Normalan svakodnevni muškarac - najbrojnija kategorija muškaraca jer, siguran sam, svi sebe tu svrstavamo. To je ona kategorija muškaraca kod kojih nema sad tu nekog premišljanja. Vrlo jednostvan postupak: vidiš devojku u nevolji, pridješ, vikneš manijaku m'rš, odjebi, gubi se i slično, lupiš koji šamar ako zatreba, utešiš malo devojku i onda odeš na pivo. Tačka.

Koristoljub - muškarac koji će bez ikakvog čekanja doleteti da pomogne, al samo ako je u pitanju neka lepa cura. Uostalom, što bi pomogao nekoj rugobi? Pa nju ne želi da kresne...

Normalna svakodnevna žena - najbrojnija kategorija žena iz istog razloga kao i za muške. Ako se ne pojavi niko drugi, pomoći će ona. Staće pored, započeće neku priču, smiriće situaciju. Ništa posebno, al sve ima da se reši. Bravo za njih.

Isfrustrirana žena - šou program. Reaguje odmah ako je najbliža. Skače, pišti, vrišti, proziva, pravi frku, psuje. Poneka ume i da udari. Kad je vidiš na delu, prosto ti bude žao njenog muža.

Licimerna žena – Sedeće i očekivati da neko drugi odreaguje. Ukoliko se niko ne nadje da pomogne, ona će da odmahne glavom par puta, doći kući, sesti sa prijateljicama i izraziti protest, revolt i nevericu o tome kako nema solidarnosti medju ljudima i kako nema vise mnogo pravih muskaraca.

Vaginalis Minor - u slobodnom prevodu "pičkica". Taj ne bi pomogao pa ne znam šta da se desi. Pomisao na sukob ili ne daj bože tuču mu ledi krv u žilama. Devojke, pre će Švarceneger uspešno odglumiti u monodrami nego što će vam ovaj lik pomoći.

Nonšalantni okretač glave - očekujte da će, baš u trenutku kad neko u busu počne da vas maltretira, ovaj lik naći nešto mnogo šokantnije napolju i prosto morati u to da gleda. Pukom igrom slučaja, završetak tog dogadjaja se poklapa i sa završetkom vašeg maltretiranja. Oće on da pomogne… stvarno... samo ne danas. Nije u tom fazonu. Sledećeg puta…

Kuler master - poznavalac veštine kuliranja. Pravi maher. Gleda pravo u centar zbivanja i oseća neki bol uha ili dupeta. Kad je baš baš napeta situacija, poješće jedan Kit Kat i baš iskulirati. Ko jebe tu ribu, verovatno je to sama sebi navukla za vrat. Kurvetina jedna...

Ofanzivna baka - može i baka "centarfor". Gospodja koja uleće glavom tamo gde neki ne smeju nogom. Iako je svesna da može da najebe, ipak prileće da digne dževu. Ne plaši se visokog krvnog pritiska niti toga da li će joj neko sesti na mesto. Pravi superheroj.

Defanzivna baka - oličenje taktičnosti. Ne ustaje sa mesta, ne rizikuje povredu, ne rizikuje visok krvni pritisak. Reaguje samo u krajnjoj potrebi. Pokreće frku prozivajući manijaka, ali i muškarce po busu pokušavajući da od gomile sitnih muda napravi bar jedan par koji nečemu valja. Jebiga, iskusna je. Zna da je za muškarce strah od dobijanja titule “pička” jači od straha od dobijanja batina.

Majstor - vozač busa. Podkategorija "normalnog svakodnevnog muškarca". Često poseduje samo dva režima funkcionisanja: bahata vožnja i šamaranje manijaka. Ko da im je to preduslov za posao. Poslednji saznaje za situaciju, al zato kad sazna... kuku lele... prvo zatvara vrata autobusa, a onda manijak ima da leti kroz njih.

