4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Čuvena pošalica, i najgora kletva, koja se koristi u Crnoj Gori. I to isključivo od strane bakica koje nemaju drugog posla, pa sirotinji staju na muku...

dodje vreme za sve, za polazak u skolu, na maturu, za brak, decu, starost, konacni oprostaj...za sve dodje vreme. i treba iskoristiti svaki tren zivota za ono sto mislimo da valja, da ne bismo zalili.

Stara turska kletva.

Jedina osoba u celoj grupi koja sigurno zna gde su toaleti, najjeftinije prodavnice suvenira, pijace sa robom za švercovanje i točeno pivo. Često znaju i dosta o istoriji i kulturi mesta u kojem se nalazimo, ali ih to niko nije pitao.

Kec iz rukava iole ozbiljnog nemača pojma.

Slamka spasa za svakog kvazipoznavaoca bilo koje tematike koju je, uprkos apsolutnom nepoznavanju iste, eto, baš rešio da izlaže. Dve obične zamenice u rečenici nemača izlagača za tren prelaze put od ispraznog trošenja slova do anti-floskularnog augmentativa otkrovenja obavijenog neskidivim velom mistike.

Upotrebna vrednost ove forme je izuzetna, s obzirom da se, osim ako ste hipster, koristi isključivo u izlaganju još većim nemačima pojma, nesposobnim da netačnu tvrdnju opovrgnu.

U suprotnom, izaziva tranfer blama na koji ode ceo budžet tolerancije i želju za parkinsonovskim multiplefejspalmom.

Rano sam ranio. Pošo na poso. Žena oće pare. Malac traži džeparac. Mala se već kurva, ona ima za sebe. Stara majka oće za lekove. Kola trebaju gorivo. Parkiro napolje, mrzi me da dižem gar.vrata. Slupo led šajbnicu. Lopatom porazbijo i ostala stakla. Kasnim na poso. Šefica traži kurcimicin, imam ženu. Nemam ni leba, pekara daleko. Gladujem. Sastavljam tiket. Smena gotova. Kreno kući. Svraćam u kafanu. Dva sam sruko. I još 15.
Noć je. Trebo bi kući. Ne znam đe kuća. Nisam još pošo. Svira Bulat. Fajront. Prazan lokal. Ja još osto. Imam taman za dva još. Dva ću za poneti. Kelnerka ima dobre sise,al imam ženu. Ženu? Kako beše ime? Gase sve. Ja još ne izlazim. Budim se iz kome. Doktori se čude. Pa,vi ste bili 3 godine u komi. Šta vas je probudilo? Svrbi me Draško. Al nije to. Aj jbg,ne znam. A šta je ono na Tv gore. Ma morali smo da smanjimo, tad ste počeli buncati. Pojačajte,zaželio sam se plazme. Evo,pojačaćemo.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Izraz sa komentara vesti, sa foruma, društvenih mreža i tome slično: u početku rezervisan isključivo za prave legende glumišta, muzičke ili sportske scene, ali kao i mnogo toga, postao je previše rabljen, pa se danas primenjuje i na anonimuse.

Sposobnost koju Balkanac dobija rodjenjem. Nešto kao disanje ili sposobnost da vari hranu. To je zapravo mogućnost čoveka sa ovih prostora da već posle prvog odsviranog takta prepozna pesmu, njen tekst i ritam.
Prosečnom Balkancu je potreban jedan put da čuje pesmu da bi je memorisao za vijek vijekova. Tada njegov mozak automatski rejtuje muzičku numeru i od ocene zavisi da li će pri svakom sledećem reprodukovanju doći do određene gestikulacije rukama. Dakle, ako numera ima dobru ocenu, Balkanac će polako uzdignuti ruke iznad glave i najčešće izgovoriti: "Đe me nađe?!" na odgovarajućem maternjem jeziku. Naravno, taj čovek neće tu gestikulaciju ponoviti ako dođe do reprodukcije neke numere koja spada u žanr neodgovarajući trenutnoj situaciji u njegovoj okolini. Ako, pak začuje note neke pesme urbanih, često nazivanih "pederskijeh" bendova, dolazi do upotrebe jedne malo agresivnije gestikulacije, kao što je prevrtanje stola, šamaranje di-džeja ili u težem slučaju upotrebe nekog oružja, hladnog ili vatrenog.
Slučajevi Balkanaca koji imaju slabiju sposobnost prepoznavanja muzike često budu odbačeni od okoline proglašavani izrodima, nakazama, pederima ili narkomanima.

