U njenoj si sobi i sediš na njenom krevetu. Od kako si je pre 7 dana upoznao nikad ti nije tako dobro izgledala niti tako dobro mirisala. Trećeg dana ti je jedva dozvolila da je poljubiš pošto si se prethodno dobro istalio za večeru i 3 ruže koje ti za stolom je uvalio onaj prljavi cigan, mamu mu jebem. Četvrtog dana si pokušao da svoju ruku staviš na njen struk ali bezuspešno - ljutito je ustala i otišla. Petog dana si joj čitav dan slao poruke i zvao je pokušavajući da joj objasniš kako si pogrešio. Tek šestog dana te je udostojila odgovora - sastaće se sa tobom da porazgovarate. Čitav dan razmišljaš o tome, ne jedeš, ne piješ, triput si išao da se tuširaš, kupio si joj velikog plišanog medu, mozgaš šta ćeš da joj uopšte kažeš... Uveče se nalaziš sa njom, ona je i dalje ljuta, naravno. Pola jebenog sata ti drži predavanje o svojo čednosti a drugu polovinu o tvojoj nekulturi. Šta ćeš, izvinjavaš se najbolje što umeš, turaš joj prokletog medu u krilo, govoriš joj kako se to više nikad neće ponoviti, da ti se mnooogo sviđa itd. Najzad, ona popušta, dobijaš vlažan poljubac u obraz i poziv da dođeš sutra kod nje da gledate zajedno neki usrani romantični film, gledaš je kako odlazi i konačno možeš da obrišeš hladan znoj na leđima koji ti je natopio najbolju košulju...
Ali sada je drugačije. Dok ona pali mirisne sveće po sobi i blago se smeši u tvom pravcu, u tebi se javlja jedan novi osećaj, osećaj neverovatne prijatnosti i zadovoljstva, osećaj od kojeg misliš da možeš poleteti...
Da, sinko moj. Noćas ćeš KARATI...

Faza u ponašanju koju izbegavaju je svi koji žele da ih okolina poštuje makar u minimalnoj meri.
Sastoji se u tome da se što je moguće više umiljavaš ličnosti pred kojom si inferioran i pritom ponižavaš sve ostale, bez obzira na to da li su bolji ili gori od tebe, naročito ako postoji mogućnost da se istakneš i ispadneš pametan.

..to je tip devojke koja te uhodi na svakom koraku a sve u nameri da proveri,istrazi postojanje moguce ljubavnice u tvom zivotu..
..ona je ta koja kontrolise,racuna vreme...koliko je potrebno od kuce do posla..koliko si spavao..do kojeg vremena si bio u gradu..vreme provedeno kod roditelja..
..ona je ta koja proverava,trazi tragove u piksli,u zamrzivacu,na krevetu,odeci,u unutrasnjosti kola..
..svaki poziv,sms poruka pristigla na tvoj mobilni je moguca pretnja za nju..
..ona je ta koja primeti detalje za koje ti nikada u zivotu nebi palo na pamet da vidis..

Žargonski izraz za jurišnu pušku AK-47 (automat kalašnjikov). Omiljen među borcima za slobodu i kriminalcima širom sveta zato što je jeftin, pouzdan, lak za održavanje i skoro neuništiv. To je prva automatska puška kod koje gasovi iz cevi "repetiraju" mehanizam za opaljenje. Prvi primerak konstruisao je Mihail Kalašnjikov, obični oružar, za vreme 2. Svetskog rata. Naime, Staljin je naredio da mora da se napravi puška kojom će zameniti dotadašnji "špagin", pušku sličnu američkom tompsonu, jer se lako kvarila i znala je čak i da eksplodira. Puška je morala da bude jeftina, pouzdana, laka za proizvodnju i takva da svaki duduk može da nauči da je koristi i održava za nekoliko sati. Mladi Kalašnjikov je poslao svoj predlog, model koji je nazvao AK-42 koji se "stručnjacima" učinio "suviše jednostavnim da bi radio" i odbačen je. Međutim, pošto je materijala bivalo sve manje Staljin je dao naređenje da se proizvede 1000 probnih komada i pošalje borcima za Staljingrad. Vojska je bila oduševljena, ali puška je bila nezgodna za nošenje i pucanje u ležećem stavu. 1947. Kalašnjikov se dosetio da iskopira izgled nemačke puške MP-72, navao model AK-47 i tako je "kalaš" dobio svoj današnji izgled. Postoji i AK-74 koji je verzija sa preklopnim kundakom i mogućnošću ispaljivanja pojedinačne, rafalne i pune automatske paljbe. Proizveden je u nepoznatom broju komada koji se meri milionima, jer je svaka država bivšeg Varšavskog Pakta imala svoju verziju (uključujući i nas mada nismo bili deo Pakta). Mihail Kalašnjikov nije video ni pare od svog izuma, ali mu je, za života, podignut spomenik u rodnom selu, devet puta je odlikovan ordenom Narodnog Heroja SSSR-a i svake godine, od 1975. do danas, predsednik SSSR-a odnosno Rusije, tradicionalno dolazi da mu čestita rođendan. Šta ćeš više? Danas Kalašnjikov sa svojim sinovima ima fabriku lovačkog oružja i bavi se konstruisanjem novih vojnih pušaka. Njegov najstariji sin je konstruisao PP-19 Bizon, po rečima stručnjaka, verovatno jednu od 5 najboljih automatskih pušaka kratke cevi (SMG) danas. Krv nije voda.