Bagra - govna od ljudi. Ako "majstor" pritrči da pomogne, popizdeće što autobus stoji. Ako "majstor" zatvori vrata, psoveća ga da ih otvori jer je ovo njihova stanica. (ovo je inspirisano skorašnjim dogadjajem... meni lično ni na pamet nije palo da postoje takvi ljudi)

W.A.Mozart ( 27. januar 1756 – 5. decembar 1791 )

Mit o Mocartovoj smrti jedna je od najlepših, najromantiziranijih i najnetačnijih priča koje su ikada postojale o genijalnim umetnicima! Svakako da je nenadmašna austrijska pijandura bila poslata čovečanstvu od strane Svevišnjeg u nadi da će moći nešto da promeni nabolje u grešnom svetu ovozemaljskom, ali i pored svoje jednostavne ali i neopisivo uzvišene muzike Mocart prosto-naprosto nije bio uzvišen, i tačka! Voleo je da psuje k'o manijak, jede kobasicu sa krompirom, pije šta stigne, šmrče fuš burmut i spava zaražene bečke kurave, zbog kojih, baj d vej, i rik'no. O da – ništa tako spektakularno kao što je dirigovanje jebene «Lakrimoze» iz kreveta! Kombinacija sifilisa, prehlade, hroničnog umora i ko zna još čega, učinila je da najveći kompozitor svih vremena skonča otečen k'o pčelarski pripravnik i sa ogromnim čirevima po celom telu koji su pucali kako je koji stig'o. Soba je, po zapisima svedoka, tako opojno rezila da se sveštenik dobra 3 sata nije usudio da uđe i «okadi» telo...

L. van Beethoven ( 17. decembar 1770 – 26. mart 1827 )

«Svetlost...! Vidim svetlost!» - bila je, navodno poslednja rečenica Betovenova. I niko nije ni sumnjao da jeste. Gluvi kompozitor - revolucionar po religiji i teški drkadžija privatno – izrekao je svetu svoji poslednju viziju. Istina je, pak, neobično svakidašnja. Po izjavi sluškinje koja je bila prisutna Betovenovom poslednjem uzimanju vazduha, cenjeni Ludvig se, da prostite, uneredio u sopstvenom krevetu te je zatražio da se otvore prozori ne bi li se soba malo provetrila. Dakle, opet ništa spektakularno.

Gaj Julije Cezar ( 100 p.n.e – 44 p.n.e )

Brut je, naime, bio Cezarov polubrat a ne usvojeni sin kako su nas učili u školama. U trenutku Cezarove smrti u Senatu, prilikom kada su nesrećnog Gaja Julija na smrt izboli ostali nezadovoljni senatori, nema ko ne zna da je pošto je u grupi svojih ubica na svoje veliko iznenađenje video i Brutusa, dotadašnji doživotni tribun Rima izjavio «Zar i ti, sine Brute?!». Citat se kao floskula koja simboliše «svaku neočekivanu izdaju» čak i dan-danas koristi u svakodnevnom govoru mnogih naroda ali tih Martovskih Ida 44', značila je nešto potpuno drugo. Cezar je, ustvari, svoju poslednju rečenicu namenio Brutu kao upozorenje da će - obzirom da se pomamio za vlašću te izdao i svog polubrataće - i sâm tako završiti, a ne kao izraz sopstvenog razočarenja. I zaista – nedugo posle atentata, galske poglavice verne Marku Antoniju, uhvatile su izdajničko kopile i ubile ga te je tako pomenuto bilo prvo od zaverenika protiv Cezara koje je i sâmo likvidirano. Jebiga. Ko drugome jamu kopa...

Josip Broz Tito ( 7. maj 1892 - 4. maj 1980 )

Obzirom da je drug Tito bio teška facetina a i mi Srbi smo bili a i dalje smo teške budaletine, nisam baš siguran koliko mogu da osporim njegove, navodno, poslednje reči. "Ja sam poslednji Jugosloven" i "Čuvajte mi Jugoslaviju - dobar je to hotel...", zaista zvuče vrlo verovatno. Smrt fašizmu!

