Ортак 1: Е, пуно хвала за филм...
Ортак 2: Ништа ''хвала'', него ти сутра да ми донесеш оне стрипове...

tvoj omiljeni voditelj/voditeljka
tvoja tajna simpatija iz odeljenja
koliko imaš kila?
šta radiš kad ništa ne radiš?
napiši mi nešto za kraj!

- Па, причај, брате! Како било?
- А како би било, тебра...
- Шта, као, одвалио си је од курца и те методе?
- Ма, јок, бре, отиш'о код ње, креснули се пешес пута, онда дошла Хитна по њено дехидрирано тело а ја на појачану у "Дафу". Ништа спец, реално...

...

- Јаооо, како је он диииван младић...
- Ко је диван младић, кево? Шта гледаш то, бре?
- Ма, гледам интервју са Стефаном Миленковићем, иде на америчку турнеју са оркестром Београдске Филхармоније па прича о томе како је некада свирао и у Белој Кућ...
- Бла-бла-бла...и одох ја.
- Иди, иди, бизгове један...а могао си и ти тако са кларинетом кад си био мали, у Музичкој су сви професори били говорили да си натприродно надарен...ех...
- Аха, само што је требало да дељем јебени кларинет цирка шес' сати дневно, оно, само да се одрекнем било каквог нормалног детињства, ништа спец...
- Ма, серем се ја у твоје детињство, идиоте, сад си мог'о да свираш Обами, знаш!?

...

- Е па, драги родитељи, ово је мој нови дечко - Владимир!
- 'Бардан, 'бардан, 'начи, љубим руке и остало, 'начи, Марина ми је пуно причала о вама, 'начи, скроз сте симпа, оно, и те муње, хњохњохњо...
- Да, да...али нам није превише причала о теби, друшкане. Како сте вас двоје се упознали, молићу лепо?
- Опааа, академик, хњохњо...
- ТАТА!
- Побогу, Марина, кћери, па ваљда ја имам право да знам где и како си упознала свог новог дечка, хехе...
- Е, ок је, Макили, у праву је твој, 'начи, прехранитељ. Па, овај, господине, прича је ништа спец, оно, то вам је било...'Ел знате можда 'де се налази клуб "Собарица"? Ма, не'а везе и ако не знате, 'начи, то вам је једна рупчага распала у коју долази - што би ви маторци рекли - "младеж", лолололо, и ту је, оно: свирка, цирка, гурка, превирка...па тако свако вече до јутра. Е. И ту вам ја једну ноћ усред те дрогиране гомиле - а, 'начи, ја сам вама до јаја противник тe дроге, 'начи, спорт, спорт и само СПОРТ, евентуално нека теретаница и врх - елем, усред те гомиле извалим ja вашу, 'начи, ћеру и, оно, затекнем себе скроз у Видак фазону "како бих ја њу поооседовао". И ту јој ја приђем, ово-оно, џа-бу, типа, 'ел те има на фејсу, си ишла на Вајт Сензејшн и те остале цивилизоване размене мишљења...и после се креснемо у ЦВ-у, 'начи, на шољи. Капирам да сте ви вашу супругу упознали на некој радној акцији, а, хњохњо? Е, а која је лолчина било то трудбеништво, 'начи, лудница...

