Subjekat rečenica hejtera koji nema hrabrosti da ih oslovi punim imenom, već večito, tokom bavljenja tuđim životima, oslovljava ih sa 'neki ljudi'. Neretko u razgovoru sa onima koje hejtuje, koristi ovu neodređenu zamenicu, da bi mogao slobodno da kaže šta misli, a da bi izbegao sukob, koji mu očito ne odgovara, čim to nije sve smeo u lice da kaže onome ko mu smeta.
-E, ne mogu da verujem kako neki ljudi nemaju osećaj za neke stvari. Mislim, stvarno nema smisla, pa ne igraš sam, majmune, ja mašem, i mašem, i mašem, on neće da baci, pa to ti je.. Strašno!
-Ko to?
-(Ma ti, pičko sebična!) Neću da ih imenujem, ti neki ljudi ne zaslužuju da im izgovaram ime, ali jasno ti je šta pričam?
-Da,da,naravno...------------------------------------------------
-E moj Milutine, kako su neki ljudi seljačine, pa to ti je!
-Što, Radosave, šta je bilo?
-Ma kako šta je bilo! Juče u njivu kad sam bio, budaletina me zamalo ne pregazi traktorom, i to na moju njivu!
-Na tvoju njivu,a? Seljačino jedna, ja sam ti bio na njivu, jesi mi tražio traktor da ti dovezem?
-A..a....pa ne bre, Milutine, nije juče to bilo, nego..nego...prošlu nedelju, kad si ti na pijac bio, nisam ti ispričao..
Nestabilan jezik od kad zna za sebe. Kako smisle novu reč u HAZU (SANU iz Zagreba) ono opet il zajmi iz Srpskog ili bude neupotrebljivo.
Primer 1.
Od februara 1943. zvanično ime vazduhoplovstva NDH se menja od "Zračne snage", na "Bojno zrakoplovstvo". (Recenzija autora: Mogli su ga nazvati i zrakomorstvo)Primer 2.
Imali smo druga u vojsci pre koju godinu. Bejasmo spremni da ga spamujemo na VP. Pa reko da mu pošaljemo nešto originalno (da nije novi broj lista "Dečko"). E nema nista bolje od razglednice sa sahovnicom sa slikom Pape Jovana Pavla II.
Ispisasmo razglednicu i taman da je munemo u poštansko sanduče... kad. Nemoš naći. Ja znam da su mesari nenormalni, ali sanduce u posti imaju. Ma jok. Kad mi se kod vrata zaustavi pogled na mesinganom čudu od dve tone.
Ima kapak ko poštansko sanduče, a na njemu piše "Uložnica". Kakvo monumentalno sanduče, kontam da ni papa u Rimu nema takvo. Sve mi liči na fiskalni restof iz 1941. Ubacimo pismo i rešimo da malo istražujemo:
Uštelamo malo domovinski, pa reko da pitamo narod: "Oprostite, molim lepa, bi ste li se uljubaznili pokazati nam Uložnicu?" (Trpni infinitiv i glagolski predikat! Svaki mesar pomisli da te zna sa telefizije).
Rezultat: Naravno da niko nije čuo za "Uložnicu".
Modifikazija fraze „Jezik brži od pameti“ koja se odnosi na brbljive pripadnike muškog pola, i poručuje da svoju muškost dokazuju na pogrešan način.
M: „Ja kresnuo, ja bambusao... bla, bla, bla... posle sedmog puta sam rešio da je pustim da se odmori... bla... natak’o... bla... preobratio... a da ne pričam da mi je ovoliki (pokazuje).“
Ž: „Mhm. A tuki?“
Nestrucno bontonsko `cuti!`. Ovo je veoma neobicno, jer i kad pricas, jezik je obicno iza zuba (jedino ako ste Englez ili tako neko..)
Svrš za naše novinare, uglavnom iz Blica i 24 sata, koji najviše na svetu vole da objave neku takvu priču, koja neki određeni postotak naše populacije dovodi do mentalne ekstaze jer zaboga, neki najnebitniji stranac, poremećeni Amerikanac koji pešači po Evropi, ili neki opaljeni Japanac koji putuje preko celog sveta biciklom je rekao kako je Srbija do jaja zemlja.