Poslednje slobodno mesto u autobusu GSP-a.

Onaj koji više ne bira šta će da pije.
Obišao sva mora, i topla, južna, vina, i nemačke reke piva, i hladna, severna, mora votke.
I ove naše baruštine šećeruša, i zlatne potoke domaćih.
Ali, prošli su ti dani, kada su luke još uvek bile na dan plovidbe, kada je moglo da se otplovi do Sankt Peterburga na pijani vikend pa da se vrati nazad, i u povratku svrati do veselih bordela u Gdanjsku, kod nje.
Sada ga evo, otplovljava poslednji put, moreuzom, koji deli naša, još, topla, mora povremenog pijenja od otvorenog okeana bespuća, gde su noć i dan samo različiti odsjaji na flaši, jednoj, pri kraju. Dok mu s jedne i druge strane, kao dva grebena, stoje ogromni čokanji, Baltik i Atlantik, dva ugašena svetionika, i odaju tužnu počast.
Polako već prelazi na drugu stranu, smeška mu se Đura Jakšić.
Već van kursa, u nepoznatom moru, gde dole promiču samo potopljeni toliki svetovi Zozoatlantide... Kroz vodu treperi, upletena u alge, zelena slika čiče sa stomaklije, čiji se osmeh krza u kez, čuje se lupkanje flaša na površini jedne o drugu: ničija nazdravljanja, bez glasa, bez živeli, na blagom talasanju.
Koje je more više nije važno, ni vodi li nekoj obali, bitno je da se plovi, dovoljna je i jedna fatamorgana utehe na jedan dan plovidbe.
Samo, više se i ne plovi, već pluta, ali niko još ludom kapetanu ne govori istinu, a on kao još vidi nešto, još se nečemu nada, dok i on konačno, ne klone, i pomiri se, u čekanju.
Da bi se na kraju, posle jedne burne, neopisive, noći, nekako dospelo u Hiperboreju valjda, konačno, preko severa, gde večno sunce sija kroz dance flaše, bez grozne noći otrežnjenja.

Jedna od jako iritantnih pojava, neretko pracena psovkama i dranjem na pozivaoca.

Konstatacije do koje dolaziš u sebi kada ti nakon dva sata čekićanja u redu za biometrijski pasoš brkata dama na šalteru zatvori prozorčić i stavi karton sa natpisom "PAUZA" na njega.

Sindrom koji je vodi mnogim nezgodama. Znate kako treba da se radi ali tada vas mrzi
ili žurite.

Činjenica da sve više ljudi podsvesno prihvata stanje u kojem je svet postao fabrika za proizvodnju radnika, glasača, potrošača i po potrebi vojnika.
Niko od tetoviranih se sa tim neće složiti - objasniće ti kako su brojevi njihove tetovaže unikatni, za njih imaju posebno značenje i po tome se razlikuju od drugih..
Ne shvatajući da i svaki proizvod u prodavnici ima svoj bar - kod, pa je i dalje samo proizvod..

Poznato je da su cigani "zajebani" ljudi i da nije dobro zamerati im se...Pored toga sto su po prirodi zilavi, snazni i ludi oni su takodje i veoma plasljivi..

Praznici su najlepse vreme u godini, kada vlada ljubav medju ljudima i cak i stranci jedni drugima postaju rod. Praznike ljudi provode sa svojim najmilijima, zahvalni na onome sto imaju, u slozi, miru i sreci...
Kad bismo se lagali.

Zapravo vreme praznika u sebi krije mnoge neocekivane zamke, jer kada je cela porodica na okupu sanse su vece nego ikad da dodje do kurcslusa. Preko godine tako i tako, nekom posao, nekom fakultet oduzima vreme pa se i ne vidjamo cesto. Medjutim, kada dodje neki praznik, protiv svoje volje smo prikovani jedni za druge, ubedjeni da to tako treba i da je u tome smisao praznika.

