Najvisi stepen komparacije za dosadnog coveka. Koristi se najcesce kada ste vec debelo iznervirani preteranim medijskim eksponiranjem neke pevaljke (pardon, estradne umetnice), ili glumice, ili pak voditeljke po nasim televizijama. Bukvalno su mi se popele na onu stvar emisije u kojima raspravljaju o nekim nebuloznim temama tipa: kako preboleti raskid, kako odrzati vitku liniju, ko kad od poznatih licnosti kenja, kad se kupa, koliko ima para, ko gde putuje, i tako dalje...

Vrlo zajebana stvar. Ne mora čak ni da bude približno istinita. Dovoljni su samo zli jezici, i zabava za široke narodne mase može da počne. Odjekuje brže nego vanredna vest na RTS-u, što će reći u roku od odmah. Ako se kojim slučajem odnosi na vas, neće moći ni Morava da vas opere, bar neko vreme. Ili u zavisnosti od toga koliko vas pogađa to, ili imate valjanu i pravovremenu reakciju. Jedini lek je vešto prebaciti 'krivicu' na drugoga ili napraviti odgovarajuću diverziju.

Izjava koja ilustruje veličinu problema u kom ste se našli usled nečijeg iznuđenog priznanja.

dodje vreme za sve, za polazak u skolu, na maturu, za brak, decu, starost, konacni oprostaj...za sve dodje vreme. i treba iskoristiti svaki tren zivota za ono sto mislimo da valja, da ne bismo zalili.

Režira sopstveni život u četiri zida.

Iako su svi gosti poštanskog sandučeta u većini slučajeva nepoželjni, osim ako to nisu pare od tetke iz Švedske ili Nemačke, ovi papirići sa akcijama iz marketa su sasvim nešto posebno.

Prva stvar koja ubija u pojam čoveka je vreme njihovog dolaska. Po 2 puta nedeljno mogu se naći u sandučetu i pokvariti vam dan. Zbog toga su sve češća pitanja za poštara: "Ima li nešto za nas?" na koja ako odgovori sa "Da", što pre odemo da se otarasimo tog đubreta.
Druga stvar, koja takođe čoveka može dovesti do Laze, kod Quattro papirića je izgled. Potrudili su se da naprave papirić sasvim drugačiji od drugih konkurentnih marketa. Plavo nebo i zelena trava u pozadini su prepoznatljivi znak ovog marketa. Ajde, za to može se reći da lepo izgleda ali..... Uspeli su i to da unakaze razbacanim proizvodima i cenama po tome. Izgleda da se po travi vode piknici, a u vazduhu ratovi aviona.

Sigurno kad vide toliku glupost, svi onda, već polu šlogirani, bace pogled i na cene. A cene..... Što bi rekli zaposleni "Prava sitnica". Po cenama se može i zaključiti da im roba nije ni za kurac. Al imaju svašta, boli ih uvo. Energetska pića "Partizan" i "Zvezda", "Crunch" čokoladice od 10 grama i neki "Š" omekšivači uvek se nađu na akciji i budu na prednjoj strani papirića da zavaraju babe i tetke.

Onda se svi čude pitanjem: "Zašto Quattro nema kupaca?"

Upotreba marihuane ali sakrivena od radio prisluškivača u muriji. U čemu je štos?
Džo-Džoint
Dža-Džamejka ili Dža(Oprosti mi)
Nje-Rolanje, pušenje...

Najpametniji privatnik. Zna da poveća broj mušterija, zadrži postojeće i stvori nove.

Može da podrazumeva mnoge delatnosti, ali se uglavnom odnosi na izbacivanje neke telesne tečnosti.

Hoćeš reći: "ti jebeš?" Vau, jebote, ćoveće - svaka čast.

Omiljena rečenica svake osobe koja u virtuelnom svetu biva zatrpana gomilom agrumenata od strane svog virtuelnog oponenta. Dakle, oni imaju život i to automatski pobija sve što je osoba sa druge strane ekrana otkucala? Aha, juče.

