Osnovna merna jedinica u Srbiji. Najčešće se koristi u udžbenicima za osnovnu i srednju školu, takođe i u vestima.

Najčešći svadbarski običaj u nas. Poznato je da se na svadbama svašta dešava. Kod nas postoji izreka "Ako na svadbi nema bar deset mrtvih ili teže ranjenih, mladenci neće dočekati medeni mesec", tj. mladoženja će u pijanom stanju greškom pod cirkular da stavi mladu i to ti je to, da ne objašnjavam sad sve moguće scenarije.
E, sad. Uglavnom na svadbi ima svakakvog sveta. I doktora i vozača, mladih i starih. Neko se pod dejstvom alkohola priseti oproštajnog pisma devojke, koja ga ostavlja iz samo njoj znanih razloga dok je on na odsluženju vojnog roka u kasarni Maršal Tito (čitaj, kurva je). Otvori mu se stara rana, ode da plače iza šatora. Te ga rani piće.
Opet, sa druge strane, na svadbi su obavezno ujak, teča i deda Solunac. Naoružani kao pripadnici neke terorističke organizacije, ujak ima tetejca, jebiga, policajac u penziji to mu uspomena. Teča, čovek lovac. Naravno da nije pošao bez svoje bokerice, a u njoj, sačma za divlje svinje. Deda Solunac, povukao sa sobom staru bombu koja nije eksplodirala, a ljuti neprijatelj baš njega gađao. Od nje se ne rastaje. Nosi je kao amajliju. Misli da ga čuva od vampira, karakondžula i zlih ženskih jezika. E, sad kad nekoga od njih pogodi pesma, on se trudi da pogodi nekoga od svatova. I tako u krug...

Uspesni atentator na austrougarskog prestolonalsednika. Srbin iz Bosne i pripadnik organizacije "Mlada Bosna" koja se borila za ujedinjenje Srba istocno i zapadno od Drine. Za atentat najverovatnije obucavan u Srbiji od strane tadasnjih tajnih sluzbi. U zapadnim medijima njegovo ime i delo cvrsto vezuju za iniciranje pocetka I Svetskog rata, barem se tako ta informacija servira plitkoumnim zasrafljivacima srafova dok blenu u TV sa daljinskim u jednoj i limenkom piva u drugoj ruci, a debeloguzno meso im cvrsto srasta sa foteljom. Nijednom i nigde se ne pominje, a zasrafljivaci srafova zbog paralize mozdanih funkcija nisu u stanju da primete, da se I Svetski rat pripremao u austrougarskim fabrikama, kasarnama i generalskim jazbinama citavih 10 godina unazad. Pripremani su planovi i rute prodiranja, liveni topovi i municija, sanitetska i intedantska skladista punjena do tacke pucanja, pripremane su i pobednicke pesme i vatrometi. I bas kad je sva priprema bila pri kraju, nas Gavrilo opali, pogodi i ne spreci rat vec im dade alibi za klanicu. Da su Austrougari zbog necega odustali od rata Gavrilo bi sirom sveta bio slavljen kao covek koji je jednim metkom spasao Evropu uzasa. Ovako, rata je bilo, a Gavrilo od moguceg heroja postade prokletnik. Hm, cudan je taj jezicak istorijske vage ... Pitam se sta bi se desilo da je, npr. 1939, neki Srbin ubio Hitlera. A sto se pitam, istorija se ponavlja, prosao bi kao Gavrilo. E da, Austrougari nikada nisu imali slavljenicki vatromet.

Prvi Đangov čovek, njegova desna ruka, plaćeni ubica, glavni operator na ringišpilu i Kebin nepriznati sin.

Rođen je u Zemunu, u faveli zvanoj Ciganske rupe, u maloj trošnoj kartonskoj kući gde je živeo samo sa majkom, pošto njegov otac Keba nikada nije želeo da ga prizna, što mu je već u ranoj mladosti ispunilo dušu nekom nepoznatom mržnjom, koja ga je uvek kroz život pratila.

