Савршен, а притом и једини начин да избјегнете унутрашњу кавгу код другара који је само један од клонова Николас Кејџа. Дилема око твог познанства са клоном Кејџовим не постоји. Знаш једног, ако ништа онда макар из виђења.
Николас Кејџ је познат по закупу права на глумљење у филмовима чија се радња збива у глави наизглед обичног човјека. Легенда каже да се у тој глави не воде ратови са самим собом, него са аутодеструктивним силама око самог себе којима није страно да ударе и на тебе, мене, њу, њега или, ако се задеси у близини, на Свен Ханавалда.

''Силе
На
Силуете
Силне
Слине,
Сине.'' - Кејџ, заувијек вољеном сину.

Углавном. Кејџов мозак, као што можете да закључите, представља један спој неспојивог, и неспој спојивог; ту можете срести, ево сада, баш сада, лијепу Алму коју је страх да буде једини сувозач па сашије себи троглаву брезу, назове је Јарагамаљуздра и чешка је по леђима, јер ова тако воли. А када бреза воли, предузимљиву Алму обузме спокој и тек тада њен пут може да крене. Тај спокој траје до прве кривине, и онда опет исто, исто а различито, и борба, бори се, то ниси ти, ти познајеш себе, оног нормалног, јединог себе, којег признајеш, познајеш, али и тражиш.

Кејџ често параноише. Уствари, Кејџ увијек параноише: било да спава, било да баца каменчиће у воду, слуша плоче и тако даље. Све му ствара јауке у глави, он се бори и због тога је Јануаром мршав.

И због свега наведеног, према Кејџу треба бити какав? Па браво! БРА-ВО! Не треба бити! Што му мање ствари одаш, што му мање кажеш и покажеш, знај да чиниш малу ствар за човјечанство али велику за Кејџа, јер његове бриге остају ту гдје јесу, не расту, не распламсава се ватра ужаса око малоприје твојих проблема који, ако му их кажеш, постају његови и тада његов дан постаје гола вода.

Ultimativna zamka. Naročito opasna nakon upgrade-a iz devojke u suprugu. Vrlo korisna za započinjanje svađe od strane žene. Šta god da odgovoriš najebao si. Ne postoji efikasno eskiviranje (bar ga ja još nisam našao).
Slično značenje ima i pitanje: da li mi dobro stoji ova haljina?

Izraz kojim se smiruje svaka situacija, negira neželjena realnost, spašava šta se spasti može, čak i delotvorno je, odmah po neprijatnosti ovim izrazom zamazati - vadi fleke - kolko tolko, odma samo kiselu vodu pljusni po belom vinu prosutom i biće to ok.
Obavezno se pojavi omdah odenkud tzv. smirivač situacije, nešto kao organizator na proslavima, onaj koji zabašuruje to sevnulo međunožje neprimereno za kravatasti i zalizan svet, ili pokupi tu bačenu kosku uvreda za zdravago razum i dobar vkus, ponese suptilno taj predmet transfera do kuhinje, sagnuvši se u hodu, kao oni s konja na Ljubičevskim igrama, kao da ništa nije bilo. Uostalom plaćen je za to. Preko zagorelih korica stavićemo više šlaga i daj onaj karamel preliv čuvan samo za kad dođe čuven gost što lovi maglu po šumarcima i niko neće ni primetiti.

Op op evo ga! Eksces, skandal, događaj! Šta to bi: pljas vrum undr undr sevosis pičkokolj ček ček da vidimo šta je: život mi je čemer dosadni, imam 109 godina u duši, daj kolača za ovaj dan, ha! Vode Mariju Antonaetu u štalu ha-ha draga moja eto dokle je dovela njena žuta šustikla, pa žuta šustikla, more ćuti tu i guli pasulj, saću da ti pričam samo da vidim još - Iskrso odnekud Senta pokojni - ajde ajde nećeš ti ništa da vidiš - ništa nije bilo, razlaz!

