- E, toooo! Najzad petak popodne, još jedno okupljanje ekipice iz kraja u živopisnom lokalu "Kod bradatog Srete". Jesmo li svi na broju?
- Da vidimo imamo li kvorum... Ček', ček', jedan fali!
- Tačno! Nema Guze!
- Zar niste čuli? Oženio se!
- Kad, bre, to?! Pa, kako, zašto?
- Gre'ota, mlad čovek... A iznenada da ga snađe...
- Sa kojom, aman?! Nije valjda sa onom krljom sa kojom se vuk'o?!
- Jeste, morao... Zaneli se i eto...
- Eh, i tol'ko mu beše... A bio je dobar čovek...
- Ništa... Da popijemo po jednu za palog druga.
- 'Ajde... Pa, nek' mu je laka crna žena!
- Amin!
- Živeli!

-Petroviću, čemu mrak? Ajmo osmeh na lice, gledaj kako predivan dan. Nego, ja jutros ranu zoru uhvatio i na posao poranio, i spremio onih 8 dokumenta, eno ih na stolu kod tebe, ako možeš proveri ih do ručka, ranije ću kući.
-Nosi se bre šefe u pičku materinu nenormalnu.

Je mnogo gore od recimo:

-Petroviću, ja znam da si ti budala i da voliš da dođeš na posao u 6, ali vala pre 5 popodne odavde izaći nećeš, pošto što se mene tiče, došao si sad. I skloni taj jebeni osmeh sa lica, jutro je.

I Petrović postade normalan.

-Ugrabi dan!
-Ugrabi moj kurac majke ti ga.

-Najviše volim da gledam kako sunce izlazi.
-Jes’ vala, potseti te da je vreme za spavanje.

Definicija napisana za Mizantrophy.

Utorak popodne
M: Halo, e, nećemo večeras da se gledamo, nešto sam, prehladio grlo. Kašljuc, kašljuc.
Ž: Ma daj ne sviraj, nego dođi do mene da gledamo ligu sampiona, ali samo ako ćeš da navijaš za Arsenal, mene ovi iz Barse opasno iritiraju, Mesi, Ćavi, Inijesta i ostali padavičari.
M: Ajde važi dolazim...gou ganers, ofkours.

Iste osobe, nekog drugog dana

M: Ja nešto te porniće i ne volim, sve ribe su mi mnogo plastične.
Ž: A šta voliš, keve ti, naučnu fantastiku? A za ribe si u pravu, ona Angelina Valentina, daleko bilo, sve se unakazila od silikona.
M: Izvini, je l' ti sigurno dole imas cupi?

Dragi naši gledaoci, sa nama je zvezda u usponu Šmrk produkcije Lili. Lilika dobro nam došla. Mnogi ne znaju da vi imate jaču polovinu koji je takođe večeras sa nama po prvi put jer ne voli da se pojavljuje u javnosti. Zašto je to tako?

Haha da, pa on ne voli da se pojavljuje u javnosti evo pitajte njega hehe.

Sinoć sam bio na utakmici, bilo 40.000 ljudi. Posle sam išao u Maksi i na piće sa drugarima, bilo krcato. Šetam svaki dan po Knezu, vozim biciklo po celom Beogradu. U imeniku imam 7.000 kontakata sa kojima skoro svakodnevno razgovaram. Vodim firmu sa 27.000 zaposlenih. Tako da...

Pa eto, nikako da dobijemo odgovor na pitanje zašto ne volite da se pojavljujete u javnosti?

E napušim ti se kurca i tebi i ovoj kurvetini što je trsim jednom nedeljno. Mrš u obor.

Upekla zvezda, drveće obesilo granje, cveće po parkovima klonulo, trava požutela. 3 popodne. Dva drugara kod kioska sa pljeskavicama razmišljaju da li da jedu tu ili ne.
- Neću ovde da jedem, vidi ove pljeskavice što su gotove. K'o mrtva riba izgledaju.
- Ma daj, neće ti ništa biti. Crkavam od gladi. Vidi onu tamo, nije tako loša.
- Aha, od miline da ti pođu sline!
- - - - - - - -
Kasnije, na Adi, posmatraju jednu straobalnu curu, sunča se u toplesu.
- Uf, uf, uf! Čoveče, gde je ova rasla?
- Boga mi, odavno nisam video lepše stvorenje. Od miline, da ti pođu sline!

