Krajnje apokaliptičan kevin zaključak koji se neumoljivo nameće kada joj u otadžbinu dojaviš da su te na apsolventskoj ekskurziji u belom svetu sistematski i metodično pokrali i očerupali k'o domaću kokoš, iako to nisi. Domaći, ne kokoš.
"...ma pojma nemam kako su nam ušli u sobu, zar je bitno to uopšte?! Poenta je u tome da sam ostao u jednim gaćama i sa dve potkošulje, bez para i što je još gore, bez ikakvih dokumenata!"
"Jao, kukava ti ja. Bez dokumenata, bez para?! Sa dve potkošulje? Kako sa dve?"
"Jednu sam upotrebio da podvežem ranu, al' pre nego što počneš da paničiš da znaš da mi je profa iz Pravne medicine obećao šesticu jer sam pristao da aktivno učestvujem u njegovom vanrednom predavanju o mehaničkim povredama, tj. - o tangencijalnim ranama."
"Švorc, go i bos, nelegitimljiv, ranjen. To je to. Sad se možeš slikati."
"E da, što se toga tiče...ona bre govna kosooka, majku im jebem hohštaplersku, pa nije ni čudo što imaju AA+ rejting, nije ni čudo što imaju trgovinski suficit! A znaš zašto? Zato što su lopovi majko! Lopovi! Ovde sve vrvi od tih lopovčina! Jebote, kao da sam majčici Srbiji. Evo, baš juče mi jedan od tih žutih skotova odradi fotoaparat! Zamisli! Ma trebao sam znati, tri Nikona fura oko vrata i još je toliko ljubazan da se ponudi da mene uslika dok brćkam noge u fontani. Ja dok sam razvukao kez on je već odmaglio sa aparatom.
"Povlačim reč. Krivi navod."
Zemlja u kojoj živi narod koji vjeruje da je Amerika najlepša i najbolja zemlja na svetu, a samo 10 % njih ima pasoš. Dakle, kako znaju da su najbolji i najleši na svetu ?
Pesma koja se peva protivničkim igračima, i navijačima, u trenutku kada je utakmica rezultatski rešena.
...i ko zna gde, i ko zna kad.
Recenica kojom ce prodavacica u butiku pokusati da vas ubedi da kupite komad odece koji ste upravo probali, dok se mrstite na cenu ili na to kako vam stoji.
Kod onih koji imaju svoj stil i ne prate modu, ovom recenicom se postize kontra-efekat.
Iliti ko prebaci crkvu, igra za selo. Izraz koji se koristi kad' neki igrač uputi svojim majstorskim i profesionalnim udarcem loptu preko zaštitne mreže koja se nalazi pola metra iza gola. U najgorem slučaju kad u Jelen Super Ligi prebaci stadion.
- Daj bre idi u pizdu materinu, sa pola metra si prebacio i gol i zaštitnu mrežu iza gola!
1: Aj' sad idi da uzmeš pasoš i da je vratiš!
Kako bi to moj deda opisao:
"Kada sam bio decak, mama bi me poslala u radnju sa 10 dinara, i ja bi se vratio sa 5 kesa krompira, 2 hleba, 3 litre mleka, 6 jaja, i kutijom caja.. To vise ne moze tako.. Ima previse kamera!"
Radosni uzvik deteta koje je upravo dobilo nove patike.
Grad u kojem nema piva posle 11h.
Grad takodje poznat po dobrim ribama koje nikako da izadju u neki kafic ili klub.
Grad u kojem iz nekog razloga nema nijednu svirku petkom uvece.
Grad u kojem taksi ne moze da kosta vise od 120 rsd kako god da okrenes.
Grad u koji zeli da se preseli barem 3 tvoje ortakinje ili bivse (ako si iz BG).
Grad u kojem kasirke rade brzinom kornjace.
Grad u kojem mozes peske da stignes svuda za manje od 20 min, a sudeci po odgovorima prolaznika sve je mnooogo daleeeeko.
Turista: Izvinite, gde je najbliza trafika?
Domorodac: Jel znas gde je Futoska pijaca?
Turista: Ne...