Da zlo bude veće, to nije neki članak koji se pojavi na nekoj žnj strani novina i nije članak koji je veličine dva, tri reda. Oni to tutnu na naslovnu stranu sa sve slikom nasmejanog strendžera koji ni sam verovatno ne može da veruje da je on, potpuno nebitni radnik u perionici automobila u Albukerkiju, toliko bitan da je u nekoj zemlji na naslovnoj strani. Mislim, ajde da je neki poznati batica u celom svetu, da je neki uspešan lik, pa da kažeš, dobro, lepo je pročitati šta on misli o nama, nego neki golja iz neke jebene selendre, kojoj ni ime nismo znali do tada.
Zamislite posle toga kakvo on ima mišljenje o nama. Da je ovo neka uboga zemljica gde oni, veliki Ameri ili odakle god da su, kakvi god da su u svojoj zemlji, dolaze na naslovnu stranu samo ako spomenu obične kurtoazne stvari tipa, klopa je do jaja, rakija je do jaja, žene su vam do jaja i posle ode kući sa tim novinama i pokazuje ortacima uz džoks, kako je on bio baja među domorodcima.
Sve nešto zamišljam koliki bi bol u kurcu osetio američki novinar da štampa šta neki Srbin, koji je doš'o tamo da obiđe Ameriku bicklom, misli o njihovoj zemlji, hrani, ribama i alkoholu. Ni u lokalnim novinama neke najnebitnije selembare u Americi ne bi izašao.
SRBIJA JE DIVNA ZEMLJA I DOLAZIM OPET
Tom KLuni, momak iz Amerike na proputovanju biciklom kroz Evropu, zastao je da uživa malo u čarima neše divne zemlje, a novinarima Blica je odlučio da odgovori na par pitanja samo zato što je potpuno fasciniran onim što je ovde video i iskusio, pa želi to da podeli sa svima.
Novinar: Zdravo Tome. Odlučio si da ostaneš jedan dan duže u Srbiji nego što si planirao. Zbog čega.
Tom Kluni: Pa prvo mi je pukla guma, a onda su mi neki ljudi što liče na naše crnce ukrali bicikl, ali pojavio se Premijer vaše zamlje i vratio mi ga, ali nije zbog toga. Ovde se osećam savršeno. Toliko prirodnih lepota, toliko pozitivnih, gostoprimljivih ljudi, nisam nigde video. Ovo je predivna zemlja.
Novinar: Znači preporučićete Vašim prijateljima da dođu ovde?
Tom Kluni: Svakako. Već sam ih pozvao preko svog Tviter profila i objavio sam na fejsu koliko sam samo oduševljen Srbijom.
Novinar: Hvala. Ima li nešto što bi Vi izdvojili kao posebno lepo ovde?
Tom Kluni: Pa prvo bih izdvojio predivne pejzaže dok sam dolazio do vašeg glavnog grada. Kao sa neke slike su, a onda sam dolazak ovde u grad, koji je kao neki mali Njujork. Pun života, ljubavi, emocija i sreće. Jednostavno sam šokiran.
Novinar: A da li ste malo videli šta Beograd nudi u smislu provoda?
Tom Kluni: Da, da. Preko dana sam bio na jednom mestu i jeo, kako ih vi zovete ćevapčiće i neku salatu, a onda sam jeo i pasulj. Divna jela. Posebno mi se svidela i rakija koja je lepša od bilo kog Škotskog viskija.
Novinar: A šta mislite o ženama u Srbiji?
Tom Kluni: Divne žene, nigde nisam video takve. Nasmejane, prate modne trendove, lepe i razlikuju se od ostalih žena u zemljama kroz koje sam proputovao jer ih krasi neka predusretljivost i neka živina. Ma srpske žene su najbolje. Sada moram da idem, ali jedva čekam opet da dođem. Pozdrav svima.
.
.
.
Tom Kluni: Ej brate vidi što sam izašao u novinama. Naslovna bato.
Džordž Kruz: U jebote, dodaj mi taj džok. Jesi to uradio nešto, spas'o neko dete ili neki podvig si napravio.
Tom Kluni: Ma jok bre. Domorodci k'o da su prvi put videli Amerikanca u životu. Naslovna strana, slikanje i premijera sam video. Znaš kad ću ovde Baraka da vidim. Nikad bre.
Čarli Braun: Koja je to zemlja bre?
Tom Kluni: Sibirija čini mi se, 'bem li ga.
Čarli Braun: Pa 'oćemo da idemo tamo sledeće godine?
