Algoritam upoznavanja sa drugim osobama vidno starijim od tebe koje ti nikada u životu nisi video.Uglavnom su to ljudi koji su te videli kad si se rodio i to je otprilike to.Iz nekog nepoznatog razloga imaju neverovatnu želju da te izljube za sve pare,i da se slatko ispričaju sa tobom.

Nekada davno, u dalekoj, dalekoj galaksiji...

Besneo je rat između Imperijalnih Kontrolora i Švercerskih Pobunjenika. Imperija je poslala horde Fluoroscentno Zelenih u sve krajeve svemira u nameri da suzbije otpor Švercera. Šverceri su pronalazili nove metode u borbi i razvili nekoliko vrsta boraca....

Striptizeta

Ne odvaja se od šipke sa aparatom. Po ulasku u autobus hvata pol-poziciju uz šipku za koju se drži jednom dok drugom rukom drži kartu spremnu da uleti u aparat u deliću sekunde ako se "Zeleni" pojave. Ponekad će da sedne ako je slobodno mesto pored aparata iako je to često rizik koji ne može da priušti. Osmatra, spreman da repetira trudeći se da ne izgubi razum.

Portir

Prepoznaje se po tome što se ne odvaja od vrata kako bi izleteo u slučaju opasnosti. Pogled mu je usmeren u pravcu sledeće stanice a radar uključen na "zeleno". Ako spazi Fluoroscentne izlazi i čeka sledeći autobus. Nekad ga preseče lažna uzbuna pa u sebi jebe majku klincu u drečavo zelenoj jakni.

Kratkoprugaš

Ne beži od "Zelenih" već im u lice sasuje ono čega se ovi najviše boje: "Idem jednu stanicu". Zeleni će da kenja neko vreme ali Kratkoprugaš mirno izlazi na sledećoj stanici praveći se da mu je ona odredište.

Nemanja

Mudonja. Ratnik koji nema ništa kod sebe.

U svakom kraju postoji po nekoliko njih. Ali uprkos istim interesovanjima, GPS babe nisu poznate po dobrim međusobnim odnosima. One su maheri u snalaženju po gradu na kratkim relacijama. Specijalizovane su za iste trake: do Doma zdravlja ili pijace. Niko ne zna sve moguće putiće, prečice, i načine izbegavanja gužve u jutarnjim časovima kao sto to znaju GPS babe. One su bolje i od GPS uređaja jer se nikada ne kvare, i u trci sa vremenom uvek su one pobednici. Ne daj Bože da vam se desi da stanete na put nekoj od njih na semaforu (čekajuči da se uključi zeleno za pešake) ili u gradskom autobusu (čekajuči da autobus prvo stane pa da tek onda izađete), jer se od količine hejta koje će osuti po vama otarasiti sporije nego vudu magije. One su najbolji vozači, a da nikada nisu sele za volan. One to mogu i sa suvozačkog mesta.
Ali mogu GPS babe biti i od koristi. Ukoliko kasnite na posao, a idete u pravcu pijace, budite velikodušni prema komšinici, povezite je kada vam je već usput. Skratiće vam put za 10-20 min, garantovano*.
*sitnim slovima: U garanciju nisu uključeni očuvanje psihičke stabilnosti i sluha na desno uho.

Da je ljubav surova, vecina nas je vec mogla da iskusi i shvati, a evo jednog od mnogobrojnih primera:

Potprašiti pete. Uhvatiti šturu, pobeći sa lica mesta u slučaju frke.

Iritiraju me mnoge moderne stvari, od šiptarske dijaspore što se propevala po MTV-u do avokado tosta i Bake Praseta. No pobedu ipak odnosi navala šamana, doktora prirodne medicine i sličnih Braco sa Srebrnjaka majstora u današnje vreme.

(Neću da spominjem koronu, nastavite čitati)

Količina tih vampira, prodavaca zmijskog ulja i ubazda što kidišu na novčanike očajnih, bolesnih ili beznadno glupih je nerealna. No ono što me više čudi je količina ljudi spremnih da poveruju u takvu nenašminkanu gomilu govana koju ovi isporučuju. Od lečenja autistične dece varikinom do usmjeravanja golog dupeta u pravcu sunca kako bi pokupili kOZmičKe zRakE.

