To su stvorenja kojima je zivotni cilj da JOS vise ogade prevoz putnicima u GSP-u.

Glasovna promena koja je nepravedno zanemarena u srpskom književnom govoru.

Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!

Najbezobraznija stoka u ljudskom društvu. Prave se da ne čuju kada njihov ljubimac bezrazložno laje cijelu noć ne dajući ostalom normalnom svijetu da na miru spava. Ili stvarno ne čuju ili su toliko bezobrazni da ih boli kurac za ostale. Jedina misterija je kako njima ne smeta.

Verovatno najgenijalnija prozivka koje možete uputiti na račun ponosnog vlasnika jedne tetovaže u pokušaju. Sarkastično-cinični komentar na nešto što je verovatno epski zamišljeno ali je u realnosti ispalo "malo drugačije". Konačno, aluzija koja će gorepomenutog idiota zagarantovano dovesti do ludila. Ili vas do batina, nebitno je. Ipak, postoje neke kategorije koje vrede tog rizika a ova je, bez sumnje, jedna od njih.

Jer, kako izdržati a ne prokomentarisati nešto što pre liči na jebenu fleku od mastila, alergijsku reakciju na "Šokatu" ili krvni podliv nego li na "zmaja koji donosi sreću", "moje inicijale na Vilinskom jeziku" ili nešto slično na tu foru! Tribal, brate? Pre izgleda k'o da te je neka rava izgrebala po leđima, dizvineš...A to bi, kao, trebalo da bude Isus na Raspeću? Eh, da može, sad bi se garant okretao u grobu to da vidi...
I šta će ti uopšte taj japanski simbol sreće?! Ionako već izgleda k'o da te je ptica posrala...

E sad, da l' ti nisi imao dovoljno para pa si otišao kod nekog priučenog gancija/narkića koji te je, onako polu-navaren, drhtavom rukom unakazio za vjek vjekova ili te je, pak, neki pro tetovirao ali si se ti, usran od strah, previše mrdao - VOZEĆI JEBENI BICIKL! - nije od preterane važnosti za nastavak ove tužne istorije. Kako ćeš na ulicu sa tim govnetom na sebi, s druge strane, predstavlja problem lične vrste koji se možda još jedino laserom dâ ispraviti. Doduše sa tvojom srećom, eventualna dorada ili kamufliranje pomenute škrabotine, verovatno bi završile samoubistvom tvoje jadne majke...

Poodmakla trudnoća djevojke koja se udara k'o da ima kasko.

Iz malog mozga prepoznati rješenje kao ozbiljnog problema čovjeka kojem gori pod nogama i ne propustiti priliku podjebavanja istog.

Израз којим на елоквентан, културан, штавише софистициран начин желите/покушавате да порекнете нешто што је и више него очигледно.

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Osoba koja ne dopušta ni u jednom trenutku da skrene sa struke. Uvek je spremna da iskorsti znanje koje poseduje, i to drugima, nepotrebno, nabija na nos.

Parče teritorije vrlo pogodno za trošenje para koje si ušparao.

Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.

Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.

Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.

Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.

Ono kad surovost pređe igricu u pro modu a realnost kucne uobrazilju po čelu i kaže "Ustaj, sine, došla milicija da te vodi". Ili obrnuto.

Jer to je on - batica u belom što ordinira selom, lečitelj i popečitelj domaće faune, doktor veterine koji nema zabluda o sebi i svojoj profesiji, neretko i bez tog parčeta hartije što se diploma zove...ali zato sa realnim i poštenim iskustvom u radu sa PRAAAVIM ŽIVOTINJAMA, dakle onim istim za koje je, pak, njegov gradski kolega možda čuo, nikad video. Ili obrnuto.

Ne i naš skromni i pomalo priprosti junak ovog teksta. Jer on je juče porodio kravu Smiljku a sutra će, ako Bog da, i Milku. Prekjuče je Ozrenu jednu polovinu kokošinjca izlečio od ptičjeg gripa, drugu neutralisao bacačem plamena, ličnim. Posle je zapalio cigar i sa gazdom dogovorio da uškopi nerasta Borka. Prekosutra ne može - ženi sina jedinca...a i ima neke ovce da vakciniše prepodne - al' ajde u petak, jebiga, vreme (mu) je. Vreme je i da uskoro obiđe Slavkovu kobilu i njeno ome Borjana (što ga po stamenom golmanu Zvezde nazva dobrodušni Slavko) a i one vijetnamske mangulice treba da se čipuju do kraja meseca...samo pare da se skupe neke.