Domorodac: Uf... bolje da ti ides autobusom... to ti je mnogo daleko...(posle 2 minuta lagane setnje u pravcu kojim si upucen nailazis na trafiku)
Kaže se za lika koji je nekad čak i imao slavu, nekad su ga čak i voleli, ali sad sve pokušava da odradi na staru slavu. Primer može da se nađe svuda, od javne ličnosti, glumica, fudbalera, manekenki, pa do ljudi koje viđamo kad odemo da kupimo hleb. Obično je nostalgičan, ne živi život sad i odmah nego nas podseća na nešto što je bilo juče, što samo njemu ravni mogu da slušaju.
Rečenica kojom se treba boriti protiv monopolističkih prodavnica, neugodnih kasirki i cena koje eksponencijalno rastu. Po sistemu "Dokrajči protivnika njegovim oružjem". Kada dobiješ račun počneš da sitničariš i maltretiraš prodavce sve dok ne pozelene u faci i ne dobiju instant želju da skoče sa Brankovog ili pak nekog drugog, bližeg mosta.
Kasirka: To Vam je 754,99. Izvolite račun.
Ja:Evo izvolite 755 dinara.
Kasirka: Hvala, prijatno!
Ja: Šta prijatno, a da mi vratiš paru?
Kasirka: Pa kako da vam vratim kad...
Ja: Otkud ja znam kako, vraćaj paru da ne zovem gazdu!
Kasirka: Ali gospodine, para ne postoji više.
Ja: Ma nemoj, još sam ja lud ovde! Zovi gazdu, gazda!!!
Kasirka: Nemojte gospodine, evo vratiću Vam dinar.
Ja: Neću dinar hoću paru, čist račun duga ljubav! Gazda!
Kasirka: Molim Vas smirite se, evo uzmite ovu žvaku, ona košta 2,01 i taman mi dodajte još dva dinara.
Ja: Ti si bre meni dužna a još mi tražiš da ti doplatim.
Kasirka: Nemojte da se ljutite, evo uzmite besplatno jedan Orbit!
Ja: Mala, zajebavam se, ne treba mi para. Ovo ti je za ono od prekjuče kad si mi uvalila polubeli hleb, aj vozdra!
Uprkos činjenici da bi skraćenica fakulteta za sport i fizičko vaspitanje DIF trebala da znači "Državni Institut za Fiskulturu", ona znači nešto sasvim drugo...
Da Imaš Fakultet
Nekad bio Cecin zagondžija, sad je kod čika Pere.
"Za njegeovu dušu u moju gušu!", rečenica koja krasi naša groblja. Tako i ovaj izraz spada u grobarsko-nabuguzačke izraze. Verovanje da ćemo pokojniku pomoći na onom svetu tako što ćemo na ovom da pojedemo pet do šest sarmi, pola kilo praseće i još pola kile omiljenog pokojnikovog jela, je najslađe verovanje u srba.
Parastos, godinu dana, u pozadini se čuje "Vječnaja pamjat!"
Mile: Pope! Za Đokinu dušu u moju gušu!
Pop: Dobro de Mile, pa koliko si do sada pojeo?
Mile: Koliko sam pojeo za njegovu dušu, on sad ima veću funkciju od Svetog Petra!
Rečenica koju će vam neko(brat,ortak,ćale,ujak,deda...)reći posle bitnih stvari u vašem životu.U Srbiji se postaje čovek 5 puta.
1.Posle prvog sexa
2.Po navršetku punoletstva
3.Pri vađenju lične karte
4.Kada položiš vozački
5.Kada pođeš u vojsku
Verbalni gest kojim kapiten domace ekipe motivise svoje saigrace u lokalnom seoskom derbiju, posto ukrade kartone glavnom sudiji.
FK Bandit Klitorici - FK Paor Donji Pajserovici 7:0
Pitanje koje u Srbiji usledi odmah nakon preuzimanja diplome.
Glas koji se ispusta u trenutku kad neko zvoni na vrata a ti si na wc solji u sred "posla"
Čekao si i dočekao!