I to vam preporučuje šaman Lemur, nekoć vodoinstalater iz Paraćina, dok nije doživeo božansko prosvetljenje, visoka svećenica Sunca i Meseca pod imenom Ava Garda iz Šapca (bivša vašarska pevaljka) te slična žgadija s koca i konopca. Kidišu na vas protokolima, viskovima i mističnim energijama. Oni su tu da vas izleče, za zanemarivu sumu. Metodama nepoznatima buržujskoj zapadnjačkoj medecini.

Smrtno bolesne donekle i razumem, očaj je očaj. Mlako bi govno ljudi popili, za šansu od 0,5 % da će im pomoći. Ove ostale, što ih takvi šamani pelješe, ne razumem i njih ko jebe. Pare i nisu za budale.

Idemo. Kurac, pička, sisa. Ok, to bi bilo to što se tiče lajkera na prvi pogled. Sad samo da se pobrinemo i za one koji pluseve lupaju na drugi pogled...kurac, pička, sisa...U redu. Prelazimo na definiciju.

'Rezon' je reč francuske kulture i romanskog porekla i znači 'razum' ( franc. 'raison' ), mada se u nekim specifičnim prilikama može prevoditi i kao 'razlog' ( engl. 'reason' ). Jedna je od najpopularnijih i najranije prihvaćenih reči u našem slengu u kojem se odomaćila još davne 1917-te godine kada su teškom mukom pritisnuti vojnici nesrećne i prognane Srpske vojske bili primorani da dele rovove ( ako ne i nešto ozbiljnije ) sa pripadnicima francuske armije u Prvom Svetskom Ratu. Naime, plašljivim Francuzima nikako nije išlo u glavu nerealno iskakanje srpskih vojnika iz rovova i ludačko jurišanje u pravcu krsta na jebenom nišanu neprijateljskog teškog mitraljeza te su ovaj potez svojih balkanskih saboraca nazivali 'nerezonskim' tj. NERAZUMNIM. Doduše, hrabri Srbi ih nisu zarezivali ni 5% već su stizali čak i da ih pljunu, onako, šlajmaricom preko polja, uveliko već prešavši pola razdaljine do neprijateljskog rova. Elem, i dan-danas se svaki nepromišljeni, bezrazložni i, na bilo koji drugi način, neopravdani čin naziva 'nerezonskim' dok se njegov antipod definiše kao 'rezonski'.
A da smo slušali Francuze možda ne bismo imali zemlju. E, jebiga...

Izraz koji gej/lezbo/bi osobama predstavlja poslednji tračak nade nakon stresa koji prežive kada ugledaju onu-osobu-njihovog-pola-na-koju-se-odavno-lože kako se krlja sa nekom-tamo-random-personom-suprotnog-pola.

Fanatični obožavalac tuče, trepanacije lobanje pivskom flašom i krljanja pesnicama pod dejstvom alkohola.

Čovek kome azil ne bi smela da pruži ni Švajcarska, kome je velikom poveljom sloboda i prava čoveka zagarantovana giljotina u stilu Luja VI.

Psihić nad psihićima. Onaj zbog koga žensko dete ne bi pustio ni u samostan pored koga prolazi put kojim će ponekad proći ovaj primerak ljudskog roda.

Povod za tuču nije potreban - tuča se sa njim jednostavno - desi.

Interesantna kreatura, najčešće za volanom bilo kojeg Golfa, stare Bembare, ili iole snažnijeg Fijata, koja ima konstantnu želju za preticanjem i velikim brzinama na gradskim ulicama, a koji do cilja stiže istovremeno kao i kulišići, koji voze laganeze.