Mentalitet klasičnog Srbina. Brat od "Da se ja pitam". Svi smo mi ujedno i vodoinstalateri, električari, automehaničari, lekari, ekonomisti, pravnici i kompjuterski tehničari. Ta zanimanja su potpuno nepotrebna jer mi sve to znamo bolje. Nema veze što su dotični ljudi završili neku školu, ionako ih tamo ništa ne uče. Bitno je da mi samouvereno uzmemo alat, značajno posmatramo kvar (najčešće na tuđem uređaju) i krenemo da čačkamo bez ikakve ideje šta radimoa. Kad nešto sjebemo, naravno da nije krivo naše neznanje, uvek su se zadesile nekakve okolnosti koje bi zeznule i profesionalca. Kada dotični ode (pošto smo morali da ga zovemo da sredi naše sranje) i dalje kukamo kako nas je on opelješio i kako smo mi to mogli bolje. I, što je najgore, obično nam daju i drugu šansu da dokažemo da smo to zaista mogli bolje. I treću. I četvrtu....

Neću ti ništa dok ne dodješ,a onda si najebao.

Kad sam ja hteo, ona nije htela. Sad kad ja neću, i ona neće.
Najiskreniji epilog igre mačke i miša u kojoj mačka do kraja zna šta neće. Mišu koji bi da bude mačor, ostaje samo da lepo prizna, obično decenijski neuspeh.

Svakako jedna od najčešćih izjava i krivaca i nevinih. Od kradja slatkog i klikera, preko lubenica i trešanja, pa do čarapa u vojsci, sečenja gudre, varanja žene (muškarca) i nekih žešćih nestašluka, svi uglas ponavljamo NISAM KRIV! To je, predpostavljam, zato što svako, u dubini duše, baš voli sebe i ne da na sebe, jbg.

Recenica koju upucujemo sagovorniku kada je vise nego ocigledno da poduhvat koji je izveo moze da se meri sa poduhvatima mladog i rano upokojenog sefa beogradskog podzemlja, Kneleta. Varijacija na temu je izvini Ceco, nisam te prepoznao.

Kvalitetan prazan burek (bez ništa) je umeće po kome se prepoznaju pravi majstori pekarstva.

Bačje A kategorije, lik koji skačući iz kreveta u krevet jednostavno ne stiže ni gaće da navuče. U tome nalazi najveće zadovoljstvo (logično), ali i jedinu pravu fizičku aktivnost. Za njega ona fraza da nije digao ništa teže od kašike jednostavno ne stoji, pošto više voli da jebe nego 'leba da jede. Nikakav posao ga jednostavno ne zanima, a i zašto bi, zato je najteža stvar koju je ikad preneo bakterija koju tu i tamo pokupi, što je neizbežno pri takvom načinu života.

Izraz koji se koristi cesto, uglavnom kad vas niko nista nije pitao.

Glupost koja redovno može da se čuje na nekim TV kvizovima, posebno na ovim novoformiranim sa B92. Iako je ostalo samo njih dvoje, jedan je već u prvoj rundi obezbedio pobedu a jedan je imao sreće što je uopšte došao do kviza, redovno će se naći voditelj koji će mu reći ''Ništa još nije gotovo, skoncentrišite se na pitanje'', a da zna tačan odgovor na pitanje ništa mu ne treba njegov savet o koncentraciji.

Uz frazu nije to ništa najčešće ga koriste individue koje tripuju da su prošle sito i rešeto i da problemi ljudi oko njih su mala maca za dotičnog.

U najboljem slučaju se problemi dva subjekta izjednačavaju na tasu, i vremenski i tematski, bez lovačkih priča.

Инстант усер на непознату, а задату тему. Употребљава се у свим животним добима од стране специфично интелигентног лика који стоји са стране и ретко се оглашава, а коме је то испричао један што је гледао. Има сличан ефекат као читао сам.

Ne želim to da uradim. Ne mogu. Nije u mom fazonu. Mislim da je glupo i nepotrebno, ali ponovo ću ovom rečenicom da te zavaram da misliš da nisam dovoljno dobar za to.Konfiguracija moje face ne paše TOME. TO meni ne treba. Ja imam svoj svet. Svoj fazon.