Potezanje takve spike govori mnogo toga, previše čak, o subjektu koji takvu spiku poteže. Skrivanje iza jedne takve floskule, ispisane brzim kucanjem jednog modernog pravednika, nedvosmisleno pokazuje o kakvoj se u sebe nesigurnoj personi radi. Šta, neko ti je rekao da nisi u pravu i ti sada glumiš neku uvređenost? Nećeš nam više davati svoju novu fudbalsku loptu da se igramo? Videćemo mi? OK, super, sve kul.

Ah, kakav Golijat, kakav junoša je to. Ako nam je rekao, sa sve uzvičnicima i tri tačke, te tri tačke udaraca svima onima koji su se usudili da dirnu u "sveživost", da ne kažemo - lajferizam, ovog jedinstvenog primerka hepiusa kockiusa.

Beli dim čudnog oblika i mirisa koji kada izađe iz televizora on prestaje da radi.

Naziv koji se koristi za ljubavnu vezu koja je odavno prosla svoj zenit i u kojoj mladic i devojka ostaju jer je tako lakse. Ova forma veze obicno ne moze opstati previse dugo, i zavrsava se ili raskidom li brakom. Nepogresivo se poznaje na osnovu odredjenih, vrlo specificnih, simptoma.

Nešto poput Zubić vile, samo što ova ne ostavlja novce pod jastukom sedmogodišnjaka u zamjenu za zube, nego smara u pičku materinu i izaziva kod drugih želju da donira sopstvene zube. Iako se terminologija hejtovanja izrodila prodorom društvenih mreža i usvajanjem anglosaksonske terminologije, takvi ljudi su oduvijek postojali. Prosto, u pitanju je poseban oblik suptilnog trolovanja s namjerom da ti upropaste dan, a da iz toga ne moraju nužno da imaju materijalnu korist; štaviše vrlo često je u pitanju psihološka dominacija i provokacija, prilikom koje se svo vrijeme čini kao da ti čine uslugu. Hejtić vile mogu s ciljem da biraju žrtve koje će da provociraju, a mogućno je i da nasumično upropaštavaju dan slučajnim prolaznicima, jer im se tako može.

Prosecan stanovnik Prijedora. Klosar/Prijedorcanin ima kalup po kome se oblaci, razmislja i ponasa, u osnovnim crtama:
- Klosar ne zna sta ce od sebe veci deo dana. Stoga klosar ustaje oko podneva, potom se odvuce do najblizeg ugostiteljskog objekta i tu naruci 'fukas', zatim gluvari s tom jednom kafom barem sat-dva. Onda klosar 'prozuji' po gradu, vidi sta se gde desava, izvidi neku zrtvu kod koje 'uzica' SMS ili po marke za jos jednu kafu. Kad se celo drustvo okupi, negde oko 5-6 popodne, padaju predlozi gde se napiti - na obali reke, na zeleznickoj stanici ili jednostavno pred nekim dragstorom (kafana je iznad klosarskog dzepa).
- Klosar nosi trenerku. Buvljakusu po mogucnosti, ako ne onda neku iz butika (ali nece reci nikom da je kupljena u butiku vec da je sa pijace, u suprotnom bi ga izbatinali i proglasili fenserom). Svi klosari su sablonski obuceni, imaju slican hod i pljuckaju kroz zube.
- Klosari imaju specifican sleng kojim se koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Pri tom je karakteristicna upotreba reci 'buraz' koja se koristi sto cesce, tako da prosecan klosar u prostoprosirenoj recenici rec 'buraz' upotrebi minimalno cetiri puta. Ova rec se izgovara sa dugouzlaznim 'a' i maksimalno namrstenom facom.
- Klosari se tuku coporativno. Naravno, na meti su fenseri, novajlije i likovi iz protivnickog naselja u Prijedoru. Klosarski lokal-patriotizam se najbolje ogleda u pristupu koji primenjuju Alcohol boys - jeb'o Rudar, vazno je isprozivati sve koji dodju u Prijedor i pokazati im gde su dosli.
- Klosar pusi najjeftinije cigarete (sarajevsku Drinu). Piju se dvolitre, kad ima domace rakije moze i ona, a pre subotnjih utakmica Rudara tradicionalna je popodnevna pijanka u gimnazijskom parku (tada svi klosari piju zajedno bez obzira na mrznju izmedju naselja).
- Klosari vikend-veceri provode u Masteru, Magicu, Mocvari, Netu, Joyu, ZMu, Kamenjari i drugim mestima. Tu su i parkovi i klupe u centru.
- Prosecan klosar slusa rok i rep muziku. Kada je pijan, klosar peva i stare narodnjake, a pesme Tome Zdravkovica i Baje Malog Knindze se slusaju u casovima najgoreg pijanstva (svako drugo vece).