U školu nikada nije išao nego je odmah počeo da trenira boks, u kom su mu stručnjaci predviđali svetlu budućnost, zbog brzog učenja, veštine, upornosti i želje da bude najbolji u tome, ali su se i plašili njegove preke naravi, konstantne želje za obračunima i besom koji je mogao da ga uništi van ringa.

Tako je i bilo i Đasmin je nakon čuvene tuče u Kafani kod Miće Stresa u Šabcu, na smrt pretukao sina od vođe Šabačke ciganjske mafije, koji je od tada ucenio Đasminovu glavu.

Nakon tog događaja, pobegao je u Italiju jer čizma glavu čuva i tamo je upoznao Đanga, kome se odmah svideo, jer Đango je posebno mrzeo Šabačku ciganjsku mafiju i svaki njihov neprijatelj bio je njegov prijatelj. Ubrzo se Đasmin, brutalnošću i svirepošću uzdigao na vrh Đangove organizacije i postao njegov glavni čovek, a Đango mu je za sve što je učinio za njegovu organizaciju, obećao da će, kada bude pravi trenutak, slobodno moći da se obračuna sa Kebom na način koji god poželi.

Skinhead pokret koji se rađa u Velikoj Britaniji šezdesetih godina, kao pokret radničke klase, u kome su ravnopravno učestvovali i belci i crnci i azijati.
Prvobitno nema političku i ideološku pozadinu, već se skinsi isključivo povezuju preko stila oblačenja, koga odlikuju Martinke, tregeri, kratka kosa (mada postoje varijacije i sa dužom) i slično, i ljubavi prema ska, reggae (prvobitni tvrđi reggae), soul i sličnoj muzici. Sa dolaskom Punk-a dolazi do još veće transformacije skinsa, koji masovno prihvataju novi pravac, donoseći varijaciju Oi!...
Od sedamdesetih mnogi skinsi su postali participanti u širenju nacionalističkih i rasističkih ideja, vrlo vezano za pokrete Krv i Čast i Britanski Pokret, a i ostale neo-nacističke pokrete, i učestvuju u porastu rasno izazvanih napada i sukoba što je dovelo do negativnog predstavljanja u medijima koji su povezali celokupan Skinhead pokret sa nacizmom. U stvari mnogi skinsi su apolitički nastrojeni, ili, pak, pripadnici extremne levice...
Van Britanije su se širili svi pravci ovog pokreta, ali je i u svetu, kao što se vidi i kod nas, prvenstveno preovladala slika naci-skinsa, koje, usput da pomenem, ostali skinsi NE PODNOSE.
Kao pokreti protiv rasizma i za očuvanje vrednosti radničke klase u skins subkulturi javljaju se SHARP (Skinheads against racial prejudice) i Redskins (komunistički skinsi), kao i grupe kao RASH (Red and Anarchist skinheads), i ostali pokreti. Mada Šarpovci kao pokret nemaju političku i ideološku opredeljenost, već su samo anti-rasistički nastrojeni, pojam se danas javlja više kao označavanje individue kao ne-nacističkog skinsa nego kao oznaka same organizacije.
------------------------------------------------------------------
Ovo postavljam isključivo kao napomenu da nisu svi skinsi rasistički mangupi (mada mangupi jesu u većini bili naci, ili red. :D), i da postoje dve strane novčića, samo, nažalost, mi smo dosada se previše nagledali ove negativne strane. A i upoznao sam jednog Redskina na Beerfest-u i bio je sasvim ok momak. Malo grub po ivicama, ali sasvim dobar. Bez ikakve mržnje ili zabluda o ljudima.