Poslednje reci Isusa upucene crnogorskom narodu

Izašao sam iz kuće. Bilo je oko 3 posle ponoći. Ne, nije mi se spavalo, prvi put sam jebao. I zemlja i vazduh i sve je oko mene treperilo, jebi ga, trajalo je 3 minuta a meni 3 sekunde. Smesak sa lica nisam mogao da skinem. Setih se u tom trenutku da sam gledao dnevnik. Moj osheh me podseti na osmeh penzionera kada im je Mlađa obećao akcije. Kurac akcije, nema akcija. Samo reakcija. Reakcija u mojim grudima.

Šta li to silno tuče? Srce? Ma nema šanse. Šta je ovo koji kurac? Nije mi dobro. Oblija me hladan znoj. Šta se dešava. Uh, dobro je, prošlo je. Nastavljam ulicom. Mislima se vraćam činu seksa sa nepoznatom osobom. Da li me je iskoristila? Ne znam, ali ako jeste, volim što me je iskoristila. Osećam se kao Pegaz, ne idem više ulicom, ovo je sada moj astralni let mlečnim putem. Ja više nisam čovek, ja sam nadčovek. Osećam da mi rastu krila, ali ne mogu da poletim? Zašto ne mogu da poletim? Penjem se na ogradu, skačem ali padam.

Osetih parfem. Šta koji kurac, isti ovakav parfem koristi moja baba. Nema veze, ja sam jeb`o. Gledam na sat, 3 sata i dalje. Sekundara se ne okreće. Mamu joj jebem, znao sam da ga sjebala kada ga je bacila sa kreveta. Ubiće me ćale. Najebao sam. Ali nema veze, ja sam jeb`o. Taksi, treba mi taksi. Preturam po džepovima, nema love. Gde mi je lova. Hiljade nekontrolisanih misli. Juče mi je bio 18. rođendan. Lepo mi je keva rekla da ne nosim sve pare sa sobom. Ubiće me keva. Al` nema veze, ja sam jeb`o.

Napadaju me kučići. Jebeni čopor me napada. Počinjem da bežim. Odvezala mi se pertla. Gazim jebenu perlu. Padam. Osećam dva ugriza na levoj nozi. Treći je na desnoj. Panično ustajem i počinjem da bežim. Oslobađam se kučića. Osećam krv u cipelama. Blizu bolnice sam. dobro je. TRAS! Staklena flaša se razbija o moju glavu. Opet padam. Staklo oko mene. Puno stakla. Još nekoliko udaraca u torzo. Nepomično ležim. Pritasak je toliki da mi samo zuji u ušima. Ništa ne čujem. Osećam kako mi skida sat. Pretura po džepovima. Sve je uzeo. Otišao je.

Ustajem lagano. Krv mi se sliva niz lobanju. Od nekih likova tražim cigaretu. Uzimam pljugu i palim. Cela košulja mi je krvava. Ulazim u bolnički krug. Portir zove dežurnu sestru. Uvode me preko reda. Možda zato što sam jeb`o? Počinju da mi brišu krv sa čela. Pljuga i dalje gori. Smeškam se sestri. Možda bih mogao i nju da opalim? Pitaću je posle. Dolaze panduri. Uzimaju podatke. Pandur je debeo. Ker. Ko ga jebe. Što nije učio školu.

Tu je i doktor. Mator je. On mora da je jeb`o sto puta. Blago njemu. Nosi iglu. Mrzim iglu. Gleda mi ranu. Sestra mi prilazi. Ima dobru sisu. Verovatno se prska sa ovim šnajderom ovde. Nakon 15 min dolazi keva. Plače. Vrišti. Malaksala je. Dolazi i burazer. Pita me ko mi je sve to uradio. Kevi je bolje. Prilazi mi. Sestra je sklanja dok me ušivaju. Završili su sa ušivanjem. Daju mi tetanus. Kevu su izveli odavno. Izlazim iz sale. Keva pritrčava. Gleda me. Ljubi me.

Hiljadu pitanja u isti mah.

Vrhunac poznavanja filozofije od strane prosečnog Srbina ( a i šire).

Opravdanje koje je sinonim za ''nisam te ni taknuo'', najčešće je siguran znak da mu je jebo sve po spisku, ali postoje i malobrojni bukvalisit koji koriste ovu frazu kad nikog nisu ni liznuli.

Dopunjena izreka: “Ništa nije večno. “, zasnovana na naslovu filma iz serijala o Džems Bondu “Dijamanti su večni”.