Ona je mamina komšinica , udovica, nekada je radila kao servirka na železničkoj stanici. Život je sa njom bio grub : rasla je bez roditelja, iz doma su je preuzeli usvojitelji. Nakon muževljeve smrti se lečila od raka i izlečila se. Moju mamu je posećivala svako popodne, pile su kafu.
Danas joj je pozlilo kad je krenula u samouslugu, deca iz komšiluka su joj pomogla da se vrati do stana. Pozvala je moju mamu, a ona mene.
Zatekla sam je u krevetu, cipele razbacane, štap je bio u drugom kraju prostorije. Pokazivala mi je rukom na njega, verovatno je bila ubeđena da može da ustane. Pitala sam je šta oseća, opet jepokazivala na štap. Stavila sam joj štap u ruke i pitala da li zna ko sam ja.
"Znam. Maaajaaa"
Nije mogla da mi objasni šta se desilo, da li je nešto boli, gde su lekovi... Pozvala sam hitnu pomoć.
Hitnjaci su došli i radili svoje. Više nije mogla da govori. Držala me na oku. Kako je to tužan pogled...
Hitnjaci su odlučili da je prevezu do bolnice. Snosili su je sa trećeg sprata u kolicima. Sedela je umotana u ćebe, glava joj je klonula na grudi. Pokušala je da digne pogled, verujem da je htela da proveri da li je sa njenim stanom sve u redu. Posmatrala sam kako cimaju ta kolica niz uzano stepenište i kako joj glava leti levo-desno. Komšiluk je bio uznemiren: hitnjaci, cimanje niz stepenice; svi su izvirivali da provere ko i šta.
Vratila sam se do stana, potražila adresar i našla broj rođake M. Već su mi objasnili da mamina komšinica ima sa M. ugovor o doživotnom izdržavanju:
"Dobar dan, ja sam...., zovem iz stana ...., njoj je pozlilo i hitna pomoć je odvezla u bolnicu."
"Aha, je li živa'"
"Jeste. Trebalo bi da dođete, vaša rođaka je u bolnici"
"Verovatno će ishod biti fatalan. Doći ću sutra. Zdravo"

Recenica koja ce vas izvuci iz neprijatne situacije tokom strajka,ukoliko vas novinari pitaju zasto strajkujete,a vi naravno ne znate.

Posrbljena i vulgarizovana verzija imena britanske rok i bluz zvezde Džoa Kokera. No, ovo nije definicija o njemu, već o jednom širem sindromu, proisteklom iz Kokerovog stila. Naime, veselih 60ih, on je bio pripadnik hipi-pokreta i jedan od začetnika hard-roka. Pošto su ideali ovog pokreta iznevereni, Koker je rešio da ostane dosledan sebi i već 30 godina razvija svojevrsni "klošarski" stil (što, naravno, ne znači da je i sam klošar, naprotiv, ima plemićku titulu).
Slično njemu, poneseni tadašnjom modom, u bivšoj Jugoslaviji su se pojavili mnogi mladići koji su želeli da ova već komunistička zemlja postane- još više komunistička (odnosno: ukidanje razlike između sela i grada, intelektualca i seljaka, političara i portira,...). Kada je komunizam sasvim nestao, Kuranovići, sada već na ivici starosti, rešili su da se solidarišu sa najvećim "stradalnicima" tranzicije (koja, jelte, još nije ni gotova), ukoliko i sami ne spadaju u tu kategoriju. To praktično znači: kupanje jednom nedeljno (hladnom vodom i to bez sapuna i šampona), nošenje garderobe kupljene pre najmanje 20 godina, puštanje (uglavnom duge) brade, neretko i "Če Gevara" šapke, ili makar majice. Neretko se garderobom snabdevaju po šumama (uzimaju ono što drugi odbace), čak i kontejnerima, a u najboljem slučaju idu na buvljak. Kuranovići odbijaju da koriste "te đavolje kapitalističke naprave" mobilne telefone i kompjutere (a ako neko od njih to čini i još većim čudom čita ovaj tekst, neka bude pozdravljen!). U novije vreme, nadu u njihov život, donela je pojava Pokreta Cajtgajst, zbog čega su u njihovim očima porasle šanse da se dogodi Svetska revolucija.