Gradnja autoputa kroz Atakamu, Južna Amerika. Ekspedicija putara iz Srbije došla da pomogne kolegama iz Čilea:
Mile: Au jebote. Otkud ovolike kamenčuge ovuda?
Rajko: E jedino se nama baksuzima može desiti da usred blata i peska nađemo kamenje. OJ ŠEFE!
Šef Sale: (budi se polako) Mrljmmmrmrmmr... Ja sam glas vapijućeg u pustinji... Poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok...
Rajko: Ovog sunce udarilo izgleda. Rakije znam da nema, ne dadoše nam je na granici.
Mile: Sunce sigurno. Šefe, problem, gori Mercedes.
Šef Sale: SUNCE VAM JEBEM, BACAJ LOPATE, VATAJ KANTE... Mile jebem li trunje iz opanaka, šta me zajebavaš?
Rajko: Oprosti Sale, ovaaaj, šefe, imamo problem. Vid' ono kamenje.
Šef Sale: Zovi Mirka.
Rajko: Ne rade mašine, Mirko se sobalio k'o morž u kontejneru tamo.
Šef Sale: Daj da vidim... Mile, de probamo ručno.
dižu kamen
Mile: Aaaah! (stenjanje) Ogroman je!
Šef Sale: Paznogeipuuuušćaaaaj. Jebo me pas, ovo je gore od onog mosta preko onog jezera u Finskoj.
Rajko: Je l' preko Nilake?
Mile: Najedeš se kake, lolololo.
Šef Sale: Mile, ne seri. Jes, tamo. Vidi, cvetak neki iz kamena raste.
Rajko: To mi pokojni Pera rekao da je dipladenija.
Šef Sale: Bogmudušuprosti, bio dobar čovek Pera.
Rajko: Jes. Nego šta ćemo sa kamenja?
Šef Sale: Ništa na silu. Uzećemo veći čekić.
Rajko: Mašine su u kvaru šefe.
Šef Sale: Jebeš mašine, pajsadovo! (vadi 4 kile plastičnog eksploziva iz paketa)
Mile: Ohohohooooooooo! Dajder vamo da pokažemo ovim Indijancima kako se pravi vatromet! POJZEEEN!
malo kasnije
Rajko: Gle Mileta, digo ga eksploziv ko kvasac tijesto. Al doooosta brže.
Šef Sale: Bogdamudušuprosti.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
POJZEEEEEEEEEEEEEEEEEN!

Баба шта има да се једе?!
-Нема ништа сине.

-Донеси ми чешаљ
-Јел ти то мене зајебаваш???
-Што?
-Па како ћеш да се чешљаш када си ћелав!
-Па хоћу тебе да очешљам!
-Ја сам се пеглала и не пада ми на памет да се сад чешљам.
-Хахахаххаха
-Јел ти имаш нешто против мене???
- НИШТА ЕФИКАСНО!

Jedan kolega: "Znas da nekad zelim da sam siroce. Ne bih imao nikoga da razocaram i nikome od mojih da se dokazujem."

- Ништа лично, али... СКЛОНИ СЕ ОД МОЈЕ РИБЕ МАТЕР ТИ ЈЕБЕМ РЕТАРДИРАНУ!

Nagradna igra u pojedinim pekarama
Ko pronadje prilog u bureku dobija Yugo 45 sa remontovanim grejacima za zadnje staklo.

Гистро: Ја кад сам...!
Шатро: Их ја тек кад са...
Барон Минхаузен То није ништа, ЈА КАД САМ...

- јао, нисам знао да тако добро црташ, дивно је. Ја ништа не знам да радим с рукама, ја сам више интелектуални тип
- једи говна. Срукама

Пре писменог испита:

Колегиница штребос: Јеси учио нешто?
Ја: Пффшш... Излазим, па шта буде.
Колегиница штребос: Јој, ја ништа не знам! Све ми се испомешало! Тако ми и треба кад учим 5 дана пред испит!
(а сви добро знамо да већ два месеца нико ни г.мотком није могао да је истера из стана)
А на испиту... Гледаш она питања, пребројаваш колико можеш да урадиш, да знаш да ли има довољно за пролаз или да баталиш одмах. Чешеш се по глави, осврћеш се, гледаш људе. Бациш поглед на ону колегиницу, она већ попуњава последњу рубрику ситно писаним словима, устаје и прва излази напоље. После је видиш на списку где јој се десетка цакли поред.

------------------

Пре усменог испита:

Колега штребос: Јеси учио нешто?
Ја: Пффшш... Онако.
Колега штребос: Јао, човече, ја прешао само 10 испитних питања, ништа бре не знам! Идем на срећу.

Онда изађе колега да одговара, извуче питања, одговара без писања концепта, цепа 300 речи у минути, профанка му поставља потпитања из других области, све човек зна. И фусноте. Излази напоље срећан и задовољан.
После прозивају мене, жврљам по папиру за концепт, цртам чичаглишу, мењам питање, муљам нешто...

***

После испита ме сачека онај исти колега.
Јој, човече, јеси видео оно, све ме питала оно што знам! Ово ми је најсрећнији испит. А само сам три дана учио! Шта си ти урадио?