Je sinonim za seosku prodavnicu ispred koje se okupljaju seljaci radi alkoholisanja i razglabanja o dnevnim i drugim događajima, naziv ostao iz posleratnog perioda zadrugarstva u selima, zadruge su bile jedino mesto u selu gde je moglo nešto da se kupi, mada je obično bilo samo nekoliko artikla u njima. Obično se na rafu pored šećera nalazili ekseri ili sapun i sveće i to je obično činilo 50 % asortimana.

Promašiti, pogrešiti, loše uraditi.

Izraz koji se koristi za opis konobarice u kafiću i to ne zbog svoje iznimne ljepote, niti zbog svoje besprijekorne čednosti, nego zato što se ukazuje svakih 100 godina jednom i to baš u trenutcima kad ju hitno trebaš.

Kaže se za nešto nevoljno ili nedovoljno dobro odrađeno.

Najčešće seksualno zlostavljan insekt od strane ljudi koji žive u Dalmaciji.

Ciao (čitaj: ćao; ci>a = ća) pozdrav u neformalnim situacija koji je iz talijanskog idioma ušao u mnoge jezike. Koriste ga govornici zaista velikog broja svjetskih jezika. Ćao se kao pozdrav može upotrijebiti umjesto: zdravo, bog, bok, doviđenja, dobar dan, dobro veče, laku noć, vidimo se, pa čak i umjesto zbogom. Važna je napomena da se radi o neformalnim situacijama, da nam osoba kojoj kažemo ćao mora biti bliska: prijatelj, rođak, bliski kolega.

Riječ je venecijanskog porijekla, razvila se od riječi „schiavo“.
otprilike ovako: schiavo – schiao – sciao – ciao

Riječ schiavo znači rob, odnosno sluga. U Veneciji (još u 18. stoljeću) njome su se služile sluge da bi pozdravile i izrazile poniznost i poštovanje svome gospodaru: „vaš sam sluga, sluga sam pokoran, vama na usluzi“.

Pozdrav koji je prvobitno, u svom izvornom značenju, imao zadaću strogo pokazati razliku na društvenoj ljestvicu dviju izrazito udaljenih klasa, nekoliko stoljeća kasnije postaje pozdrav među prijateljima i bliskim osobama.

Pozdraviti s „ciao“ stariju osobu, osobito nekoga kome se obraćamo sa „vi“ smatra se nepristojnim.

P.S.
Daljnje kopanje dovelo bi nas do riječi „esclaus“ koja je provansalskog porijekla, pa do latinske riječi „sclavus“, ali to je neka druga priča.

Osoba koju poseduje svako selo. Kao model sela uzećemo zloglasnu Omarsku pored Prijedora u zapadnom delu RS. U Omarskoj živi osoba koju ćemo nazvati Dragan i koja je glavni jebač u selu (atar od cirka 5000 stanovnika). Dragan je srednje visine, rumen u licu (seosko rumenilo) i ošišan na neku primitivnu tarzanku. Vozi nabudžen beli golf II iz 1987. i njime čini čuda na seoskim igrankama (svaka će se snaša upecati na njega). Dragan po danu radi šumske poslove (uglavnom na pilani, ređe kao vozač) a naveče pije u kafani 'Kod veselog brke' sa svojim drugarima sličnog profila (traktorista, zemljoradnik/stočar, lugar itd.) Vikendom Dragan i njegove lole gostuju u diskoteci 'Maximum' u centru Omarske, i tu pred snašama i drugim seoskim lolama pokazuju svoje umeće ispijanja enormnih količina alkohola. Naravno, Dragan je glavni u društvu, jer on poznaje sve konobare, izbacivače i viđenije domaćine u Omarskoj. To ga uzdiže u očima seoskih snaša koje u njemu vide idealnog muža ('vide širokije ramena jebo te kuruzna mrva... ju kako je seksi ovaj Dragan... kako mi je šljatka njegova frizur'ca...' itd.). U slučaju nekog nesporazuma, Dragan će bez ramišljanja da potegne prvu flašu piva od po litre koja mu se nađe u okruženju i njome da lupi bezobraznika po glavudži, time dokazujući da je još uvek glavni jebač u selu (seoski autoritet).

To su one linije u Beogradu čija se trasa ili linija kretanja nalazi tj. svodi na okolinu raznih sportskih objekata. Najčešće su to linije 33, 48 , a ponekad i 25. Pošto su autobusi na tim linijama česti kao kiša u Atakami, znaju da se jave ogromne bujice ljudi koji idu na stadion, te nakon toga i gužve. Gužva u njima je natprosečna, jer se tolike mogu okusiti samo tada, kada u krcat autobus na stanici pokušavaju ući još petoro-šestoro ljudi.