Toliko čest i upadljiv, a jednostavno suptilan. Može se pronaći u svakom američkom filmu.
Zamah nastaje nakon što glavni lik dobije napad izazvan ljutnjom, nervozom .. ili možda primi lošu vijest. U tom trenutku, uvijek je u blizini stola.
Tren nakon, on zamahuje sa dvije ruke, te sa lijeve prema desnoj strani obara sve sa stola, pokazujući tako da je on ljut, nervozan i zajeban.
Nerijetke su i scene, gdje obara sa desne na lijevu stranu.

Modifikacije stare "ne mogu oni tako malo da me plate - koliko ja mogu malo da radim" u maniru naših ministara.

Borbeni poklič japanskih huligana i nacionalista koji ovo često uzvikuju na utakmicama Nagoje, demonstracijama protiv anime pornića, zemljotresa, cunamija, radijacije iz Fukošime, godišnjicu pada atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, kao i na protestima protiv bolesnog iskorišćavanja Japanki u pornografske svrhe.

Nauka koju je magistrirao svaki inteligentniji čovek.

Fenomen koji stoji rame uz rame sa takozvanim fenomenom Ribe koje citiraju dijaloge iz serije Seks i Grad. Prosto ne mogu da se odlučim šta je gore.

Huliganizam u Srbiji se razvio preko noći i postao je nešto što je in. Trend. Prihvatile su ga široke narodne mase, a ustoličio se kod srednjoškolaca, punih energije, testosterona sa nedostatkom racionalnog razmišljanja, jer mozga nema, vode se onom biti prosečan.

Ne bi to bilo toliko loše da su se stvari zadržale na tome.
Elem, huliganizam se širi kao virus, pa su ga čak i devojčice prihvatile. Jednog dana se jedna devojčica probudila i rekla sebi, od sada sam huligan, biću patriota, i velika srpkinja. Otišla je do buvlje pijace i kupila dres tima za koji će da navija, a to je odlučila metodom eci peci pec, vratila se kući, sela za komp i počela da huliganiše. Tako se stvorila armija huliganki u našoj nam čudnoj državi. Počinju da se furaju i na nacionalističke organizacije, viču Nož, žica, Srebrenica, iako su za vreme rata još bile u tatinim mudima. Onda sledi ono, ja znam sve, ponašaju se kao da su popile svu pamet ovog sveta, prosipaju jeftinu propagandu koju su čuli od tamo nekoga, a o svojoj državi znaju samo da je Ratko Mladić bio tamo neki junak koji je valjda ratovao četerespete godine. O običajima i tradiciji da ne govorim. Tu su najtanje, iako će ti ispričati da su dodole strateška igrica sa tri nivoa.

Organizacija formirana od strane moralnih politicara cija je svrha regrutovanje omladine radi ostvarivanja politickih ciljeva.
Naziv "otporas" se cesto koristi i za to da se oznaci mladja ostrašćena osoba koja bi sve da resi "na prečac" i po kratkom postupku.
Slicne organizacije delovale su svojevremeno i u ostalim "bivsim komunistickim" zemljama,a svima je (osim zajednickog izvora prihoda) bilo zajednicko i sledece:
Razlog za formiranje bas ovakvog pokreta:
-činjenica je da je omladinom najlakse manipulisati,i da se isti (posebno studenti) lako mogu ubediti da je "na njima buducnost" i da od njih nesto zapravo zavisi.
Razvoj situacije:
-Po dobro oprobanom receptu,"omladincima" ce se "ostarinci" prvo uvuci u bulju,nazvati ih mladoscu i buducnoscu zemlje.
Kako je bulja mlada i jos uvek rastegljiva,komotno moze da primi nekoliko vlasti i novca gladnih politicara.
-Nakon toga,politicari "iznutra" omladini ugradjuju svoju ideju,ali tako da oni ne pomisle da im je to neko drugi rekao,vec da su se oni sami toga setili.
-Zavrsnica krece kad se omladinci napale kao veprovi i iskoriste svoju neobuzdanu energiju za "obavljanje posla".Nakon toga politicari izlaze iz skrovista,"cisti kao suze" i vise nemaju vremena za njih,osim mozda za nekoliko "glavnih" koji ubrzano napreduju u sluzbi,kao i u novcaniku.
I eventualne posledice:
-ako se slucajno desi da se pokret okrene protiv svojih osnivaca,ubrzo nakon toga gledamo kratak prikaz kako se od "buducnosti zemlje" i "nase mladosti" na brzinu stize do titule "balavci koji ne znaju nos da obrisu"..

