Definicija naroda zapadnog Balkana.

Rečenica koja, kad biva izgovorena od strane fudbalskih komentatora, ublažava činjenicu da fudbaler nema pojma da izvede nešto što mu i nije primarni zadatak (štoper da da gol, napadač da čuva Mesija...).

glupi komentar roditelja na pitanja koja se ticu keširanja za (telefon,kompjuter,konzolu...)

Moto kojim se vode Romi pri širenju biznis - teritorije.

Nije Predrag

Poruka svome mačku da neće jebati.

Историјски мало познато објашњење зашто поједини градови нису бомбардовани током НАТО агресије 1999. Сва заслуга припада нашим путевима. Наиме, док су нам агресори надлетали земљу, видели су пуно градова чије су улице препуне рупа, па би помислили ''Овде смо већ били'' и продужили даље.

Veliki broj reci i izraza se do skoro mogao okititi ovom titulom,tj. da za njih jos ne postoji objasnjenje,ali u zadnje vreme Vukajlijasi su prionuli na posao kao ludi pa se taj broj reci i izraza vec uveliko smanjio.Ako se nastavi dotok novih clanova i povecana aktivnost svih clanova procenjuje se da za naredne dve godine nece biti nista sto neko nije vec definisano i da ce clanovima zeljnim definisanja nekog nepoznatog pojma trebati prvo nekoliko dana da smisle neki novi,srpskom i ostalim svetskim jezicima nepoznat,pojam.

Обавезна изјава наших спортиста и тренера кад нам неки клуб (или национални тим) буде сравњен са земљом од стране неке озбиљне екипе, или кад кикса против неких водоинсталатера из земаља које се без лупе не виде на глобусу. То заправо значи: Испушили смо, јеби га. Шта да се ради? - али нико то неће тако директно да каже. Пред камерама то изгледа као да ће они да анализирају пораз и да науче из својих грешака, што би и требало, али наравно да од тога нема ништа, јер ако треба, то не значи да мора.

Rečenica kojom ti na suptilan način kaže da više voli da prima, nego da daje i da kao žena nikada nećeš moći da ga zadovoljiš. Uvod u otvaranje ormara i izlazak iz njega. Mada nije lepo muški polni organ zvati problemom, ali..

Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?

Garvan je ono zuto govno u prahu,koje su nase babe koristile za ciscenje dimnjaka i cunaka.Koliko se secam,bilo je pakovano u providne kese od pola kilograma i smrdelo je na sumpor.Ubacivalo se u raspaljen sporet i razvijalo visoku temperaturu i spaljivalo nakupljenu cadj.
Mi,deca, smo nasli bolju primenu za garvan,koja je ukljucivala i loptice za tenis.Loptica se zasecala i u nju se sipao garvan,a zatim se ta loptica palila sa sibicama.Prvo bi se zapalila loptica i kad bi plamen zahvatio garvan,sve je pocinjalo da gori uz zaslepljujuci plamen uz velike kolicine dima i miris sumpora,na opstu radost komsiluka,u zgradi u kojoj smo to palili.Odusevljenje komsiluka ovom nasom igrom je bilo toliko veliko,da su mnogi pozeleli da nam prebroje rebra sa drskom od metle ili nekom slicnom ,prirucnom alatkom.

Kad sam ja hteo, ona nije htela. Sad kad ja neću, i ona neće.
Najiskreniji epilog igre mačke i miša u kojoj mačka do kraja zna šta neće. Mišu koji bi da bude mačor, ostaje samo da lepo prizna, obično decenijski neuspeh.

cesto se desava da vam se ta svakodnevna situacija nikad nije desila. ima ih milion, a profesorima se svaki dan desi barem po jedna! i to govore stalno, kad god, i sta god se nesto desi. cesto je to nesto sasvim obicno kao sto primjer pokazuje.

