Najbolji način da se izbjegne neugodno pitanje koje uglavnom nema veze sa sadržinom pitanja već sa nesadržajnošću upitanog.
Bez obzira na pomenuto "nisam odavde" je ipak opaska onih kojih znaju da neznaju pa takvo priznanje je najbolji mogući odgovor koji zluradi gledaoci televizije (a takvi smo svi) vole da čuju.

Према прописима, затворске решетке морају бити довољно близу једна другој, свакако да се не може између њих протурити глава.
Ако са твојом косом није тај случај... сјајноглави, пажња! Недостатак на темену можда одаје недостатак испод темена...

Opis lošeg finansijskog stanja suicidalne osobe.

Najviši stupanj ubuđalosti nečega što je nekada bilo za jelo. Rok mu je istekao kao Koridoru 10, više nije ljudski ni vojnike hraniti time.

Bulimičarska verzija izjave „Hvala, nisam gladna, sad sam jela.“

,,Boli me kurac" nije samo fraza, ,,boli me kurac" je stil života. Mantra koju lik ponavlja u sebi dok prilazi devojci, ono što je Jovan Marinković rekao sebi kad je skočio na tenk sa flašom benzina, ono što je prvi neandertalac pomislio kad je skupio muda da priđe vatri. Život je previše kratak da bi se prošetao kroz njega, reci sebi ,,Ma boli me kurac!" i potrči!

Uzrecica cuwenog Stoleta iz Sirigovaca,kojeg je bivsi decko njegove cerke zvao.
Cudno ali na svako pitanje decka "daj mi" pa sad bilo sta,Stole bi mu uzvratio "ti dam kurac"..

Kada se dođe do materijalnih ili novčanih sredstava bez ulaganja velikog truda.

1) Nedefinisano psiho-fizičko stanje u kojem se može naći jedan homo-sapiens.
2) Kvalitativan opis rendom odrađenog posla najšireg spektra.

Uglavnom, floskula koja se možda najbolje dâ prevesti sa "Nije loše, al' bi moglo i gore". Uz Božiju intervenciju, razume se...

Uzrečica slična onoj "nisam ja od jučer". Koristi se kod datih obečanja od osobe koja to nema namere ispunutu ili će ti ispuniti u nekoj dalekoj budučnosti.

Finansijsko stanje u kojoj vam se hleb čini kao apstrakcija Salvadora Dalija.

Jedna od najčešćih i najvećih đačkih laži. Đaci je najčešće koriste kada dobiju dobru ocenu, a sramota ih je da ortacima priznaju da su zagrejali stolicu(jer, učiti je danas sramota). Takođe služi i za proseravačko-govnarska izdrkavanja i dokazivanje "superiornog" intelekta, po sistemu "vidi tebra ništa nisam učio a četvorka ha!". Šansa da je ova izjava tačna jednaka je šansi da Fernando Tores sledeće sezone zaigra u FK Ceriću iz Miokusa. Znači mnogo mala. Naravno, postoje izuzeci kad se nekom bolidu stvarno posreći pa ubode neku dobru ocenu ili prepiše, ali to je znatno ređe. Praktikuje je većina ziljave osnovnoškolske i srednjoškolske omladine.

Sarkastičan spust rendom sagovornika čija je brzina jezika prejebala i onu izvesne Biljane Srbljanović. Ciničan odjeb na oblik histeričnog brbljanja - najpribližniji onom u vlasništvu Sanje Glupače Marinković - koji nije čuo ni za zareze, ni za tačke a, bogami, ni za uzimanje vazduha. Valjda se zato komentar iz naslova najčešće i kombinuje sa onim "Diši...". Srdačan pozdrav.

Posmatrati veoma privlačnu i oskudno obučenu devojku, a pri tome biti svestan da ne postoje nikakve teorijske šanse za osvajanje iste.

Локација: локални кош иза зграде, са дрвеном таблом, металним кривим обручом, без мреже или ланца са све бетонским тереном, без видљивих линија за три поена, пенала, рекета и осталих граница.
Опште познато да се ту почиње играти баскет, јербо је то најближе кући а и најгорег је квалитета па ови што тренирају иду до центра, нубаре.
Како почетак играња баскета важи за најгори део играња истог, тако термин ни за иза зграде представља низак ниво кошаркашког знања које упутимо професионалцу који има лош меч.