Osoba koja studira na Elektronskom fakultetu, nakon prve godine se opredeljuje za odredjeni smer, a kasnije i podsmer. Medjutim, samim upisom, po misljenju komsija, rodjaka, drustva, dece iz komsiluka i slicnog, on postaje ekspert za svaki uredjaj koji radi na struju (a fala bogu u kuci "skoro" nista ne radi na paru), poznaje svaki program na racunaru, unistava i pronalazi viruse pritiskom na "Enter", popravlja mobilne telefone, omogucava da diskovi za SonyPlaystation 3 rade na SonyPlaystation 1, poznaje sve konzole za igranje video igara, ali je strucnjak za one kupljene na pijaci, ulici i slicnom... On je poput Tesle uvek ispred svog vremena i tu je da se kao Mr. Proper stvori za komsliluk kad god je neki uredjaj u kvaru, ili barem da promeni font i velicinu slova nekog teksta.

Ovakva radnja se nalazi u svakom naseljenom mestu u Srbiji, a u većim gradovima i u svakom naselju. Nisu joj mogli ništa ni razni "Maksiji", a naročito "Rode", "Jabuke" i druge živuljke i biljke.
To je prodavnica sa prostorom cca 10-15 kvadratnih metara, nalazi se u nekoj nešto budženijoj šupi, ili u ulazu u stambenu zgradu. Po tipu robe, može biti prodavnica mešovite, ili namenske robe (mlečni proizvodi,voće i povrće,...).
Karakterišu je gondole koje stoje iza prodavčeve pregrade, sa jedno pet redova najrazličitije robe, koje samo prodavac sme (i može) da skine, skačući na merdevinama. Ispred prodavčevog pulta, a iza kupca se eventualno nalaze dva frižidera- jedan "Koka-Kolin", a drugi uglavnom od "Apatinske pivare". Oba su zaključana, a na vratima je zalepljena slika bezbednosne kamere, sa sve datumom i vremenom pljačke- u kojoj su neki klinci maznuli nekoliko limenki. Radnja nije klimatizovana, pa su leti vrata stalno otškrinuta i kupe se muve po svemu jestivom- jedina klimatizacija je starinski plafonski ventilator, koji podseća na propeler od helikoptera. Na podu se neretko nalazi i poklopac, koji pokriva šaht.
Na prodavčevoj pregradi se nalazi ona starinska kasa, sa mehaničkim brojčanikom, na koju je u novije vreme nabudžen i štampač za fiskalne račune, kao i GPRS konektor- gazda nije imao para da kupi novu kasu. Iza svih gondola, nalaze se otvorena vrata, koja vode u magacin, i u rupu sa čučavcem, popularno nazvanu WC.

Što se same robe tiče- u STR-ima mešovite robe se može naći sve od kondoma do aviona, baš kao i u hipermarketu, samo što je komprimovano na stotinak puta manjem prostoru. U prodavnicama namenske robe, stanje je sledeće- u radnjama sa mlekom se prodaje kratkotrajno mleko, u kesama iz kojih mahom iscuri do kuće, ili se prokisne do lonca; sir koji se ili ubuđao ili je preslan, i isti takav kajmak; jogurt je ili pregust, ili preprodan iz supermarketa. U radnjama sa voćem i povrćem, roba je ili već istrulila, ili je preterano prskana, ili je crvljiva, neretko sve zajedno, pa kupac dok bira mora da igra "Mineswipper". Na kraju se ritual završava kao na pijaci- sledi vaganje na kantaru, pa cenkanje, i konačno kupovina.
Nazivi radnje (pored neizostavnog STR) su ili po prezimenu vlasnika, ili po zavičaju, ili po popularnom pevaču (videti: http://www.youtube.com/watch?v=FtSNs8KiA7w)

Nevaspitano derle tvog rođaka ili kuma koje jaše po tvojim pločama i cd-ovima sve dok ih ne izgrebe ili polomi.