Manifest pomerenosti čeonih režnjeva u pojedinim glavama.Naravno da svaki mužjak koji drži do srpskih vrednosti mora da ode barem par puta nedeljno ,nevezano od ljubavnog statusa,na sajtove porno sadržine i da izvrši radnju onanisanja ili popularno rečeno,da ga izdrka.Takodje savršeno normalnim i prihvaćenim u krdu se smatraju ljudi koji tako s vremena na vreme vole da bace pogled i na neku pikanteriju kao što je *anal fisting*,*milking* itd.
No ipak,stadijum kritičnosti dostižu ljudi koji ostavljaju komentare na klipove umesto da svoje misli okrenu ka nekoj drugoj sferi života posle samoizazvanog orgazma.
Kada bi odlučili da granicu normalnosti nategnemo do pucanja mogli bi da prihvatimo komentare koji izražavaju čistu,trenutnu emociju (mada je i to kritično) tipa *uuu do jaja* i *odlična pornjava!!*.
Ono što je veći problem su ultra profi diskusije o narečenim klipovima pa čak i svadje na par strana u stilu *pratizani-četnici* o veličini japanskih kurčeva i dubini shemale čmara.

On sedi.

Glave zabodene u kosmičke dubine šanka, zgrčenih ramena, sa obe ruke na svojoj čaši. Već je tu kada dođeš na kraju svog radnog vremena, ni barmen ne zna kada je tačno došao. Bitno je da je već tu i nadrkan. Toliko mu sve ide na kurac, da mu je već i svejedno. Kada te već po defaultu drka sve što jeste, kako išta da te izbaci iz takta? Stići do Temišvara preko Osloa, pronaći smiraj u senzorima utrnulim od stresa. Jason Statham, samo sa vešalicom u guzici. Aktovka, raskopčana dugmad na gušećoj uniformi kapitalizma, razuđena fotografija dece. Tvoje neiskustvo u nadrkanosti i eksiranje viskija bez hleda nakon neugodne svađe na poslu gotovo zasmejavaju njegov martini. Kada si upoznavač, ni alkohol te više ne radi, ali si previše sjeban da bi ga kategorički batalio - ne pušiš, jer čak i čibučenje zahteva izvesnu organizaciju i pozicioniranost trenutka u odnosu na pređašnje i dolazeće. Nakon tvoje treće prozivke šankera, on spontano dobacuje nešto toliko kul, da to više i ne zvuči kul. Štaviše, zvuči klingonski, značenje tumačiš situaciono. Pruža desnu ruku ispod leve nalakćene na šank. Prezime. Ime, prezime. Spoznaja obostranog umora od prezira, radost što da prezire ume još neko. Vodi te kući, jebe te tako da ti Tarabići đuskaju pred očima, nestaje u trenutku kada ti polako pada na um da bi bio čestit otac. Nije on želeo da te kara, to je neminovnost oplemenjena izuzetkom društvenih konvencija. On ima misiju, ti imaš seks i grad. Za tebe je takav susret u raskoraku sa svime što je prethodilo, dok za nadanje ostavlja premalo štofa. Za tebe je to presek, za njega stanje. Ti čekaš Gospodina Pravog, on ga plaća dva puta nedeljno da mu čisti gajbu.

Upoznata si.

Sve češći tip devojaka.
Ne verujem da ijedna devojka može da objasni zašto je to tako, ali u svakodnevnom razgovoru sa njima svakako se da primetiti da se što šta izmenilo.
Dele se na same suprotnosti:
1.Sponzoruše
2.Devojke koje su od malih nogu učili i da su automobilčići za devojčice

Prvi tip su devojke kojima su pare najromantičnija stvar na svetu i kad im neko pomene romantiku, pomisle na sponzora koji im jednom nedeljno šalje bunde i Chanel No5, a to nije romantika, već konačni ishod njihovog ispranog mozga.

Drugi tip su devojke koje jednostavno ne vole romantiku. Njihovo razmišljanje oduvek je bilo fokusirano na druge i važnije teme, a romantiku su smatrale ispiranjem mozga.
Traže dečka na intelektualnom nivou, a ne zbog tepanja i poklona, poneke se plaše romantičnih momaka iz nepoznatih razloga.

