Iliti buđavi ganci sa obala Madeire u Atlantskom okeanu.
Ni talasi uzburkanog Atlantika nisu bili dovoljni da mu saperu cignaštinu koju i dan danas poseduje. Izuzetne taštine, obrnuto proporiconalne njegovoj opštoj inteligenciji, uvek je spreman da prstima baždarenim za sakupljanje bakra prođe kroz mašćobu u kosi sa ciljem da se popravi stanje na glavi koja u svojim najtamnijim dubinama krije baš to - mrakača, ništa, prazno. Ipak, ni svevišnji ne gleda đe udara s talentom pa mu igrom slučaja dao da zna digra fudbal. Al' što bi naš narod rek'o "magarac u Beč, magarac iz Beča". Zek zek dadule...

Kao što je već opšte poznato, svi adolescenti (mada ima i starijih) u Americi su ni krivi ni dužni ubačeni u neki od stereotipa (ima toga i na brdovitom Balkanu, ali ne u toj meri), a broj tih stereotipsnosti vrtoglavo raste, (goth, emo, punk, screamo, nerd, chav... & geek)
Kako prepoznati Geek-a? Pa umesto normalnih slova koristi brojeve, živi (ne u svom, već u cyber) virtuelnom svetu, zaluđen je svim online igricama (mada ima i onih koji igraju pasijans pred spavanje (!)..). Devojke muvaju preko neta, imaju ih toliko da mogu kuću njima da ograde, ali one nikada nisu videle tog geek-a uživo, niti su videle njegovu pravu fotku, jer bi potom imale noćne more.

Neverovatno je kako neki ljudi znaju da se transformišu po potrebi. Svako od nas zna nekog perverznog bolesnika koji čim namiriše estrogen momentalno doživljava neverovatnu promenu. Od najgoreg šabana postaje slatkorečivi svilenko. Od Ajs Nigrutina do Sergeja Ćetkovića u sekundi. A ako ste neoprezni, napraviće od vas šabana pre nego što shvatite šta se dešava.

Neko ko je pandrknuo još davnih dana.

Porodica u kojoj je sin od nekih 12-13 godina glava kuće.Dok on igra neku debilsku igricu na netu,njegov otac idiot gleda tekmu preko web tv-a,a njegova mama-fufa nafurana dozvoli mala visi na facebook-u.Sin pederko seka-persa je taj kome prekipi jer dok igra "važnu igricu na netu" njegovi imbecili od roditelja umesto da rade nesto koristno i u skladu s njihovim godinama oni se zamisli svadjaju oko lap topa,Elem. . .Sin ih metodom ucene povisenim tonom obavestava da ce ih iskljuciti s neta, dok oni "KAO" pokorno slusaju.To je kao tzv. Srpska porodica,al na mojega.

Izbacivanje nepotrebne karte iz ruke. Obično se dešava u preferansu (ili u nekoj drugoj kartaškoj igri koja je orjentisana na boje) kada onaj koji igra forsira adute (ili neku drugu, kod tebe deficitarnu boju) pa si prinuđen da škartiraš karte za koje procijeniš da ti kasnije neće trebati. Škart, kartanje, škartiranje, etimologija ove riječi je prilično jasna.

A procjena, ko procjena, ukoliko se to desi u poodmaklom stadijumu igre velika je vjerovatnoća da znaš što onaj koji igra siječe, škartanje može proći bez problema i sve ćeš svoje jake karte sačuvati za kraj. Ali, ukoliko se onaj koji igra uhvati i odmah počne da gruva adute, škartanje se vrši samo na osnovu informacija dobijenih preko licitacije.

Bilo kako bilo, nezgodna situacija za onog koji prati, i greška, odnosno preškartavanje, je uvijek prisutno kao mogući ishod. Zato je važno pratiti saigrače i ako se to kvalitetno odradi, kako za vrijeme licitacije tako i za vrijeme odigravanja, preškartavanje je praktično nemoguće. Dobar igrač uvijek zna šta da škarta.