- Ćale, vidi kakva je . Yamaha R1. 2005. godište , a k'o nova. Traži čovek šest 'iljada, ali spustiće na pet. Ja imam tri, aj dodaj još dve. Šta kažeš, a ?

- Jeste, a posle da nađem još dve da ti pravim spomenik. E bre Fićo, budalo jedna, tri'es godina si u dupe nabio a još se ponašaš k'o klinac. Daću ti ne dve nego pet hiljadarki, ali ne za motor, nego da lepo uzmeš onu tvoju Adrijanu pa je dovedeš gore na sprat. Napravimo svadbu kako dolikuje, tvoj ćale da dočeka unuče. Pa onda kupiš Opel karavana k'o čovek, a ne te tvoje Jamahe i balave gluposti.

U vrelo subotnje popodne, Moj Ćale zavaljen na kauču, znojav i čupav, naglas čita vesti u novinama:
- Slušaj ovo molim te! (naravno, niko ga već godinama ne sluša) "Predrag Šuvaković, 47, VKV mesar u maloprodajnom objektu "Maksi - Marinkova bara", ozlojeđen zbog smanjenja plate od 67% usled ekonomske krize, vitlao satarom po prodavnici i pretio rukovodstvu da će im odseći noseve! Dramatična scena je dostigla svoj vrhunac kada je zameniku rukovodioca kadrovske službe prislonio dotičnu sataru uz vrat i povikao: Sve ste bre pare pokrali, ima sve da vas istranžiram pa u hladnjaču!!!" E svaka mu čast, vala nek im je reko, majke im ga lopovske, celu zemlju ojadiše!!!

-Eeee, zdra'o ćale...
-Šta ti meni "zdra'o"? Jel' se sad ustaje iz kreveta? Tri sata popodne je, a ti krmeljaš tu po kući.Šta me gledaš tim pogledom ucveljene kuje? Nemaš pare sigurno, a nećeš ih ni dobiti. Dosta je bilo zajebancije. Stano, da mu spremiš za sutra onaj moj kombinezon i da mu napraviš sendvič, vodim ga na gradilište, malo da vidi šta je život.
-Crni Stojadine, pa gde ćeš njega da vodiš tamo da tegli džakove? Znaš da se onesvestio prošli put kad je pomerao fotelju u sobi?
-Tišina, more! Malo fizikalne terapije neće da mu škodi. Izlečiću ja njega kao Sveti Vasilije.

He-he vidi je kako postaje sad polako gola... op op op i evo je cela je gola... ah ovo nikad neće da dosadi...

Nego da vidimo šta ovde lepo ima za bata Krstivoja: ♪♪ra, ra, rakijo... ra, ra, ra, rakijo... ♫♫ Pu! Đubre domarsko, maznulo mi rakiju iz šteka... i to paz majku mu onu najbolju uzelo sve mu jebem brkato ogaravljeno ugljem... pa de baš onu iz Poskurica, 700 dinara sam dao onom baksuzu istoričaru sve i njemu jebem... Ništa, srećom dole ona pijandura iz Otoa u atomskom skloništu čuva onaj viski što ukro direktoru iz kancelarije... li možda da svratim do kabineta za likovno onaj hipik slikar uvek ima piva kod sebe... o jebem ti školu i državni poso, gde nama lako, seru ljudi samo, evo već ponedaljak popodne a ja trezan ko sirće...

- Nastavniče, nastavniče, Milan me uhvatio za dupe kažiiiiteee mu!
- Šta, khm khm... Milane, ne vataj za dupe!
- Ali, nastavniče, izaziva kučka!
- Ako izaziva vataj onda, sve joj jebem, vataj kučku... ajde igrajte fudbal, evo vam lopta, donesite je posle... Eeeeeeej, vrati tu loptu, ta je nešto izduvana... uzmi ovu ovde...

Ja u školu idem i dobar sam đak II

- E da si vidio kako je Đole preksinoć čerečio onu Anđelu.
- Otkud znaš?
- Što otkud znam? Pa zar se nije Milisav krio u gepek' i virio k'o Ujedinjene Nacije?! Islik'o je sijaset slika i snimio dokumentarac dok smo Grga i ja kružili oko auta i virkali neprimjetno... Zvali smo te četeres puta nego nećeš da se javiš čkopi.
- A što će vam slike, jebale vas one, ne može čo'ek od vas više ni da keca s mirom!?
- Pa kako što će nam, jes' ti kršten? Sad kad imamo slike možemo fino da je ucjenjujemo da i nama da, i to minimum tri puta nedeljno inače ode na juporn.
- Idbre vi ste bolesni! Od sad opštim samo u hermetiči zatvorenom prostoru!