Sta bi nama muskarcima zivot bio da nema zena?! Sve bi se (u mom slucaju) svelo na kafu ujutru, koju partiju Counter Strike-a preko dana, fudbal uvece, pivo jednom nedeljno, Svet Kompjutera jednom mesecno, Novu Godinu, Prvi maj, reinstaliranje sistema na kompu kad mi je dosadno, citanje epske fantastike ili istorijskih romana... Sitnice.
Nekad su uzasno naporne, bole nas, imaju uzasne promene raspolozenja, PMS, sumnje i zensku intuiciju, realnost i zelje...sve sto nama cini odnos sa njima pravim izazovom. No, samo jedan osmeh od njih i svega su toga vredne. Svakog bola, svake zrtve...ponovo ti se napune baterije mozes da trpise sve iznova.

Griz, naizgled prosta i seljacka hrana, bio je jedan od nasih najdrazih decijih obroka. Secam se da smo igrali fudbal ili izmedju dve vatre, bilo je i nekih decijih svadja, ali cim je necija keva sa prozora viknula: "Deco ajde na uzinu, kuvala sam griza!" mi smo zaboravljali na sve i odmah se nacrtali u kuhinji doticne gospodje. Ne bitno da li je bila moja, Gagijeva, Dusanova ili necija treca mama, jeli smo tu belu sirotijnsku delikatesu bar jednom nedeljno i druzili se svako vece. Mi smo voleli da ga jedemo sa neskvikom, a ako ga nije bilo (a uglavnom nije), stavljali smo malo cimeta na vrh. Onda jos casu mleka pa opet na fudbal! Eh vraca uspomene.

Sporazum dva studenta različitog pola da stupe u brak radi ostvarivanja poreskih olakšica pri podizanju stambenog kredita za bračne parove.
Upišeš fakultet, venčaš se, digneš kredit i kupiš stan, stan izdaš, a od kirije oboje stanujete tokom studija u garsonjerici i vraćate kredit.

Covek bez posla sa ogranicenim interesovanjima za sve sto nije njegov ulaz. Mrzi sve sto se krece, laje, mjauce, kasljuca ili grebucka. Moze se videti ujutru kako pretura tudju postu, popodne kako skuplja pare za spremacicu i uvece kako juri klince koji puse u ulazu - njejovom carstvu. Retko je u svom stanu a cesto u zajednickim prostorijama gde kiseli kupus, skladisti stari namestaj i pere tepihe. Vodi preciznu evidenciju o tome ko je na godisnjem, cija zena vara muza i sa kim, ciji muz dolazi pijan i u koliko sati, cija deca gadjaju tramvaje pomorandzama i sl. Dobar je jedino za tracarenje, a za sve ostalo za izbegavanje.

Onaj kojem nije dovoljno to što ima zavidan manjak moždane sposobnosti, već pokušava da taj nedostatak podigne na što viši nivo.
Kažu da je bolje ćutati i biti smatran glupim, nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju. E pa, ova osoba ne da ne ćuti, nego bi mogla da po ceo dan veze o koječemu, iako se u to razume koliko i moja baba o nuklearnoj fisiji. Ovakva osoba sadrži toliko gluposti u sebi da joj nije dovoljna bedna kolumna jednom nedeljno kao našoj poznatoj spisateljici JK, već bi mogla svake nedelje gomilu svojih baljezgarija pretočiti u romane naširoko čitane u njihovom lokalnom okruženju.
Postoji još jedna izreka slična ovoj: Em glup, em hoće da dobije Nobelovu nagradu za to.

Ovi uredjaji u autobusima, dragog nam, javnog prevoza su u stanju da vam pojacaju dozivljaj voznje do neslucenih razmera. Prosto se stice utisak da doticni uredjaji rade u 2 moda:
-0 (iskljuceno) i
-MAX.
Naime, u autobusima se nalazi nekoliko grejalica koje vazduh izduvavaju horizontalno i, pored toga sto vam direktno pregrevaju noge u obuci za hladno vreme, podizu prasinu u ionako zagusljivom prostoru. Najgore su situacije kada je jutro hladno, a vi se popodne vozite. Iako se vi krecete u dukserici jer je, naravno, Sunce ogrejalo, to nece spreciti nekog preterano revnosnog vozaca da ipak ukljuci proklete grejalice (naravno, na maksimum) iako je napolju, sada vec, plus 20.
Najgore je sto nekim ljudima ovo uopste ne smeta.

