Neša: I tako ti ja krenem pre neki dan, do one male Tamare, kao zvala me da joj pomognem oko nekih stvari i zastanem kod trafike, znaš one kod autobuske stanice i tu kupim pljuge, znaš da pušim već godinu i po, još otkad sam se potukao sa onim likom što mu keva radi u domu zdravlja. I kupim ja tu cigare, kad ono...
Mare: Nemam ja ceo dan za tebe, shvati to. Ni levo ni desno, jesi li je trsio ili ne?
Neša: Pa sad, to baš hoću da ti kažem...

Ako nema niko ko je protiv sklapanja ovog braka...
- Imam ja!
Ne brini se kume ti ništa...Brzo ćemo ovo da rešimo...

BAAAAAAAAAANG!

- Ју! Ауф. Е таман сам се понадала. 'Де си мали, бући-бући! Па тебе мали у мраку нико неће пронаћи! Успешније би се задовољила материјалом од обрезивања овог минималца него заправо органом.
Море, ајд' дај шта даш, само не гаси светло, да могу да се снађем.

-Čujem ti ja od svekra da se dijele nekakve donacije za povratak raseljenih. Kaže: Idi bolan, dijele materijal, traktore, stoku, živinu. Uhar ti je ako ti sjekiru daju. Čuo sam da je neka jaka donacija, imaš šanse. Ratni vojni invalid si, oni imaju prednost"
I nešto razmislih, što ne bih pokušao, lijepo bi se bilo vratiti na ono selo, nisam ti ja za ove buke, ja sam čovjek u godinama. Bilo bi lijepo kakve kolibice da mi naprave, ne tražim ja puno. Da imam se gdje zavući preko noći, ionako bi čitave dane provodio po vrtu. A i kiriju ovu jedva saletim, da mi nije rodbine, šta bi?
Elem, predam ti ja dolje u ono ministarstvo, ili kako se već zove. Ne znam ni sam, Ferid me odveo do vrata. Rekoh nemam šta izgubiti.

-I šta bijaše dalje? Jesi li šta dobio?

-Ni eksera moj pobratime, ni eksera. A onom Rasimu, što mu je tetkić sad u ministarstvu, kuću na dva sprata sazidali, a ni sam ne zna što će mu kad je u Njemačkoj. Kaže eto neka je nek' stoji, kad na ljeto dođe da ima, da se malo odmori, naporan mu posao. Sam mislim, pa gdje onda da se ja odmorim, je li to ja nisam zaslužio malo odmora? Čitav život teglim k'o konj, a još mi svako solio pamet, a ja šutim i trpim. Kad sam budala. Al neka.

-Jesi, kako nisi, ali šta češ, takav nam grah pao. Preko naših leđa gaze prljavim nogama do bogastva, a ti i ja ostasmo bijeda do kraja života. Eh..

- Pa kako, majku mu?
- Ma ne pitaj ništa... krenuo do pekare, skrenem na semaforu, kad iz sporedne ulice, kao grom iz vedra neba, izleti, niko drugi do Radiša Urošević i pravo kod mene na suvozačevo.
- Jel vikao oslep'o sam?
- Neka, neka, samo ti zezaj. Doći će i mojih 5 minuta za zajebavanje.

-E ljudi, ne mogu više da sedim, ajde malo da prošetamo krajem, mogli bi do onog parka, možda ima nekog tamo.

-Ajde brate i ja sam se smorio.

-I ja.

-I ja.

(ekipica kreće polako), čuju se koraci mističnog bića koje ih prati.

-Dobro bre dal si ti normalan? A da ti kupim ja povodac pa te šetamo kroz kraj. Ajde pali.

- Nemoj ni slučajno da si se kresnula tamo sa nekim!
- Neću ljubavi, šta ti pada napamet.

mama: sine kad ces izbaciti smece, puna je kanta?!
sin, najcesce za kompom: nikad pa ni tad!

-Gledaj sad kad ispucam žvaku nogom i pogodim onaj tamo kontejner..
-Hoćeš kurac ,nećeš je uspjet ni šutnut u zraku.
-Kladimo se u pivo,ko izgubi plaća.
-Nemam para.
-Ako nemaš para možemo u šamar.
-Važi.
(žvaka uleće u kontejner)
-Huhu, namesti glavicu.
-Marš u kurac, nismo se ni kladili.

Plotara: Čujem da te ona rospija prijavila za ove voćke što ti prelaze preko ograde u njeno. Veli da ćeš morati da ih posečeš.
Vesna: Biće, al' na Svetog Živka. Prijavila sam i ja nju za septičku jamu što mi stavila pod prozor. Kad ona premesti jamu, ja ću da posečem voćke. Nisam ni ja kuče od juče!

A: Sine, dođi da mi namestiš ovu kablovsku. Opet neće da upali.
B: E'o matori, samo istakneš pa utakneš kabal i onda ovde restartuješ i...
TV: Ah, ah, yeah! Deeper! Faster! Ah!
B: Ćale, šta si ovo gledao.
A: Ćuti tu. Niko ništa nije video.

- Halo, izvinite, da li možete da mi objasnite stavku održavanje kartice za debitnu koju uopšte ne koristim?
- Zamislite, niko nas to do sada nije pitao.
- To mi kaži, hvala, doviđenja.

-Ma sve je to namerno smišljeno da se ljudima otmu pare. Na kraju krajeva, niko još nije položio iz prve!

- I? Je l’ se usijao telefon? Je l’ upalila reklama?
- Ma jok gazda. Iskreno, veće su šanse da nas neko pozove jer je pogrešio broj, nego što je video reklamu.

- Matori, kako mamurluk?
- Njemu je do jaja, al' ja 'oću dumrem. Za koji sat ću možda moći da hodam i govorim u isto vreme.

- Niko nas nije dirao, tablice koštale samo hiljadu dinara, odšrafiš za minut i gotovo.
- Super.

''Bilo nam je bolje za vreme Slobe, tad je radila Trepča, Železara, Krušik, Zastava...''
90ih- ''E kako je bolo lepo za vreme Ante Markovića, nismo ratovali...''
''Joj što je bilo dobro za vreme Tita...''
Neki matorci-''E da se vrati kraljevina, tad smo bili slobodniji no sad, ovo sve diktatori na vlasti...''

Kao tviter. Ili deca.

Село Кљајићево, лета господњег 2007.

мама: Јачеее! Ах!
тата: Уаох!
син: Силази са моје матере! Силази! Шта јој то радиш?!
мама: Аајмее, срамоте!
тата: А не би сад сиша' са ње ни да је моја, а не твоја!

---------------------------------------------------------------------------

- Вечерас ћу обући ову хаљину.
- Откуд ти то?
- Џорала сам се са Милицом. Ја сам њој дала онај плави комбинезон.
- Заувек?
- Ма не, само за вечерас, да не идемо увек у истом.
- Јој сине, чувај то боље него да је твоје! Немој да је залијеш вином, па да морамо нову узимати.
- Хоћу, мамо. Не бих је боље пазила ни да је моја.