Božija ruka okrenu ključ. Zasvetli svemirski brod. Uđoše anđeli, kupidoni, i ostala nebeska raja, a i đavo.
"Bežimo od ovih budala, idemo u drugu galaksiju", reče sedi starac koji je sedio na kapetanovom mestu.
Uključi se warp, i odoše brže od svetlosti.

To su problemi,koji se resavaju u tren oka,nista lakse,kazes"Ma,ja bih to ovako uradila,sta tu ima da se misli"!Vrlo su pogodni za visesatno razglabanje i ogovaranje.
Sopstveni problemi se mnogo teze resavaju,i za njih treba vise vremena.

Valuta koja se koristi kad se objavljuje sopstvena ekonomska kriza.

Dom Bosanca.

Kasica-prasica na nemačkom.I dan danas na ovim prostorima, a kao recidiv nemačkog jezika, ostao je termin ''šparati''(štedeti).Starijim ljudima sa ''zapadnih strana'',kao i Lalama, ovaj termin nije stran,štaviše,njime se služe.

Misao koja prođe kroz glavu čoveku kada naiđe na neopevanog kretena nesvesnog svoje ograničenosti. Po pravilu ta ograničena individua će misliti da je ona ta koja je pametna i još će svog daleko pametnijeg sagovornika tovariti kako je glup. A još ukoliko je okružen s još par kretena istomišljenika, pa još kad udruženo počnu da se beče i keze uživajući u svojoj samozadovoljnosti - i haj! Milina jedna. Čovek tada može samo da im fizički objasni neke stvari. Ako može. A ako ne može - ostaje mu samo da pomisli /kaže rečenicu iz naslova.

Najbrži lik na 100 metara u podne.
Naime, prije nekih 3000 godina na olimpijske igre su održavane trke na sto metara u podne.
Masu para se tu osvajalo. Prize pool je bio ogroman te Hermes koji je živio iza sedam brda i sedam gora a škola mu bila 34 sata od kuće, te je svaki drugi dan dolazio na nastavu. Da bi se riješio ovaj problem, kovač po imenu Laki Strelac mu napravi patike od tozla, te je ovaj svaki dan šprinta' do škole za 14 sati.
Čak i tako, pročulo se za ovu mladu nadu olimijskija igara. Otac i majka mu nađoše sponzora u fabrici eksera ''Doki'' te mu ovi obezbijedše opremu i platiše mu put i sve i on se nađe na 100 metara u podne đe je prošiba sve.
Prvi put 100 metara za 9 sekundi.
Drugi put 100 metara za 8 sekundi i nešto malo stotinki.
Treći put nije učestvova' jer je bio prejak, pa je htio da da šansu drugima
Osvoji on tako uzastopno 33 puta 100 metara u podne dadnu mu neku prepičku i odseli se dolje put današnje albanije i tu pravi prvi streličarski klub ''Čajnoš"

Uskraćeno zadovoljstvo.

Kakav je smisao porno filma, čija poenta i jeste da ljudi koji nemaju priliku da jebu vide pičku, ostanu uskraćeni za njen vizuelni doživljaj?

Izraz može da se koristi i za: mlako pivo, loš centaršut, ćevape bez luka, pljeskavicu bez priloga, 'ladnu ženu itd.

Izraz koji se koristi kada hoćete da kažete vozaču autobusa-taksija-kamiona da pojača radio uređaj .

Totalno zbunjena osoba koja niti gleda šta radi niti zna šta radi. Izgubila se k'o Fata u žitu.

Strana na Wikipediji na koju često idem da bih copy-paste-ovao latinična slova koja mi zatrebaju za neke reči u definiciji, jer me mrzi da namestam latinični layout, a i pomešaće mi se Z i Y, i onda nek mi je Bog u pomoci dok se opet naviknem...