Nejasan, donekle poznat glas koji nam nešto pokušava da kaže, a mi nastojimo da skontamo šta. Sve postaje jasnije i glasnije nakon par čaša rasola i kisele čorbe.

Izvor najinformativnijih copy/paste-ova Vukajlije. Dobra strana jeste što njeni korisnici naprave dobar prevod, pa je Vukajlija od rečnika slenga postala informativni portal za one koji ne znaju engleski.

Ne, nema veze sa onim pajpom. Izraz nastao iz odbojkaškog pajpa. Pajper je osoba koja se ubacuje iz drugog plana, jebe otpozadi, na mala vrata ulazi i onda pravi bum. Njega nema, ne znaš da je tu, ne primećuješ ga. Onda ga primetiš, ali uvek kasno, kad te je već sjeb'o.

Najviši stepen velikomučeništva. Sirotice nad siroticama, koje zaslužuju da budu proglašene sveticama. One se pate kao Isus, ali su hrabre, emancipovane i pobornice stava da je deci dovoljna majka i eventualno mamin novi dečko, koji će glumiti oca. Pravi otac je najčešće pobegao od kurvetine, još u prvim godinama braka. Od tada radi dva posla, školuje decu, izdržava ih i naliva se alkoholom, oplakujući tužnu sudbinu i momačko neiskustvo kad je dotična uspela da ga smota pesmom u kafani na Ibarskoj magistrali.

Pojam koji korisnici ili članovi ovog sajta pogrešno shvataju i istresaju se na modovima uglavnom bespotrebno. Svi koji ste na domaćim, boljim trackerima (da ne pominjem url-ove sada) sigurno znate šta je u stvari čelična disciplina, pa ratio, pa čuda-muda i ostalo. Aj živeli sada.

To je ono što nam starci često govore kada nas grde zbog nečega. Kada bismo svi kojima to roditelji govore pamtili to što nam kažu trebao bi nam IQ 160 da sve to zapamtimo.

Recenica koja se upucuje dosadnom coveku koji nam se popeo na vrh glave i pun nam je vise djon gluposti od kojih nam se susi mozak i potpuno su nepotrebne u konverzaciji izmedju dve osobe.

Ona zanimljivija podvrsta nića koju krijete od Vaše devojke ili žene. Efikasnost hardkora ide dotle da g33kovi više ni ne traže partnere da se, kako kažu, copy/paste-uju.

Jadovan koji se bori da se isprave nepravde koje nisu registrovali ni oni kojima su učinjene, deli sveske od 40 listova deci po školama, otkriva nam da je droga štetna, živ se pojede zbog situacije sa Tibetom, spopada narod na ulici sa flajerima, kurtonima, značkama, apeluje da volimo pedere, škopimo pse...

Nije primljen u Jehovine svedoke zato što je previše napadan i dosadan.
On zna da je baš njegova uloga presudna u tome da li će Srbija ući ili neće ući u EU!

Pojava koja se dešava nakon prevelikog korišćenja računara - glavna karakteristika jeste da kada treba ručno da prepišeš neki rad ti odmah počneš da tražiš dugmad za Copy i Paste.

Fantom kablovske televizije. Televizijska stanica koju nikad niko nije memorisao, niti bi naravno to želeo al ne- tu i tamo se pojavi, iščezne, opet pojavi, onda je nema na šaltanju sto godina pa odjednom na nekim srednjecifrenim brojevima iskoči kao zec iz šešira koji veze nema đe mu je gazda zglajz'o da ga vrati u nevidljivost jer mu je tamo i mesto.
Pojava čiji je razlog postojanja misteriozniji od pitanja ima li života u univerzumu, kanal za koji postoji zamalo pa urbana legenda da postoji čovek koji je jednom i film odgledao na njemu mada su to zaista sve neprovorene informacije.
Avangardni revolucionar među televizijama koji se odupire svim komercijalizacijama prkoseći tako svim nepisanim i pisanim pravilima da nekad nekog i iole poznatog treba dovesti pred kamere, jebeni rijaliti prenositi, zakuvati nešto protiv nekog i negde da bi se iko i zadržao makar dvadeset sekundi ispred ekrana.
A jok oni. Nema ništa od tog moj jado.

eng. Internet Movie Data Base. Web strana koja mlade internet generacije lišava mogućnosti da formiraju sopstveni ukus govoreći im koji film, glumac, režiser valja, a koji ne.

Covek bubaljka (buba) , al ocete kurac dragi gledaoci , njegov je ceo Web.
I nedaj boze da spoji zve zipke (zip line) otiso bi ceo internet do mojega.

Fraza koja ironično zaključuje da nije ništa čudno to što nam se desilo ili nam se dešava, s obzirom na to što smo učinili, odnosno šta nam se desilo.

Glavni krivac za sve.
Prestali smo da se množimo,podeljeni smo na sto različitih strana,oduzimamo se po kafanama,a presaberemo se tek kada nam se sve obije o glavu.

Neobicna emislija koja se emituje ama bas svake godine, pred pocetak letnje sezone, u kojoj nam porodica Alvirovic potanko objasni koliko ima krivina od Bg-a do Budve, gde mozemo da pisamo i seremo usput, gde je pice 250 dinara, i ostale zajebancije.

Ogromne slušalice koje današnja omladina nosi na ušima prikopčane na ajfone, ajpode, i ostale zajebancije, a koje nalikuju onima koje na glavi nose Haški optuženici prilikom suđenja.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Jedna od retkih kompanija koja na ulazu na svoj web sajt, ne seksualnog sadržaja (www.jelenpivo.com), ima verifikaciju godina posetitelja, sve u cilju puštanja samo punoletnih osoba.

Ruka sasvim običnog čoveka koja drži nešto što nam je u tom trenutku neophodno. Ruka koja dolazi da nam pruži utehu u našoj bedi i dubokoj rupi u kojoj se nalazimo. Ruka koju bi najradije celivali dok nam kaplju suze radosnice.