Ulazim u seosku kafanu Monako.
U desnom uglu standardni hroneri, Mrča i Cane. Ne obraćam pažnju na desni ugao kafane. Začuh veoma poznatu rečenicu: '' Ovo moram da prokomentarišem ''.
Da l' me uši varaju, ili je to stvarno CKM?
Duvanski dim zavijača polako se razilazi, i vidoh nekoliko spojenih stolova. Prišao sam malo bliže, i ostao u neverici. Svi su tu. Pridružio sam se ekipi. Kurd povika: '' Konobarice! Donesi krčag istine, i još tri gajbe piva ''. ''Legla plata, a?'' Prokomentariše Al, naravno. Veverica kreće neku spiku o maloletnicama. Nešto u fazonu da bi plodio sve što mrda. Završava konstataciju rečenicom '' Najbolje sam met'o u devedesetpeto '' Nestade struje. Pozovite električara reče bata. Nema struje, nema muzike. Luks je predložio ovo mesto. Kakva je ovo kafana bez muzike. Opaa, stigla struja. Sve je u redu. Gde je mile upitah? Trsio je sve i svašta. Dobio krivičnu prijavu, i morao da proda bubreg da ne bi zaglavio u prdekani. Opravlja se polako. Reče bruc-e. Smorka je nešto smorena. Dog pokušava da je oraspoloži, ali ne ide mu. Nervozan je. Irac je tu. Bes navire. Obojica su malo popili. Oseća se neka napetost u vazduhu. Da li će doći do pičvajza? '' Tišina! Ne pravite sranja da vas ne bih ban..., ovaj izbacio'' povika ko drugi, nego Zajk. Mrtva tišina. Čak i Rem nema šta da doda. Konačno. Strasti su se stišale. Za muziku je zadužen Prof. On to radi profesorki. Ponestaje tema za razgovor. Dešava se ono što nije predviđeno. Cane povika: '' Šta si ti? Neki kurajber, a? Flajke poleću. Prvi je krenuo Agi, a za njim i Paninaro. Ništa se ne vidi. Rakun je opet bacio fleš. Opšti metež. Vidra i Ela biju Mrču. Veverica , Proviron, i ja se nalazimo u ćošku sa Crnom. Ponela je bong. Odjednom, tišina. Na vratima se pojavi glavni baja iz sela. Kaizen. Čovek sa zmajevom glavom. Napustismo kafanu u tišini. Najviše štete je naneo Sreta. Da se Otac nije pomolio, ishod bi bio katastrofalan. Manijak i Peri su zakasnili na ferku. Šteta, poneli su Boksere. Sve se dobro završilo.
Unapred se radujemo novom okupljanju, i prisustvu mnogih drugih autora koji su hteli da navrate.

46. milenijum pre nove ere, Neandertal:
Kamenko: "Jesi video kako Kamenko juče jeba mater onom mamutu, okupiti se nas desetorica, gadjamo ka kamenjem, ne možemo pola sata da ga ubijemo, samo on dodje, uze jedan kamen, slagaću te, al' težak k'o omanje tele, pogodi ga u čelenku, ovaj leže, Kamenko uzme koplje, i nabi mu ga kroz glavu do pluća, nije znao šta mu se desilo. "
Kamenko:" Ma, beži to ti je ludak, jak je za desetoricu, video sam jednom kako sam seče i donosi kući ceo jedan hrast, ako nije bio po' metra preko panja, ovde me seci!"

5. vek pre nove ere, Olimpija:
Stavros: "Jesi video kako je Tragos juče bacio onu kuglu, ko zna šta će uraditi danas, od takvog čoveka se sve može očekivati"
Filos:"Da, pričao sam s njegovim trenerom, ima baš ubitačne vežbe, rvanje s pitomim medvedima, trke sa konjima, bacanje otžanog koplja, stvarno ga je forsirao za ove Igre, ako neko može da pobedi u dekatlonu, on je"

13. vek, Engleska:
Ričard: "Ej, Džone, da ti pokažem nešto što me naučio Robin juče s mačem"
fu, fiju, fa, tras, pap, trš, cangrrrrr.....
Džon:" E, moj Ričarde, pusti ti njega da to radi, a ti prvo lepo vežbaj na ovoj lutki, našao sи s njim da se porediš, on od osme godine svako jutro po dva sata vežba mačevanje, može da te polomi k'o mače muškatlu, kad 'oćeš"

15. vek, Japan:
Tacuhiro: "Kolege nindže, odlučio sam da vam danas mao olakšam trening, budući da večeras mnogi od vas treba da se vide s ribama, pa su mi se požalili da ne žele previše da bazde na znoj i prljavštinu. Radićemo samo standardno bacanje kratkih bodeža, sat vremena katanu, malo zgibova, pola sata trčanja, pedesetak serija sklekova i zgibova i.....slobodni ste."
Učenici: "Jeeee, to, sensei, baš ste car, bravo majstore, Mladića za kralja!"
Tacuhiro:" Molim, ko je to rekao? To je to, radićete i sat stava na pesnicama!"

20. vek, Amerika:

Džim: " Džek, hoćeš sa mnom do teretane posle?"
Džek: " Ma, ne mogu, bre, smorilo me, odem stalno isti ljudi, onaj manijak vrti neki haus k'o da nije tačan, oni naloženi majmuni stenju kao da rađaju blizance, a i lakše mi je kod kuće, prirodno, nabavio sam neke tegove, bolje sto puta nego sprave, keve mi, trebalo bi da probaš"
Džim: "Putuj, igumane..."

