Ma jok je jedan od najčudnijih izraza koji se koristi u našem jeziku ("inače" turcizam:) koji u zavisnosti od konteksta, može da izrazi naše neskriveno oduševljenje kao i naše očigledno nezadovoljstvo povodom iste te ideje.

-Brate oćeš na derbi imam dve karte?
Ma jok ti ćeš, naravno da oću!
-Super ima karte za istok lepa mesta.
Ma jok nema šanse da sedim na derbiju...

Najbitnija stvar na svetu. Takoreći od toga zavisi da li će zemlja da se rotira u smeru kazaljke na satu ili u suprotnom smeru. Zapad i Amerika traže da uvedemo rusima sankcije, kako bi ovi propali, jer mi smo industrijska, poljoprivredna i vojna super sila i malo je reći da smo jezičak na vagi, mi smo sama vaga, jer smo tako u mogućnosti. Majkemi Rusija traži da je podržimo (doduše malo malo pa ih podržimo po nekim elementima) i za sada nema sankcija Rusiji i JOTA. Ali ceo svet se pita dokle i sve su oči uprte u nas sem možda kineske i japanske, njima ne mogu da odredim položaj. Taj naš neutralni status mora jednog dana da postane antineutralan i da se opredelimo za neku od strana. Zbog čega je to bitno, pitaće te se vi. Pa to će direktno da utiče na pubertet kod afričkih pčela, na debljinu belih linija kod zebri i na karijas u dečijim vrtićima u Pejkovcu kod Doljevca. Isto tako, jako je bitno da li će u rusiju da izvezemo pokvareno ili ispravno meso, jer ako opet izvezemo pokvareno, a kao šatro nismo znali, rusi su rešeni da preduzmu kontra mere i da crve iz jabuka mere posebno i ne plaćaju njihovu težinu kao što su do sada radili, a to će direktno da utiče na rod malina u ariljskom kraju i na pojavu ebole kod eskima. S druge strane zapad sa amerima na čelu ne zna šta će sa viškom osiromašenog uranijuma i merkaju Bujanovac sa bližom okolinom, dok pa rusi imaju neki zaostao gas iz drugog svetskog rata na kome piše ciklon b, pa bi mogli povoljno da nam ga daju, da ne kažem ispod ruke, naljutiće se Bajatović. Poznato je takodje da mi sa jednom guzom volimo da sedimo na dve stolice, e pa nema to u nemaćku kažu braća romi, tamo kažu sediš na jednu stolicu a sa druge strane sedi švaba koji priča srpski i pita zašto si ti azilant. A ti crveniš, mada zbog boje kože to se teško da primetiti al švaba zna u dupe ga pokvareno, opet kaže brat rom bezuspešni azilant. Prema tome Srbi uozbiljite se i donesite Stav koji će pomiriti istok sa zapadom i sprečiti treći svetski rat, koncert Jelene Karleuše i novu knjigu Isidore Bjelice. I Jota.

Razlika između ovoga i vukojebine je u tome što kozojebina ima tačno određenu lokaciju. U pitanju je zapad, jugozapad Balkana, južno od Ulcinja i severoistočno od Egejskog mora.
Pošto tamo je retko ko zemljoradnik, a i nema uslova za to, svi su tamo primorani da gaje stoku, a tamo je bilo najviše koza, jer im tamo među Dinaride najviše odgovara.

Jedan magični svet koji se pojavljuje samo u nekim jeftinijim novinama poput Kurira i Alo!a. U tom svetu nema ratova, nema poreza, nema siromaštva, nema škola; ali zato je sve prepuno silovanja i egzibicionizma. Takođe, policija nema šta da radi posebno, pa zato i od najmanje sitnice prave dramu. Međutim, običan narod ništa ne radi, dok poznati kolju i pale, te ih policija brutalno hapsi.
Taj svet se deli na: Srbiju, Evropu i Zapad. Srbija je neko siromašno ostrvo u kojem se najviše dešavaju pomenuti događaji; Evropa je bogata zemlja koja pomaže Srbiji; Zapad je raj u kojem sendviči rastu na drveće i svako može da postane milijarder.
Zapanjujuće je da, iako nema mesta kao što su Libija ili Kosovo, ludilo ide na sve strane. Ljudi trče goli u crkvi, poznate pevaljke pljačkaju banke, glumci siluju devojčice, dede jedu svojim unucima oči, mačke u čoporima kasape starice... Ipak, u ovom svetu najgori zločin nije silovanje ili kanibalizam, nego zlostavljanje pasa.

