Precizna i tačna spoznaja bliske budućnosti.
Imam neki čudan osećaj da ćemo žestoko da najebemo.
Kurac.
- Pa što ste varali muža? I to u vrijeme dok ste bili trudni, zaboga!
- A ne znam, stvarno, eto, ušo neki đavo u mene... Ali djeca su njegova, većina bar.
Još jedna varijacija na dobro poznatu situaciju kad se neko 'izleti' pre vremena pa posle dobije po... (nečemu)
- A... nije njegov brat poginuo na početku filma već...
- Idi u pizdu materinu, je l' te neko vuko za jezik! Šta da gledam sad?
Templejt odgovor prosečnog stanovnika sa ovijeh prostora na neobjašnjivu promenu u dotadašnjem ponašanju i(li) delanju određene ljudske jednine, odnosno množine. Ad hok rešenje nepoznate, u trenutku kada se iscrpe svi logički pristupi rešavanja iste.
Ono - mora da rogati batica do jaja štuca tamo dole koliko ga spominjemo ovde gore...
- Kume, 'de ćeš, ja mislio još po jednu da zveknemo...?
- Ma, idem kući, kume, sumnjiva mi ova moja, već danima me ne zove da proveri 'de sam i s kim sam, odlazim i dolazim kući kad 'oću, jedem burek svaki dan za doručak...Uvuk'o se, bre, neki Đavo u nju, ne mogu uopšte da je prepoznam!
- Uvuk'o se, kume, neko drugi, ako me razumeš...Ček' samo pištolj duzmem iz kola.............................
- Ćale, šta je ovo s Partizanom u poslednje vreme?? Znači, ne pamtim koliko dugo nisu imali ovako očajnu sezonu...
- A ko će ga znati, sine...ušao neki Đavo u igrače, opremu, loptu, stadion, semafor...sudije.............................
- Premijer Vučić upozorava: "Narode, ne dozvoli da se Đavo uvuče u tebe, samo mi još to fali na spisku problema!"
Čep u kadi prljave vode.
U vrevi oštrih laktova, ovo je osoba koja hoda golih rebara, modrih rebara, ispod zakopčane košulje.
Tvrda je lobanja čoveka. Da se lako razbiti pendrekom ili štiklom, istina, ali prava je njena snaga sa unutrašnje strane. Svojstvene misli bubre u tankim opnama, uškopljene iznutra. Snagom represije, ostaju tamo dugo. Ali, pod pritiskom podsvesti, opna bubri, pupi, tanji se, i pukne. Čovek se rasprsne u talase koji preplavljuju sami sebe, gutaju svest, obavijaju je tamom dubine podsvesti, pa je izbacuju na površinu, izmenjenu a istu, iznova i iznova... I tada, kad je čovek samom sebi bliži, hoće da se izlije u drugog čoveka, u ženu, u svet, a ispreči se lobanja. Tvrda, nepremočiva. Nepremostiva. Ni okean suza je neće ovlažiti. Samo će glatko skliznuti sa suve površine, kao da je kap. Spolja će izgledati kao i da ne pokušava očajnički da probije zid.
Tako su okoštalavale lobanje dobrih gradjana, vrlih vernika, čistokrvnika. Hodajući mokrim ulicama oni u rupama asfalta ugledaju čoveka kako se penje ka dnu, ne pitajući se da li ih oči varaju, da li je možda ugao kriv. "Kakav apsurdan čovek", pomisle. "Čudak", kažu. A istina je da, glavama uvek ustremljenih ka zemlji, oni zveraju u površinu lokava, u odraz planine i neba, i čoveka izmedju. U onome što je dno za uličnog čoveka, on je pronašao vrhove.
Tek na momente, u kratkim trzajima spoznaje, svakodnevni čovek oseti snagu te tihe vode koja vuče svet. Osete sigurnost zbog postojanja nekog jačeg, ušuškani na ledjima svog Atlasa kao dečaci u roditeljskoj postelji, bezbedni od kazne za svoje sitne grehe. I nije im lako naći reči za usamljenika, posmatrača, popravljača. Majstora bez Margarite. On ostane fini neki tip, koji, šta god da je uradio, nije morao, jer nije dugovao.
