Čuvena pošalica, i najgora kletva, koja se koristi u Crnoj Gori. I to isključivo od strane bakica koje nemaju drugog posla, pa sirotinji staju na muku...
- A đe si Vlado, pare ti mankale!
- Iš baba, vi'š da nemam ni za nikšićko...
Pitanje za mišljenje kako nam nešto stoji. Ima tendenciju da bude retoričko, tj. da se podrazumeva da nam to stoji kao saliveno.
Ljuba:”Batice, vidi mi nove cvidže! Kako mi čuče?”
Srki:”Brate OK ti stoje, al’ što si uzeo te, je l’ nije bilo muških?
Stara turska kletva.
Murat: Đe si Lazare, na kolac te nabijem.
Lazar: Nabij ga majci, uništavaču teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
I nije, ali nam pada napamet ako nam nešto "ide na ruku".
Ponekad se sve okolnosti se okupe i dogovore nas ne ometaju.
Mali srpski Leonardo. Pojavljuje se u TV emisijama, čisto da razori kol'ko-tol'ko prijatno poslepodne prosečne srpske porodice.
Majka: Ček', ček', ne prebacuj, da vidimo ovog malog.
Leonardo: Da, govorim engleski i nemački. (demonstracija sile: spika sve u 16)
M: A kol'ko sam vas puta, djeco, molila da pričamo engleski bar po kući, kad već knjige ne pipate.
L: Sviram gitaru, slušam stare grupe, Krenberise i sl.
M: A i ti, konju, kad misliš djeci kupit taj sintisajzer što si obeć'o?
O: Pa, kupiću kad budem im'o para.
M: A-ha, kupićeš. Ovaj nam drugi ima najviše sluha, a počeo Topalka pjevat po kući.
L: Pobedio sam na nekoliko šahovskih turnira.
O: A mi šahovskim tablama kontejnere punimo, sve polomiste, majku vam jebem.
Leonardova razredna: odlično piše sastave, sjajno mu idu prirodne nauke, dobar je drug, sam organizuje humanitarne akcije.
Leonardov tata: Verujte mi, nikad ga nismo pritiskali.
O: Niste kurac. Što moj nijedan nije isp'o takav?
Leonardova mama: Dobro je dete; kad vidi da sam umorna, sam uzme da usisa kuću i čuva mlađu braću i sestre.
M: Sam uzme usisivač?! Gasi taj televizor! Nama ste našli komplekse nabijati.
Pitanje koje postavljamo osobi koja nas je uznenadili svojim glupošću i navela nas da se zapitamo u kolikoj se zabludi nalazi. Odgovor na to pitanje otkriće nam misteriju da li se taj neko vara samo po tom pitanju, ili je iluzija zahvatila ceo njegov "operativni" sistem.
Brate sad kada nam ukinu vize ima da nam cvetaju ruže, ima da teče med i mleko, bre!
-Jel ti još uvek veruješ u Deda Mraza?!!
Jedina osoba u celoj grupi koja sigurno zna gde su toaleti, najjeftinije prodavnice suvenira, pijace sa robom za švercovanje i točeno pivo. Često znaju i dosta o istoriji i kulturi mesta u kojem se nalazimo, ali ih to niko nije pitao.
- Mali, zajebi ti tu neogotiku i knezove i banove, reci ti meni đe se ovde može pišati, ubi me bešika od onog točenog plzenskog...
Prekor roditelja usled dolaska mrskih nam gostiju. Malo mudriji roditelji koriste i onu poznatu: „Izađi da vidiš ko nam je došao“ (verovatnoća da iste poznaješ je cenim manja od 1%) ne bi li na prevaru izvukli svog zelota od sina ili ćerke da se pojavi.
- Ajde izađi napolje konju jedan nevaspitani. Po ceo dan buljiš u taj ekran. Pozdravi se barem sa ljudima.
- Kojim ljudima?
- Došli kum Ivica i kuma Zdenka iz Zagreba da obiđu kuću pa navratili kod nas.
- A u pičku materinu! Jel moram?
- Doneli ti neki fensi telefon i veliku milku.
- Pa ajde, kad su već tu, da ih skinem s kurca.