2015, Srbija:

Sandra:" E, mačko, slušaj ovo: "Naučnici sa Instituta u Masačusetsu dokazaali su da se treptanjem može skinuti višak kilograma, smanjiti obim, oblikovati zadnjica, izbaciti višak toksina,povećati grudi i izbeliti zubi. "Čovečanstvo je do sad bilo u zabludi, otkriće da je orbicularis oculi, u stvari, jedad od najaktivnijih potrošača energije u ljudskom telu, odmah posle drk-mišića, doneće revoluciju u spravama za vežbanje", izjavio je jedan od članova istraživačkog tima. "Jaoooo, ekstrica, moramo da probamo ovo večeras!
Sonja:" Važi, ribo, donosim dva filma, ima da vežbamo celu noć!"

I tako u narednih trideset godina, dok se ne dokaže da je čista snaga volje dovoljna da čovek smrša, ojača, stekne kondiciju, zdravu cirkulaciju, izgubi neprijatan zadah, perut, naloži šporet, napravi čvarke, a da se ne pomeri iz kreveta.

-Heroj (Ima plavu kosu, nosi ogroman mač, sin je plemića koji je bio javno mučen i ubijen i sada traži osvetu)
-Zločinac (Ima crnu kosu, nosi takođe ogroman mač, sin je takođe plemića koji je bio javno mučen i sada isto traži osvetu, samo nosi više crne odeće i neke lobanje, i veliki je emo)
.......................................................................
-(Heroj maše mačem i napada Zločinca)
-Heroj : Umri, skotino jedna ! JA tvrdim da ne možeš koristiti tradicionalnu filozofiju kada se mora koristiti silogizam za definisanje toga da li je čovek veliki lažljivac...
-(Zlikovac dočekuje Heroja u odbrambenom gardu i izvodi neki strava potez kojim zarobaljava Herojev mač u zemlji)
-Zločinac : Aha, vidiš mnogo si ti slab za moje poteze ! Kao i tvoje tvrdnje da se može koristiti savremena filozofija u primeni znakova i slogova za definisanje dobra u čoveka...
-(Heroj odjedanput vadi mač iz zemlje i stvori se iza leđa svom protivniku i izgovara reči kojima trijumfalno iskazuje pobedu?
-Heroj : Aha ! Uhvatio sam te spuštenog garda, kao i tvoj polisilogizam koji je očigledno više sofizam nego životna istina, i sada ću ti odrubiti glavu baš kao i tvojim sramnim filozofskim tvrdnjama...
-(Zločinac ladno vata mač u letu za oštricu i lomi mač na tri dela i pošalje Heroja na drugi kraj prostorije pri tom lomeći sve stvari redom u sobi)
-Zločinac : Vidiš, nisi ti ništa ! Baš kao i tvoja tvrdnja da ne postoji laž već samo istina. TO JE LAŽ, evo recimo kada bi tebe odveli ispred ta dva lika jedan laže i drugi govori istinu, na kraju bi složenim filozofskim postupkom, bilo utvrđeno da obojica lažu...
-(Heroj daje, mrgodan pogled u Čak Norisu stilu sa malik treptajem Stivena Sigala i polako ustaje i njemu se stvara novi mač u ruci)
-Neću ti dozvoliti da kvariš velike i istorijske filozosfske tvrdnje koje je uspostavio Frensin Bejkon (Franjo Slanina prevedeno na srpski) zbog svojih sebičnih Aristotelovskih shvatanja sveta koje su dovele do velikih greški u filozofskom razmišljanju
-(Heroj uperuje mač u Zlikovca i ispaljuje ogroman Zrak Smrti koji ima najrazličitije boje i koji se pretapa u jednu belu boju koja će svakog gledaoca anime u procesu dovesti do epileptičnog napada...)
-Sada ću ti pokazati da su sofizmi loši. jer ako uzmemo jednu žabu i skačemo poput žabe, i jedemo poput žabe, i plazimo se poput žabe,(u animi zasvira jedna epska muzika) TO NE ZNAČI DA SMO ŽABE U FILOZOFSKOM SMISLU...
-(Zločinac biva pogođen i rascepan na pola, ali ga ne sprečava da umirući progovori)
Zločinac: Ali, to je filozofski netačno ! Kako si uspeo da dokažeš čvrsto filozofsku tvrdju ionako nemaš osnovno elementarno znanje sofističke škole...
-(Heroj pobedonosno dolazi isped umirućeg Zlikovca i govori mu, onako epski kao završnica u akcionim filmovima)
-Heroj : Jer sam ja, svoje razumne i opravdane filozofske tvrdnje dokazao da na sasvim razumljiv i istorijski način, na primeru blentave žabe, a vi kolega filozofe niste dovoljno pametni da iskoristite primere iz filozofije da napravite poštenu polisilogističku glagolsku radnju i to je razlog vašeg poraza. A ne to što sam proveo dvadeset godina radeći dve hiljade sklekova svaki dan, vežbajući dvanaest časova dnevno sa mačem i što me je jedan matori starac sa planine naučio kako da bacam fizički nemoguće zrake koji imaju raznobojan spektar boja i izazivaju epileptične napade, svakome ko ih gleda.
-(Heroj ponosno odlazi a onda se seti i kaže)
-Heroj : E, da. Ja sam ti davno izgubljeni polubrat, imali smo istu majku, i celu porodicu nam je pobio maloumni manijak za kojeg radiš. Srećno ti umiranje, sada kada si saznao istinu...

