Ljudi često zapadnu u situaciju da sa nepoznatom osobom moraju da započnu razgovor jer bi bilo još neprijatnije da samo ćute. Ako vas poveze neko kao stopera, u busu, u čekaonicama, nepoznate osobe koje čekaju bilo šta... Pogotovu ako su STARIJI ljudi u pitanju... Onda je najlakše spontani razgovor započeti iz pozicije žaljenja, prigovora na vlast, na nekog u odnosu na kog smo mi dobri i ugroženi. Eto, kao već imamo nešto zajedničko. Nikad se ni ne pita ka su ONI.

Čuješ prvo prigovor, pa potvrdu, onda neko kaže - "JEL VIDIŠ ŠTA NAM RADE? Ovo nema smisla više..." Onda ovaj/ova drugi/a iz učtivosti nastavlja da kuka do zla boga!

Neko ko je totalno beskoristan, neupotrebljiv, ima po dve, k'o polomljene, leve noge i ruke, roditelji ga se stide kad treba da ga pošalju do prodavnice po cigare/pivo/ prašak za pecivo...
Kad uzme da pije - prospe!
Kad uzme da puši - zapali sopstvenu majcu!
Ako privede - zabije ga sam sebi umesto njoj!

Osvetoljubiva fraza kojom zaposleni pokušavaju da izmalerišu gazdi, privatničkoj lopurdi. Tihi revolt koji se prenosi među ugnjetavanima i ozlojeđenima. Prizivanje nesreće na adresu dotičnog zlotvora jer bi otvoreni sukob doneo momentalni otkaz.

Fraza koja ironično zaključuje da nije ništa čudno to što nam se desilo ili nam se dešava, s obzirom na to što smo učinili, odnosno šta nam se desilo.

Fotografija na kojoj samo ti dobro ispadneš, a da druge pritom ni ne pogledaš na šta liče. Uostalom, kao da je sad bitno što jedna osoba iza tebe žmuri, druga izgleda kao da je jutros pobegla iz ludnice, treća se sprema da povraća, a i onaj ker u ćošku upravo kenja po tepihu. Sve dok si ti u punom sjaju - super je.

Pošto su pretnje/psovke kopulacijom sa majkom i sestrom ušle u svakodnevni govor i obesmislile samu pretnju/psovku, dovitljivi plebs je smislio nov način davanja do znanja sagovorniku da je njegovo dotadašnje ponašanje postalo neizdrživo i bude li nastavio da se koristi istim radnjama i vokabularom ubuduće, poziv istražnom sudiji i patologu je neminovan čim policija obezbedi mesto zločina i uokviri kredom već rahmetli bezobraznika jer nikakav drugačiji scenario, jednostavno, nije moguć. Gore napisana rečenična forma se u kratkom roku od svog nastanka odomaćila u našem narodu jer je moguće prostim nadovezivanjem stare, dobre penetracije tetkinog rča i majčinih usta dobiti uber pretnju/psovku, a naročito je često korišćena u ugostiteljskim objektima duž južnog dela državnog puta M22, poznatijem kao Ibarska magistrala.

Visis na vukajliji po ceo dan i niko da uce u sobu ni majku da ti opsuje a kada na sekundu upalis porno tube cela porodica i komsije nagrnu da brzinom nanosekunde otvarju vrata sobe i proveravaju sta to radis na pc ceo dan!

Izraz koji uputimo nekome kada mu hoćemo dati do znanja da nam nije naročito drag.

Po nekom ne pisanom pravilu lepog ponašanja običaj je da trgovac svom kupcu u cilju zahvaljivanja i pozdravljanja kaže "Hvala lepo dođite nam opet!".

Da li se baš uvek treba lepo ponašati?

Muzički antitalenat.

Vrlo realno pitanje sa logicnim odgovorom. Nigde. Posebno pogodno za prekidanje moralnih proseravanja koje o sexu vode nemoralne osobe.

Uzvik koji je pustio dubok koren u svakodnevnom govoru. Koristi se zbog ovog i onog, u prilikama kada te neko ili nešto jebe u pojam. Psovka je neodredjenog karaktera jer je živalj po pravilu alergičan na psovanje majaka, pa se umesto "Ti" upotrebljava "Mu", a situacija je još uvek takva da se konflikt može i želi izbeći, ali se ipak ne želi ni odstupiti:

Naporan radni dan u paklu,a gazda nervozan.

izraz koji oznacava veoma zamrsenu i zakomplikovanu situaciju,u kojoj niko nikoga ne slusa,i svi teraju po svom,.slicno ovome je i -NE ZNA SE KO KOGA JEBE

Mene niko ne voli i tako je od mog detinjstva.Kada sam bio mali, nisam bio odlikaš, pa su mi to stalno prebacivali, nisam nikad kompletirao album sa sličicama, znao celu postavu večitih rivala i uglavnom me nisu voleli. Kad sam bio mali, uvek sam bio novi kolač, uvek sam žmurio, uvek sam najmanje istitrao na fudbalu, kad sam bio mali, samo se moja lopta na beton nosila. Mene nikad nisu voleli, pa zato kada su se krale trešnje, ja sam čamio pod drvetom i čuvao stražu, a ostali se sladili. Uvek sam radio drugima domaće, ali ni to nije pomoglo, nisu me voleli. Pored toga, ja sam onaj koga su grupno tukli, čije priče nisu bile zanimljive, ili ako su zanimljive, nisu bile istinite. Mene niko nije voleo. Nisam imao tetku u inostranstvu, jakog ćala, devojčicu koja mi šalje pisamca, jer znate već, mene niko ne voli.
I evo sad, trešnje kupujem na pijaci, ali me i dalje prodavačica gleda ispod oka, imam novu loptu za fudbal, termin u sali, ali nemam ekipu. Sad imam i rođake u inostranstvu, ali me za njih niko ne pita, a ni na ovu fakultetsku diplomu ne obraćaju pažnju. Jer znate već, mene niko ne voli.

Klasičan diplomatski odgovor srpskog poljoprivrednika kada ga upitate da li je rodilo ove sezone. Kad vam to kaže, znači da je toliko rodilo da ne zna šta će sa tolikim prinosom.

Rečenica najmlađeg člana porodice upućena njegovoj majci izazvana nezadovoljstvom zato što opet nema ručka.

Stepen dekadencije na crnogorskom primorju.

Neko iz koga pouzdanost ne bi mogao da iscediš ni presom za čvarke.

Kažemo kada neko prevrši sve mere i granice. Kada toliko napravi majmuna od sebe, da totalno nije dostojan bilo kakve reakcije, o nečemu više da ne govorim. Da li je samo rekao nešto glupo, ili uradio, totalno je nebitno. U svakom slučaju, reakcija je nepotrebna.