Rečenica koju izgovori ćale kad upadne u sobu i vidi svoju ćerku kako izvodi strip-tiz pred web kamerom.

Kao što vidite ovo se izgovara prvo a iščuđivanjem, a dok se stigne do onog "bre", čuđenje preraste u frustraciju, a po završetku rečenice nastane i bes.

Za razliku od građe po EU standardima đe je sve cakum-pakum balkanski standard je malo drugačiji.
Stopala i ruke moraju biti golemi, kad nekoga prolomiš šakom pro leđa da misli da ga je balvan udario, a tragovi od stopala u snijegu moraju praviti rupu đe će nastati omanja bara pri otapanju istog. Brada od 3 dana ili brkovi se moraju nositi, pa nisi žena majku mu stara!
Glava mora biti golema ... obje, jebi ga takav je red!
Moraš bit' visok, i sa malo većim stomakom, trbušnjaci nisu in, a ako ih imaš znači da nemoš da piješ, a jebeš momka koji ne mož' popit'!
A glas prodoran i gub, da zaustavi međeda u trku i otrese komšijine ... šljive.

Kradljivac, sjecikesa, razbojnik, džeparoš. Sitna jajara ili profesionalni obijač sefova. Krupna ili sitna divljač, princip je isti, lijeva ruka, desni džep i đe je ba ono nestalo. Isparilo. Nema više.

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

Urbani ekosistem za koji se čini da je umro posve. Svakodnevnica varošica i gradića u ovim krajevima. Đe nema para ni pogrebno preduzeće ne planira budućnost. Trčiš, trčiš pa naiđeš na čoveka na ulici.

Svaki pokušaj (i neuspeh) pristojnog kontakta sa "web agencijama" u Srbiji. Ove agencije imaju tendenciju da se predstave u mnogo boljem svetlu nego što zapravo jesu. Obično ih osnuju amateri koji se predstavljaju lajicima kao profesionalci sa dugogodišnjim iskustvom.

Veoma patetican, ali na zalost po nasu zajednicu, uspesan nacin da se dodje do malo slave na nasoj estradi. Slinavi Ognjen Amidzic uspeva to da uradi uz pomoc copy/paste tehnike, odnosno potpunog kopiranja mnogo gotivnijeg, apsolutno originalnijeg i nadsve vrhunskog ALI G-a, Sase Barona Koena.

U narodu poznatije kao: "Znam da ništa ne znam" VS "Ništa ne znam... A đe da znam"

Pitanje koje bi se nametnulo običnom smrtniku posle par čašica (flašica, ako je u pitanju Srbin) na Playboy žurci sa izazovnim, copy-paste metodom biranim zečicama. Da li je stvarno toliko pijan da vidi duplo ili je ipak blagosloven prisustvom četiri realne dojke?

Web kamera toliko zastarjela da slika preko nje izgleda kao prenos čovjekovog slijetanja na Mjesec. Čitava slika je u pikselima koji su se podijelili u crtice boja pa tako izgleda bas kao impresionistička slika odakle joj i naziv.

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

To je web genius koji pogadja zamisljene licnosti, i ume izuzetno da iznervira coveka koji hoce da provali kako radi ili coveka koji hoce da ga navede na pogresan put.

Djevojčica iz Indije, rođena 1998. godine, koja je još 2008, sa svojih 9 godina, osnovala sopstvenu firmu za web dizajn, čiji je i direktor. Sa 4 godine je počela da čačka kompjuter, sa 6 godina se bacila na web dizajn, tada je dizajnirala sajt svoje škole: www.presentationhss.com , a pokrenula je i sajt www.tinylogo.com na kome se lako može doći do informacija o brojnim firmama, klikom na njihov logo koji se nalazi na početnoj stranici.

Ona je najmlađi član američkog udruženja webmastera, a dobila je i silne prestižne svjetske nagrade i priznanja za web design, pored toga izuzetno je slatka i simpatična.

Eto, takva su napredna djeca, a neki i sa 20 i kusur godina džabalebare. I još jedna stvar u ovoj cijeloj priči koja mi je čudna je to da se radi o djevojčici, uglavnom su dječaci opsjednuti kompjuterima, ali da djevojčica ovo napravi, stvarno je kuriozitet. Ne kažem da su djevojčice manje sposobne od dječaka, već su im interesovanja uglavnom drugačija.

Da li je njoj time pomalo ukradeno djetinjstvo, to je pitanje, mada s obzirom da su se takvi afiniteti kod nje prirodno ispoljili, mislim da bi bilo veća šteta suzbijati ih i tjerati je da bude ko sva ostala djeca. Samo problem može nastati ako joj za koju godinu sve postane smor i ako izgubi ambicije za dalje napredovanje.

Nije to naš problem, stari. Jedan je tako trpao nos đe mu nije mjesto pa je ostao bez njega. Ne diraj kurca, neka ide svojim putem. Meni i tebi je dosta našeg jada. Drugi ćemo put.

Стављање до знања саговорнику да сере к'о трудна фока и толико булазни да би сте лакше разумели пијаног престолонаследника Александра.

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

To je lik ili životinja koja žešće smara, povede nam đecu u drugu dimenziju i misli da je faca.
Biju se tamo sa nekakvim likovima, dok nam đeca gladuju. Zapuštili su se, porasla im kosa, dugi nokti, smrde im noge iz patika... a najgore je to što nemaju đe da se okupaju, pa nam se smrdljivi vraćaju kući. Naša đeca kao budale trče za njim. A što ću ja ako mi se dijete preladi, oće li ga jebeni Digimon vodit kod jebenog doktora, opet Digimona. E jebem ti državu!

Strana na Wikipediji na koju često idem da bih copy-paste-ovao latinična slova koja mi zatrebaju za neke reči u definiciji, jer me mrzi da namestam latinični layout, a i pomešaće mi se Z i Y, i onda nek mi je Bog u pomoci dok se opet naviknem...

Surova istina koja ovih dana pogađa mlijeko i proizvođače. Šta je istina što "oni kažu" u ovom "imperijalističko-globalističkom-jebaću ti majku preko medija" svijetu jedino sam sotona i njegovi legitimni predstavnici na zemlji znaju. Ko, i preko čega je gurnuo otrove u mlijeko i kako se za to saznalo? Zašto se saznalo tek sad? Ko postavlja standarde? Koliko to zabuna izaziva u običnom narodu? A đe tu pečat???

Šabansko-ljaljansko-budžovanski odgovor na obično, dnevno započni-razgovor pitanje '' Đe si, šta ima? ''.

Izaziva gnušanje i negodovanje, iako se ne koristi toliko često kao ona čuvenija '' šta ima novo - Novi Pazar, Nova Varoš, Herceg Novi'' fora.