Pitanja koja imaju pogresan epitet uz njih.Ona su u Srbiji uglavnom stajaca,i stoje na mestu nekih desetak,dvadesetak godina.
- A sada prelazimo na tekuca pitanja.Kada ce i kako Srbija uci u Evropsku zajednicu,pitali smo gospodina Mirka Cvetkovica,premijera bla bla truc truc
U kraljevstvu slijepih, jednooki je car.
Obzirom da smo mi u fazi đe nemamo ni jedno oko, a ni bistar um, zatupljenom i slijepom masom nije teško upravljati. Ispranih mozgova, kratkog pamćenja, sniženog morala, sa izbrisanim i zaboravljenim kodeksima, od nekada slavne nacije, postali smo ovo što smo danas. Nažalost.
Zbog toga smo tu gdje smo, takvi kakvi jesmo, i upravljaju nama ovi koji upravljaju. Tužno i žalosno.
- Sa ovakvom opozicijom i ovakvim narodom, Žobla Felna bi mogao da bude premijer, predsjednik i da drži sva resorna ministarstva, da se ne boji za svoje fotelje. U pamet se braćo...
Imam sad nešto nenadjebivo da vam kažem, da vas prosvijetlim i iz temelja izmijenim smisao vašeg postojanja. To je onako malo zapetljano i meni je teško da se izrazim, ali ako se malo potrudite i vi ćete shvatiti....
Blabla, Bog, đavo, muzika, truć, pisanje, bla, život, brrr, žito.
Niste shvatili? Pa kako? Ah, okrutni svijete, doći će valjda i dan kada će oni poput mene biti shvaćeni i priznati!!!
Ako misliš da nisi shvaćen, u 98% slučajeva to ni ne zaslužuješ. Ako spadaš u onih 2%, jbg, voljeće te 100 godina nakon smrti.
Kada želite da prekinete dosadan razgovor sa voljenom osobom.
A kada ćeš da me vodiš bla-bla truć-truć...??? E srce ne mogu sada da pričam, ljubim te, ćao!
Pozdravi koji se dele na neki način kao što ide gradacija kod sistema pozitiv-komparativ-superlativ.
Poenta je u tome što se ova 3, naizgled, slična pozdrava zapravo upotrebljavaju veoma selektivno, nesvesno.
A ja sam bio pametan da to provalim sinoć pred spavanje. Fala, čika 40*C.
Elem, primeri:
Sretanje sa čovekom koji ti je samo poznanik, na zdravo-zdravo ste:
- Eee, ćao Bojane.
- Eee, gde si.Sretanje sa dobrim prijateljem:
- Alo brate bre, haha, 100 godina!
- Ooo, pa 'de si ti meni jeboteee!Sretanje sa najboljim prijateljem (prijateljima):
- Gle ovog specijalca bre! okle ti vamo?
- Haha 'đe s', crkotino, aj' do mene da te oguzim u PES-u!
Svi li su generali poslije bitke pametni. Padneš tiket i vazda se nađe jedan da ti reče "a kako to odigra jadan ne bio, ada svi znaju da je Valjadolid jak u gostima". Da sam znao da je Valjadolid jak u gostima ne bih igrao protiv njega. Nijesam lud.
Sjajan film snimljen šezdesetih godina prošlog veka. Radi se o zaljubljenom paru, lepoj al sirotoj, Dini i njenom dečku šmekeru Badu. Bad je onaj tip momaka koji je rođen pod srećnom zvezdom. Zgodan, lep, sportista. Ćale mu je bitan faktor u naftnoj kompaniji no nije snob već i sam podržava Badovu vezu sa Dini koja dolazi iz skromne ali ugledne porodice. I sve to izgleda bajno u početku... Al' ne lezi vraže! Bada je počeo da svrbi boban... Ali Dini, koju je majka vaspitavala u katoličkom duhu, ne htede da da ništa pre braka. Barem da je dala čokoladno oko sve bi bilo lepo ali ona jok! Badov ćale, stari jebač, posavetuje svog naslednika da namiri bobana sa nekom lokalnom pionirkom. Što ovaj kasnije i čini. Naravno kao što se uvek zbiva, njegova ženska to sazna i poče da histeriše. I histerisala je toliko da je ubrzo završila na psihijatriji. Kasnije Badov ćale gubi sav novac za vreme kraha berze, bla, bla, bla, truć, truć... Kraj i nije toliko bitan koliko je bitna poenta filma. A to jeste, da je nejebica vrlo opasna bolest koja može da upropasti živote i otera ljude u ludilo.
