Vozač bilo kog zastavinog vozila.
Ko je imao privilegiju da sedne u jugića,sto dvajes osmicu,keca ili fiću vrlo dobro zna o čemu govorim.
Postoje "uobičjeni" zvuci,na koje je apsolutni sluhista navikao,i na koje ne obraća pažnju.
Sem kad ih ne čuje.
Onda nešto ne valja!

Odavno je poznato da su španske sapunice opasne kako po mentalno zdravlje mlađe populacije, tako i po kardiovaskularni sistem onih starijih. Ako jednu te istu seriju pratite uporedo na dva razlicita kanala, a uz to ste i nepismeni (to nekako ide jedno uz drugo ko punđa i klempave uši) onda je mogućnost da će te dobiti srčku neminovna. Ovu tezu ću da potkrepim i događajem koji se desio poodavno u mojoj familiji, a upitanju je bila serija Usurpadora...

U davnim vremenima kada je žensko međunožje bilo veoma zajebano za videti a kamoli uraditi nešto ozbiljnije povodom istog (tipa, proniknuti ili tako štogod u pravcu tom; prim.pesn.), džentlmenska terminologija za "čeljade sa matericom" koje je već dovoljno odraslo da bi joj pomenuta (materica tj.) za nešto i poslužila. Gospođica sa slovom G niže sebe. Mlada dama sa potencijalom. Stasala.

Elem, nešto prostiji čovek bi možda naslovnu kategoriju definis'o i sa "počela da krvari", ali zadržimo se u daljem tekstu na nivou vokabulara koji bi ipak daleko više pristajao ljudskim primercima koji su živeli u vremenskom kontinuumu u kojem je slavjanoserbski bio opštepoželjan način sporazumevanja prilikom ugodnih sedeljki, večerinki i ostalih salonskih hepeninga sa obaveznim fortepianom međ' naslednim stilskim nameštajem.

Sve ovo, naravno, nedvosmisleno stavlja jednu gospodičnu u provinijenciju gradskog - i isključivo gradskog - života, a s tim u vezi stoji i apsurdno niska statistika priraštaja stanovništva u odnosu na onu pri "seoskim uslovima razmnožavanja". I dok je po selima ženama redovno letelo perje jerbo su ih normalni muškarci čerupali kako i gde su stizali (je l' jeb'o nekad neko od vas u senu, ždamo?), u varoši su gospoda čitala jebenog Bajrona, išla da pogledaju najnoviju - mada prethodnim uvek neobičnu sličnu - komendiju od Stevana Sremca i onda odlazila u vizitu kod milostivih matrona, prečasnih sudija, visokočerstvujuščih profesora i inih, kojima je svima bilo zajedničko to što su imali mladu pičetinu kod kuće koju su ovi prethodni iskali da nataknu. Da, da - to su bila ta vremena kada su prostitutke, sobarice, kuvarice i eventualno dadilje najviše doprinosile psihičko-fizičkom sazrevanju jednog dečaka u odraslog čoveka, sa prilično ogromnim akcentom na ovo fizičkom.

Ako ni zbog čega drugog, neka im je onda u to ime - VEČNA SLAVA!

Glavni glumac naravno Amerikanac (koga nikada ne glumi Američki glumac), dobar dečko koga je čukundeda (kinez naravno) naučio najzajebaniju borilačku veštinu (naravno za samoodbranu).
Na početku filma mu se obavezno dešava neko sranje, (pogine mu keva, ćale, sestra, deda, kanarinac ili nekada svi zajedno) zbog čega on odlučuje da se prijavi na turnir u nekoj vukojebini u Aziji da bi se osvetio i plus zaradio neku kintu.
Prvi dan se obično pošiba sa nekim bradatim kamiondžijom u kafani a posle i zgotivi sa istim i postaju najbolji ortaci, on inače gine u polufinalu od branioca titule po ko zna koji put.
Na turniru obično učestvuju neki Kinez koji oponaša neku životinju (majmuna ili zmiju najčešće), Brazilac koji naravno zna kapueru, debeli Japanski rvač, jedna vrh riba...
Put do finala je lak, a u finalu ga čeka branilac titule koji ima 2,34 i 180 kg, dugu kosu i zajebanu bradicu, zna 3 nožne i 8 ručnih tehnika šibanja i naravno je na domaćem terenu.
Samo finale traje pola filma, veliki Nepalac ga šiba 20 minuta, 6 puta je padao na zemlju ali pri poslednjem padu ima fleš bek i seća se zbog čega je došao na turnir, ustaje i iz 3 udarca obara protivnika u prašinu i osvaja turnir. U hali delirijum, domaća publika navija za njega, on hvata najbolju bicuri i odlazi u pravcu zalaska sunca.

