Fraza koju ste svi vi sigurno vec culi. Najcesce je izgovaraju babe, strine i tetke i ponekad tvoja keva ako se seti da bane u tvoju sobu.
Retko se odnosi na ucenje.

Izraz koji opisuje glavno svojstvo iznenadnog i furioznog napada, blickriga, nokauta u prvoj sekundi, bez prilike za napadnutog čak i da podigne gard a kamoli da pruži bilo kakav otpor. Svjetlost je svakako brža od zvuka tako da je analogija jasna, pitanje je samo zašto.

Izraz se koristi kada nas impresionira postupak ili ideja neke obrazovane ili školovane osobe.

Ono što se u Nišu kaže kad je neko baš maler. Potiče iz vremena dolaska Kineza koji su počeli da predstavljaju žestoku konkurenciju Cigama jer su se uselili u zgrade oko buvljaka. Kad je izbila tuča, TV 5 i Žika Promaja izveštavaju sa lica mesta:-Možete li nam reći šta se zapravo dogodilo? -Znaš kako, ja i Asan smo uletali u radnju kod Kinezi i nastalo je sranje. Ja sam gi pocepao al drugar nije imao sreču, naleteo je na Brus Lija.

Motiv jednog stomakougodnika da jede na kiosku brze hrane u komšiluku.

Izraz koji devojke koriste kada drugarici sa kojom pričaju hoće da saopšte da su se prethodne noći ponašale krajnje slobodno i raskalašno.

Uz "biće ovoga sve više" i "vraćamo se u devedesete" najčešći komentar na domaću štampu, samo što se za razliku od ovih gorepomenutih koristi u pozitivnom kontekstu.

Rečenica koju nerado upućujemo devojci na zadnjem sedištu svog novog auta jer je nju i u onim danima zakačilo teranje.

Recenica kojom se daltonista teši.

Ovo obicno govore sportisti pre nego sto izgovore neku frazu

Komentar na vest o iznenadnoj smrti osamdesetogodišnjaka.

Rečenica koja govori mnogo o tome na šta je čovek spreman samo zbog radoznalosti. Često se može koristiti kao izgovor smaranja neke osobe.

Kad Srbi zele da budu "realni" u hvalospevima svoje dece u svakom smislu...

glupi komentar roditelja na pitanja koja se ticu keširanja za (telefon,kompjuter,konzolu...)

Dokaz da se od ljubavi ne živi...

Poruka svome mačku da neće jebati.

Čuvena rečenica zadovoljnih korisnika kojom suptilno diskredituju sve ostale proizvode i metode, a glorifikuju onaj koji reklamiraju. Na taj način žele reći da ništa drugo ne vredi ni pišljive pare, ali da je njihov proizvod onaj koji rešava sve vaše probleme.

Razlika izmedju teorije i prakse, najprimerenija muškom hvalisanju na temu seksa

Ublažavanje zahteva koji će uslediti.

Ali samo prividno.

Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!

Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!

Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.

Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!

......

Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.

Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.

Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.

Gasim telefon na minut pre poziva.