Preporučljivo gledati sa devojkama koje čuvaju svoje ribice kao škrinju sa blagom, sa ciljem da se opamete na vreme i spasu sebe ove opake bolesti.
Dati dosta novca za nešto, toliko novca da ćete posle tog izdatka ostati 'goli i bosi'. Izraz sve češće upotrebljavan porastom upotrebe visoke(skupe) tehnologije.
A:Joj, danas opet moram da se izujem za 2000!
B:Što opet?
A:Otišao mi neki kabal za wireless, a i antena nešto nije dobra, hvatam maksimalno 23% blabla truć truć...
Internet explorer je jedan jednostavan program koji se dobija uz Windows a koji omogućava da se sa interneta skinu web browseri kao što su Mozilla Firefox ili Opera.
Iskreno izražavanje nemoći što se situacija pred Vašim očima ne da promeniti usled dejstva više sile, a situaciju čini zbir nepoznatih stokilaša dvometraša koji su sasvim slučajno stali ispred vas na koncertu i skaču, ili mirno sede u redu, opet ispred Vas i s nestrpljenjem prate razvoj akcionog filma, nekad davno u bioskopu-ili se neki sretnu u finalu Wimbledona i bore se do poslednje kapi znoja da osvoje tu dragocenost, a Vama nijedan nije po volji.
Izraz mi je draga uspomena iz vojske kojim je moj crnogorski prijatelj Milić počastio svoje najbliže cimere sa ukupnom masom 250 kg žive vage-bio je lakši od njih skoro 200 kila i morao je dobro da ih se čuva kad se uvežbavala uzbuna, da ga ne pregaze.
Maslinovo ulje, ruzmarin! Ladno pivo, koka kola, jupi! Krofnice, vruće krofinice...
Ako ste ikada išli na primorje, crnogorsko primorje, vrlo vjerovatno napamet znate navedeni marketinšku mantru, koju ponavlja ubogi prodavac na plaži. Primjetićete da se u prvom planu nalaze masline. Zašto baš masline? Zato što masline rastu u primorskim krajevima. Zato što primorci izuzetno cijene svoje masline i njihovu prerađevinu maslinovo ulje. Zato što svoje maslinove ulje trpaju sve moguće i nemoguće kombinacije jela. Zato što se maslinovim uljem liječe, kupaju, jebu u guzicu. Zato što očekuju da i vi cijenite maslinovo ulje. Da ga platite naravno. Papreno.
Masline kao masline i nisu previše bitne za poentu ovog teksta. One rastu tu vijekovima. Teško da su imale uticaja na ljudske kvalitete osoba koje ih uzgajaju. Ali eto, potrefilo se da dijele kvalitetan geografski prostor sa, ne tako kvalitetnim, ljudskim bićima.
Latin, iliti primorac, potomak slavnih mletačkih trgovaca, dočekaće vas sa isto tako ''slavnim'' gostoprimstvom koje krasi dotične krajeve. Ljubaznog osmijeha, prefinjenih manira i prijateljskim zagrljajem ispratiće vas kući. Vrlo vjerovatno prvi i poslednji put. Mašte im ne fali. Teško da bi nekome drugom pale na pamet takve ideje za prevaru. Riječ im vrijedi koliko i maslinovo ulje koje prave. Na svu sreću, gledate ih samo ljeti. Ostalih godišnjih doba zavuku se u svoje kamene palate i broje novce. Smišljaju nove prevare, uvode nove takse.
A maslinjaci, oni žive vjekovima. I pravo je čudo kako ne pocrvene od stida svjedočeći nedjelima svojih vlasnika.
Izraz kojim se izražava velika radost i iznenađenje usled neočekivanog susreta sa osobom koju dugo nismo videli. Pominjanjem majke u ovom kontekstu pokazujemo kako vrlo cenimo dotičnu osobu.
Domaća verzija drevne engleske poslovice "burden fits the back". Kod nas se doduše koristi u smislu da nema tog posla za koji se neće naći budala da ga uradi.
Koordinator: Kolege, malo pažnje molim. U sklopu prelaska preduzeća na novi ultraproduktivni multinacionalni model korporativnog menadžmenta uvideli smo značaj prevođenja zastarelog formata skladištenja baze inventara velikog skladišta u novi, elektronski format. Potreban nam je dobrovoljac za taj odgovoran posao i mogu sa punom sigurnošću da obećam da će taj dobiti javnu pohvalu generalnog direktora glavom. Dakle, neka pristupe zainteresovani!