Džoni: Dakle, ti si spreman da nam uradiš taj aranžman po ceni od nula dinara, ako sam dobro shvatio?
Kornelije: U potpunosti si me shvatio, dragi Nikola. Sav talanet i umeće, ja sam jako dobro uočio u vama dvojici. Taj tekst, te reči, to vaše izlaganje, mene je potpuno fasciniralo. Samo, gde je Miloš? Kada će on da dođe?
Džoni: Samo što nije, evo, sad ću da ga zov...
Šomi: Pa, gde ste bre manijaci? Šta radite? Dolazi Šomi uvek na vreme, nemoj da se brinite ništa! Ko je ovaj ćoro?
Džoni: Šomi, brate, iskuliraj malo, to je naš menadžer koji će da nam uradi stvar za džajića, ako me shvataš.
Šomi: O, izvini tebreks, molim te. Nisam znao. Mislim, kako sam mogao da znam?
Kornelije: Ma, taman posla. Svašta, ne ljutim se ja na tako talentovane momke, sedi Miloše, sedi. Dakle, kao što sam rekao Nikoli, rećiću i tebi. Spreman da vam ceo aranžam uradi za džabe, odnosno, vama za džabe. Celu finansijsku situaciju ću da snosim na sebe, vi nećete imati ništa sa tim. Snimanje u profesionalnom studiju, sa profesionalnim ljudima, opremom, snimanje spota, dakle sve. Sve je na profesionalnom nivou. Budite bez brige, mlada gospodo.
Džoni: Čuješ bratić? Sve je za džajića!
Šomi: Do jaja matori, pa do jaja znači! Hvala bratić Kornelije za sve, mislim, ono, bićemo tvoji dužnici, što se kaže, kontaš?
Korenlije: Nema potre...
Šomi: Šalu na stranu, izvini što te prekidam, slušajte ovo, koji sam kadar znači imao sinoć! Džonsone, znaš onu malu ravulju što je trpam petkom uveče?
Džoni: Misliš na malu Maju?
Šomi: Mislim. E, sinoć nije bio petak, ako me shvataš. Pila sa nekim drugaricama, napila se kao pička, i fazon zove me da idemo do nje. Zonfić, upoznavanje njenih roditelja, smejanje, kontaš? I mi uđemo kod nje, ja ulazim u sobu, kad ona se dere, kao, ne tamo, tamo mi matorci spavaju, ja počeh da smejem, ne bi mi dobro. Ulazimo kod nje u sobu. Lepa sobica, legnem na krevet, čuješ nju, ne tu, tu mi stariji brat, spava, ležiš na njemu. Mislim se u sebi, ležaćete i ti i on na mene uskoro, ako me razumeš. Legnemo posle na njen krevet, i tu se matori karamo jedno odprilike 53 minuta, i udri, udri, udri, značl odvalio sam je od kurca, a brat joj je bio budan i drkao na nas, dajem glavu, znači. Ružan kao kurac, čupav, smrdi, nikakav joj brat. Nebitno, šalu na stranu. Trpam je ja i dalje, i nešto me cepi u glavu, čudna pomisao, da kamšatujem na njenog burazera, da bude baš zonfić...
Džoni: Matori, nisi valjda?
Šomi: Jok ti si! Ustajem, onako cepaju me grčeve u nogama, a gaće mi na kolenima, i prskaj po burazeru, ko ga jebe!
Džoni: AHAHAHAHAHAHAHA, PA BRAĆALA, TI BRE DEFINITIVNO NISI NORMALAN, KOJI KADAR JEBOTE!
Šomi: Slušaj! Počnem da ga bacam po njemu, po krevetu, po njegovoj masnoj kosi, posle bila još masnija...
Džoni: AHAHAHAHAHAHAHAHA!
Šomi: I na kraju kadar nemoguć! Bratić se budi i bunca kao nešto, kad samo izgovri nešto u snu, onako bunca: Kako je lepo svršiti tokom seksa, je l da ljubavi i to po tebi?
Džoni: HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHA KOJI KRETEN JEBOTE! KAKAV INDOS JADNI!
Šomi: RECI BRATE KOJI SU TO KADROVI BILI!
Kornelije: Ta devojka koju si jebao, to je moja mlađa sestra inače, a kosa po kojoj si svršavao je moja.
.
.
.
(nakon pola sata)
Neša: I? Je l ste uradili album? Šta je bilo?
Džoni: Jesmo kitu uradili! Ovaj kreten imao malopre nemoguć nastup pred menadžerom, ne bi verovao šta se desilo.