Epitet gola koji je postignut na jeftin način, zaslugom nekog buga ili errora. Ukoliko ipak dođete do pobjede na šupački način, rezultat je analiza statistike od strane vašeg protivnika.

Vrsta odjeba ultra jakog naboja čiste mozgo-jebačke energije skupljene u jedan mali snop nenadjebljivog zraka koji služi da ozrači nesrećnika, posle kojeg dotični (koji je u većinu slučajeva smrad) ostaje kreativno-ogoljen/obogaljen i ono što je najvažnije razoružan.
Naziv zakop potiče od njegovog načina delovanja na žrtvu koja nakon izlaganja, psihički izbačena iz koloseka, traži lopaticu da se sa njom zakopa.

Početak navijačkog slogana sa više završetaka, a samim tim i posledica. Praćen je ritmičkim poskakivanjem i skandira se uglavnom na sportskim takmičenjima, a ponekad i na političkim skupovima, mitinzima ili kontra-mitinzima.

Varijacija je mnogo:

... Cigan

Večiti derbi. Skaču momci i devojke u crno-belom. Za to vreme, momci i devojke u crveno-belom nepomično stoje, zvižde, pokazuju srednji prst i/ili golo dupe u pravcu iz kojeg dolazi buka, a i sami se dernjaju se na sav glas spominjući bližu i dalju familiju svim pripadnicima protivničkog tabora. Ostali - prijatelji sporta, pokušavaju da se skoncentrišu na ono zbog čega su i došli na utakmicu - praćenje iste.

...Grobar

Copy/Paste prethodnog pasusa, uz zamenu mesta terminima "crveno" i "crno".

...Hrvat/Šiptar/Peder

Vrlo popularan slogan kada neki naš sportski kolektiv igra protiv hrvatskog, albanskog ili (ne daj Bože) pederskog tima, mada je ponekad krajnje nebitno iz koje zemlje dolazi protivnik ili koje je seksualne orijentacije. Takođe, na utakmicama koje igra reprezentacija Srbije u većini popularnih kolektivnih sportova u nas (osim odbojke, tamo je publika kulturiška), kada počne gorepomenuto skandiranje, skače ili poskakuje 95% prisutnih gledalaca. Onih 5% preostalih rizikuje pesnicu u glavu ili bubrege od zanesenih skakača uz zapaljive komentare tipa 'vidi ga br'te Ustaša/Šiptar/Peder', 'udri govno mamu mu jebem' ili 'a neš' skačeš, a... da ti pokaem, a?' i slično.

Okovi koji vaša usta drže čvrsto zatvorenim kako ne biste svima u lice sasuli sve ono što vam se godinama gomilalo na srcu.

Lik koji se uvek najde na sedeljci gde ima puno slobodnih riba. I naravno taj lik je naucio par akorda i pegla gitaru. I naravno sve ribe padaju na to, kako je on sladak, kako on svira, kako je simpatican...
A ostali likovi u koje spadas i ti ga gledaju tako da bi mu tu gitaru razbili o glavu. I naravno ni jedna riba te nece vise ni pogledati jer je ON tu. A sve u svemu lik vrti 4 pesme (crni leptir, nights in white satin (potpuno iste), nekako s' proljeca, tuga ti i ja) i totalno blokira sve moguce nacine da nesto odvojis...

Možda negde na svetu i ima većih meraklija od Turaka. Postoji određena verovatnoća da je i ta slika stvorena u svesti našeg naroda rezultat petovekovnog ispiranja mozga od strane domaćih oslobodilačkih snaga koje su nas sve vreme ubeđivale da su Turci len i neuk narod koji se po cele dane izležava, ispija kahve i čibuka i da samo treba da dignemo ustanak i da će Turci odmah podviti repove i otperjati u pravcu Carigrada. Neka istorija kaže drugačije, mada nije isključeno da postoji još neka, drugačija. Ovde isključivo na istoriju mislim.

Istini za volju, "merak" je turcizam, a mi je uveliko i naveliko koristimo. Možda mi i nemamo naše reči da opišemo merak? Da li uopšte znamo šta je merak? Ili, pak, sevap? Inuiti imaju na hiljade reči za sneg, da li oni imaju svoju reč za merak ili i oni koriste ovaj turcizam? Nisam siguran, ne poznajem nijednog Inuita a i čini mi se Turci nisu stigli do njih, a da jesu, ko zna kojim bi se jezikom tamo govorilo. Uostalom, šta će Turci na severu, gde je tu merak?

A "bujrum" znači "izvolite". Ali ne bilo koje. Ima njih raznih. Ponizno izvolite, službeno izvolite, tek tako reda radi izvolite. Ali ne i saću da ti lagano, sa merakom, jebem mater izvolite.