Izraz koji se koristi u priči vezanoj za Požarevac.

Naime, kada se isključite sa autoputa "Beograd-Niš", i kada posle obilaznice oko Ljubičeva uđete u Požarevac, prvo ćete proći kroz industrijsku zonu.

Sa leve strane će se redom nizati firme koje su propale, odnosno, koje su razjebane iz raznoraznih razloga: "Šećerana", "MIP" (Mesna industrija Požarevac), "Voćeprodukt", "Industrija poljoprivrednih mašina Morava".

Svaka od tih nekada velikih firmi je konstantno "uništavana" iznutra, a neverovatno je da su čak i u poodmakloj fazi raspada bile produktivne. Svaka vlast od prestanka vladavine SKJ se dobro ogrebla i sebi donela veliku korist. Poslednji ekser u mrtvački sanduk je donela privatizacija čime je stavljena tačka na mnoga radna mesta koja su ljudima potrebna.

Pesme koje ljudi sa televizija pustaju u pozadini kada njihove reči nisu dovoljne da bi se zamazale oči narodu.Jednostavno bez ovakvih numera televizija ne bi bila najjače oružije za propagandu.

Vukajlija, Mordor, sve mu to isto. Nekima živi pakao, nekima zabava. Ali oko Mordora sve vidi. Budite oprezni!
Jedanaest modova na čelu sa novim, Agilnim i Kostićem, predvode vojsku Kaizenovih Uruk haija. Ništa ne može da im promakne. Ban nije moguće izbeći!
Ali ipak se nađu i neki ljudi koji u to ne veruju pa pokušavaju da ostnu ne primećeni u svojim podlim planovima.
To su dve mase ljudi, svima poznati kao hejteri i lajkeri. Takođe postoji i gomila ljudi, koji prave po hiljadu duplih naloga za klan ovih gore pomenutih. Najopasniji predstavnik ovog klana je čuveni bandit Joke oke. Ali..... Sledi ban nakon par minuta i doviđenja. Uruk haiji su nepobedivi.
Osim lajkera i hejtera i postoje i druge organizacije koje se bore protiv Uruk haija, kao i protiv samog Sauronovog oka. Klanovi vređača i plagijatora su najjači međ' tim klanovima.
Ali i protiv njih Zyclon i ostatak Mordora ima rešenje. Malo kraći ban da im dođe iz dupera u glavu i da se opamete. Ponovljene greške direktno vode u propast, trajni ban.
I tako se na Vukajliji uvek vodi rat između Mordora i ostatka sajta, ali Uruk haiji zajedno sa Kaizenom Sauronom ništa ne prepuštaju slučaju i brzo završavaju svaki rat protiv zlih protivnika, ostavljajući sajt koliko toliko bezbednim mestom za normalne autore.

Babaroga za penzionere.

Najcesce maltretiranje (uglavnom psihicko) sisate sekretarice od strane
debelog smrdljivog sefa da mu doticna gospodja da malo picke.

Takozvana akutna kurcobolja. Kad svi završe sve umesto vas i onda dođete da "mejnujete" na događaju ili svečanom otvaranju! Tu ste i kad se jede i pije i kad treba da se pokupe zasluge, a za ostalo ste 'rac u ladnoj vodi!
Javlja se u velikim organizacijama medju pojedinim nosiocima projekata.
Oprez! Samo najprivrženiji su imuni na nju i njeno širenje. Za sada je znak raspoznavanja imunih i zaštita koja se preporučuje je obraćanje toj osobi sa "Ljombre ke pasa"
Simptomi su kad počnete da proizvodite zvuke šo šo šo!