Tom Kluni: Ma koji ćemo kurac tamo? Bolje na Havaje da odemo. Dobre pičke, dobra klopa, a i onaj havajski rum izuva. A havajćanke kurve stare, jebu se za deset dolara.
Džordž Kruz: Ma i to što kažeš. Jebeš Sibiriju.
Poslednji trzaj i očajnički pokušaj da probate da odložite neki posao koji vam se ne radi . Zadnja slamka spasa, za koju pokušavate da se uhvatite , nametanjem moralne odgovornosti onom ko vas je na taj posao naterao. Poslednji voz pred sudbonosno "ok počinjem sa radom".
Debeli , nema da se vadiš, DANAS mora da se usisa kuća i očisti prašina! Pet dana me već zavlačiš. Vidi kakav je haos!
Ljubavi, jel danas neki svetac?
Ma i da jeste i da nije NEMA izgovora nego usisivač u ruke!
Dobro, greh na tvoju dušu...
Jezik koji moraš da naučiš, ako misliš da te majstori ne ošišaju ko ovna, i da mentalno zdrav završiš izgradnju kuće.
Pošto je ovo moja sfera, evo par izraza.
Milosave, 'esi kupi'o japije za badžu?
Jesam kume, samo mi fale dve fetne, da ih vežem za venčanicu.
Nego, 'de si metuo klanfe, treba da povežem rogove.
Ene ti pod šišom do zadnjeg kalkana.Rogovi/Japije = Krovne drvene grede
Badža = Istureni krović na krovu, obično sa prozorom ili svetlarnikom
Fetne = drvene grede manjeg preseka
Venčanica = Horizontalna glavna drvena greda
Klanfe = Zamena za eksere pri spajanju greda
Šiša = Donji deo krova koji se vidi
Kalkan = Bočni zid na kojem leži krov
....
Jezik prostackih zamenica.U pomenutom jeziku se ne moze naci zamenica koja se ne dovodi u seksualnu konotoaciju.
Mile:E aj zatvori jebeni prozor,duva mi nad glavom....
Zile:E,pa ako TI duva,onda cu da zatvorim!
____________________________________________________
Mile:Ajde,molim te,gurni malo ka meni ovaj deo,da namestim lanac(na bajsu)....
Zile:Evo,guram GA(naglasava se ova rec) ka tebi!
Ako je francuski idealan za udvaranje i zavodjenje, ruski za poeziju, nemački je stvoren za porniće. Hard-core porniće i ništa više. Nekome ko ne razume jezik, "Ich liebe dich" izgovoreno iz usta jedne Nemice će pre delovati kao dodji i rasturi me od seksa nego volim te, kakvim god tonom i naglaskom da je izgovoreno..
Pronadjite pornićarski izraz:
- Meine Gesäß ist heiß, bitte pause sie!
- Meine flasche ist kaput, ich bin traurig!
- Ja, schnel! Das ist krankenwagen! Krankenwagen! Schneeel!
Predmet u mnogim srednjim školama koji predstavlja jedan od najvećih problema za učenike. Iako kažu da je to mrtav jezik svaki profesor će to da porekne, i kaže da će vam biti preko potreban. Ima gramatiku koju nigde drugde nećeti videti (pet deklinacija po kojima se menjaju imenice i pridevi, naravno za svaki rod drugačije, minimum po deset izuzetaka), ali može se naučiti.. Dok ne krene da vas izluđuje, ako imate profesorku kao ja.
Nedelju dana pred pismeni (23:47) :
Već sat vremena čitam lekciju u kojoj se bore Gali i Nervi na 7 strana, vidim u svakoj drugoj rečenici drugačije značenje. Zaokružujem različitom bojom svaku vrstu komparacije prideva, podvlačim ponovo različitim bojama vremena, crticama odvajam osnove, nastavke za aktiv i pasiv. Vidim nema više ni kikirikija, spava mi se.. Rešim da se probudim u 6:20 i završim poslednje dve strane..
(00:20)
Sklapam oči, još uvek mi se pred očima gađaju toljagama Gali, Nervi pale utvrđenja.. Prevrćem se jer ne mogu da zaspim, vrat mi se ukočio jer sam cele nedelje sedela pored prozora u školi. Nekako se namestim i zaspim.