Vojna komanda koja označava pauzu,a van armije odjebativ.

Teritorija koja zasebna u odnosu na ostatak Srbije ako je verovati gospođicama s vremenske prognoze. Bez obzira na doba godine, razliku ili sličnost u temperaturama, vremenske prilike ili neprilike ova domaća regija dobija posebnu pažnju.
To nas dovodi do zaključka da je po sredi neka jaka vlaška magija u svrhu turističke, ili neke druge, promocije.

Parče papira napisano od strane nezaposlenog nuklearnog fizičara iz Vinče u kome vam dotični objašnjava kako da sastavite crevo za polivanje.

Ni skolski ni stadionski. To su oni matorci koji strogo motre ko je sledeci i ko je kad dosao na red u posti, banci, apoteci ili Sup-u.

Seoska zabava je slavlje koje organizuje selo ili neko ko pokusava da "ozivi" selo. Obicno se ta "zurka na otvorenom" odrzava na dan seoske Slave. I tako na toj proslavi razlikujemo par tipova muskaraca koji na svoj jedinstveni nacin slave.

1) Denser - Baja koji pravi naajludje moguce poteze, kome se svi smeju i on misli da je tako zabavan i da je u fulu in.
2) Smorisa - to je onaj lik kojeg svaka pesma smara, cuo je on i za bolje (na nekoj gradskoj zabavi na kojoj je samo on bio...) i njega takvi amateri smaraju a i ljudi ne znaju da se zabave.
3) Smeksi - pokusaj smekera. obucen u stilu air max, trenerka, koznjak i obavezno neke opasne naocare ili njegov stajling gubi smisao. obicno se namrste i pokazuju ko je glavni u selu. ponekad cak i ne gledaju u pravcu bine vec gledaju suprotno ali ne mozes i jare i pare, i dobru orjentaciju i da budes smeksi.
4) Smekercic - obicno je sa par seljancica i prija mu njihovo drustvo, ali jadnicak je sam. svi drugari su ga lubomorno ostavili.
5) Jao lik - covek koga svaka pesma pogadja. reci pesme nisu bitne. bitan je ritam i jako su vazni koraci tj pomeranje kukova dok se gega sa noge na nogu.
6) Trac legenda - nesretnik koji zeli da se napije sto vise i da se sto vise usvinji jer zna da ce se o njemu pricati.

Prozivka na račun ćelavih koja se vrlo često koristi kada oni ne uspeju nešto da urade ili ne urade kako treba.

Dokaz da Ajnštajn i nije baš dobro ukapirao ono što mu je tast rekao u šetnji Marićevom baštom, a rekao mu je: „Sve je relativno moj Alberte.“ I još ga potapšao po ramenu.

Danak u krvi.

Najprefinjenije čulo (mogu slobodno tako da nazovem), koje nama muškarcima prevrće stomake, kida džigericu, i drži za genitalne organe već milenijumima. U stanju je da uoči najsitnije detalje svojim mikroskopskim, vanzemaljskim receptorima. Šerlok Holms se povukao iz posla kada se oženio, jer je dobio manjak samopouzdanja.

Pao sneg preko vikenda i baš je dobro napadao. Osnovci idu ujutro u školu. Čekaju da im prođu dva časa i dočekaju veliki odmor.

Zvono. Veliki odmor je počeo. Svi klinci su se sjatili u dvorište grudvajući se međusobno. Oni stariji su se jedno vreme grudvali, a onda je prošao jedan autobus i to im dalo inspiraciju.

Glavni baja u školi svojim mutiranim glasom drekavca priziva "školsku snagu" i svi su stali na svoje pozicije uz ogradu škole. Školski policajac i dežurni nastavnici začuđeno gledaju ovaj prizor i pitaju se šta to oni rade.

Odjednom dođe jedno dugačko vozilo gradskog prevoza. I tu kanonada počinje.

Grudve lete u rafalima i plotunima u pravcu nedužnog autobusa. U toj ciki i vriski policajac i profesori imaju poteškoća u smirivanju vojske. Grudve lete prema autobusu dok putnici strahuju za svoju bezbednost moleći boga da je staklo izdržljivo. Vozač ne zna šta da radi. Da uspori da izađe stradao bi, pa mora da ubrza.

Autobus konačno zalazi iza krivine i klinčadija počne da se smiruje. Nastavnici odvode njihovog vođu kod direktora, ali da li je to toliko efektivno.

Deca su se već okuražila i već čekaju onaj kamion koji se polako približava njihovoj teritoriji. Klinci već oblikuju svoj sneg u sferni oblik i sa kezom na licu dočekuju vozilo.

Kroz ovo prolaze generacije i generacije. Gađanje autobusa i kamiona nikad neće da izađe iz mode.