A danas si mu u ataru sela Pičkovac, pak, banuo ti - gradski fićfirić zabasao u seoski turizam k'o šiptar u Niš, u rukama držeći drhtavu Fifi iz čije je šapice virio jedva primetni trun popinog praseta i pomalo zgrožen opštim utiskom koji je odavala njegova ordinacija/garaža za "fergusona". Usput si pomenuo i nešto kao da "misliš da pati od epilepsije/ima alergiju na palitrex".

Elem - ja ne znam kako ti, al' da sam ja na tvom mestu ja ne bih baš previše urbanisao čoveku koji je do malopre gurao ruku kravi u kloaku, za dve hiljade dinara i jednu kilu rakije. Ili obrnuto.

Jedini instrument za sviranje kada dođe do HM dece. Svi sviraju gitaru iako samo 10% njih koji je imaju znaju da je sviraju, dok samo 3% zna da je svira dobro. Najuočljiviji predstavnik svirača ovog instrumenta je Džordž W. Buš.

Sjajan izraz pokupljen negde sa interneta koji su mladi, sposobni, kreativni ljudi, koji misle svojom glavom, dakle uglavnom propali studenti, počeli da koriste i na ulici!

Trolovanje je, dakle, kako svi znaju, potpaljivanje, bacanje u vatru rasprave nekog za kog se zna da će da se primi na provokaciju. Recimo, neko każe kako je Vudi Alen do jaja, ti kaži daje obični seljak i plagijator, a i ružan je ko konj, a u stvari se slažeš sa njim ili ti potpuno puca kurac za Alena, ti onda troluješ.

Pa to postoji kod nas, od kad je sveta, kafane i veka. Koja je razlika? Razlika je u tome što žrtve matorih šereta nikad nisu znali šta im se dešava, da l' je šala da l' je zbilja, da l' je java da l' je san. Zajebancija je postojala radi zajebancije, i pre nego što je mlada intelektualna elita smislila oficijelni izraz.

Zaključak, trolovanje je podjebavanje nekog, osnova mu je dobro sakriveni sarkazam, i služi za podizanje samopouzdanja.

Nalazi se u instalaciji svake aplikacije.Citanjem tih pojmova mozgu se automatski salju komande da preskoci sledecih n redova.Ko je nekada u zivotu procitao Licence Agreements/Terms of Use svaka mu cast.Velika je umetnost to uraditi svojevoljno.
p.s. Ko ne klikne "I accept" nece nikad zavrsiti instalaciju.

Vrlo bolan udarac muškarcu i kućnom budžetu.

Najdebilniji nacin da dobijes dobru ocjenu! sledi primer

Nekadašnji naziv za državne namete prema pučanstvu. Nešto nalik današnjem pdv-u. Usput i jedno naizgled obično naselje na Voždovcu. Prolaze tu neki tramvaji, okretnica nekih autobusa, raskrsnice, zgrade, ljudi, ulične džumare - reklo bi se, skroz normalna situacija. Međutim nije. Nakon što je internet postao najveći generator informacija, sve se promenilo. Od mirnog naselja Trošarina je postala OK koral današnjice. Naravno, Dok Holidej i braća Erp su davno svoje kosti položili u prašnjavu zemlju divljeg zapada, al imaginarni revolveri mudatih sajber frikova i dalje praše. I to više nego ikad. "Naći ćemo se na Trošarini" predstavlja bačenu rukavicu u facu svakom internet gmazu koji se u digitalnom svetu drznuo da izrekne drugačije mišljenje od tvog, koje je, naravno, tačno. I šta ti posle toga preostaje nego da izazoveš to neuko đubre na krvavi obračun kod stanice pedesetice i najebeš mu se virtualne keve tastaturom i mišem. Ako imaš skener ili čitač kartica, ti si onda naoružan ko Džingis Kanovi ratnici i boli te stojko za konsekvence.
I tako, kao što je nekad stara latinska izreka govorila kako svi putevi vode u Rim, danas svi internet sukobi vode na Trošarinu. To što nikad nije zabeležen neki zvaničan fajt, ne umanjuje značaj ovog bogom danog mesta za ukrštanje imaginarnih pesnica.

Rečenica koja ste što glasnije izgovara, u toku gledanja utakmice (kraj malih ekrana), kada jedan igrač predribla pola protivničkog tima pre nego što mu štoper polomi obe noge.