Bacakanje po vodi u stilu epileptičnog plivača ili izvođenje najgracioznijih umetničkih pokreta u trenutku kad primetiš da te neko gleda.

Dve povezane ali opet, potpuno različite pojave u saobraćaju.

Ponašanje prosečnog čoveka se menja u zavisnosti od toga u kojoj se ulozi našao u datom trenutku.

Čuvar pičke je lik koji nikad nema ribu ali ima drugaricu ( ili vise njih ) sa kojom provodi većinu slobodnog vremena. Drugarica je najčešće vrhunska riba sa kojom se poznaje dugo ( iz detinjstva, osnovne škole i sl. ) a lik se, naravno, oduvek loži na nju ali niti ima muda da joj to predoči niti ima ideju kako bi to izveo. Zbog toga, u njenim očima je na nivou brata i odavno nema šanse u tom pravcu. Oni gledaju filmove zajedno, izlaze, šetaju se po parku, piju kafu ili idu na palačinke, dakle, sve bezazlene i, realno, besmislene stvari koje se rade sa suprotnim polom. On zna njene tajne, tračeve o drugim ljudima, kupuje joj poklončiće za rodjendane, 8. mart, nove godine i slične datume. Ona negde zna da je lik zatreskan duboko, ali se pravi luda i dokle god izigrava drugaricu i ne pokazuje to, odličan je kao opcija za ubijanje vremena i grebanje za fuka.

Problem nastaje kad mu neko smuva tu drugaricu ili joj se opasno približi i kad ona 80% vremena priča samo o novoj simpatiji. Tada "čuvar pičke" postaje čuvar i počinje da plasira gluposti samo da je ne bi izgubio, tipa "on nije za tebe", "povrediće te", " čuo sam šta pričaju o njemu" i sl... sa namerom da pomuti, i onako plitku, žensku pamet. Najčešće, nema šanse ali ponekad može da pomrsi račune novom frajeru koji, ako je dovoljno pametan i upoznat u situaciju, bi trebao da mu prospe zube u okviru dobronamernog saveta "get a life, bitch" tipa...

Spin (koji su upotrebljavale naše majke).
U politici - izraz se koristi da označi “okretanje priče”.

Žena sa mudima. Ona je sve samo ne krhka i slaba. Drži sve pod kontrolom, naročito supruga koji joj se odaziva sa ''Da draga'' ili ''Molim dušo''.

Poslednja planeta u univerzumu sa rezervama pene za brijanje.
U pohodu na nju jedan Zemljanin (Patak Dača) i jedan Marsovac (Martin Marsovac) ne žale ulazak u otvoreni sukob. Iz tog njihovog sukoba će planeta biti 99,99 posto uništena. Ostaće samo mali komadić tla na kome će Patak Dača stajati kao ultimativni pobednik.

Poenta svega: nismo li mi ta "Planeta X". I nisu li te zalihe "pene za brijanje" ustvari zalihe nafte. Crtani film je snimljen pre mnogo godina (sigurno pre 50 godina, najmanja), a ono o čemu govori je ozbiljno. Koliko god smešan crtani bio, i koliko god se smejali gledajući ga, ne možemo a da se ne zapitamo da li se nešto moglo tada izvući iz naizgled naivne i zabavne priče. Nije li crtani bio samo pokazatelj da se ljudsko društvo kretalo u pravcu sve veće autodestrukcije, i nisu li autori tog crtaća bili svesniji sveta u kome žive od ostatka njihovog okruženja, njihove nacije?

I još nešto: "Dizni" je radio (kao i "Braća Warner", kao i svi ostali filmski studiji) propagndne filmove (ctaće prvenstveno) u kojima nisu uopšte bile potrbne subliminarne poruke da bi se shvatila "Poruka" koju su širili. Takođe, svi ovi filmski studiji su imali i filmove i crtaće sa naizgled zabavnim i komičnim temama koje su, kada čitate između redova, nosili ozbiljnu poruku. "The simpsons" i "South Park" već dugi niz godina kritikuju američko i svetsko društvo, ali "stari, dobri crtaći" i jesu bili dobri baš zbog toga što su u sebu imali poruku; poruku da svet trebamo gledati iz svih uglova.

Retoričko pitanje koje postavljaju pojedine ženske osobe sa ciljem da preduprede bilo kakvu akciju od strane muškarca.
Pomenuti muškarac, najčešće, čak i ako je imao nameru da stupi u akciju, nije stigao ni da je pokaže. Efekat ovog pitanja je ekvivalentan, polivanju pomenutog buretom hladne vode.

Izraz čiji je cilj da se omalovazi nečija fizička razvijenost, seksualno obrazovanje ili, jednostavno preterano laganje