I sve o tom neobičnom svetu se može pročitati samo u Kuriru i sličnim novinama.

Računati se, važiti se, vrijediti, smatrati se vjerodostojnim u datom trenutku.
Ovo su samo neka od navedenih značenja.

Istraživanje koje je autor sproveo pokazalo je da je upotreba mnogo raširenija na zapadnim dijelovima Balkanskog poluostrva, nego na prostoru Srbije.

Po meni,postoje dva misljenja:
1. Nocna mora za iskompleksirane balkanske muskarce, koji zele nezaposlenu zenu,koja zavisi od njihovog dinara,i kojoj su oni jedini Bog i batina.
2. jedan od milion socioloskih projekata, kroz koje Zapad razbija koncept tradicionalne porodice, kada se i zena( kroz serije, film, reklame) ukljucuje u trku za karijerom,visokim zaradama, zapostavljajuci svoju primarnu funkciju majke i stozera porodice.

Izgovor naših očeva za neuspešan gasterbajterski izlet u inostranstvo i isto tako ekspresan povratak u otadžbinu. Od totalnog poraza do trijumfalnog prepričavanja kako su povratkom zajebali čitav zapad i velikodušno podarili deci autohtoni balkanski identitet . Istina je da ih niko čak ni tada nije hteo na zapadu, a njima je tamo dosadilo da nemaju koga da dave sa politikom, istorijom, a da pri tom primaju socijalnu pomoć.

Neko čudo koje noći iskače iz Morave i jaše, davi i tera ljude po Moravi i selu. Inače priča o (s)andjamama su uglavnom pričali pijanice drugima.

Da u Ladu Nivu ubaciš motor od Golfa dvojke 1.6D!

Još jedan dokaz o inventivnosti, dalekovidosti i genijalnosti srBskoga naroda!

Naime, dok se svet uljuljkivao lagodnim životom i mislio da je kriza nešto što nikada neće da se pojavi kod njih, za to vreme smo mi imali veoma razvijenu krizu koja je imala čak i svoje krizne štabove.

Pored viljuške, još jedan genijalni srpski izum koji će zapad sada da prihvati kao svoj, praveći se posle da ne zna ko je pravi izumitelj istog!

Jug i istok Srbije su neverovatna riznica jezičkog blaga našeg naroda.
Neverovatne konstrukcije koje se mogu čuti u tim krajevima vrlo često
mogu toliko da zapanje čoveka da je svaki dalji komentar apsolutno nemoguć.
Jedna od tih fantastičnih sintagmi koja zbinjuje svojom jednostavnošću je i:
"Jebeš me u usta".
Smisao je jasan, ako to što ja pričam nije istina jebi me u usta...
Tako duboka uverenost u svoje mišljenje da kao potvrdu i dokaz ubeđenosti,
nudi tako blesavu protivuslugu može da se sretne samo kod vrlo tvrdoglavog naroda.

Баријера. Блокада. Препрека. Знак "Стоп" на раскрсници двоумљења. Слепа улица. Почетак и крај. Некад само крај. Испосник. Неуживалац. Стуб. Дрвени. Корак до амбиса. Граница. Лимит. Руб. Одбрамбени заклон. Браник живота. Утврђење. Асуанска брана. Преграда са спољним светом. Ускраћивање потенцијалног мишљења. Без одговора. Сасечен у корену.

Odlazak preko grane koji se ne može baš nazvati odliv mozgova, jer su u pitanju uglavnom šuplje lobanje sa promajom gorom nego u troli.