To je onaj lik koji me rano ujutru na prvom semaforu u Munzeu, iz ko zna koje trake iseče i nabije se tik ispred, kako bi on bio prvi na semaforskoj crti. Po paljenju zelenog svetla, munjevitom brzinom gubi se u magli, ali samo do sledećeg semafora, koji mirno prolazim i pretičem ga, jer se prilepio uz gospodina koji skreće levo. Posle par trenutaka, gradski Fanđo me još jednom pretiče, pa dok se isključujem na auto-put, primetim da je ponovo iza mene, jer se spoljna traka sporije uključuje, te Fanđo biva zaglavljen i zagrađen. Širina auto-puta, ah divote... Mirne duše povećavam brzinu na 120, ali ne lezi Vraže, evo ga ponovo naš Fanđo. Cik-cak metodom koristeći sve tri trake, uključujući i zaustavnu, a bez korišćenja migavca, prelazi znatno duži put od ostalih učesnika saobraćaja, koji se kreću pravolinijski, ali svakako uspeva u svojoj nameri i gubi se u daljini. Izlazi kao pobednik u ovom najdužem pravcu gradske piste. Ene! Evo ga sad na semaforu u Ustaničkoj tik pored mene. Opet baja turira svog Golfa Trojku. Ništa, ovoga puta ja skrećem levo, dužim, ali mirnijim putem, dok njemu, koliko vidim, malo napred maše cajkan, sa misijom da mu otkine po koju somundaru.

Izraz izgovoren od strane zaluđenika iz matematičke gimnazije u momentu kad uoči neodoljivu ženku.

Čuvena škola za najbolje od najboljih. Za elitu. Škola čija je selekcija brutalna i samo oni koji su najbolji u tome mogu da je pohađaju, a samo oni koji su istrajni i nikada se ne predaju mogu da je završe. Od njih, jedan bude najbolji. I on je Top Gan.

Top Gan je osnovao Enver, nakon gledanja istoimenog filma sa Tomom Kruzom, a ime škole nastalo je od engleske reči "top", što znači najbolji i "gan", što je skraćenica od reči ganci, koja je postala zabranjena pojavom izraza Romulanac.

Da bi se pristupilo ovoj školi potrebno je da se ima mnoštvo talenata, od razlikovanja vrednosti sirovina, preko samog nalaženja izvora, tihog otuđivanja, ali i sposobnosti da se samo od osnovnih, lako dostupnih materijala, napravi pobesneli maks vozilo koje mora da služi i za borbu i za beg.

Pitomac koji završi Top Gan obuku dobija sredstva da snimi album u kom god muzičkom pravcu želi, dens ili narodnjak, kao i dozvolu vrhovnog poglavara Džilasa da formira svoju favelu gde god poželi i dobija na poklon nekoliko moćnih artifakta kao što su dres Roberta Karlosa, vlas sa Šabanove perike i album Majkla Đeksona, Triler, koji su centralni deo svake favele.

Devojka, koja neiskusnom muškarcu služi kao odskočna daska u jebačkoj karijeri, drugim rečima služi za kaljenje. Prva koja daje do znanja smorenom nesiguriši, da zapravo postoje frakcije unutar ženske populacije, koje ga smatraju jebljivim. Sama po sebi, ne mora obavezno biti fufičasta, već samo devojka, dovoljno odlućna da zentari od muškarca konkretno pridje, i dokaže mu da pička nije isključivo robna marka, koja se za tokene kupuje ispod Plavog mosta. U većini slučajeva, ona je već zajebani nindža, koji svog novog "Bubilija", smatra za poslednjeg samuraja, dok on nevešto skriva da je zapravo još uvek mali Naruto. Njen izlazak na pozornicu njegovog, šljokanjem ispred radnje, 245im obrtanjem "Diablo Dvojke" i drkenzijem na ilustracije iz TV revije, savršeno ispunjenim životom, zna da izazove pomešana osećanja, koja se sastoje od oduševljenja, zenta i neverice.

Pre nego što od njega napravi jebača klase Rona Džeremija, mladić mora da prodje trnovit put, preko svih onih nepisanih pravila u vezi, formalnosti i koještarija, koje nam je društvo nametnulo u vidu prepreka za ostvarivanje cilja, besplatnog jebanja. Nije lako Bebanu Goluboviću da se pravi Brando. Treba znati znanje, a on ga nema. Žvakokrljačke sposobnosti su mu ravne veštinama Bore Djordjevića u suzdržavanju od alkohola, jer jedino što je za života poljubio, bila je Slobina slika, onda kad smo "pobedili" 99te. Boji se da kaljuša ne namiriše amatera i pobegne u pravcu iskusnih. Postoje dva scenaria kojim se film sa kaljušom može završiti. Prvi je zentanje, pičkopaćeništvo i odustajanje od plasiranja loptice u finalnu rupu. Drugi scenario nosi sa sobom konfrontaciju, rizikovanje par blamaža, sve u cilju nadogradnje jebačkih veština i samopouzdanja.