Jesi pobožan, ali ti posne slave pomalo idu na nerve. Nije to ta sarma, stavljaju oni i tunjevinu i orahe, ma jok, bre, bljutavo to. A da trebiš ribu po prstima i međ' zubima, nemaš ti, prijatelju, ni volje, ni živaca. I tako, iako si vernik, ne voliš baš Svetog Nikolu, grešna ti duša, jer je stalno posan. Zarumene ti se obrazi i uši k'o u mongolske čobanice, jer se nalokaš domaćeg vina na prazan stomak, pa ne znaš 'de teraš.
A onda krene ta Novogodišnja euforija, i svi te kao pitaju gde ćeš za Novaka, dok sami izabiraju neka čobanska mesta, gde dobiješ večeru na feng-šui kvadratnom tanjiru 50h50 cm, na kome režanj prepečene slanine, komadić belog mesa prekriven granom peršuna i apstraktno isprskan prelivom za Cezar salatu, deluje kao da ti se golub ćuban posrao na nove martinke. Niti ti se ide na ta Sajmišta sa zilion odvaljenih likova, niti si baš za đipanje u kolu letnji dan do podne. Opredeljuješ se za najbezbolniju i najjeftiniju varijantu. Onda se to sve kao reprizira, pa ide neko zatišje i na Badnji dan kreće ta svečarska atmosfera kao priprema za najradosniji praznik u hrišćana. Ispoštuješ ti to sve, pa Pravoslavci li smo, majku mu?
I onda krene! Kad su se svi nešto emotivno i materijalno ispucali, tebe hvata groznica: Baja Mali Knindža i Ravnogorska diskografija su na 'ripit' u plejeru, kao u transu prelistavaš ''Golgota i Vaskrs Srbije'' i ''Četnički pokret u Balkanskim ratovima'', po ko zna koji put prebiraš po karti Dušanovog carstva. Treseš šubaru od prašine i skidaš paučinu sa kolekcije šajkača na ormanu. Glancaš kokardu i dedin bajonet. Alo bre, ide Nova Godina! Ova naša! Jedina prava!
Atmosfera u kafani, tako prirodnog imena ''Srpska kruna'', koja postoji u svakoj iole naseljenoj srpskoj varošici, je uzvišena. Potomci gorskih gardi i ona dva-tri ženska čeljadeta koja su raskrstila sa depilacijom, šminkom i ostalim nusproduktima kapitalističke ideologije, već polurazdrljeni merkaju ponuđene specijalitete domaće kuhinje. Konstelacija prisutnih je takva, da bi ti pozavidela i grupa najtvrodkornijih spid-metalaca iz Neđarića, masnih kosa i blatnjavih cokula, na koncertu 'Anateme' na igralištu pored novosadskog hotela 'Park', '89-te.
Ali ti si napravio fazon, nazuo kljunaste opanke, obukao bridž pantalone i opasao tkanicom ručno vezenu košulju sa ruskom kragnom, preko koje ide kožuh spravljen od dermatoloških ostataka četir' mlada jagnjeta, tzv dviske. Miris grejane rakije draži tvoja čula, dok zvučnici dostižu radnu temperaturu rapsodijom ''Morem plovi jedna mala barka''. Konačno se osećaš kao svoj među svojima. Raspredaju se priče o junaštvu, pogrešnim političkim potezima nesposobnih vlasti i pogubnim posledicama mrskog nam komunizma. Ponoć otkucava i vaše se brade mrse, dok jedan drugog ljubite skoro u usta.Na kraju nastaje tuča oko računa koji niko nema da plati. Stižeš kući sa šljivom na oku i šljivom u krvi. Pa jesi Srbin il' nisi!
Ali, valja malo i otspavati, rad na kasi u Mekdonaldsu je naporan i zahtevan posao. Oblačiš omiljenu 'čegevara' majicu za spavanje.Spavajte mirno, svete srpske zemlje, wherever you are!
Ono sto pomislite u trenutku kada vam je i rod rodjeni nezeljeni gost.
Udobno ste se zavalili na sediste. Pored prozora. Autobus mora da ide jos najmanje 10 stanica. Sveze prebacena muzika na mp3 player. Stavljate slusalice. Sledeca stanica.
(otvaraju se vrata busa, osoba ulazi, snima vas)
- Eeejj, pa 100 godina...!
- Ej, ma nista evo ide se malo na faks (smirisesmirisesmirise)