-I kako si proveo popodne?

-Pa moglo je biti malo bolje, ali moglo je biti i puno, puno gore. Odmah posle ručka sam kao nešto počeo da obrezujem ruže, pa mi onda doš'o Baki, pa smo onda on i ja u dvorištu malo preslišavali neku klinčadiju na basketu, ojadili ih sa 21-1, 'ladno nisu mogli da se sastave, a kao ovaj niži od zimus greje klupu u podmlatku Hemofarma, pazi... pa smo se onda vrnuli kod mene na balkon i tačno pred suton zaboli vops, du'an i konoplju, gledali narod kako prolazi ispod. Znaš kako je gotivnoi bilo.
A ti?

NEGACIJA:

Ustajem u dva popodne, jer sam se sinoc unezverio od raznih alkoholnih kombinacija. Dolazim do frizidera, prolazim pored caleta.
Vadim iz frizidera hladnu vodu i pijem je iz flase.

Cale me cinicno posmatra. Ne vidim ga, ali znam da je tako.
Cujem kako uzdise teatralno.
Povisenim glasom obraca se kevi, koja pije kafu na terasi:

"Tatjana, OVAJ TVOJ SIN se opet kremirao sinoc. Alkoholicara si rodila! "

POTVRDA OCINSTVA:

Dolazim kuci sa devetkom u indeksu.
Cale gleda vesti i kritikuje svetsku banku.
Keva pere sudove.
Zadovoljno im saopstim da sam dobio devetku iz Rimskog Prava (dream on).
Cale ustaje, cestita mi. Zatim se obraca kevi:
"Tatjana, sta sam ti rekao?! MOJ SIN da ne polozi ispit!! Neka TVOJA CERKA dobije bar jednu sedmicu, ako moze. U sina mi ne sumnjaj vise!"

On je poznati sportista jedne srednje škole. Za doručak jede eksere. Prepodne trenira. Popodne se bori sa učenjem. Uveče piše pesme i peva za prvom ljubavlju. Ona uči za svo to vreme i za sve je ružna akrep iako na prvi pogled ima sise kojima može da napravi pire krompir. Zatim se oni prvi put upozaju tek u poslednjoj godini srednje škole. Zbog zle devojke koja juri glavnog lika, glavna junakinja se tripuje da im nije suđeno sve dok se ne pojavi super blesava družina koja joj pomaže da ga smota. Na matursokm balu oboje izgledaju kao da su Ken i Barbi i tada ih proglašavaju za kralja i kraljicu mature. Posle toga sledi vruć seks koji se, naravno propušta.

Lepo sunčano zimsko pre-popodne. Zelena pijaca. Fantastičan auditorijum, širok spektar baba koje prodaju luk, ribu, fotonske topove, visokokalibarsko oružije...
Na jednoj tezgi čami fin domaći paradajz.

" Majstore, pošto kilo ? "
" Dvestašezdes al za tebe dvesta zato što sti prva mušterija od jutros " kaže majstor dok namiguje sa slamkom u ustima.
" E, nešto sam razmišljao, to kad ono, kakosekaže, smelješ, za zimnicu, i flaširaš - to mu dođe kao rarovana datoteka. Zamisli još da ima stopedes partova i da sve to treba da se ekstraktuje pa posle da se mauntuje preko daemon toolsa, hehehe..."
" Sine, ćeš ti da kupuješ il nećeš ? "
" Da, da, naravno..."

Duhovi je bude u pola 3 izjutra a ona naravno nema ni traga od krmelja i kompletno je nasminkana. Muz joj je bolnicar a ona drzi antikvarnicu u koju niko nikad nije usao ali naravno oni imaju dzipa, najjacu kucu na sprat i najskuplju odecu a svako vece imaju prijatelje na veceri uz vino iz 632. godine (specijalna francuska berba). Imala je najbolju prijateljicu Andreu kojoj je dokurcila sporedna uloga pa je u seriji navodno umrla i umesto nje je dosla udovica Dilija. Ima super moci da prica sa duhovima, nedavno umrlim i pomaze im da predju u svetlost (Helps them crossover) i naravno iz prve nalazi njihove rodjake sa - Hi, my name is Melinda Gordon, i oni iz prve poveravaju da njihovi najblizi zele da pricaju sa njima. Na kraju njihovi duhovi prelaze u svetlost (iako se posle odredjenog vremena vrate da joj napakoste) a Melinda se vraca u zagrljaj svom voljenom Dzimu koji se ne ljuti jer nedeljno provede jedan sat sa njom.