- Ne psuj!2 minute kasnije
- Dobar dan.
- Ajme meni! Vidi ga Ivice, al je porastao.
- Gospe mi, momčina i po. Ganjaš li cure po škveru? A, a?
- Pa ajde reci nešto kad te ljudi pitaju. Jao, on je tako stidan. Ne znam šta da radim više.-------------------------------
- Saša? Izađi da vidiš ko nam je došao.
- Ko je sad, jebo ga bog? Jesam li rekao kevo da me ne dižeš kad sam na team speaku? I nije meni došao već tebi.
- Izlazi napolje!
- Evo idem bre. Šta se tripuješ?
Uzvik oduševljenja, kada nam se nešto mnogo sviđa ili kada nam nešto baš ide od ruke.
Keva: Napravila ti je majka tvoje omiljeno jelo i tvoj omiljeni kolač, oko mamino.
Laza: To bre, kevo, što više takvih emisija!Profesor: Kolega Lazo, ovo i nije neko odgovaranje, ali dobio sam unuče jutros, evo ti jedna mršava osmica.
Laza: Hvala, profesore, što više takvih emisija!Kiza: Brate, vadi tiket iz kante, dao Šahtjor gol u 95-om.
Laza: Idemo bre, što više takvih emisija!
Rano sam ranio. Pošo na poso. Žena oće pare. Malac traži džeparac. Mala se već kurva, ona ima za sebe. Stara majka oće za lekove. Kola trebaju gorivo. Parkiro napolje, mrzi me da dižem gar.vrata. Slupo led šajbnicu. Lopatom porazbijo i ostala stakla. Kasnim na poso. Šefica traži kurcimicin, imam ženu. Nemam ni leba, pekara daleko. Gladujem. Sastavljam tiket. Smena gotova. Kreno kući. Svraćam u kafanu. Dva sam sruko. I još 15.
Noć je. Trebo bi kući. Ne znam đe kuća. Nisam još pošo. Svira Bulat. Fajront. Prazan lokal. Ja još osto. Imam taman za dva još. Dva ću za poneti. Kelnerka ima dobre sise,al imam ženu. Ženu? Kako beše ime? Gase sve. Ja još ne izlazim. Budim se iz kome. Doktori se čude. Pa,vi ste bili 3 godine u komi. Šta vas je probudilo? Svrbi me Draško. Al nije to. Aj jbg,ne znam. A šta je ono na Tv gore. Ma morali smo da smanjimo, tad ste počeli buncati. Pojačajte,zaželio sam se plazme. Evo,pojačaćemo.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Uobičajen odgovor na :
"Dobro nam došao".
Po primedbi Cangr-a dodajem i primer.
Dolazim na slavu kod porodičnih prijatelja i oni kažu:"Dobro nam došao", a ja njima uzvraćam:"Bolje vas našao."
I ne mora sve da bude zezanje, nekad je očigledno jednostavno baš to što si pomislio. Pozdrav Cangrman.
Sposobnost koju Balkanac dobija rodjenjem. Nešto kao disanje ili sposobnost da vari hranu. To je zapravo mogućnost čoveka sa ovih prostora da već posle prvog odsviranog takta prepozna pesmu, njen tekst i ritam.
Prosečnom Balkancu je potreban jedan put da čuje pesmu da bi je memorisao za vijek vijekova. Tada njegov mozak automatski rejtuje muzičku numeru i od ocene zavisi da li će pri svakom sledećem reprodukovanju doći do određene gestikulacije rukama. Dakle, ako numera ima dobru ocenu, Balkanac će polako uzdignuti ruke iznad glave i najčešće izgovoriti: "Đe me nađe?!" na odgovarajućem maternjem jeziku. Naravno, taj čovek neće tu gestikulaciju ponoviti ako dođe do reprodukcije neke numere koja spada u žanr neodgovarajući trenutnoj situaciji u njegovoj okolini. Ako, pak začuje note neke pesme urbanih, često nazivanih "pederskijeh" bendova, dolazi do upotrebe jedne malo agresivnije gestikulacije, kao što je prevrtanje stola, šamaranje di-džeja ili u težem slučaju upotrebe nekog oružja, hladnog ili vatrenog.