- primer zasnovan na istinitom događaju ( Partizan - Jagodina ) -

Sposobnost koju Balkanac dobija rodjenjem. Nešto kao disanje ili sposobnost da vari hranu. To je zapravo mogućnost čoveka sa ovih prostora da već posle prvog odsviranog takta prepozna pesmu, njen tekst i ritam.
Prosečnom Balkancu je potreban jedan put da čuje pesmu da bi je memorisao za vijek vijekova. Tada njegov mozak automatski rejtuje muzičku numeru i od ocene zavisi da li će pri svakom sledećem reprodukovanju doći do određene gestikulacije rukama. Dakle, ako numera ima dobru ocenu, Balkanac će polako uzdignuti ruke iznad glave i najčešće izgovoriti: "Đe me nađe?!" na odgovarajućem maternjem jeziku. Naravno, taj čovek neće tu gestikulaciju ponoviti ako dođe do reprodukcije neke numere koja spada u žanr neodgovarajući trenutnoj situaciji u njegovoj okolini. Ako, pak začuje note neke pesme urbanih, često nazivanih "pederskijeh" bendova, dolazi do upotrebe jedne malo agresivnije gestikulacije, kao što je prevrtanje stola, šamaranje di-džeja ili u težem slučaju upotrebe nekog oružja, hladnog ili vatrenog.
Slučajevi Balkanaca koji imaju slabiju sposobnost prepoznavanja muzike često budu odbačeni od okoline proglašavani izrodima, nakazama, pederima ili narkomanima.

Dugačke pantalone, stare, oficirske, platnene, posebne su po tome što su ispod kolena uske, a iznad široke, tako da mogu da stanu u duboke vojničke čizme. Nekad svaki pravi seoski lola ih je nosio.

Lik koji je kao što mu samo ime kaže, uvek častan i pošten.
Vrsta koja beleži ekspanziju.
Ugnjetavaju ga ortaci jer je sisica pa ne odbija da učini nikakvu uslugu.
Ugnjetavaju ga ribe jer dopušta to.
Gospodar frend zone i papučarstva.
Uglavnom je stanovnik frend zone a u retkim slučajevima uspeva da pobegne ali čak i u tim slučajevima, ne jebe skoro nikada jer ga niko od ženskog roda ne smatra ozbiljnim...
Ako uspe da pojebe i zadrži ribu, ona mu dolazi glave jer ne ume da kaže ne i ne ume da svoje mišljenje iskaže.
Ugnjetavan od strane ribe, ispaljuje društvo čak i kada ga pozovu na fudbal, vops i buksnu jer njegova riba nema lepo mišljenje o njegovim ortacima.
Tip ljudi kojima nije dovoljno da im više ljudi kaže gde su zasrali.
Oni ipak više vole da ih klepe po ušima i da sami na svojim greškama nauče neke stvari.
Posle buđenja iz sna u koji ga je uspavalo oznojano kopito ženskog šejtana, vraća se nekim osnovnim rutinama života ali ne u potpunosti jer mu njegova naivnost ne dozvoljava da do kraja uvidi ugnjetavanje koje je preživeo.
Postoje dva moguća ishoda ovakvog slučaja a to su:
Nalaženje nove ugnjetavačice i krvožedne kamile (retry)
Prestanak komunikacije sa ostatkom sveta (game over).

Nepresušan izvor narodnih umotvorina,mudrosti i medicine...

Dragi Branko,
Obraćam ti se sa "dragi Branko" jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste.
Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog "Kockice" i "Opstanka". Životna želja mi je bila da učestvujem u "Kockici" i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči.
Kad sam prvi put čuo "Ob-la-di Ob-la-da" hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije.
A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u "Kockici") istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio?
Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem.
Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka "nula dinala". O ulaznicama da i ne govorim.
I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti.
Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?

Tatatatira i tebi,
Tvoj drugar

Likovi, koji, kad ne bi mlatili rukama u toku konverzacije, pomislio bi da imaju govornu manu!

Opis ranoranioca zbog koga petao stekne kompleks niže vrednosti.

Jecaj tuge osobe koja se oseća izdanom od strane više sile. Ophrvan bolom, opterećen sa hiljadu „Da sam bar...“, „Ako...“, „Možda sam trebao...“, mada svestan žešćih malera koji ga teraju. Ništa mu ne ide od ruke. Na poslu trpi sranja, nema nikakvog napretka, još i koliko god dobro da odradi, neko mu nađe manu. Auto više stoji kao ukras usled raznih kvarova i nedostataka kinte da se popravi. Žena mu samo nešto kenja i prigovara, nema ni minut mira. A pičke mu ne da odavno. Pola kućnih aparata počinje da crkava, slobodno vreme provodi krpeći ih. Deca mu zvocaju, uglavnom od njega traže kintu, onako zapovednički. Nežnu reč se ne seća kada je zadnji put čuo.
Ali odustajanja nema. U trci života tada načisto propadaš. Ćuti, konjino, i vuci. Ma, biće jednom bolje. Mora se u to verovati. A dotle, eh, sudbino. Šta da se radi, protiv nje se ne može. Crnje od ciganske pičke ali furaj dalje, samo napred.

Sizif i dalje gura svoju stenu.
Skret i dalje juri svoj žir.

Biće.

Sijalica

Banatski izraz,nadimak za krajnje neurednog,prljavog čoveka.

Rečenica koja služi da odjebeš dosadnog komšiju na kulturan način, koji je zapeo da priča s tobom o nekim njegovim problemima, jer od viška slobodnog vremena ne zna šta će sa sobom.

Особа која не пада у тешки бедак, тачније ни мало је не тангира, када је шутну или изигноришу особе из окружења. У стању је да јој буде сасвим добро и када је сама.

Много једна добра и корисна особина, за онога ко је има.