Domaća ljuta koja se iznosi pred dragog gosta neposredno po dolasku istog u kuću. Normalno, pre nego što dragi gost i surdukne tu tradicionalnu čašicu srpstva ( sa ukusom šljive, kasjije, dunje ili nečeg petog ) u grlo, domaćin je obligatoran da objasni origo superbia pomenutog alkoholnog pića, naglasi da je, NAŽALOST, ostalo još samo jedno ''malešno bure'' istog i da pre samog momenta ispijanja dva-tri puta značajno omiriše taj, bar njemu, toliko nostalgičan buke. Dočekuša se, tradicionalno, NE ODBIJA osim u slučajevima ako je ponuđeni/a beba ili je tek poš'o/la u školu. I možda Francuzi imaju vina i silne fakultete gde školuju buduće vrsne enologe, i možda bez greške znaju koji jebeni sir ide uz koje jebeno vino iz koje jebene godine, ali...TAJ pogled i taj zamišljeni izraz lica jednog Srbina dok gustira rakiju, dok se priseća svoje prošlosti, porekla i nasleđa, dok s mislima zagledan u pravcu Kosova vizuelizuje ruku Miloša Obilića kako u nezadrživom naletu zabada bodež i para debeli trbuh turskog sultana Murata i tako zauvek menja istoriju naroda srpskog, dok u duši nazdravlja svim golovima i trojkama u poslednjoj sekundi protiv ''lijepe njihove''...to se u visokim školama ne može naučiti. Uzdravlje!

NJEMU:

Veza. Ekskluzivan način da ostatku sveta poručite koliko ste zrela i odgovorna ljudska jedinka...a, pre svega, kako imate redovan seks. Ovo potonje je, razume se, jedan od ljućih mitova u istoriji civilizacije homo sapiensa a vi ste se upravo krvnički ugrizli za donju usnu. Istina je, zapravo, da ste zreli i odgovorni onoliko koliko biste bili i van veze (dakle, u onoj meri da iznamljeni film umesto sa tri, vraćate sa dva dana zakašnjenja) a da je "redovan seks" toliko redovan da je već polako počeo da se gubi u magli između redovnih jutarnjih erekcija i neredovnih onanija na lik i delo gospodične Olsen, znači bacite pogled, nećete zažaliti. Sve u svemu, nalazite se u nekoj vrsti začaranog kruga, svojevrsnoj mišolovci za dušu i muda, a očiglednog izlaza nema, tipa, kao onomad kad ste se na Maretovoj svadbi solidno ucvrcani optimistično uhvatili u krajiško kolo i sledećeg jutra se probudili u neidentifikovanom jarku sa izmeštenim unutrašnjim organima i iščašena oba jebena ramena zgloba. Pritom ste i žešći pičkopćenik. I baš u trenutku kada držeći je za ruku na putu ka pekari "Hleb&Kifle" po integralnu rol-viršlu za 189 dinara pomislite "Šta, nije ni drugima ništa bolje, nije veza samo med i mleko..." - BUM!, ispred pomenutog zdravstvenog objekta nalećete na sumnjivo iskeženu nepoznatu osobu muškog pola sa kojom se vaša lepša polovina upušta u jednako sumnjivu interakciju, čini se, sumnjivo intimne kakvoće. Vi bivate predstavljeni ovlaš, retroaktivno, možda čak ne i uopšte (mislim, ipak ste vi njen JEBAČ a ne tamo neki levi!) i čitava neprijatnost se završava njihovim (predugim) zagrljajem i oporim mirisom friške mokraće koja se sliva niz vaše obraze. "Ma, drug iz vrtića, nismo se videli sto godina..." njen je blagoglagoljiv refren koji ponavlja a vaša karta za izlaz iz tog limba. Tojest, ako niste pičkopaćenik, je li...