Narodna mudrost koja objašnjava gotovo sve sukobe u istoriji čovečanstva, za koje nema izgleda da će prestati dok god čovečanstvo postoji. Na njoj je jedan od najpoznatijih svetskih psihoanalitičara, Sigmund Frojd, manje-više, zasnovao celokupan naučni rad koji se svodi na pretpostavku da se u osnovi svega nalazi sex.
Naime, usled nezadovoljenja sexualnog nagona, dolazi do akumuliranja sexualne energije što se kod muškaraca i žena različito manifestuje. Kod muškaraca, dominantni polni hormon je testosteron, koji je u toku evolucije bio odgovoran za odlazak muškaraca u lov i potragu za hranom. Zbog njegovog lučenja, ta nakupljena energija prelazi u agresivnost koja se ispoljava stupanjem u konflikte različitog intenziteta: od onih verbalnih, koji su najbezazleniji, pa sve do težnje da se strana sa kojom je započet konflikt fizički uništi, što rezultira tučama, ubistvima ili ratnim sukobima manjih ili većih razmera. Tako nastaju maloletni delinkventi, agresivne navijačke grupe i druge organizacije, ali i najveće masovne ubice poput Nerona, Iroda, Hitlera, Mao Cetunga, Staljina itd.
Kako je kod žena testosteron prisutan samo u tragovima, kod njih nakupljanje sexualne energije prelazi u džangrizavost, ozlojeđenost, opšte nezadovoljstvo, konstantnu potrebu za zvocanjem i slično. Tako nastaju isfrustrirane šalterske službenice, medicinske radnice, kasirke ili poslanice u parlamentu ( dovoljno je baciti pogled na Gordanu Pop Lazić, ili Natašu Jovanović ).
Sa druge strane, kada bi sexualno isfrustriarane osobe našle način da zadovolje svoj sexualni nagon, automatski bi se broj sukoba na planeti smanjio, najpre na lokalnom, a potom i na globalnom nivou. Jer kada bi svaki vojnik umesto puške držao u rukama neku cicu, ne bi imao vremena da razmišlja o istrebljenju protivničke strane, u fazonu ”…manje pucaj, više tucaj!!!” A kada bi šalterske službenice bile sexualno zadovoljene, bile bi pitome k’o mačići.

Savršen primer uplitanja emocija u neprestanim raspravama pristalica antagonistički nastrojenih klubova. Mesto gde se gubi sva racionalnost, a svi dokazi i argumenti postaju jalovi i beskorisni. U slučaju da se nađete u središtu rasprave ove vrste najbolje je pronaći izgovor da što pre iz iste nestanete ako želite da izbegnete prerano gubljenje živaca, razuma, a bogami i zdravlja jer se iste rasprave neretko završe izlaganjem neoborivih argumenata ( psovki, pesnica, bokera, praćki, kamenja, bejzbol palica, čokera, pajsera, pendreka, teleskopskih palica (čeličnih ili polikarbonatnih) cevi od usisivača, letvi, slomljenih flaša, čekića, eksera, buzdovana (Uspomena sa Zlatibora), noževa, šurikena, petardi, sprejeva, elektrošokera, pištolja na vodu, pištolja na kuglice, mauzerki (pradedinih), šmajsera (dedinih), CZ 99 - ki (očevih), suzavaca, kašikara etc.). Jednom rečju, izbegavati u širokom dijapazonu.

Spektakl sećanja na nepostojeće, polupostojeće i iskrivljenopostojeće događaje iz perioda od 1941-1945. Vesela smotra metuzalemovih predaka, članova SKOJ-a, učesnika Ravnogorskog pokreta, ponekog njihovog zaludnog potomka koji je planirao da baš tu sretne ribu svog života i progura se dalje u stranci, članstva partija i većine od N x 35 na 24 boračkih organizacija.