Jednog nedeljnog jutra, Petrović Petar stao je pred ogledalo. Upalim, mamurnim očima oivičenim podočnjacima tamnomodrim kao dubine Marijanskog rova prešao je svoju figuru ovlaš, ono što je video nije mu se dopalo tako da se odmakao malo. Efekat je ostao isti, iz daljine samo je još više nalikovao na zvečarku koju je neko okačio o dovratak nakon što je progutala zeca. Uistinu, pivski stomačić beše jedina stvar od gabarita na njemu, ostalo je uvenulo i sasušilo se od sedenja za kompjuterom u kancelariji i kod kuće a lice mu ubledelo od slabo prospavanih noći. Kao kroz maglu, Pera se priseti izraza suzdržanog gađenja na licu simpatične devojke kojoj je sinoć prišao da plati piće. Ne, ovako više ne ide.

Naoružan odlučnošću jednog Leonide pred hiljadama Persijanaca uplatio je termin u obližnjoj teretani i krenuo fanatično da trenira. Isprva posprdni izrazi na licima redovnih posetilaca uskoro su se pretvorili u oprezno poštovanje ili bar saosećanje te oni mekšeg srca krenuše dobronamerno da ga savetuju. Pera je savete cenio i sledio, brzo je naučio da se fokusira na grupe mišića i odredi sebi intenzitet treninga, pobožno je sledio i savete vezane za ishranu a u noćne provode prestao je da ide jer se svi slažu da je san od vitalnog značaja za razvoj organizma.

Meseci su tako prolazili i Pera se sasvim preobrazio, bivši džank-fud manijak koji se po ceo dan izležavao pred kompjuterom sada je skoro svaki slobodan trenutak provodio u teretani a čak i kad ne trenira dolazio je da razmeni mišljenja s iskusnijima. Iz tih razgovora spoznao je da je uzimanje suplemenata uz normalnu ishranu neophodno kako bi napredovao, sada je Pera već sasvim fino izgledao ali to mu više nije bilo dovoljno, zainteresovao se i zarazio, počelo je da ga kopka i koji su krajnji dometi svega toga. Tako je sve počelo, prvo su na red došle proteinske dopune, zatim je prešao na kreatine i aminokiseline a onda je, uprkos upozorenjima i ozbiljnija hemija došla na red.

Jednog nedeljnog jutra Pera se opet zatekao pred ogledalom, ovaj put kako bi se po običaju divio svojim izvajanom mišićju i pogled mu je pao na sliku koja je ležala na kredencu. Na njoj se nalazio on na prvomajskom roštilju u društvu svojih pređašnjih ortaka, nije se čuo s njima već par godina još otkad su se nešto pokačili jer im se smučila njegova stalna priča o tegovima i kilažama. Pokušao je da se priseti zašto ga je to tada toliko uvredilo ali nije mogao, uglavnom čitava stvar mu se učini krajnje detinjastom te setivši se zašto je uopšte i počinjao sa čitavom operacijom reši da ih pozove da idu malo u štetu. Poneko se odselio, poneko se poženio, ali uspeo je da skupi par ljudi raspoloženih za ponovno viđenje te se prve zgodne večeri, nakon što je navukao najtešnju majicu koju je našao uputi gradu veseo kao šiparica da ubere plodove svog mukotrpnog rada.