Slučajevi Balkanaca koji imaju slabiju sposobnost prepoznavanja muzike često budu odbačeni od okoline proglašavani izrodima, nakazama, pederima ili narkomanima.
Covek koji nam duguje pare a nikako da ga navatamo da nam vrati , i posle tolikog vremena dobijemo utisak da se skriva ...
Kad ga najzad uhvatimo:
"Tu si 'tico "!
Božija ruka okrenu ključ. Zasvetli svemirski brod. Uđoše anđeli, kupidoni, i ostala nebeska raja, a i đavo.
"Bežimo od ovih budala, idemo u drugu galaksiju", reče sedi starac koji je sedio na kapetanovom mestu.
Uključi se warp, i odoše brže od svetlosti.
- Končita, jebem ti ženo majku, đe bosiljak da te grunem jednom u tjeme, da ti vratim boga u mozak, budalo jedna!
- E neš kolega! Ja sam iz Austrije seljačino jedna! Imam i kurac i pičku! Ima da te bradom žarim po pjegavim leđima dok ti budem čmarni kolutić razvlačila mojim uzavrelim žezlom! Napraviću od tebe katolika!
- E moja Končita, ja sam Kačavendina škola! Ja takve ko ti jebem za doručak! Saćeš fino da dobiješ jedan od devet milimetara u čelo pa ti pušćaj bradu đe oćeš.
Ono čime su nam nase mame i bake kad smo bili mali, pretile da će nam namazati jezik ukoliko nastavimo i dalje da psujemo.
"Nemoj da psuješ vise, namazaću ti jezik imalinom".
Nemirno balavo dete koje nam iz nekog samo nama znanog razloga jednostavno smeta.Smeta nam svaki njegov pokret,osmeh,vriska i slicno i stalno mu ga nabivamo majke u picku.
Moto koji propagira pokušaj življenja i uživanja u svakom trenutku u životu, ma koliko da je teško, i da nam ne ide baš onako kako smo želeli i zamislili.
- Vladimire, mogli smo do grada - daj one pare za račune!
- Daj nemoj isključiće nam i struju, telefon i kablovsku su nam već isekli, znaš onda kad smo se zapili pre dve nedelje u teletu, potrošili sve pare, ma znaš - kad si se popeo na fontanu..
- Eeee a jeste bilo dobro..
- Jeste..
- Daj pare!
Kafana koja nam jednostavno blokira put do obrazovne ustanove ka kojoj smo se uputili.
A: Šta nam je prvi čas?
B:Hemija.
A: Ma kakva crna hemija? Idemo mi do biblioteke na jednu turu.
Narodno verovanje da mozete pojesti vise,iako ste prepuni,ako samo izbacite hleb.To su nam pricali roditelji kad smo bili mali,dok nam babe i u zrelijim godinama to isto propovedaju.
Slava....rucak je vec pri kraju,stiglo se do pecenja(nakon predjela,supe,tursije,sarme,proje)
Unuk:(zavrsava 3. rebarca) : Uh,al sam se nakrkao...ne mogu da zavrsim ovo...
Baba: Ajde,ajde sine nemoj da ostavljas,pojedi to bez leba.
Unuk: Ma gde baba,pojeo sam Boga Oca,ne mogu bre...
Baba: Ma hajde,sinko,poslusaj ti babu i ostavi hleb.I nakon trpanja mesa u sebe stiglo se do torte i kolaca
Unuk : E,ja stvarno sad ne mogu da jedem tortu !
Ujka(glavni zajebant u familiji) : Ajde,ajde sestricu bez hleba,moz' ti to....
Novi narastaji dragoga nam sajta.
Predmet mrznje ''starosjedilaca'' dragoga nam sajta.
Stariji clanovi dragoga nam sajta sa svojim izjavama tipa ''eee... ovi novi clanovi... plagijatori, bre, al nekad nije moglo tako..'' sve vise podsecaju na starce (pogledati definiciju starca od autora nadrkani_golub, tj mene - kad vec ne znam da stavim link).
Prestanimo da se*emo i ucinimo da Vukajlija bude jos nekom drag sajt.