Vrlo iritantna pojava da ljudi koji od azbuke znaju 3 slova, odu na velelepni zapad ili u neko odlično uređeno društvo, i onda dođu ovde da prosipaju pamet. Tamo negde ribaju čučavce 12 sati, a 6 sati pisoare, spavaju u šahtu pokriveni novinama, jedu vunu i gumu, a ovde se ponašaju kao da su juče završili ETF, a prekjuče FPN.

Taman ulećeš u kuću za početak utakmice, imaš desetak minuta da se malo osvežiš, sve si već pripremio ko gazdurina - od ladnog piva pa do omiljenih grickalica. Đole i Nina ne mogu da dođu večeras, najavili im se kumovi u zadnji čas. Eto, sad možeš neplanirano da se razgaćiš ko čo’ek u svojoj kući i da gledaš tekmu na miru. Đole je dobar momak, samo, jebiga, zna da gušne pomalo kad ga krene bedak, a baš mu je u zadnje vreme jako negotivno u firmi... Ono, žao ti ga, ali jebeš ti to batice, to onda više nije fudbal, da se razumemo... ajde da si pop pa i da slušaš ispovesti kad se kome digne, ali onda bi vozio bar A6...
A žena otišla do njenih pošto joj Nina ne dolazi, taman da iskoristi momenat - a ruku na srce i tebi baš paše. Opet je na nekoj dijeti, opet ne jede ništa, muči se, skapava, kopni, urla po kući, nervozna ko ris - a bar da joj se vide rezultati tolikog mučenja, ma jok... ništa. Mada, ona kaže da je skinula 5kg za 2 nedelje - tebi se baš i ne čini tako, al ajd’... Bar će sad kod majke da pojede nešto normalno dijetalno jer njena mama zbog ćaletove ’’vagine pektoris’’ sprema strogo dijetalno već godinama... mada on veruje da ga crno vino drži u snazi a ne to neko kuvano lišće što mu stara sprema. A i doktor mu je rekao da nikako ne zaboravi da popije bar čašu vina na dan – a on se pridržava i više nego dosledno.
I tako, otvoriš prvo pivo, surdukneš pola iz odma, uz podrig za takmičenje, kreneš polako da organizuješ zobalice razne... hmmm ... nema badema a ni pistaća?... znaš gde si ih ostavio, tu brate gde uvek stoje. Dobro, nema veze, slani krekeri su tu, ima sira i kobaje... mašiš se kutije s krekerima a ona laka ko pero.. osto jedan ceo i jedan polomljen kreker... i tek tad ti sine kroz glavu da ti se to uvek dešava kad ti je žena na toj jebenoj - mislim, ovaj put stvarno ozbiljnoj – DIJETI. Panično rukom posežeš za kesom čipsa - kad oćeš kurac.. kesa naduvana i perfektno postavljena da izgleda da je nedirnuta - a u njoj samo mrvice ostale, ni mravi da se ne omrse...
Opet gledaš u frižider, kačkavalj ga nema, od kobaje ostala samo krajka u obliku glavića. Samo ljute papričice nije dirala. Ista priča i sa čokoladom, ratlukom, bombonjerom, žele bombone takođe isparile.
Preskočiću bes, da skratim priču. Ako odeš do prodavnice, propuštaš prvih 15 minuta i dokurca onda i fudbal i sve... možda bolje na poluvremenu da strčiš do radnje, propustićeš najzanimljivije detalje ali to i nije neka žrtva, podnošljivo je. U međuvremenu si istreso i drugo pivo, evo i treće rapidno nestaje a nije još ni počela tekma. Jebem ti i ženinu dijetu i sve kad te tako iznervira i servira ti sranje u minut do 12... sad ne možeš ni da se razgaćiš, ko će se oblači posle na poluvremenu...
Polovina prvog poluvremena, još uvek traje ispitivanje snaga na terenu a ti si stuko već šesto pivo, jebiga to ti je sad i piće i meze i nije tvoja krivica - mislim ono, tek da se zna!
E do kurca!... budi te nemilosrdna žeđ i skontaš da si već u drugom poluvremenu, u 52.minutu, odma ripaš i donosiš 2 piva, psuješ jer gosti vode 2:1 a ti ni jednu šansu nisi video a kamoli gol. Jebem ti ženo i tu tvoju dijetu i sve ti jebem... a sad već osećaš i glad, moraš da se zavaraš nekako.
Ekspresno, trčećim, pomalo teturajućim korakom odletiš do kujne da istreseš iz ambalaže onaj jedan i po kreker, mrvice čipsa, preostalu kockicu čokolade, žele bombonu i zadnju kocku ratluka, usput opičiš palcem leve noge u nogaru od kauča i uz urlik jebenišeš glasno sve što ti padne na pamet u tom trenutku. Donosiš sve te posmrtne ostatke hrane pred TV uz još jedno pivo i... vidiš da je 2:2. Opet psuješ, više i glasnije, uz ženu i dijetu sad joj već ređaš i rodbinu. Palac leve noge ne prestaje da boli, ustvari tek sad počinje da boli u talasima...
A sad ti se samo otvorio apetit. Šta ćeš, odeš da ispržiš ona 2 jaja što si spazio u frižideru, taman ih donosiš spremljena u sobu, igra se 65.minut i gosti se opet raduju... poveli opet?... ne... nego izjednačili na 3:3! Dakle... tri ti dijete jebem i tri familije i tri pičke materine...
Cepiš još 2 piva posle klope, tekma postaje spora, gosti gnjave i dave loptu, kradu vreme a tebe noga još boli tako da je podigneš na kauč i zauzmeš onaj polu-ležeći položaj.
I ista priča. Budiš se, idu reklame... tekma gotova još pre sat i po... sad te već boli kurac i za rezultat i za tekmu, strelce, ma za sve, samo čekaš kad će žena nazad kući da joj ti kažeš par reči 'nako, ko muž ženi kad ima šta da rekne... i samo još jednom nek ti spomene da je na dijeti!

