dvosedu. Odlazeći, dugo za sobom čuo je uzvike kao što su "Površni, bezosećajni skot!" kao i "Šta je pedes’ kila viška?"…
Narednog jutra, posle mnogo godina, probudio se pored žene oprane kose, bez i jedne suvišne dlake, koja je mirisala na sveže orhideje…nasmejane i vedre, a umesto doručka, u usta je stavila nešto drugo. Bilo je jasno, ulaznicu za zemlju De(m)beliju, ona sigurno neće dobiti!
Posve novo upozorenje koje roditelji koriste pri ispraćaju sina na svadbu na koju ide sam bez njihovog strogog nadzora. Zamjena za ono čuveno "pamet u glavu" koje su oni dobijali od svojih najbližih.
- Stara, udaje se Sandra iz mog bivšeg razreda, pa idemo na svadbu kolektivno. Spremi poljevačinu.
- Spremiću ja tebi uputstva na A4 formatu, da ne bude ko prošli put, kad si prevrn'o astal i prijetio onom gradskom fićfiriću da ćeš mu jajaca fiokom priklještiti.
- Dobro de, neću. Fino ću se ponašati, ionako je tamo sve fensi, pa ću se i ja prilagoditi situaciji.
- 'Oćeš dok ne popiješ 4 litre Karlovačkog rizlinga... E da, ne pišaj po pjevaljci i ne traži pičke od rodbine!!!
- Budi Bog s tobom, otukd rodbina i kakva pjevačica?
- Biće tu koliko oš naših, tamo su ti ujaci komšije sa mladoženjine strane. A ti si poznat po takvim ispadima.
- Dobro neću, al' po bubnjevima moram malo, nema tu neke sturje.
Ne žele ništa da rizikuju, ništa ne prepuštaju slučaju.
Ne zajmi nikome i ništa, ne plaća karticama, čekovima. Čipovana lična karta? Daleko bilo!
Ako nekad sastavi tiket, stavi duple šanse utakmica sa kvotama do 1,50 , one sa većom kvotom i ne razmišlja da odigra. Ako mu se javi random klinac, iz poštovanja, zaustaviće ga sa pitanjem "Ček, čiji si ti" ?
Proleće cvetnooo došlo na prag (zvornjava Soni Eriksona k300i)
-Ćale, zvoniš!
Bataljuje igranje Solitaire-a, dotrčava do telefona, baci pogled, razmisli 2-3 sekunde, odustaje od javljanja.
-Pa što se ne javi, matori?
-Ma neki nepoznat broj, šta ti ja znam ko je, šta, da se javim, pa da mi svuče sav kredit?! Raznih govana ima danas, sine! Al' mene neć' zajebati!
Ono što roditelji najviše vole. Njihovo dete je živo, ume da psuje, bije se po obdaništu, udara devojčice. Ma on je samo jedno nestašno dete. Iako se čovek formira do svoje osme-devete godine, kasnije je isto ono dete, samo sa gorim osobinama, nema više menjanja, oni bi sve da mu daju, neće da mu kažu ''ne može'' jer će ono da kmeči, pa vaspitaju malu budalu koja će sutra da bije ženu, devojku, ono što želi milom dobiće silom.
-Mamaaaaa, daj onaj davinski da ga izvomim!
-Uh, duša mala, duša mamina, samo da s ti meni živ i zdrav. Nestaško mali.
------------------
15 godina kasnije
-Što si bre udario Milicu, šta će da mi kaže sad razredni pred roditeljima?
-Ma zabole me...
Razrešenje napete situacije nastale zbog asimetričnosti posluženja.
- Daj meni ovo manje parče, nisam nešto gladan...
- Ej meni isto dodaj ovo malecko, nisam ljubitelj plazma-torte...
- Ma daj meni ovo ogromno iz sredine, da ne pravi gužvu!
Spuštalica drugaru koji toliko laže da se njegove laži graniče sa događajima narodnih epskih pesama.
- I onda ti ja tras onog jednog po glavi, ovog drugog u jaja...
- I?
- I istrčavam napolje kad ono neki ker skoči na mene i ja ti kera u glavu...
- Da, da, i?
- I trčim ti ja, trčim, bežim...
- I?
- I...Naiđu kola pored mene, stanu, stanem i ja, otvori se prozor, kad ono unutra Kristijan! I pita me da me poveze, i ja rek'o 'ajd!
- 'Ajde ne seri!
- Svega mi!
- More Marko ne jedi govana, kad ti se lepo kaže, ne tupi tu, nego plati turu pa da idemo!
Pravi se tako što se svaki komad kore zgužva rukom i umoči u smesu. U slengu je najava batina.
- Donesi samo još jedan ukor iz škole i napraviću pitu gužvaru od tebe, jesi li čuo!
- Da, mama.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Poređenje koje se koristi pri opisu muškog međunožja, koje je toliko zaraslo da se vlasnikov polni organ jedva nazire, a vlasnik mora da kopa sa obe ruka kroz šumu dlaka da bi obavio malu nuždu.
Šovinistička fraza koja treba da predstavlja alibi za švrljanje. Potiče iz grupe - "ker ne nasrće dok kuja ne mahne repom" - po kojoj muškarac uvek ima opravdanje, dok je žena dežurni krivac.
Komšinica: Jao jesi video one Petroviće,on svaku noć po splavovima, kao da nije porodični čovek?
Komšija: Ma da ti ja kažem, ona njegova je kriva! Sit ker ne beži od kuće.
Osobina specificna za ljude sa velikim platama ti. za ljude koji zele da kupe nesto sto je kvalitetno i za kleptomane. Ljudi koji vole kvalitet obicno gledaju kakva je roba, a kad im se nesto svidi odma kupe dok kleptomani kupuju sve sto im se svidi ali bez obestecenja.