Obavezan nastavak rečenice "Čuknula sam kola"

Đoku. Šta sam se onda koj moji tupio da treniram i da se odričem alkohola, cava i kladionice na određeni vremenski period. Ma idi begaj. To su priče za malu decu. Još jedna izmišljena fraza od strane gubitnika kako bi nekako opravdali svoju inferiornost u odnosu na pobednike. A to što se pravdaš posle poraza samo potvrđuje da si dovoljno bedan da ne možeš prihvatiti stvari onakve kakve one jesu već tražiš izgovor i razlog u svim mogućim stvarima osim u sebi. Ova rečenica je inače veoma popularna kod naših sportista koji pošto nađu zamerku na svaku moguću stvar, tipa: broj piksela na semaforu je različit u odnosu na one iz naše hale te nam je time pokvario duboku meditaciju pred odlučujući poen ili u odsudnom trenutku odlučujućeg poena nekom iz publike je ispao grisini iz ruke te je time narušio moju koncentraciju; ponosno konstatuju kako je bilo važno učestvovati. Ehej, decxko , pa da li ti znaš šta si sve propuštao trenirajući da budeš pobednik a i sam si znao da si predodređen za gubitnika? Zato, nemoj biti fin, već reci sebi:"Nije bitno jesi li pobedio ili izgubio, već koliko se napiješ posle svega."

Фраза која кратко и јасно објашњава компликоване међуљудске односе. Али код мушкараца. Код жена би ''добри смо'' значило- па знаш ми се дружимо понекад, изађемо на кафу и то, али просто није то особа којој могу да се поверим, мада њу бих питала за мишљење о новим ципелама, али не и о новој фризури јер знам да ће нешто да ме слаже, углавном њу бих питала и да среди дечка некој мојој пријатељици јер је особа од поверења али не толико да јој рецимо кажем у колико година сам и са ким изгубила невиност. Она је ок да се са њом прича али никада је не бих звала на рођендан, нити бих отишла на њен, ми се јављамо једна другој и супер се поздравимо али никада се не бих задржавала дуже од 10 минута на улици са њом, јер би то значило да смо добре другарице. Са њом бих отишла на базене кад немам друго друштво али убрзо бисмо и ја и она нашле још неке другарице па би свака отишла на своју страну, нас две се понекад сретнемо на кафи и онда оговарамо калаштуре, мада не претерано јер може са другима да прича како волим да оговарам, али кул је она...добра сам са њом.

U ovakav tip ljudi spadaju one osobe koje, d' izvinite, zabole trepavica da odrade nešto što ne spada u njihov reon dužnosti. Takvim osobama je potpuno nebitno i da od tog nekog posla zavisi čitava budućnost čovečanstva, oni ga neće uraditi jer to nije njihov posao, a i nisu plaćeni za isti.

Nije u pitanju tu lenjost, niti crveno slovo u kalendaru, nije da ne mogu da odrade to, ne - oni to jednostavno ne žele da urade. Mrsko im je čak da počiste i svoja sranja za sobom, jer nije njihovo da čiste (zaboga miloga, pa šta će čistačice da rade onda?).

Ne, nigde njima nije napisano da oni moraju d' odrade i neke sitne posliće u duhu dobre kolegijalnosti i radnog druženja i njima je potpuno nebitno da li drugi to rade. Ako im to na najbenigniji način pomenete, onako izokola, sve se uvijajući i brinući kako će njihovi mozgići to primiti, oni će i tada na to reagovati kao da ste rekli da biste im opštili sa nekim veoma bliskim ženske rodbinske strane.

Izraz koji koristimo kada hoćemo da se potpuno distanciramo od osoba sa kojima smo u društvu i da im pokažemo da smo mi na intelektualnom, kulturnom, jebačkom i svakom drugom mogućem nivou. U zadnje vreme prilično smislen izraz, pogotovu što sedamteset posto ljudi ove naše napaćene zemlje ima spontani svrš pri samom pomenu Nemačke i ostalih razvijenih zemalja. Korišćen u jednoj pesmi Ateist repa.

Модерна верзија српске пословице:
- Ко се није дима надимио, тај се није ватре огрејао.