NJOJ:

Veza. Jedinstven način da svetu oko sebe pokažete koliko ste zrelo i odgovorno ljudsko biće, odnosno žena...a, pre svega, da ste u stanju da jednog muškarca zadržite kod sebe duže od produženog vikenda. Ovo potonje je, logično, čist mit savremenog čovečanstva a vi ste upravo brecnuli na pretpostavljenog. Istina je, ustvari, da ste zreli i odgovorni koliko bi bili i da ste van jedne emotivne veze (dakle, nošenje tampona i kondoma u neseseru se svelo samo na nošenje tampona a kako ovo drugo držite u noćnom stočiću pored kreveta za kad "ovaj navali") dok je "zadržavanje muškarca na duži period" nuspojava vaše nesigurnosti u samu sebe, teranja inata ženskom roditelju i pomirenosti da je Vanja Udovičić ipak nedostižni otac vaše ćerkice Atine-Magdalene. Bilo kako bilo - nalazite se u nekakvoj sopstvenoj verziji vrzinog kola, usamljeni a željni samoće, zadovoljeni a željni kurčine...i sve podseća na ono kada ste se na Svetlaninoj svadbi muvali sa klavijaturistom i jutro sledećeg dana dočekali slažući kablove od pojačala i jebenog Korg Tritona. Pritom ste i klasična kompleksašica. I baš u trenutku kada držeći ga za mišku na putu do "Taš" kladionice da uplati singl na Liverpul (jebeno opet) pomislite "Šta, nije ni drugima nešto bolje, nije veza samo fun, fun, fun..." - BAM!, na okuki ispred narečene lokalne institucije maltene se sudarite sa sumnjivo obdarenom nepoznatom pripadnicom ženskog pola sa kojom vaša jača polovina namah započinje jednako sumnjivo komunikaciju, čini se, sumnjivo odabranim rečima. Vi bivate predstavljeni jedva, polutiho, sramotno (mislim, ipak ste vi njemu DEVOJKA a ne neka tamo leva!) i čitav susret se završava njihovim (nedozvoljenim) zagrljajem i odvratnim smradom njenog jeftinog parfema na njegovom vratu. "Ma, ortakinja iz vrtića, nisam je video još od detinjstva..." njegovo je govnarsko objašnjenje uz tu sliku a vaša karta u jednom pravcu iz tog apsurda od veze. Tojest, ako niste kompleksašica, je li...

Mesto odakle, pouzdano, dolazi kiša ili bilo koji drugi atmosferski kijamet.

Improvizovani vetrokaz.

Šta reći? Odakle početi? Sa koje strane prići ovom neobičnom i u svakodnevnom životu sve učestalijem terminu, a istovremeno ostati objektivan u sagledavanju elemenata koji ga čine? Elem, neko mlađi i hrabriji bi se možda drznuo kazati kako je reč iz naslova produkt biblijski neverovatnog talasa gejštine kojim smo zapljusnuti još od pre skoro pola veka pa tako iz dana u dan, ali bi ta definicija samo ovlaš dodirnula obrise onoga o čemu se ovde radi. Da je naslovni pojam "ogavna izmišljotina voluminiziranih predstavnika stanovništa planete Zemlje" - to bi već bio nešto precizniji pokušaj kategorizovanja pomenute anglo-saksonske pozajmljenice, ali bi i on ostao nedorečen i nekompletan. Međutim, ukoliko bismo se opredelili da pođemo u pravcu "savremene alternative talentu" i "peškiraste posledice globalnog zagejavanja", cenim da bi se verovatno - i to samo "verovatno" - većina vas složila sa tim i takvim opisom. Što ne znači, Bogu hvala, da je bilo kome od vas pomenuta pojava imalo privlačna. Tome se, doduše, barem nadam...

Bilo kako bilo, mogao bih ja o ovome da njamke, siguran sam, na jedno šurnaest i kusur strana, sa istorijskom jebenim osvrtom na celu priču, uz izjave žrtava, svedoka i Boška Jakovljevića, ali...idem večeras u dgra na neku do jaja žurku, moram da se skockam da bih bio cooooool. Kužiš?

Apsolutna sredina ljudskog postojanja koja teži ekspanziji u širinu ili dubinu. Nema plusa i minusa, nema pravilnog i nepravilnog kretanja, tačnog i pogrešnog smera - jedino putovanje u zagrljaj horizontima. A kada shvatiš da smisao nije u stizanju već u samom putovanju, onda u velikoj meri možeš biti siguran da na kraju nećeš imati zbog čega da se kaješ, ne jer usput nećeš posejati pogreške, već iz razloga što te na kraju čeka ono za čim si oduvek tragao i što će u svakom slučaju izgledati daleko drugačije nego što si zamišljao - TI.

Početak velikih ljubavi u mnogim filmovima.