Osobe koje vole kvalitetnu robu:
-Jao sto je lepa ova tasna, kupujem.
-Naravano sad cu vam je spakovati.
Kleptomani:
-Jao sto su lepe ove cipele, dajte mi da ih pogledam.
-Izvolite.
-Dovidjenja (naravo sa cipelama u kesi)!
Rečenica koja se upotrebljava i cilju opravdanja neke radnje koja i nije tako humana, ali Bože moj, svako se u životu snalazi kako zna i ume.
- Izvinite, zašto vadite te šine iz pruge, tuda treba voz da ide, a ovako može da se desi neka nesreća sa katastrofalnim posledicama?
- Gospodžo, od nečega mora da se živi, šta da vam kažem.
Propada.
-Šta to, bre, radiš?
-Pa pravim flop?
-Pa zar od Kočovića!?
-Jebi ga, članska od zavoda za rehabilitaciju otišla juče cela.
-E moj ti...
Žito u kukolju od naroda kakvi smo mi. Stameni borci za Srbiju, selo svoje i kućni prag. Vredni, radni ljudi koji znaju da se prilagode svim dešavanjima i da izadju na kraj sa svim nedaćama koje ta dešavanja donose.
To su oni ljudi koje obilazi Jovan Memedović da se najede i napije. Njihovi ambari su puni, njihove njive rodne, vinogradi blagorodni (kad ja nisam sa onom koju voleeem), stoka im je debela i sve je nabreklo i sretno.
Da bi neko dobio titulu Pravog Srpskog Domaćina (u daljem tekstu PSD) mora da bude poštovan pre svega, zatim vredan i uspešan u onom čemu se bavi. U njegovoj kući se mora znati red, to jest da svi slušaju ono što govori PSD. A ono što je najbitnije je da je častan i pošten. Ako ovga nema sve ostalo moš slikat.
Istorija kazuje da je PSD nastao nakon oslobadjanja od turaka. Naravno, da bi se nacija oslobodila neke sile, morala je da ima izrazite nabrijane i zajebane likove, kakvi su i bili tadašnji domaćini. Nakon oslobodjena oni su apgrejdovani u prave srpske domaćine i pokazali su put kako treba da se vodi kuća, selo, opština i država. I tad je Srbija cvetala. Onda su došle komunjare i sve sjebale. Uništile su ono što je PSD gradio i napravili nekakve zadruge na čijem čelu si bili nekakvi neljebi koji su im se čepili od početka, a nisu znali svoju kuću da vode a kamoli zadruge. Sela su se raspadala, PSD je bio ugnjetavan i ponižavan. Al fala kurcu odoše i komunjare. Ono malo pravih PSD'ova je pokušalo ponovo da izgradi zemlju, ali kukolj iz komunizma je permutirao u lažne PSD'ove tako da narod (koji i nije znao suštinu PSD'a) nije mogao da rasudi ko je pravi a ko krivi PSD.
Al vetrovi promena polako skidaju prašinu sa slike na kojoj se jasno vidi šta i ko je PSD. On opstaje, bori se. PSD se ne eksponira, nema političku partiju. On ćuti i radi. I uspeće samo da mu neko niko ne odmaže u tome. Danas možemo često videti kako političari u kampanjama pokušavaju narodu da prodaju sliku sebe kao PSD'a, al narod (iako kao celina veoma glup) ne veruje u te priče. PSD se ne prodaje, on je skroman i vredan čovek i zna da je njegovo imanje njegovo ogledalo a njegovo poštenje njegova prava slika.
- Srbija bi sada bila vrlo zajeban igrač da je vode pravi ljudi iz senke. Al ne masoni, nego PRAVI SRPSKI DOMAĆINI, sa sve šajkačama, jelecima i prstenovima na kojima su kokarde, to bi bilo do jaja. I da se za velikim stolom na kome se jede vruća janjetina donose odluke o državi.
E da mora i tajno rukovanje.
Bukvalno isteraj svoje. Budi uporan i doći ćeš do željenog cilja. Ne odustaj ni po koju cenu, inače ćeš najebati. Budi veći seljak od sviju njih, čak i ako se to kosi sa sopstvenim principima. Ne popuštaj nikako, budi majmun, nesoj, retrad, samo ne posustaj...i pobedićeš na kraju.
23:45h, autobus nekog ''Rajzena'' na granici sa Madžarskom. Samo se moliš svim svecima da posle ''Žikine Dinastije 3'' na autobuskom TV-u marke Sony ne bude nešto ižvakano ili nedaobog, neki best of Melos '98, ripovan sa VHSa...Onaj pravi gastarbajterski omaž.
Al' ne lezi vraže! Vođa puta za Francusku se setio da ponese DVD ''Best of Kursadžijas'' čitav Vol od 1-6! I tada ćeš ukapirati da ti je žao što nisi poneo ortakov plejer ili kevine pilule za spavanje. Imaš izbor, da pojedeš sunđer sa sedišta ili da razbiješ TV. Ili da se smeješ kao lud na njihove ''vicove'' o Vunakići i Dinkiću sa ustima punim sendvičem od tune. Udri brigu na veselje i smej se. Smej se kao nikad do sad...vrišti od lažnog smeha i bombarduj mrvama iz usta čoveka sa ''rumunkom'' ispred sebe...Dobićeš par kritika, istrpi, ne izvinjavaj se nikome, jer ne možeš se izviniti zbog smeha...Promeniće kasetu, uznemiravaš druge putnike. Pustiće Mad Max i sve će posle biti sjajno...PS. Lični primer, uspeh zagarantovan, ''Rajzen'' te stavio na black list of passangers...Libo te tuki! Ostajem tu gde sam!