Izgovor devojke koja je toliko sklona promiskuitetu da bi se nasadila i na stubić na trotoaru. Utehu u tome za svoje "često menjanje partnera" nalazi u tome da joj oni ne plaćaju za seksualni odnos, čime srozava sebe na još niže grane jer je poseduju za DŽ.

Када желимо да објаснимо да је филм дно, али не оно Мајкл Дудикоф "Амерички нинџа 48 - Освета ромуланских Јакуза" дно које сви волимо, већ апсолутно метафизичко дно стваралачког ума, необјашњиви избљувак надрканог студента режије са комплексом бога у црној ролци, *фигуративно узима дах*, кажемо да је то остварење толико немоћно у покушају да код здраворазумне особе изазове било какву емоцију да га не бисмо пустили ни на "телевизорима" међуградских аутобуса, где не би могао да успава ни столетну бабу са три кокошке у кавезу већ би чак и та баба устала и гневно изјавила:

Situacija u kojoj se vrlo često nalaze neodlučni ljudi. Jednostavno ne mogu da se uguraju ni u jedan "tabor", ili ne mogu da jasno odrede svoj stav u vezi sa nekim pitanjem. Nije to uvijek odraz gluposti i neinformisanosti, već, naprotiv može da bude i odraz visoke inteligencije i posjedovanja viška informacija. Visoka inteligencija donekle ugušuje sirove strasti i nagone (naravno, samo donekle, jer da ugušuje potpuno ne bi bilo inteligentnih monstruma kao što je npr. Hitler), pa onda inteligentan čovjek umjesto da svim srcem i strastveno prihvati određeni stav (npr. za ili protiv abortusa, eutanazije, smrtne kazne, legalizacije marihuane itd.) on ima neki srednji stav jer je sve i previše analizarao i donekle se izgubio u toj analizi (fenomen: što više proučavam nešto, to manje znam). Isto tako, takvi ljudi nisu vatreni fanovi, ali ni vatreni mrzitelji skoro ničega - navijaju za neki klub, ali ne uništavaju predmete koji im se nađu pri ruci ako njihov klub gubi, vole određeni žanr u muzici, ali poštuju i ostale, čak i one koje većina mrzi. Zašto? Zato što njihov analitički um, može skoro svaku pojavu da odbrani i da sagleda sa povoljne strane, isto kao i sa nepovoljne. Ovakav stav u životu ima svoje prednosti i mane. Prednosti su što mogu sa određene "visine" da posmatraju svađe i prepirke onih koji se međusobno "gušaju" u raznim diskusijama, zatim što se manje nerviraju zbog mnogih stvari, što ih malo toga može iznenaditi itd. Nažalost, mane preovladavaju: takvi ljudi iako su inteligentni to ostalima ne pokazuju, pa mnogi misle da su oni ustvari glupi, jer "ni o čemu nemaju stav", takođe, život im je pomalo bljutav i neslan, jer sve velike stvari dolaze samo od strasti. Imaju problema i u društvu, jer nisu ni u kojem "klanu", pa stoga ih nijedna grupacija ne prihvata kao "svoje". Da bi prevazišli takvo stanje, neki od njih svjesno odluče da zastupaju određene stavove i da se uključe u određene "tabore" da bi se tako definisali. Pošto tu nedostaje iskrenosti, zastupanje stava postaje stvar ega, a ne srca, a pošto je ego jebena stvar, oni da bi ga odbranili u stanju su da još vatrenije brane svoj "stav" sa kojim su se naknadno identifikovali, iako to uopšte nije iskreno. Međutim, njihova neodlučnost i nedostatak stava kad tad dođu do izražaja, na primer u nekom odsudnom životnom trenutku kada moraju doneti neku odluku. Pošto nemaju intuicije i sve analiziraju, često donesu pogrešnu odluku. Samo ja takve ljude ni za šta ne krivim, jer je to prosto njihova priroda, oni i sami ponekad zavide glupljima od sebe koji mnogo lakše formiraju stavove.

Uz cigaru, odgovor ženske persone na pitanje muškarca koji je već planirao da je ženi.

Zajebancija za osobu koja živi na vr' brda ili planine, u tri lepe, pa još malo dalje. Vazduh svež, ptice cvrkuću, nema gradske vreve, ni izduvnih gasova, al' daleko i visoko u pičku materinu.