Stari prijatelji ga pozdraviše po njegovom mišljenju prilično suzdržano što on spremno pripisa zdravoj dozi ljubomore, ipak ne ide se svaki dan u provod s tako đavolski zgodnim likom kao iz bodibilding priručnika. Ipak, pošto ih dugo nije video, a i zato što je tako sjajan momak on im to oprosti, raspoložen čak i da im namesti nešto pičetine koja će po svoj prilici da leti na njega kao babe na japansku sadnicu. U klubu vrelo, vlažno i znojavo, odbio je piće jer ga godinama nije okusio a za pičetinu je bio u pravu, samo jedan pogled na njega, mistera mokre majice bio je dovoljan da se sruše i najviši bedemi. Koji prljavi ples kasnije već je jurio gajbi sa mladom napupelom vragolankom na sedištu do sebe.

U stan je nije uveo već uneo, kroz hodnik su projurili kao orkan u strasnom klinču, ništa nežnije nego svojevremeno Kličko i Bird pa se stropoštali među svilene čaršave koje je montirao specijano za tu priliku. Pun entuzijazma dao se u akciju, jezikom, prstima, rukama i nogama, šakom i kapom ali sve vreme osećao je kako mu se strah lagano uvlači u kosti, 'tamo dole' odziv nekako izostaje, mlako je to i slabo, nije kao što se sećao da je nekad bilo. Dok se tešio tako i očekivao zakasnelu reakciju koja nikako da nastupi, partnerka odluči da doslovno uzme stvar u svoje ruke, a moguće i još negde. Tu je našeg Peru već počeo hladan znoj da obliva, toliki mišići na njemu, svaki jedar, savršeno oblikovan i pozicioniran, spreman da reaguje na najmanji mig a baš taj u ovom momentu najbitniji ne samo da miruje kao zgažena glista nego kao da je u odgovor na njegovu rastuću zebnju sad i još više počeo da splašnjava. Dokusurio ga je devojčin upitan pogled odozdo, promrmljao je nešto u ime izvinjenja a da nije ni sam znao šta, činilo mu se da je pomenuo klozet pa se tamo i zaputio. U hodniku ga je sačekao njegov odraz u ogledalu, pogledao se još jednom pa seo i zaplakao kao malo dete...

Negde daleko u zemlji snova, postojalo je jedno izmišljeno selo zvano “Vukajlija”. Razigrano i srećno stanovništvo je činilo odrednicu tog sela. Na čelu se nalazio Car Dušan, koji je delio vlast sa svojim bratom bilzancem, Carom. Njihove krune su bile stari komad ‘1974 godine.Žena Cara Dušana zvala se Cara, dok je Car bio neoženjen. Oni su samo bili na vlašću sela, i nisu se toliko vezivali za upravljanje istim. Oni su za to imali svoje ljude. To su bili glavni, Riha disident, dok su Nula i Vlatko Paskačić uživali titulu grofa.

Svi u selu su bili obrazovani. Većina i sa diplomom. Zaslužni za to su bili Luks Učitelj i The Prof koji su bili iskusni interpretatori. Jedini koji nije mogao da završi školu, zbog matematike, bio je Šunta. Talentovano_glup, ali sa dobrim forama koje je uvek prvi iznosio.

Ljubomorni vanzemaljci su hteli da napadnu selo jer su se razlikovali. Nisu shvatili ko su ti ljudi i šta to rade, već samo onako, da vide šta će biti posle udara. Njihov slogan je bio “enemy of the free world”.Međutim, nisu znali sa kim se kače. U mestašcetu je odmah otvoren vojni odsek.
Ljudi su se ili sami prijavljivali za borbu ili su ih zvali. U zemlju je stigla donacija francuske kraljice Le Maje, njen lični čuvar, Sale d snajperist, iskusan I precizan, i bombaša. Na buvljaku im je neki nebitan lik, preko svojih prijatelja nabavio puno M70-tica. Jedino je Spavalica ostala neobaveštena u vezi napada, jer nije imala iole snage da se probudi, već je samo ponekad prošetala kao zevonja ili Mesečarka. Prvu vukajlijašku diviziju činili su: Roberto Bomba, Boxer, Manijak, Agilni, Stefan Bič Božiji, Ludi Milojko, Devetar Cokulić, Jurodivi ,Moćni Ming ,Surovi i još nekolicina vukajlijaša. Predvodili su ih Šerif Gile, Triša i Gvozdenović. Akciju su pomagali I ljudi iz Zemunskog klana, koji su sačinjavali Korle, Facafaca, Johnny Kurajber, Džonijeva žena, Brzi, i jedan od najzajebanijih od njih kome dadoše nadimak Al Bandi, zbog ratovanja na Kosovu protiv Šiptara.