U slengu, škartanje je proces eliminacije nepovoljnih ishoda a preškartavanje glupa greška, situacija u koju dovedeš sebe usled nepažnje ili neznanja, odnosno nedovoljnog razumijevanja u određenu oblast. Ili prosto bola u kurcu, što je nažalost i najčešći slučaj.

Psihičko stanje u kome se nađete koji tren posle odluke donete u magnovenju.

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

Učiniti pogrešnu stvar gledano sa moralnog aspekta. Nešto što sagovornika ili vas baca u težak dakbe.

Svaka polupismena osoba koja je u životu savladala korišćenje opcije copy/paste.

Život je pička. Neko se rodi u sreći i veselju, na carski rez, ne pokvari tati i komšijama igračku, a nekog okote u bedi i siromaštvu, tamo đe Bog izvodi korner. Ostalo je čoveku do njega samog, ali i dobrim delom do okolnosti. I mo'š da se boriš do iznemoglosti ali ako nisi kući onaj dan kad sreća pozvoni na vrata, izvoli da se jebeš, jer sreća nije poštar, i ne zvoni dvaput. E baš takvima ostane ova metodologija otaljavanja života po taktičkom životnom koračanju danas - sutra. Daklem, jedan dan, jedan komad života i tako živim, a od futura znam da ništa ne znam. Videćemo sutra ujutro.

Prejaka stvar. Da postoji neka kompanija za iznajmljivanje patuljaka, pa ga dovedeš kući umjesto mačke ili psa. Patuljak je brat, narediš mu da ti kuva, pere suđe, veš, rasprema krevet, svašta nešto, povedeš ga u šetnju, neki parkić i slično, ili ga napušiš i smiješ mu se. Ja bih ga iznajmio i nikad ga ne bih vratio, ne zauzima mnogo mjesta, može lagano pod krevetom da spava. Daš mu neko ime, npr. Patuljak, i ako ne sluša okačiš mu užinu neđe đe ne može da je do'vati, ili mu ne daš u WC. Svašta nešto možes sa njim da napraviš.

Svi znamo sta je romantizam- pre svega lirska književnost u kojoj pesnik izražava sebe, svoju ličnost i svoja osećanja.

Ali savremeni romantizam, to su svi oni brojni statusi (najčešće pisani od strane devojčica 10-15, 16 godina) u kojima se navodi nestajanje jedine, istinske ljubavi bla bla... Nema druge za njih. To što treba da prožive jos barem troduplo od trenutnih godina nema veze, za njih više nema ljubavi.

I tako pisajući srcecepajuće i tragične statuse, kreirale su novu književnu (ili barem neku online vrstu) Savremeni romantizam. A mi, ukoliko nam je "prijatelj" moramo svakodnevno citati o tome.

...da ti se uradi nešto protiv tvoje volje. Nešto glupo, nepojmljivo, tebi strano i daleko. No običaj se poštuje, stvaran je stoljećima, u njega je utkana sva mudrost skupljana generacijama.

Zato kad sledeći put pljuneš po običaju, kažeš da je zastario, da vrijeđa tvoju ličnost i zdrav razum odrasle jedinke, sjeti se da ga je neko poštovao i prije tebe. Neko ko je tuk'o ženu nogama ustomak, neko ko se nije radovao ženskom đetetu, neko ko nije brij'o pičku niti ju je davao prije braka.

Običaj je odgovor na sve, i zato što ga ne poštujemo tu smo đe jesmo.

Zakon fizike koji je gospod Bog nekako prevideo kada je onomad od Adamovog rebra stvarao Evu. A da nije, žene bi danas bile srećnije, a bogami i prema muškarcima predusretljivije. Jeste da bi plastični hirurzi izgubili klijentelu, al' ko ih jebe ionako su prebogati.

Onaj koji napise naslov definicije a ostalo je copy\paste sa Wikipedije.

