Узвик кнеза Михаила Обреновића када би видео свој споменик у центру Београда.

Rečenica koju na rođendanima izgovaraju uglavnom roditelji slavljenika. Ostala deca, čim je čuju, već počinju da se komešaju, polako skupljaju svoje stvari i sakrivaju polomljene figurice po ćoškovima. Svi znaju da sledi ono čuveno pravilo da posle torte kreće svako svojoj kući. Nakon otpevane rođendanske pesmice, adrenalin opada u velikim količinama. Najgori mogući slučaj je kada još i torta bude kulinarsko rasulo, ona od orasa i domaćeg pekmeza, ili slično, takva da bi čak i debela svinjčuga, od 167 kila, doživela zaprepašćenje čula ukusa i izvršila atentat na sopstvenu figuru, izjedanjem vlastitih udova.
Ali čak i pored toga, nema onog ko nije voleo rođendane!

Реакција на неуспели покушај саговорника да нас утеши.

Rečenica koju često upotrebljava moj otac kad me zovne i kaže mi da mu nešto potražim, a ja samo zraknem okom i kažem da nema.
Onda on upotrebi ovu rečenicu i ja odma skočim i nađem tu stvar i kažem da ima.

Прво што помисли просечан Србин док гледа вести из Америке у којој је снег 70 центиметара.

Ono što pomisle mnogi koji zaglave cijelu noć na kompjuteru ili iz bilo kog drugog razloga ostanu budni do zore, a onda dan krene lijepo da se zahuktava, sunce se uzdiže, ptičice cvrkuću, pirka povjetarc, a našim noćobdijama se oči sklapaju. I onda dilema: Dal da opet legnem i prespavam pola dana, a ako to uradim onda opet neću moći zaspati do jutra, ili da ne spavam uopšte, jer dan je prelijep, grehota je ipak sada leći? Ako se odlučimo za varijantu 2, naš slijedeći korak je priprema ogromne količine kafe.

Реченица коју користите да би умирили своје родитеље и уверили их да силазите са компјутера, иако и родитељи и ви знате да то неће бити тако скоро.

Лични закључак на начин ходања после 5-6 ракија.

Обично што ће вам баба рећи кад вам понуди паре а ви ''не желите да узмете'' .

Шала на рачун особе која је управо скинула фиксну протезу и почиње да претерује са информацијама о томе.

Sindrom koji je vodi mnogim nezgodama. Znate kako treba da se radi ali tada vas mrzi
ili žurite.

Dosta nalik glasu iz bunara. U ovom slučaju, to je prva pomisao osobe koja kopa septičku jamu i na dubini većoj od 3 metra primeti da je zaboravio merdevine, a nikoga u blizini.

Jedina želja koja se ni po koju cenu ne ispunjava prepički u belom mantilu ma koliko ona navaljivala i bila uporna pa makar bila građena kao vilendorfska venera. Nema tog trika, niti te mađije, koja će prosečnog srbina na ivici kidanja naslona za ruke, naterati da posluša i razjapi svoje ralje. Ni borilački zahvat tipa onog kada se glava fiksira između bujnog poprsja zubarke niti latentno šašoljenje podjednako jebozovne tehničarke nisu u stanju da se izbore protiv ovog urođenog refleksa razvijenog iz primalnog nagona za preživljavanjem.

Преслишавање након исхитреног поступка. Долазак до закључка да како је било милион бољих варијанти да се безболни и једноставније реше неки проблеми.

Kad ti padne mrak na oci pre nego sto krenes u grad ili do prodavnice, a keva te vrati od vrata recenicom "Cas, vrati se da ti dam djubre da bacis!" a nikad nije jedna kesa.. :(

Решење, закључак када смо засрали и последњу ствар, када смо пропустили последњи воз, изјебали се за медаљу јер нам је бизнис излетео из руку као мокар сапун. Увек је лакше свалити на компањона.

Реченица претходница у највећем броју случајева епском зајебу, углавном код типова са самоувереним приласком рибама.

Najčešće pitanje u toku školske godine.

Ono što smo za start utrke govorili u djetinjstvu.

Констатовање безизлазности тренутне ситуације проузроковане сопственом погрешном одлуком.

Обично се гласно изговара са циљем да у свест јесно уреже тренутни осећај: беспомоћност, бес, очај, разочарање... али и чврста решеност да се никада више на дође у исту позицију из истог разлога.