-Šta je matori? Zavrtela te kuglica?
-Aha...
-I? Sad ne smeš kući od žene? Kako ćeš joj reći da je plata otišla na crveno i crno, a?
-Nemam pojma...
-Ali ja imam rešenje za tebe. Da ti pozajmim neku kintu, pa da sačuvaš brak. Šta kažeš?
-Pa ovaj, ne znam kad ću ti moći vratiti.
-Ma kad budeš imao. Nije frka uopšte i mojne da žuriš. Dam ja tebi sad 500 jura, pa ti lepo piči kod ženice sa platom i povišicom, a meni će da daš 50 eurića nedeljno. Čisto da ne budem u gubitku. Jel valja?
-Ne znam dal ću moći da ti dajem svake nedelje.
-Ma nije bitno. Kažem ti, daćeš kad budeš imao. Ovo radim samo za tvoje dobro. Mislim, znamo se dugo bre!
-Pa šta da ti kažem? Hvala ti.
-Ajde ajde, nemoj da se osećam neprijatno. Zahvalićeš mi kasnije.

Gradski autobus. Tri sata popodne. +40°C. Nemate kartu. Nemate ni snage, jer dan je takav. Prva stanica. Sunce vas prži kroz ničim zatamljeno staklo autobusa. Razmišljate da li je moguće da staklo bez dioptrije daje efekat lupe. Druga stanica. Ne možete da svarite burek koji ste pojeli pre dva sata baš kao ni smrad koji se širi autobusom. Ne znate da li vam se više spava ili umire. Treća stanica. Ulazi kratko ošišani mladić, oštrih crta lica, tankih usana, sa kožnom torbicom dovoljno velikom da u nju stane blokče sa kaznama i hemijska olovka. Prilazi vama, jer ste mu najbliži. Pomišljate da ovaj usrani dan upravo postaje još usraniji. Mladić je sve bliži. Razmišljate da počnete izgovor sa "bambi pogledom" i: "Pa znate čiko..." iako je "čika" samo par godina stariji od vas. Mladić je korak od vas. Pravite facu nešto između "Ćerka mi je abortirala.","Ja sam bogalj." i "Nemojte mene imam proliv!" i krećete da kažete nešto...

Mladić: "Izvini, jel slobodno?"
Ti: "Aa?..aaaa?...mmmmm......BAAMBUĆAAAA!!!!"
Mladić. "Koj ti kurac???"

- Darko kad ideš sa onim drugarima iz srednje da se vidiš?
- Danas dušo.
- Ma znam da je danas, nego u koliko sati?
- Pa oko pet. Jedva čekam da ih vidim, malo da se ispričamo i zezamo.
- Lepo, znači ti ćeš možda moći i da me pokupiš u gradu uveče.
- Ne znam, videću. Moraću da ti javim, pošto ne znam koliko ćemo se zadržati.
- Dobro.
- Znaš kako su mi to bili dobri drugari u školi. Koliko smo se samo puta napili zajedno. Nađemo se tako popodne i onda idemo od birtije do birtije, dokle god možemo da hodamo, pa posle...
- Dobro, dobro, shvatila sam, busom ću ja. Ne treba ti taj predgovor, samo nemoj da me probudiš kad se vratiš i nemoj da ispovraćaš celu kuću.

Ćale: Da li se to moja pijana volina probudila??? Pa, idiote, ajd što se napi´, al´ što mi ispovraća persijski tepih iz Rusije, koji uze´ preko sindikata osamdes´ i neke!?
Sin: M nisam pio ćale, Tita mi, družio sam prošle sedmice sa onim Jovinim ´ćerima, a one nisu izlazile sinoć, kažu, safat´o ih neki virus, povraćanje, proliv, ovo-ono...
Ćale: Ne seri, matere ti! Udjem ti jutros u sobu a tamo- em si zasp´o obučen, em smrdi k´o u fučiji, em komaraca koji se napio tvoje krvi juri muvu da je trti kol´ko je p´jan! Sundjer, veniš, četka pa ribaj tepih da dodješ sebi, imamo goste popodne!