Kad znamo da bismo nešto žestoko zgrešili, zabrljali ili se dobro izblamirali pa se "unapred" branimo izgovarajući ovaj izraz

Finansijska sitacija prosečnog srbina.

Fraza koju upotrebljavaš kad opisuješ onih šest sličica koje dobiješ uz album.

Према прописима, затворске решетке морају бити довољно близу једна другој, свакако да се не може између њих протурити глава.
Ако са твојом косом није тај случај... сјајноглави, пажња! Недостатак на темену можда одаје недостатак испод темена...

Najuvredljivija rečenica izrečena pederu.

Opis lošeg finansijskog stanja suicidalne osobe.

Najviši stupanj ubuđalosti nečega što je nekada bilo za jelo. Rok mu je istekao kao Koridoru 10, više nije ljudski ni vojnike hraniti time.

Kada se dođe do materijalnih ili novčanih sredstava bez ulaganja velikog truda.

Umor samohrane majke. Toliko umorne da zaspe pored vibratora.

Finansijsko stanje u kojoj vam se hleb čini kao apstrakcija Salvadora Dalija.

Када неко/нешто не испуњава жељене стандарде или очекивања.

Sarkastičan spust rendom sagovornika čija je brzina jezika prejebala i onu izvesne Biljane Srbljanović. Ciničan odjeb na oblik histeričnog brbljanja - najpribližniji onom u vlasništvu Sanje Glupače Marinković - koji nije čuo ni za zareze, ni za tačke a, bogami, ni za uzimanje vazduha. Valjda se zato komentar iz naslova najčešće i kombinuje sa onim "Diši...". Srdačan pozdrav.

Koristi se kada se sagovorniku želi objasniti da niste naivni i da ne nasedate na prevaru (nešto kao: Nisam sisao vesla), a pre svega da ste se opametili.

Ranilović, selo pod Kosmajem, ni po čemu posebno, a Ranilci (stanovnici Ranilovića), ni bolji ni gori od drugih, svoje časno mesto u ovoj frazi zaslužili su zahvaljujući ruralnoj legendi po kojoj su pri otvaranju seoskog košarkaškog igrališta, podeljeni u dva tima, prvo poluvreme igrali 0:0 da bi na poluvremenu neko merenjem utvrdio da su obruči uži od lopte.

Локација: локални кош иза зграде, са дрвеном таблом, металним кривим обручом, без мреже или ланца са све бетонским тереном, без видљивих линија за три поена, пенала, рекета и осталих граница.
Опште познато да се ту почиње играти баскет, јербо је то најближе кући а и најгорег је квалитета па ови што тренирају иду до центра, нубаре.
Како почетак играња баскета важи за најгори део играња истог, тако термин ни за иза зграде представља низак ниво кошаркашког знања које упутимо професионалцу који има лош меч.

Када желимо да објаснимо да је филм дно, али не оно Мајкл Дудикоф "Амерички нинџа 48 - Освета ромуланских Јакуза" дно које сви волимо, већ апсолутно метафизичко дно стваралачког ума, необјашњиви избљувак надрканог студента режије са комплексом бога у црној ролци, *фигуративно узима дах*, кажемо да је то остварење толико немоћно у покушају да код здраворазумне особе изазове било какву емоцију да га не бисмо пустили ни на "телевизорима" међуградских аутобуса, где не би могао да успава ни столетну бабу са три кокошке у кавезу већ би чак и та баба устала и гневно изјавила:

Situacija u kojoj se vrlo često nalaze neodlučni ljudi. Jednostavno ne mogu da se uguraju ni u jedan "tabor", ili ne mogu da jasno odrede svoj stav u vezi sa nekim pitanjem. Nije to uvijek odraz gluposti i neinformisanosti, već, naprotiv može da bude i odraz visoke inteligencije i posjedovanja viška informacija. Visoka inteligencija donekle ugušuje sirove strasti i nagone (naravno, samo donekle, jer da ugušuje potpuno ne bi bilo inteligentnih monstruma kao što je npr. Hitler), pa onda inteligentan čovjek umjesto da svim srcem i strastveno prihvati određeni stav (npr. za ili protiv abortusa, eutanazije, smrtne kazne, legalizacije marihuane itd.) on ima neki srednji stav jer je sve i previše analizarao i donekle se izgubio u toj analizi (fenomen: što više proučavam nešto, to manje znam). Isto tako, takvi ljudi nisu vatreni fanovi, ali ni vatreni mrzitelji skoro ničega - navijaju za neki klub, ali ne uništavaju predmete koji im se nađu pri ruci ako njihov klub gubi, vole određeni žanr u muzici, ali poštuju i ostale, čak i one koje većina mrzi. Zašto? Zato što njihov analitički um, može skoro svaku pojavu da odbrani i da sagleda sa povoljne strane, isto kao i sa nepovoljne. Ovakav stav u životu ima svoje prednosti i mane. Prednosti su što mogu sa određene "visine" da posmatraju svađe i prepirke onih koji se međusobno "gušaju" u raznim diskusijama, zatim što se manje nerviraju zbog mnogih stvari, što ih malo toga može iznenaditi itd. Nažalost, mane preovladavaju: takvi ljudi iako su inteligentni to ostalima ne pokazuju, pa mnogi misle da su oni ustvari glupi, jer "ni o čemu nemaju stav", takođe, život im je pomalo bljutav i neslan, jer sve velike stvari dolaze samo od strasti. Imaju problema i u društvu, jer nisu ni u kojem "klanu", pa stoga ih nijedna grupacija ne prihvata kao "svoje". Da bi prevazišli takvo stanje, neki od njih svjesno odluče da zastupaju određene stavove i da se uključe u određene "tabore" da bi se tako definisali. Pošto tu nedostaje iskrenosti, zastupanje stava postaje stvar ega, a ne srca, a pošto je ego jebena stvar, oni da bi ga odbranili u stanju su da još vatrenije brane svoj "stav" sa kojim su se naknadno identifikovali, iako to uopšte nije iskreno. Međutim, njihova neodlučnost i nedostatak stava kad tad dođu do izražaja, na primer u nekom odsudnom životnom trenutku kada moraju doneti neku odluku. Pošto nemaju intuicije i sve analiziraju, često donesu pogrešnu odluku. Samo ja takve ljude ni za šta ne krivim, jer je to prosto njihova priroda, oni i sami ponekad zavide glupljima od sebe koji mnogo lakše formiraju stavove.

Користи се да се искаже ултимативно нераположење.

Uz cigaru, odgovor ženske persone na pitanje muškarca koji je već planirao da je ženi.

Kažemo za nekog ko je prekinut na samom početku svog izlaganja. Nije se ni zahuktao.

Изјава, са болним срцем и сврбљивом пичком, једне нимфе услед тренутно лошег квалитета и квантитета курчевине на тржишту.