Izraz koji danas sve više koriste štreberi po srednjim školama i fakultetima, što se inače odnosi da će i njima da svane kada stignu kući i budu "online" jer imaju već veoma popularnog, i traženog lika u World Of Warcraft-u ili imaju pristup administratorskom profilu na nekom CS serveru i njihova reč je poslednja ... naravno za razliku što se dešava na fakultetu: bubuljice, nevinost koju vuku sa sobom ( dok na internetu imaju čuvenih 23 cm ), priča kako je bio u Atini za Novu ( što povlači sa sobom da je proputovao celu Evropu ), a umesto devojke nimfomanke ima polu-pokretnu babu koja ne daje znake života u njegovoj sobi.

E, tu je kraj svim seksualnim fantazijama i frustracijama, ali stavrno i defintivno. 3D BioJet printer nije SF! Već uveliko štrika razna tkiva, doduše za sada ona jednostavnija ali se očekuje da će uskoro “štampati” i kompletna živa bića po želji.

A šta će smrtnici štampati?

Svašta, od porno glumica do prelepih Frankenštajnica za svačiji ukus. Na primer, glava TV voditeljke, sise drugarice iz prve klupe, pupak drugarice iz trece klupe, dupe komšinice od preko puta, noge dvonoge barbike i naravno brazilisko-karnevalska boja kože i odeća. Posle seksa, i obaveznog recikliranja bioinkmase da matorci ne primete, usledilo bi iživljavanje nad nedužnom florom i faunom i kreiranje nadrealnih bića kakva ni šizofreni bog na LSD-u ne bi napravio.

- Direktna varijanta: Likovi koji duž Zelenog Venca i Knez Mihajlove daju sve od sebe da ti u ruke ubace reklamne flajere svega i svačega.

- Indirektna varijanta: Likovi koji ti poštansko sanduče pune reklamnim flajerima svega i svačega, naročito kada si na odmoru ili kada duže vremena nisi tu.

Draga moja Grozdo,

tri su dana kako si otišla. Nisi mi se čak ni ja-avila. Đeca jedu gurabiju sa suzama i pitaju đe je mama, đe je mama, a ja ne znam kako da ih utješim. Znam da si kod tvojih, pa ti šiljem ovo pismo po malom Blagoji. Ne trebaš mu ništa davati, dobio je ratluk.

Grozdo moja, srećo moja, limune moj! Vrati mi se, Grozdo, da me sunce ogrije kako me je ogrijalo kad sam te prvi put vidio kako sobaljuješ ovna da ga štrojiš. Sinoć bile Zvjezde Granda, a ja sve pogledam, čini mi se da pleteš na svojoj stolici. Fali mi da te gledam kako umorna spavaš sjedeći, a zaspiš slatko, pa ti se onaj balac otegne iz usta i taman kad pomisliš da će dovatiti do poda, ti ga usrkneš nazad. Fali mi da me pod jorganom počešeš po plećci svojim mekim brčićima. Fali mi da se nasmiješ, pa da se zatresu prozori naše trošne kuće. Sve mi fali, ko da si otišla prije sto godina, a ne prije tri dana.

Al' ono ti nije trebalo. Jesam došo pjan ko letva, jesam blatnjavim čizmama utracko predsoblje, jesam povraćo po ručno-čvorovanom i ručno-taftovanom ćilimu što ti tkala majka u ruvo, usta je jebem (izvini, srećo moja), al da me nako krvnički potegneš tavom... Šta ću, jesam ti vratio bekendom, al nisam ja tako mislio! Pa, ne bi ja tebe, nego ruka sama krenula...

Vrati mi se, Grozdo, moja kućo i imanje moje, ljubi Dobrivoje svoje uši klempave, pa te vodim kad oćeš kod Debelog u kafanu da kao nekad nas dvoje pojedemo tri oke janjetine.
Molim te.
Volim te.

Tvoj Dobrivoje