Mika: Ev...
Žika: Spusti ruku budalo, tu ima trie's godina mesečnog inventarisanja, propišaćeš krv na prkno pokojnog đeda.
Koordinator: Kolega, hteli ste nešto?
Mika: Ne... ne, ujelo me nešto otoič tu za vrat pa me svrbi, nikako da se smirim.
Koordinator: Aha, dooobro. Neko drugi, drage kolege?
Pera: Evo ja ću, i da poručite generalnom gospodinu direktoru u moje ime da će mi biti ogromna čast što sam na usluzi preduzeću.
Koordinator: Brrravo Čankolizoviću, to je taj kolektivni duh koji nam fali ovde! To je ono što daje snagu u samotnim jesenjim noćima za tastaturom, sledite me.
Stavljanje do znanja sagovorniku da sere k'o trudna foka i toliko bulazni da bi ste lakše razumeli pijanog prestolonaslednika Aleksandra.
-I onda joj ja priđem..bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla..jebem, je l tako?
-Ovaj, šta? Sačekaj malo kasni mi prevod, sad ću ja.
Spremnost da se u svakom trenutku bude na strani "đe manje biju".
1. Svaka izjava Svete Marovića, Filipa Vujanovića i Mila Djukanovića.
2. Mlada: Kakve venčanice imate?
Prodavačica: Bele i roze. Bele za nevine, roze za one malo manje nevine. Kakvu želite?
Mlada: Belu! A đe-đe (ovde-onde, prim. prev) roze.
Misao zagorelog tinejdžera dok izbezumljenim pogledom traži opciju "Clean Browser History" na svom web pretraživaču, posle trosatnog parenja očiju HD pornjavom.
Fizioloska potreba, obezbeđuje siromašnom delu stanovništva sve pogodnosti za koje se dugo smatralo da su rezervisane samo za elitu: U samom činu učestvuju svi mišići tela, tako da je odličan za održavanje kondicije i oblikovanje tela umesto odlaska na aerobik ili u teretanu. Grčenje lica, iskolačenost očiju, pruža odličan face-lifting i masažu lica, a uz malo tvrđu hranu mitiseri sami iskaču. Odlično za pročišćavanje organizma, doduše na malo primitivniji način u odnosu na jogu i tai-chi. Uvek prisutna neizvesnost u pogledu dobitka, može se porediti sa celom večeri provedenom u kazinu nekog elitnog hotela. I na kraju, letimično bačen pogled preko ramena, uz osećaj olakšanja koji obuzima celo telo, skoro je istovetan kao i nakon popodneva provedenog sa švalerkom u nekoj hotelskoj sobi.
Naravno i sve ovo što sam napisao je čist primer kenjanja.
Pojednostaviti stvar.
- Bla bla bla, ekonomske krize, bla bla, razvojna šansa, truć truć budžet, bla bla bla, strane investicije...
- Objasni ti meni ćirilicom, oće li sjutra biti plate, ili ne?
- Ne.
- Ne?
- Ne, ne, ne i ne. I ćirilicom i latinicom.
- O, e pa... (dalja dešavanja iskaču iz okvira i potreba definicije i neće biti prezentovana)
u mom kraju, ipotrebljava se „dara i mera”... Predpostavljam da je značenje isto!
Upotrebljava se u situacijama kada neko ili nešto pređe svaku granicu.
Inače i dara, i kantar su turske reči!
Prvo je jedinica za meru (nemam pojma kolko hvata), a drugo je sprava za merenje (idi na zelenu pijacu, pa će da vidiš)!
Otac sina studenta:
Šta me jebeš k'o savsku kozu, šta ti misliš da ja serem pare!? Ma nećemo mali tako! Zajebi to, prešla dara meru! Kolk'o ti misliš još da studiraš, bla bla bla.. Bla bla bla... Majke ti ga... Truć truć, bla bla...
Mjesto gdje je krenula svaka nervozna osoba koju pitas đe će. Postoji i produžena verzija:"U prkno više guzice". Može se javiti i kao obični komentar tj. kao znak negodovanja.
- Đe će da studira posle srednje?
- U Bijograd.
- Oće, u prkno. Od čega će da živi?.......
- Đe ides na doček nove?
- U prkno više guzice.
