Parče kartona namazano lepkom i sa parčetom hrane u sredini, koje se obično nalazi u ćošku neke prostorije.
Ovako se poželi srećan put izuzetno dosadnim osobama kad konačno shvate da je vreme da se izgube iz društva.
- Jbt, al' si maler, popih dve kontre a ti i dalje kibicuješ!?
- Ma, ja samo malo, sad ću da idem...
- Idi, idi... ni tamo stigao, ni se ovamo vratio!
Nagoveštaj dvočasovne dileme: da ležem ili da blejim?
Najčešće se okonča odlaganjem neke nebitnosti ( ispit, škola, posao, doktorski pregled usled pojavljivanja crnih pečata u međunožju..) za sutra.
A sutra nikada ne nestaje.
Kalaštura od žene. Nešto što hoda na dve noge, a teško ju je tretirati kao ljudsko biće. I kako ga zavući u to?
- Brate, jesi video Sonju kako se izoperisala?
- Ma video sam. Bila je slatka kad je bila mala. Sad je ne bi jeb'o ni lep ni uporan.
Skretanje pažnje sagovorniku da je odabrao pogrešan trenutak da uradi ono što je naumio.
- Eh, ode naš deda Mile. Baš mi ga je žao. Jeste mu bilo vreme, ali ne mogu da se naviknem da ga više nema.
- Šta da se radi, život ide dalje. Samo neka ide po redu. Nego, nisam ti ispričao vic kad Mujo upeca zlatnu rib...
- Drugi put, Borko. Nije ni vreme ni mesto za to.
Rečenica kojom moj deda odvaja dečake od muškaraca, jer smatra da ko nije sposoban da služi otadžbini, ne treba ni da traži gore navedenu.
Najgora moguca dijagnoza vaseg muza kada, odbivsi da radite kucne poslove zbog slinavog nosa i krkljanja kao da cete iskasljati pluca, krenete da se umiljavate i mazite uz njega.
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali)
on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz…..
vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode …
on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa)
vi – (mahnito mlataranje rukom)
on – …………(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…)
on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Konstatacija koju izgovaramo kada neko dovede naš redosled prioriteta u pitanje.
Goksi: "Batice, je l' si mi našao kartu za tekmu?"
Miki: "Jebi ga, nisam... ovaj ortak imao samo jednu za mene...!"
Goksi: "Kakav si, pizdo... samo na svoje dupe misliš!"
Miki: "E pa jebi ga, sinak, sad... ko nije za sebe, nije ni za druge!!!"
Rečenica koja opisuje kantautora koji je dosadio i Bogu i narodu toliko da ga ni najrođeniji očima više viđet ne mogu. A ni ušima.
- Viđi ga, momčina a pjeva sve neke balalajke.
- Miči ga tamo, ni familija ga više ne sluša.
Vrhunac bezosećajnosti. Duša mu je hladna kao led, a srca nema. Pogled mu zrači hladnokrvnošću. Zadnji put je plakao, pa, nikada.
Svi znamo kakva je reakcija bila na poznato saopštenje: "Umro je drug Tito." Plakalo se od Vardara do Triglava. U 15:05 je zavladala grobna tišina, a zatim i hor jecaja. Tužna slika. Osoba koja je i tada ostala ravnodušna, koja ne plače ni kada seče luk, jer, bože moj, muškarci ne plaču.
1 - E nemoj da mi cmizdriš ovde kad počne "A sad adio", videćemo se možda nekad. Nemoj molim te, rasplakaću se.
2 - Sti normalna? Pa ja nisam plakao ni kad je Tito umro, a sad ću zbog vas. More terajte se kolektivno u tri lepe, dosta su bile i ove četiri godine što sam vas gledao, ako me razumeš.
Švorc. Stanje apsolutne dekintiranosti. Pas da hoće da ujede, ostao bi gladan. Ciganin udijeli posljednji dinar pri pogledu na tu osobu.
U ovakvom stanju, čak je i paracetamol (*20 din*) luksuz.
Najčešće se može čuti kod studenata.
- E, imaš 500 din. da mi pozajmiš, pravim večeras romantičnu večeru Jovani, fali mi za bešamel sos i vino u kom ću servirati pohovani pačji file?
- Brate, kakva to sranja pričaš? Ne'am ni za lijeka, a kamoli za te neke, škk...
Rečenica koja zapravo znači: To služi za ukras. / To se ne dira. Čitav asortiman posuđa ( čaše, šoljice, tanjiri...) skuplja prašinu u vitrini, jer obični ukućani - smrtnici ne smeju da ih koriste, to je samo za goste. Za njih se čuvaju i zalihe alkohola, sira, domaće pršute i slatkog od šumskih jagoda. Za goste samo najbolje.
Majka: Branislave, 'de si poš'o sa tom čašom?
Branislav: Što? Samo sam sipao sok...
Majka ( kroz zube ): More, vraćaj tu čašu 'de si naš'o, to je za goste!Muž: Je li, ženo, 'de bi ona šljivovica, nešto me grebe u grlu...
Žena: Eee, to ne dam, to je za goste, uzmi strepsils ako te grebe!
Omiljena rečenica pojedinih profesora širom nekadašnje države. Nepisano je pravilo da skoro svako od nas pamti po nekog profesora iz osnovne ili srednje škole koji je izgovarao ovu rečenicu i gotovo uvijek je bio omražen. Veličanje Boga,uzdizanje vlastitog znanja do polubožanskog statusa i uvjeravanje učenika da njihov trud i bubanje ne vrijedi više od trice,daje čist primjer autonomije u našim školama. Ovakvi profesori su bili strah i trepet (gotovo uvijek) i ostali upamćeni samo na osnovu toga iako danas vidimo da je to jako smiješno.
Nije ostao upamćen prvi izgovarač ove rečenice. Šteta !
Niko ne zna o čemu se radi. Velika misterija, kako ni veliki naučnici, tako ni Rusi ne znaju da razjasne nešto poput toga.
- Brate što pije toliko, zbog Ivane?
- Veruj mi da ni rusi ne znaju odgovor na to pitanje
Obično koriste starije osobe baba, deda, tata itd. da bi iskazale negodovanje zbog načina na koji si nešto uradio.
Mlađa populacija koristi izraz "preko kurca".
Kako si ovo očistio sobu? Na šta ovo liči? Joj, samo da što prije završiš, ko ni sebi ni svom!
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