Jutro (07:38)
Auu, budim se, pogledam koliko je sati, izlećem iz kreveta, navlačim prve farmerice i neki duks nosim one papire sa stola sa prevodima, zbirke iz matematike i fizike i trkom odlazim u školu.
08:03
Ulazim na čas, kao baksuz latinski.. Profesorka me pita zašto kasnim i da odmah uzmem na tabli da napišem šta mislim o ovom jutru, naravno na latinskom. Kreće već koja je deklinacija DIES, DIEI, m. Nekako i prođe čas, nismo stigli do poslednje starne koju nisam prevela. Podseća naravno da je pismeni sledećeg časa i tako oduzme ceo odmor.
Par dana pred pismeni:
Par nas piše rečnike, drugi kopiraju, treći kupuju one velike debele, neki unapred zakazali Kopaonik i Zlatibor a ostali imaju opravdanja ispisana za taj dan.Pismeni:
Rečenice detaljnije nego članak o kući Jelene Karleuše .
"Oružje Nerava je bilo složenije nego galsko, imalo je oštricu od gvožđa koja je bila pričvšćena kanapima na borovu ili hrastovu lepo izrezbarenu motku"Veče posle pismenog:
Svi slave, počinje raspust uskoro, pola ljudi oko nas pripito i mi im prepričavamo naše utiske sa pismenog i kažu nam ajde recite nam na latinskom nešto. I mi krećemo.. E tada se treba zapitati da li ste normalni kada i pola tri vi možete da promenite imenicu vođa (DUX, DUCIS, M).
Nekada jedan od jezika koji se koristio u međunarodnim dogovorima između evro-azijskih sila, a danas jezik koji se koristi za sporazumevanje između pripadnika nacionalne manjine u državi Srbiji.
"Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?"
Ne uzimajte tudju reč u svoja usta. Uzmeš li tudju reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potudjio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrdji grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.
Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.
Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.
Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešce na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gde se jezik tare o jezik drugog naroda.
Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kadgod se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su kao dve vojske u bici na život i smrt. Dok se god u toj bici čuje jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposle se čuje samo jedan jezik. Bitka je završena. Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod.
Znaj, čedo moje, da ti bitka izmedju jezika ne traje dan dva, kao bitka medju vojskama, niti godinu dve, kao rat medju narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena kao za čoveka tren ili dva. Zato je, čedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda.
Covek nauči svoj jezik za godinu dana. Ne zaboravlja ga dok je ziv. Narod ga ne zaboravlja dok postoji. Tudji jezik čovek nauči isto za godinu dana. Toliko mu je potrebno da se odreče svoga jezika i prihvati tudji. Čedo moje milo, to je ta zaraza i pogibija jezika, kad jedan po jedan covek počinje da se odriče svoga jezika i prihvati tudji, bilo što mu je to volja, bilo da to mora.
Jezik je, čedo moje, tvrdji od bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrdjave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slusaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedodirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka dobro zadju po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gde odzvanja nasa reč, gde se jos glagolja i gde se jos, kao stari zlatnik, obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa ce se tako osvojeni deo zemlje i narod opet vratiti, kad tad vratiti, svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.
Zapamti, čedo moje, da svako osvajanje i otcepljenje nije toliko opasno za narod koliko je štetno za naraštaj. To može štetiti samo jednom naraštaju, a ne narodu (misli na drzavu jednog naroda pr. E. G.). Narod je, čedo moje, trajniji od naraštaja i od svake države. Kad tad narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik, čedo moje, jezik je ta voda, uvek ista s obe strane brane, koja ce kao tiha i moćna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otačastvo i jednu drzavu".
Ovo je poruka Sv. Simeona našem narodu na njegovoj samrti i ovo je njegova definicija a ne moja zato bi vas molio da ovu definiciju NE OCENJUJETE NEGO CELU PROČITATE .
A mi i dalje kulirajmo i hejtujmo...... imaće nas i dalje ali nećemo biti ni svesni toga kad postanemo nešto drugo.
Jezik koji kada se uoči njegova pisana forma, stvara utisak da je pisac zapravo pijani epileptičar koji je nekada radio u pilani, a kome ne radi (ili periodično radi) space na tastaturi.
Fyddan nhw ddim ond yn cysgu pan fydd angen. (Da, ovo je prava rečenica!)