Kad dođe prvi dan borbe, stadoše svi u šumi ispod Hrasta da porazgovaraju o daljem toku događaja. Zapitali su su se:
Glavni: Deder, ljudi, a ko će biti naš kuvar?
Šerif Gile: Zna Murinjo! :upali mu se sijalica nad glavom: Biće italijnaski izbeglica plusodavajuće duše, kuvajlija!
Glavni: A šta će nam spremati on prvih dana?
Opet alavi Šerif Gile: Ja preporučujem Negroidno Govedo, Ajvar na 'leba ili jogurt_kifla sa Kolačom u Čorbi. Mada može i hladan krompir sa sosom uz to. Posle svega toga nam može dati jedan gusti sok od narandže.
Glavni: Dogovoreno. A ko će nam smisliti novo neuništivo oružje, koje je multifunkcionalno?
X : Pa Ajnštajn bre! Ko će drugi!? Evo ako hoćete, možete ti Manijače i Surovi da idete da ga kidnapujete.. Šta je to za vas, čas posla..
Glavni: Može. Elem, a kako se ti zoveš dečače?
X: Ja neamnadimak, ja sam ovde sasvim nebitan nego sam došao da popunim mesto jer mi je dosadno kući.

Kad se ču prvi veseli pevac, poče rat. Dodaje Šerif Gile: Da objasnim nešto ukratko. Kada vidite neprijatelja, samo buši to!, jer kad ustane Kuka i Motika, tad ni lopata neće biti potrebna, ako ne možete puškom, gađajte tucanim kamenjem! Otac Gavrentije im pročisti grehove na vreme i kaže: Asat, u slavu, za cara i otadžbinu!

Jedan kragujevački vojnik, Mile povredi se tokom juriša. Neprijateljski nastrojeni vaznemaljci ga pogodiše vrelom svemirskom plazmom u predelu bubrega. Odnesoše ga bojanboj i Melkijades u nosilima u bolnicu. U sobu gde su hirurzi i farmaceuti, sačekaše ga bata Gugi, bata Sale i smorka, koja po ceo dan samo farba nokte i dosađuje se. Pogleda Gugi i reče: Auuu, batice, pa tebi ovde ostala samo crna rupa.
Mile: Ae bre doktore, nemoj me sad i ti zajebavati.. Previjaj ovo i da idem da nastavim!
Gugi: Evo ti Hydrogen Cyanide i crvena konjeva mast...Rešeno! Aj sad Na Noge! (u tim trenucima pade jedna bomba koja je toliko bila jaka da je par medicinskim sestrama spao Brus, što Miletu tek dade još snage da nastavi dalje.)
Ludi psihijatar i Filozofinjo krenuše da mu pričaju da ne treba da nastavlja da ide.
Mile: Bez deranja molim! :U tom trenutku udari malim prstom od vrata.:

Dok su kidnapovali Ajnštajna, i razmišljali to novo oružje, ludi pajdosi Buksnetina, Denis x, Jamajčanin,Džankee i Srkletnik se setiše kako mogu umiriti rat. Krenuše i oni na bojno polje, ali sa biološkim oružjem.
Kad stigoše oni tamo, uzeše iz Korleovog rendž rovera ostatak gudre što je trebao da povalja po Zemunu i zapališe na sred polja. Gledaju vanzemaljci, gledaju borci šta rade ove budale tu. Kad proširi se paljevinab kao radijacija svud po polju, krenuše vukajlijaški četnici da se smeju, te kidaju braduljinu ko što je otac Gavrentije nosi. Vanzemaljci ispustiše kroz zadnje otvore kičme nekakvu sluzavu tečnost, koja se gomilala i u njima pravila mržnju.
Tek reče neki vanzemaljac: Au Korle, jebo si mu kevu sa ovim! Šteta samo što rizla falimi!
A Korle na to: msmojne ovde me hvalisaš, porumuneću.
U seocetu, krenu neprestani smeh, mlade se udaju za vanzemaljce, Šabanizator kramponom od flaše i dalje gađa ljudi misleći da igra kanter.

… i svi su živeli srećno i diskretno do kraja života..

„Au Korle jebo si mu kevu..“