A on i dalje ćuti i tera svoj voz kroz planine, sam kopajući tunele. Stalno na licu nosi nečiji pogled, prvo težak i ispitivački, pa onda podsmešljiv ili zloban (u zavisnosti od toga koji je svoj kompleks prosečni posmatrač projektovao na njega), koji se polako spušta dok mu ne udari u cipele. On podnosi čoveka kao reka čamac, dok sve vreme sam udara u sopstvene obale. Ne, on nije čekao da mu dodele boga, već ga sam traži i razotkriva, osluškujući. Ispod slojeva svesti, ispod naslaga sebe, čuči njegov bog, njegov kod, koji mu šapuće reči pravde, istine i slobode. Za njega to nisu samo nebulozni izrazi iz novinskih članaka i partijskih govora. To su ideali čijim putevima gazi. I sam taj put je njegov cilj. Utabana staza njegovog hoda je toliko očigledana da dugo ostane neprimećena. Jer, treba vremena da se oči naviknu na svetlost...
Posle smrti jednog čoveka, otkrili smo u njegovoj sobi sanduke pune blaga. Na stolu je ležalo pismo. Bila je to njegova poslednja volja, u kojoj kaže da sve ostavlja nama. Nenaviknuti na tišinu, na sporost, na težinu tih reči da nam neko poklanja, da nema potrebe da otimamo, svi smo navukli ohola lica, snishodljivo gledajući čas na papir, čas ka zlatnicima. Jedan od nas pridje prvi, i uze svoj deo. Ostali uradismo isto, jedan za drugim, tiho, na prstima. Nikad ružniji nismo bili, ni kad smo krali, ni kad smo tukli. Presuli smo sve u vreće, i nestajali iza drvenih vrata. Soba je ostala prazna. Samo je vazduh još strujao od uzdaha koji se oteo nekom od nas: "Fin neki tip..."
Lokalni kabadahija koji preko pašenoga iz Beograda sedi u fotelji, odlučuje ni o čemu i ne propušta nijedno jedafte i pijafte.
- Čekaj bre, Stanimir baba Desin?
- Ma da, on to treba da mi potpiše, on je valjda sad neki kurac u opštini...
- E, steram mu ga majke one slinave baš!
Rečenica kojom odgovaramo na sva zamršena, složena pitanja kad smo pijani.
-Jedni kažu da postoji tvorac. Ovi drugi veruju u Darvinovu teoriju..Brate, šta ti misliš?
-Uh..Nemam pojma,...Ima neki kurac sigurno...
Upotrebljava se kada subjekt ne zna zbog čega se neka radnja dešava.
-Loše pišem primere, neki bog, nikako da se poboljšam u tome...
-Boli me kurac.
Ono sto ce vam majka reci kada vas vidi bez majice,bez carapa itd..
36 stepeni.. ja bez majice i carapa..
Mama: sine,oblaci se jesi li normalan? pa vlada neki virus.. jel treba sad da se razbolis?
Početak ženskog tripa. Kada ga čujemo od drugarice, jasno nam je o čemu se radi. Kada ga pomislimo ili izgovorimo, ubeđene smo da je po sredi savršeni iskonski instikt, da smo upravo shvatile istinu, da konačno uviđamo pravu sliku stvari.
Ume često da se javi u PMS-u.
1-Imam neki osećaj da me dečo vara..
2-Odakle ti to?
1-Joj, ne znam..Ali, nekako mi je odsutan..Drugačiji je..
2-Ne spopada te kao ranije?
1-Ma, ne, isto je..
2-Sumnjaš da te laže o tome gde je i s kim je?
1-Ne, ne..Verujem mu ja, znam gde provodi vreme, znam da je s drugarima..
2-Čini ti se da mu je dosadno sa tobom, da gubi interesovanje?
1-Ne, ne, čak je baš super raspoložen u poslednje vreme i lepo nam je kad smo zajedno..
2-Pa, šta onda, koj ku......2-Imam neki osećaj da me on ne voli kao pre...
1-Ma, daj, šta se tripuješ..
Kvar nepoznatog porekla.
- Šta ti se to čuje dok voziš?
- Nemam pojma. Vozio sam ga kod majstora i kaže da je sve ok.
- Nemoguće. Neki kurac ti je neispravan čim ovako tandrče.