Fenomen života u stambenoj zgradi. Neverovatno kako barem jednom nedeljno (ako ne i dnevno) neko buši zid u svom stanu. Ponekad se pitam hoće li se zgrada jednog dana srušiti zbog toga. Nadam se da neće, ali ipak, misteriozno bušenje zidova nikada neće prestati da rasplamsava maštu u mojoj glavi. Da li je u pitanju neka tajna sekta ili na taj način obeležavaju koliko su riba kresnuli (za šta se lupaju recke, koliko ja znam) ili ne, definitivno nije ni važno - bitan je taj zvuk koji se uvek nekako pojavi iz čista mira i zvuči otprilike ovako: Rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr (pauza 3 sekunde pa nastavak) rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr (pauza 1.5 sekundu pa još duži nastavak) rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

Sinonim za izreku: "Kol'ko para, tol'ko muzike"

Najveći nivo razočarenja koji žena može da pruži.

Lako ćemo, ništa nije problem, polako.

To je ono što doživiš kad se oženiš.

Radi isto što i ti: čačka nos, ispušta gasove, podriguje,
psuje kad njen omiljeni fudbalski tim izgubi, gunđa kad
neka stvar nije na svom mestu, nervira se kad je niko ne sluša,
telefonira po 2 sata dnevno, na fejsu je od jutra do mraka
(ponekad i na vukajliji), tušira se jednom nedeljno (nema potrebe za svaki dan,
sad je udata), ne pere zube tri puta dnevno dovoljno je samo jednom i
to uveče, gleda druge devojke a nikad momke jer ima slike svog omiljenog
fudbalskog kluba na kompu.

Zaključak: U suštini ste isti i ne treba da ti bude neprijatno, ipak ti
je ona životni saputnik sa kim ćeš sve ove gore navedene stvari da
delite u dobru i zlu, u bolesti i zdravlju ili dok neko ne popizdi.

Sleng koji se koristi za zemlju gde fudbaleri uče da padaju makar dva treninga nedeljno. Gde je nastala omiljena klopa Nindža-kornjača. Gde Eros Ramacoti, kada mu se svidi neka cava, samo baci dve strofe i vodi je raspamećenu na snošaj. Gde se Sunčane Skale zovu San Remo. Gde su uspeli celom svetu da prodaju priču kako je krivi toranj koji se raspada ustvari umetnost. Mesto gde te po roditeljskoj priči, Romulanci vode kada si nevaljali klinac. Italija.

Izraz je nastao zbog položaja većeg dela Italije koja se nalazi na Apeninskom poluostrvu koje mnogo podseća na finu, seksi, žensku čizmu sa štiklom.

99% novonastalih pesama.

Ortak koji je pronasao babi Pink na TV-u,koji sam ja "izgubio" pre oko 6 meseci.

Dobiti verskog fanatika za komšiju.

To je ona situacija kada ste goli (ili pak u donjem vešu) pored terase, a matora komšinica iz stana do vas, koja vas je prethodno čula da tumarate po sobi, zove da izađete na terasu kako bi rekla da je njen mali unuk pravi zvrk, kako su najavili za popodne kišu pa se veš treba skloniti na vreme itd....
Šta uraditi-izaći u gaćama pred babetinu ili pobeći na prstima u drugu sobu?
Kako god okrenete ne ispadate "sin koga bi svaka majka samo poželela", a morate delati u trenutku kako bi izbegli "oba zla"...
Naravno,sve ovo dolazi u obzir ako želite da vas babetina hvali kod studentkinja podstanara kako ste "dečko za primer"...

Bog i batina svake porodice. Stub kuće i gazda u istoj. Muškarac u zrelom životnom dobu koga krasi nemačka disciplina, japanska organizovanost i koji je u trenutku kada Maja Žeželj saopštava koliko je ljudi poginulo u Ukrajini spreman da Vam zvekne šamarčinu iz lakta ako slučajno prozborite nešto paralelno sa njom. Desi se da Vas pita za neku stvar i ako se Vaš odgovor poklopi sa vešću iz "okruglog sata" - bivate ućutkani i, u najmanju ruku, poniženi.

Nema veze sto su u tri popodne iste vesti kao i sat-dva ranije: U PITANJU JE UROĐENA GENETSKA MUTACIJA koju u detinjstvu ne možemo shvatiti a koje se setimo tek onda kada pola veka kasnije počnemo da jebemo-sto-bogova unuku koji hoće da gleda Digimone ili, pak, Sunđer Boba (repriziraju na b92, šatro) rečima: GLEDAJ, BRE, KAKO GINU LJUDI NA SVAKOM ĆOŠKU, A NE TA AMERIČKA GOVNA... PA DA JE SRPSKO ZVALI BI GA SUNĐER BOBAN, A NE BOB! Tek tada postajemo isti čovek kakav je bio i naš deda... ili otac, pod uslovom da nas je pravio u 47 godina. I tako stalno.