Naziv za Srbiju koji nam dolazi iz turskog, gde ovu zemlju zaista zovu Sirbistan (sa „i“), ali bi izvorno poticao od indo-iranskog, gde „stan“, znači „zemlja“, „stajalište“, „uporište“ odakle mi imamo glagol „stati“, a Englezi „state“, Franci „etat“ itd. Eto, Srbi još tu „stali“, a ovi drugi se „održavili“, da se tako duhovito izrazim, sve se smeškajući u sebi, zadovoljan svojom sposobnošću povlačenja paralela...

Ali neću da se tako duhovito izrazim, jer ću tako ličiti na sve one arafat-dukatlije i mladobudne aktiviste političkih partija koji koriste ovaj izraz za Srbiju zato što misle da su skapirali stvar. Zato što su pročitali par knjiga i što kao gledaju vesti, a onda nastave da gledaju i šta ide posle vesti. Zato što im je pričala keva kako ju je šetala šalteruša kada je išla da im prijavi ispit. Zato što mase u busu smrde a oni znaju šta je dezodorans. Zato što imaju internet kao prozor u svet, a nemaju konkretna umeća kao vrata u taj isti svet.

Jer „Srbistan“ je kao fora, hahaha, kapiraš, to nam govori kako je Srbija isto ko Istok, Centralna Azija jebote, što automatski znači raspad i propast, despotiju i prćiju. Da se razumemo, a) Srbija jeste kurac od države iz mnogih razloga o kojima sada ne vredi raspravljati, biće ovo ionako poduža defka i b) ako se rodiš u nekom „stanu“, u 90% slučajeva umesto cucle odmah dobiješ glavić u usta, koji samo raste kako i ti rasteš. Ali, poenta je u tome da kada kažeš „Srbistan“, kažeš da je ovde isto kao tamo, a time samo pokazuješ koliko pojma nemaš o tome kako je stvarno tim ljudima i koji je jebeni zgoditak na planetarnoj lutriji biti ljudska jedinka bele puti u državi sa kontinentalnom klimom i kakvim-takvim zdravstvenim osiguranjem. Zato me zajebi s tom "forom", jer ako još jednom to negde čujem/pročitam, ima da odlemim načisto!

Svaki kraj i narod na zemaljskoj kugli ima neku svoju osobenost.