-Znam.
Klasičan odgovor posle amfetaminske noći.
Matori si bio sinoć na Nastiću?! Kako bilo bre pričaj!
-Ono klasika. Brze cvaje neki tehno!
Isprljati pantalone "na dupetu".
- Tebra, gde si se to isprljao?
- Ma pusti me, seo sam na neki kurac.
Legendarna replika Pavla Vujisića u domaćem filmu, gde ga nastavnica poziva na razgovor u vezi problematičnog deteta valjda.
Ovo je tako iskren, prost i nedvosmislen odgovor i opravdanje za izostanak jednog običnog, vrednog i mučnog pripadnika radničke klase, apsolutno primenjiv u situacijama kad želimo da izrazimo najdublji bol u kurcu za fensi hepeninge i slična sranja novopečenih pripadnika domaće "elite" .
- Eeeeej pa gde si, legendo, šta ima, ćao!
- Zdravo, Deni.
- Dolaziš kod mene na Kop u nedelju, pravim koktel parti sa čelnicima SNS-a, biće i starleta puno, potvrdila mi Soraja da dolazi, aaa?
- Kad je to reče?
- Pa sad u nedelju, hipsteru majstoreee!
- Ne mogu u nedelju, jbg. Teram neki cement za Vladičin Han, ima tura za tamo.
- A gde je to, maćore?
- Levo.
Sprema se neka ludnica.
Šta je ovo čoveče dereš jogurt i kolu sa burekom pa jesi ti normalan?
Ma šuti jebote spremam neki folklor večeras na wc šolji.
Zahvalnica zadovoljne žene nakon dobro odrađenog kunilingusa.
- Uh jezik ti se pozlatio!
- A prsti?
- Prsti ti se podraguljili.
Izreka koja jasno poručuje nekome da prekine da vas iritira svojom pričom.
A može se reći i ovako: "Ne vuci me za jezik pederčino kretenska da ti ne bih zašio ta tvoja smrdljiva usta ribolovačkim štapom."
Ali pošto to nije kulturno onda se kaže samo pristojna varijanta.
Iznervirani što su bolesni, mladi ljudi u afektu provociraju svoje zdravstveno stanje.
Duško: e tebra ojćeš u kafić?
Marko: joo brate uvatio me kurac neki opet, ne mogu.
Duško: e ne seri nego nacedi limun...
Koristi se za onog koji je evidentno ružan, a u čiju odbranu, nažalost, ne možemo navesti ni izraženu inteligenciju.
Shodno tome, fokus je više na negaciji loših nego na afirmaciji dobrih osobina.
- Kakav ti je Majin novi dečko?
- Pa nije loš, nije neki glup ili neznamtinijašta, nego je ono, okej je, znaš.
- Ah, dobro, to je skroz okej.
- Pa da.
Zbir nasumično ispisanih slova i brojeva na parčetu papira, obavezno uvećan, koji će konobar "uvaliti" notornom alkosu koji je ceo dan proveo u kafani, koristeći priliku da strpa koju kintu u svoj džep. Pre će alkos ubosti sedmicu na LOTO-u, nego dobiti pravi račun i obavezno "ubode" lažnjak. Zna On to vrlo dobro, al' je toliko utrnuo da ga zabole...
- konobaaar ... daj neki račun... Šta je ovo ?... 17 vinjaka, 14 piva, 3 coca-cole. Mito, jes' Ti pio coca-colu ?
- nisam.
- konobar : to je naručila Vaša ćerka dok je sedela sa vama.
- kad je bila moja ćerka ? Svašta...
- šta je ovo: 1 l vranac ? Mito, jes' Ti pio crno vino ?
- nisam.
- konobar: to ste zvali gospodinu koji je sa suprugom sedeo za susednim stolom.
- aha... a šta je ovo ? 18 kafa ??? Mito, jes' Ti pio kafu ?
- nisam.
- konobar: pa rekli ste mi da popijem i Ja nešto na Vaš račun posle svake ture.
- ne seri da si popio 18 kafa ? koja si ti budala...otrovaćeš se...ha ha ha.. ma jebeš to... daj još jedan dupli, jedno 'ladno pivo ... i Ti šta piješ.Dva sata kasnije
- Konobaaar... daj neki račun...