Da ne zaboravimo i naselja: Llanfairpwllgwyngyllgogerychwyrndrobwllllantysiliogogogoch, Ynysgynwraidd, i ostala
Narod je poriknjavao pre 2000 godina ali jezik je i dan danas živ, misteriozno. Predmet koji pomera dupe svim đacima gimnazija iako je beskoristan ( osim u medicini i pravu ). Uglavnom su rečenice koje se uče iz tog latinskog prešle preko granice razuma,cik pogodite, i dalje se izučava u gimnazijama zajedno sa rečenicama tipa : "Pešadija ide prva sa kopljima" i "Ribari vade ribu mrežama iz mora"...
Đak : Dederit mihi panem!
Prodavačica : Sta bre?
Đak : Daćete mi hleba!
Prodavačica : Aha tako reci evo..
Još jedan dokaz da ne možete hleb kupiti sa znanjem iz latinskog jezika.
Ovaj pojam se često dovodi u vezu sa nekim tehnikama ljubljenja, što je pogrešno. Tačna definicija glasi "lajava". Lajava je ona žena kojoj jezik palaca kao u zmije.
Najbolji način da se dogovorite sa sestrom/bratom a da vaša baba ne provali o čemu pričate. Najčešće se koristi engleski jezik, jer retko koja baba zna engleski... U njeno vreme se to nije ni učilo.
Ja: Mina, I'm going with Nikola to play PS3. You tell Grandma that I'm going to learn with Nikola in library.
Mina: Ok, i will tell her.
Baba: Šta se domunđavate vas dvoje?!
Ja: Ništa bre, obnavljamo gradivo iz engleskog.
Baba: Jes', ti misliš ja sam luda! Će' letiš napolje iz kuće!
josh jedan fenoomenalni crnogorski izum posle deset crnogorskih zapovesti
to je u stvari srpski jezik sa ijekavicom.juche je uveden i crnogorski pravopis s dva nova slova sj i zj.zbog chega je to uvedeno niko ne zna tachan odgovor
bilo je planova da se i druga slova promene ali se od tog odustalo jer bi to znachilo da bi crnogorci morali preuzeti primat u pravljenju tastatura
shto i nije problem za ovaj radni narod,ali su odustali da se ne bi bespotrebno umarali
la langue française...
veoma lep, i milozvucan jezik cija je najkarakteristicnija odlika ono "francusko", kotrljajuce R, pa je verovatno zbog toga i prozvan jezikom ljubavi...
mnogi srpski srednjoskolci ga uce, ali, iako mnogi imaju petice retko ko zna da sastavi dve recenice na francuskom...
moj ortak je jednom prilikom zeleo da ispadne smeker, pa je devojci rekao da zna francuski :) kada ga je zamolila da joj prica na francuskom, on je poceo da brblja testove iz skolskih lekcija, koje nikako nisu bile romanticne, ali njoj je to lepo zvucalo :)))
Studenti. Ima ih raznih. Svih vrsta, oblika i boja. Oni studiraju. Neki 4, neki 44 godine. Neki se zajebavaju, neki ne.
E sad, gotovo svima se dešava da padnu ispit. Razlozi su brojni. Posle padanja, na scenu stupa junak ove priče. Matorac iz okruženja. Baba, deda, ujna, komšija, vozač tramvaja, prodavac krofni. Ljudi koji su od fakulteta videli maskimum dvorište. Možda zgradu, na slikama. Kada kažeš indeks oni pomisle na Davorina Popovića, a kolokvijum im zvuči poznato, kao klincu od 3 godine endoplazmatični retikulum. Moguće je da su i upoznali nekog profesora, na pijaci ili u domu zdravlja. Od škole imaju neki brzojebačku ili srednju metaloglodačku. Ali da postoji faks za kenjanje drugima, diplomirali bi u roku sa prosekom 11.
Oni su generali posle bitke. Sve najbolje znaju. Zašto nisi naučio onaj zadatak od 4 strane? Zašto nisi naučio onih 50 strana knjige od 1000 strana? Zašto, koji kurac?! Sram te bilo, oni bi to za doručak, uz kafu, ratluk i ogovaranje prolaznika sa komšikom. Oni bi taj faks spičili ko Mesi odbranu ČSK-a. Lagaeze je to, kako ti nisi u stanju da to zavrišiš i uradiš?! I onda kada raspali, oronuli, zarasli student pita velikog genarala pukovnika šta je on završio, dobija odgovor u vidu mrmljanja, nešto kao matori iz klipa, ja sam neki veliki drmr.