Vojvodina ima ladovine i tamburice, Zapad Srbije kvarne malinare, Crna Gora seljačine, Bosna gluperde a Jug ima Vranjance.

Izreka koja najbolje opisuje srdačne i impulsivne južnjake, koji sve što rade, rade posvećeno i predano, pa tako i dočekivanje gostiju sa drugih područja Srbije.

Ljubazno te pretuku i objasne da su morali da te prebiju prosto od sreće koliko im je drago što si im došao u posetu.

Uobičajena pojava prilikom jutarnjeg vukajlisanja. Na sajtu je aktivno 15ak ljudi, koji listaju defke i čačkaju po forumu, povremeno svraćaju na čet, doprinoseći time ionako konfuznoj i kilavoj konverzaciji.

Za razliku od starog naziva za bunar, čatrnjom možemo nazvati ženu koja je kao rupa bez dna, ako me razumeš. Mož' ti, rođo, da burgijaš i bacaš kofe, ali to da stane neće, pa da jebeš oca svoga.

Možeš prevariti judeomasonski zapad, ali zdravi, tradicionalni Srbin nije lud. Svaki domaćin zna da čista muževnost dolazi iz mesa ženskog mladunčeta sisara umorenog nasilnom smrću. Šta kakvi vegani ili vegetarijanci koji kurac. Isključivo prehrana određuje seksualnost. Dakle, karnivori su hetero, vegančine su gej. Dobro, osim komšije Mašana koji pojede celo prase kad dođe za Božić iz Švecku, a gore se šuri u plinaru ko da ju je na ulici našao. A i dobar mu Volvo, majku mu flafičastu. Elem...

Vesti počinju njegovim imenom i zaslugama, njegov lik obasjava grad i pozdravlja nas osmehom sa zastava i plakata. Stariji ga vole i zaklinju se u njega, narodi ga poštuju, neprijatelji mu zavide a sužnjii, nestručni ali verni do imbecilnosti, izvršavaju njegova naredjenja i pomalo strepe živeći u njegovoj senci. Svejedno - drago im je jer su tu. On zna, razume, pita se i odlučuje; partijska knjižica sa njegovim potpisom i pečatom ima težinu i vrednost. Sistem koji je izgradio funkcioniše kao sat, pobornici partije napreduju, protivnici režima bivaju izbačeni sa svojih radnih mesta, progonjeni, zatvarani, žigosani za njegovog vremena. Televizija cenzuriše neprikladne sadržaje, inteligencija se okuplja oko pojedinaca, u rezervatima. Dobri smo u sportovima, slabi na tržištu automobila, djaci matematičke gimnazije redovno osvajaju medalje na takmičenjima najvišeg ranga a narod, diskutujući o politici i dešavanjima u svetu, gradi puteve za tanjir pasulja sa slaninom dnevno. Nismo Švedska ali ni Uganda, živi se, jebiga...Upućuje kritike, podiže kredite, dočekuje olimpijce, deli plakete i odlikovanja. Zatrovani dekadencijom i duhom vremena, studenti, uz manje incidente, šetaju po ulicama. No - to ga ni najmanje ne ugrožava; malo strpljenja, i oni brzo odustaju od svojih suludih prohteva. U njegovu čast organizuju se proslave i sletovi, njegove govore zdušno prate hiljade ljudi. On sastavlja spisak reprezentacije, daje imena ulicama i školama, odlučuje o tome gde će šta da se gradi. Najviše zvanice posećuju njegov kabinet i svuda je rado vidjen gost, u savetu bezbednosti obraća se na engleskom, sanja na ruskom, sa ženama razgovara na francuskom a sa konjima na srpskom. Ekonomija beleži najviši rast od kad je veka, radnici preduzeća letuju u Čanju i Sutomoru, sumnjivi viškovi troše se u kafanama, top-listama dominira domaća muzika. Nismo ni Istok ni Zapad, ne posećujemo muzeje niti crkve, verujemo u "nešto" ali ne i u Boga, govna smo jedni prema drugima. Mladi, i pored svega, okreću svoje lice drugim horizontima.